Evgenik

То што нешто ниси чуо брате не значи да не постоји, ево ти како ртс то пакује у целофан: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/1242262/Dobronameran+anga%C5%BEman+Nikoli%C4%87a.html

Шта од овог што сам написао није тачно?

1. Не постоји НИТИ ЈЕДАН канон који одређује Епископу да мора "у ставу мирно" да дочекује предсједнике других држава (па ни властите) 2. Постоје канони који регулишу протокол посјете ЕПАРХИЈИ, дакле не обраћа се Патријаршији, него на адресу Епархије и њехог секретара или архијерејског намјесника 3. Грачаница није манастир. (можемо је назвати и "космодром Бајконур", али без конака и монаха који ту ЖИВЕ, једноставно је небулоза причати о манастиру) ако неко зна нешто више, тј да ту стварно борави и спава неколико монаха, нека ме исправи. 4. Све и да су знали црквене протоколе и најавили се на адресу Управе Епархије ЗХП, ваљда су сусрети са световним званичницима нешто што се двострано ДОГОВАРА, мене може примити и Јерусалимски Патријарх, али његов секретар ми претходно потврди вријеме и мјесто састанка, а не да ја банем у било који храм у Јерусалиму и очекујем да ће ме тамо дочекати са црвеним тепихом. 5. Овај случај, као и онај са петљањем госпон. Николића у тешке канонске односе СПЦ и непризнате МПЦ (тврдио у Скопју како ће он издејствовати признавање тзв. МПЦ) само потврђује да је ријеч о проблематичној личности у сваком могућем смислу (који то хришћански вјерник штрајкује глађу и које је теолошко утемељење за самоубиство?) 6. Блам године је и то што је на свом Твитер профилу госпон Николић прокоментарисао како је затекао "светињу без домаћина", иако је дежурни парохијски свештеник - дакле домаћин, био у својој канцеларији. Да ли је требао о посјети да сазнаје из медија и да чучи пред вратима храма све док не дочека "Томин други долазак", још увијек није јасно. 7. Црно на бијело - http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=8373 Дно дна. Вратите нам оне старе комуњаре, били су мањи лицемјери у прогону Цркве.

Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла (Мт. 21; 42)

Немаш радшта батице, ја спрски фудбал и политику не пратим још од 2000-те, него ме срце боли кад видим да се због тамо неких пилићара и кретена свађају моја браћа из Цркве.

Нешто си погрешно прочитао - ја сам недвосмислено се згадио над ликовима којима је неки поступак људи из Цркве позитиван када се поклапа са њиховим интересима, а онда касније тај исти поступак кад са њима уђе у клинч постаје "за сваку осуду". Лично, пуца ми филм за српским политичарима пилићарима. Жао ми само што је већ последњих сто година у народа "глава од купуса".

А те информације "вишка" које имаш о Јасеновцу (а други немају) би биле које?

Амин! Амин! Амин!

Св.владика Николај је својевремено прокоментарисао - сва страдања која Срби пролазе, заслужни су сами због својих греха, али Господ је многомилостив, па радије пушта да пропадају државе, него цели народи. Дакле опет, губљење комада државе је резултат нашег вјечитог (у последњих 150 година) непостојања политичке стратегије, свјесног одрицања властите културе и етоса, те крајње неодговорног односа према властитим традицијама. Опет и опет, то што ми узрок својих недаћа и страдања вјечито тражимо у другом, умјесто у себи самима, је управо суштина и коријен проблема. Да је св.Сава духовне и државне проблеме рјешавао као ми данас, на овим теренима би заиста постојао мит - мит да су овде некада живјели неки јужни Славени под називом Срби. Да разјаснимо: 1) не постоји "косовски мит", већ историографски утврђена прича о Косовској бици и Косовском завјету 2) Косовски завјет не гласи "Косово је наше, побићемо све који нису "наши"", већ напротив "жртвоваћу себе за живот других", што ће рећи да је управо Косовски завјет у својој суштини везан за ХРИСТА, а не за географију

