Evgenik

Амин. Дође ми да и ја к'о нека братија пошаљем крв на анализу у Швицу и ако ми нађу 0.8% неке друге крви да се тако и изјашњавам, просто ме срамота да сам иста нација као и ови неомарксисти-ултралиберали којима је управо Пешићка, Чеда и остала ској екипа врховни идеал, а са друге стране десничари-скојевци из разноразних двери, образа и сличних патриЈотских организација који су "за светосавље али не ово које држи спц". Која смо ми шизофренија то је страшно.

Можемо ми да философирамо до миле воље, али дајте ми примјер ЈЕДНОГ народа који мање поштује властиту историју, традицију, вјеру, Цркву...саме себе. Просто нема. Можемо да причамо о "погубном утицају деценија комунизма" и то су једноставно шупље приче јер "Бог од камења подиже дјецу Аврамову", односно већина људи који сад држе Цркву на леђима нису дошла из поповских но из атеистичких породица (укључујући и многе монахе па чак и владике). Вјера није ствар образовања и васпитања, но она је тајна са дна човјековог срца - да ли је оно способно да се отвори према Богу, или не (понајбољи доказ је само Јеванђеље у којем за Христом не крећу они који су га чекали, но они који су га мистично препознали). Џаба. Кад саберемо да више Срба но Шиптара данас навија за независност Косова, кад саберемо оних 100.000 дјечице која абортирана заврше на ђубришту (ваљда Срби још нису чули за контрацепцију), кад саберемо да са државних медија добијамо поруке у којима се један невиђени погром Јасеновца доводи у исту раван са једним неурачунњивим попом, итд итд итд...добијемо своју реалност, и будућност која није нимало лијепа. Али ако, Срби ће наталитетом извршити колективно дугорочно самоубиство, а ова дивна земља ће за стотињак година припасти неком зрелом и честитом народу који је више заслужује.

Наслов је (типично за српску дневну жуту штампу) потпуно сензационалистички: ишчитавао сам превод в.Атанасија који је невјероватно темељан уз перфектне пропратне коментаре и могу отворено рећи да нити у једном досадашњем преводу нема толико "грешака" које би давале другачију поруку или смисао текстовима Старог или Новог завјета. Владика Иринеј је својевремено директно нам преводио са оригиналних старогрчких текстова новозавјетне текстове и стекао сам исти утисак, може превод бити прецизнији, адекватнији, тачнији, али нити једном се није стекао утисак да је због "погрешног" превода долазило до погрешних тумачења: такве ствари су битне у неопротестантским сектама у којима свако себи даје за право да Свето Писмо тумачи, а све то наравно без увида у Предање, контекст, те ерминевтичке текстове Отаца, у контексту Православног предања оне су у сваком случају небитне.

Ми смо стока и циганија најгора која нема поштовање ни за какву светињу. Џаба све приче о оно 1% позитивних примера и нормалног и здравог свијета кад већину чине смећари који се диве народним пјеваљкама и криминалцима а пљују по Епископима и властитој Цркви; о томе шта је која пјеваљка или глумица рекла или с ким је спавала знају ама баш све, али не дај Боже неког да питаш иоле озбиљније питање о устројству православне Цркве. Умјесто да нам ова трагична суша и невреме (које ће засигурно изазвати подизање цијена хране и тешке дугорочне последице) буду позив на молитву и покајање (као што је учинио Његово Преосвештенство Епископ Ваљевски, ми у свим овим јадима и несрећама следујемо демонима исмијавајући светињу, исмијавајући молитву, исмијавајући покајање народно. Ми смо дно дна. Нема горих људи од нас.

Амин! Бајрам барићола буразеру, све најбоље од Бога теби и твојим милима!