Оно што код српског народа највише фасцинира јесте та способност трансформације мишљења у кратком року, односно потпуно одсуство историјског памћења: - јесам ли ја престар па се сјећам 1996 и тих истих Атанасија и Амфилохија у првом реду пред кордоном специјалне полиције, који су отворено стали на страну студената и народа (дакле отворено стали на једну политичку страну) и такође отворено критиковали ИСТЕ ТЕ ПАРТИЈЕ - радикале и СПС. (Дачић и Тома су и тад били чланови и тад итекако подржавали ту црно-црвену власт). Данас, исти ти људи који су некада величали обојицу Епископа због храбрости и бескомпромисности да се супротставе црно-црвеној власти, сада их пљују и постављају питање "откуд им право да се баве политиком и отворено дају мишљења о Косову". Господо, А. и А. (за разлику од 99% Срба) и дан данас свједоче ИСТО то што су причали 1990. Да ли је онда проблем у њима, или су они само огледало наше животне, политичке и којекакве - превртљивости, зашто смо их колико јуче за ту исту причу величали, а сад би их послали на Голи Оток? Потпуно фасцинантно. Да није црквени форум сад би масно опсовао.

Црквом не управљају политичари нити каприси и слабости једног човека, него вјерујемо и исповиједамо да Црквом руководи и управља Дух Свети. Господ Исус Христос је дао обећање Апостолима "да је ни врата Адска неће надвладати", тако да ти је ово поређење у најмању руку глупо и непримјерено.

Хоће ли икада престати параноје и приче "свеопштој завјери" против Епископа против којих су подизани процеси на Великом Црквеном Суду. Више пута смо већ наглашавали да је изражавање сумње у одлуке Црквеног руководства (Сабора) у православној теологији равно хули на Духа Светога (будући да исповиједамо да управо црквеним саборима руководи Дух Свети). Црква није влада банана државе па да се дјела под "утицајима и притисцима" него је једна озбиљна институција која у свету дјела већ двије хиљаде година. Ово је тема о гостовању в.Григорија у "Утиску недеље". Ово није тема о в.Василију. Вратимо се, дакле, на тему.

Молим администрацију да реагује на понашање корисника који омаловажавају канонске Епископе СПЦ, не ословљавају их дужним поштовањем (није Григорије, него +Григорије, в.Григорије, е.Григорије, Њ.П. Григорије ЗХП итд). А што се тиче Зворничко-Тузланске, толико је у њој био квалитетан духовни живот да јеромонаси туже човека који их је постригао и рукоположио. Све и ако се покаже да њихове оптужбе нису тачне, опет ће одговорност бити на ономе ко их је уздигао на свештеничко достојанство, односно рукоположио. То да ће бити некаква фамозна "Босанска Православна Црква" под окриљем ФСБ-а, то удбаши могу само да сањају јер од те приче нема ништа. (У сваком случају ако се оснује група грађана односно НВО са истим именом, предлажем им Небојшу Вукановића за Патријарха).

Да нисам својим очима гледао снимак емисије, читајући ваше коментаре стекао би сасвим други утисак о гостовању в.Григорија. И кад мало размислим, ако су ово што читам коментари црквених Срба, какви ли су само онда коментари комуњара, атеиста, и осталих црквомрзитеља. Интервју је био као прво - пун промишљености, мудрости и расуђивања, као друго "циједите комарце а не прождирете камилу". Или сте братијо побркали од силних ријалитија гдје бирате ко вам се више свиђа а ко мање, ово је канонски Епископ Српске Цркве, и ако себе сматрате члановима исте, ред би био да га доживљавате са далеко више смирења, уважавања и поштовања

Све вам је добро рекао брат Аца: ово није наша вјера него провјерен пут у психозу. Са теолошке стране подсјећа на менатлитет средњег вијека на западу Европе (а добро знамо гдје им је та чувена моралистичко-пијетистичка побожност данас). Чиста сплачина. Покајање је прије свега свијест о властитој недостојности и слабости из које се рађа бескрајна захвалност (евхаристија) Једином Безгрешном, Логосу Божијем, Свјетлости Свијета који нас је извео из мрака палости не својим "моралним поукама" (њих је дао већ претходно Мојсеј), већ потпуном метанојом, преображајем творевине - својим Васкрсењем. Морализам се у духовном смислу показао као пут који води у фарисејство, осјећај лажне праведности, узвишености над другима, те властите (непостојеће) "достојности" пред Богом. Овакве сплачине праве велике проблеме нашим духовницима, као прво Свети Оци савјетују да исповијест није саслушање пред полицајцем - исповиједа се гријех, а не његове околности (кад, с ким, како), исповиједа се оно што човека тишти, мучи, притиска, а тек касније када се човек ослободи тешких терета се исповедају нијансе. Идемо у крајност - или на исповијести не исповиједамо ништа јер се не осјећамо грешнима, или исповијест траје сатима до мјере да духовнику који је саслушао исповијест треба седам дана одмора у бањи. Обоје је чиста прелест.

Мислим да је у питању за наше вријеме проблематично тумачење одређених канона Апостолског сабора од стране еп.Милаша. Не знам што им је проблем да се тема стави на дневни ред идуђег Сабора, мени је далеко реалније рјешавати реална и текућа питања и проблематике из свакодневног црквеног живота него што непрекидно годинама уназад "спашавамо васколико срБство". Изнесу се питања, отвори се дискусија, донесу закључци и онда нема ландарања по питању: - цјеновника за св.тајне - улоге попадије (шта она све треба, шта смије, шта не смије) - припрема за крштење и вјенчање (да се објасни људима да за приступање овим тајнама није довољно два пешкира и педес' евра) - да се констатује да за пријемни на БФ није довољно ишчитати Николајев катехизис, већ да то морају да буду људи здравог расуђивања који се редовно причешћују - да се констатује да не могу да се за рукополагање људи бирају по оперским квалитетима, материјалном стању, родбинским везама итд, него једино и искључиво по духовној зрелости и количини посвећења итд итд итд То што смо ми "најоштрије осудили дешавања из Брисела" је исто као да осуђујемо што је неки дан био земљотрес.

Ако Администрација сматра да има превише офтопика нека отвори посебну тему, прва порука је званично синодско саопштење са сајта СПЦ, тако да нема потребе да се она уклања.

Овај коментар в.Григорија је једини нормалан и здраворазумски глас на ову тему коју сам чуо откако траје медијска хајка (оправдана или не, вријеме ће показати).

Могли би, али ове теме не можемо избјећи пошто нас дневно за исте упита барем стотину људи који знају да идемо на Литургију и да смо чланови Цркве.

@ Ламех Немам појма, неки из праисторије, постоји ваљда (и још није поништен) и онај да свештеник не може да жени глумице и певачице. Једино решење је да пређеш у Епархију у којој ће надлежни епископ то тумачити флексибилније.

Мени је све дјеловало као да ове двосмислене и танке доказе свјесно потура удба да изазове раскол.

То није доказ анархије, већ напротив, можда и недостатка одређене флексибилности у тумачењу канона. Мојне се правиш наиван. У сваком случају колико видим в.Јефрем би био идеалан да се постави и за администратора у Београду, чисто да се уведе неки ред.

Говорио сам о томе да код нас не постоји свијест о разликовању практичних и догматских канона, те да некад и није добро те "практичне" чувати као нешто трајно јер су настали у контексту времена и лолакних обичаја. У сваком случају није премјештен, него је сам отишао у другу Епархију.

Игром случаја сазнао сам пар детаља са суђења монаху Артемију, и потпуно се слажем са тобом, заиста је боље неке ствари да не излазе даље пред јавност. Мени лично је само криво што ти податци нису изашли пред ове расколнике који тврде да је м.Артемије "живи светац и стуб Православља". Можда некад и треба да буде што рече један брат прошле недеље да "што виси нека и отпадне".

Марко, јесте, али искључиво ако размишљамо у контексту људске сујете, а в.Јефрем је у сваком случају оличење скромности и монашке честитости. Ава Драганзе, у читавој причи мени стоји само једна чудна ствар: епископи које је постригао и рукоположио пензионисани е.Василије су управо ти око којих се дижу расколи, оптужнице пред судом и слични скандали. Једноставно, колико год набадали главу у песак, превише ствари боде очи да би се правили луди и невешти, са друге стране, није мала ствар подићи Велики Црквени Суд на једног канонског Епископа.