Да се не лажемо - пост је дијета, и нема те дијете која ће те учинити "достојним" (потпуно јеретички израз који се усталио код тзв "старотараца"). Прича о "седам дана на води" јесте ЕПИТИМИЈСКИ ПОСТ који су наши свештеници и свештеномонаси задавали као НАЈБЛАЖУ МЕРУ за оне који су отпали од свете Цркве у доба комунизма и свеоште апостасије у Срба. На жалост, многи су заборавили зашто се ова мјера задавала, те је многима постало "уобичајено и правило" да је немогуће приступити св.Причешћу без тих фамозних седам дана, међутим чему епитимијски пост за људе који више од пола године проводе у посту, а читаву годину у молитви и покајању? То је врло добро знао и блаженопочивши Патријарх Павле који је оне које је исповиједао пуштао да се причешћују и у обичне седмичне дане. Правило сваком хришћанину јесте: кад је пост - пости, када згрешиш - покај се и исповеди кад је Литургија - причести се. Наш је проблем јер толеришемо и постало нам је "нормално" да неко дође у храм само на Ваксрс и на Божић, па је и логично да се таквоме намеће епитимијски (ванкалендарски) пост, али заиста није логично рушити литургијску заједницу и од Тијела Христовог које НАСТАЈЕ ПРИЧЕШЋИВАЊЕМ ВЈЕРНИХ да силом откидамо поједине вјернике без ваљаних разлога (нису били на дијети кад није прописано или сличне лудости). Тако се ствара нова, и потпуно искварена и антихришћанска логика, по којој, колико видимо, многи данас чисте савјести живе: блудничиш, свађаш се, оговараш, осуђујеш, моралишеш другима, опијаш се и ко зна шта све не - онда фино опалиш седам дана поста+исповијест и ето те - "достојан" се причестиш. На жалост знам много, много људи који овако живе и које и свештници сматрају "добрим и честитим" свијетом, а људе чије су породице дословно мале манастирске обитељи и који су на свих седамдесетак Литургија годишње у храму, моле се и посте редовно, ми враћамо са св.Причешћа јер "јуче је био мрсан дан", па тако се служење Литургије 2 и 3 дан Ускрса и Божића тотално обесмисли јер се служи без причасника, и тиме од св.Литурије која је прије свега Мистерион, Тајна над Тајнама, прави некакав "благочестиви духовни концерт". Ми се прије свега морамо под хитно образовати и информисати по питању апостолских учења односно литургике, па тек онда са тим знањем извлачити закључике и установљавати некаква локална правила и каноне.

Да поставимо прво мисао како треба: - ми се не причешћујемо тако што прво будемо "праведни" (јер је учење Отаца да је без св.Причешћа то немогуће), наша пунота пребивања у Христу почиње са физичким сједињењем са Њим - то није "награда" него управо сведочанство бескрајног Божијег снисхођења. Као што ни Христос није дошао "за награду" да својим присуством награди "праведнике", него напротив, дошао актом своје безграничне љубави и већину времена проводио са слабићима, неписменима, блудницима и палим људима, који су ЊЕГОВИМ ПРИСУСТВОМ ПОСТАЛИ касније праведници, Апостоли итд., тако и причешће је ЗАЛОГ БУДУЋЕГ ЖИВОТА, дакле нешто што смо добили у залог у срце да би ХРИСТОВОМ СИЛОМ били јаки, и Христом чинили добра дела. Све ово недвосмислено објашњава Апостол Павле у Писму када сведочи велико богооткровење: "доста ти је моја благодат; јер сила налази своје испуњење у слабости. Стога ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да се Христова сила настани у мени..."

Одсуство страха? Не рече ли Свето Писмо да "љубав изгони страх напоље"? Најамници господара поштују из страха, а његова деца поштовање црпе из љубави. Ово писаније са почетка теме теолошки нема везе с мозгом јер крши елементарне Каноне наше св.Цркве (на шта је брат Аца веома јасно указао). У прошлом (петровском) посту моме драгом пријатељу који ради веома тежак посао преко дана и уопште није у ситуацији да било како пости (и опет је постио, понекад просто прескачући читаве оброке) један сличан неразумни монах је ускратио причешће под оправдањем да "не ваља сваке недеље". О Господе, па онда се не ваља ни сваке недеље молити, ни ићи у храм "да се не претера" што би бабе рекле.... Докле ћемо слушати неразумне савјете од људи који као духовници МОРАЈУ имати дар расуђивања, и докле ће ти њихови савјети бити у директном сукобу са учењем великих светих Отаца Цркве, па често и са самим Писмом? Од таквих врло често чујем јеретичка учења како је "материјално прљаво по природи" како је човјек "бесмртан по природи", и још гомилу сличних хуљења на Божију творевину и на улогу његове благодати у спасењу човека. На жалост, ови примењују потпуно гуруистички и јогински начин схватања спасења - мисле да се оно "заслужује", не схватајући Предање Црквено, учење Писма и двомиленијумско искуство св.Отаца да се НИКО није спасио заслугама ,него једино и искључиво божијом благодаћу коју на човека привлачи његово смирење и љубав према Богу и ближњем. Докле више ћемо трпити пијетистичка, протестантска, јогинска, манихејска и ко зна још каква учења у Цркви и то од стране оних чији је посао да чувају вјеру од искривљења?

Све и да се докаже да није починио убиство, већ овај безобразлук да свештено лице диже тужбе против Епископа на световним судовима довољан је не за рашчињење него за искључење из Цркве и анатему. Овим је Перановић ставио тачку не све приче, све рекао и показао и ко је и шта је.

Прави пастир својих духовних чада! На многаја љета!

Амин! Амин! Амин! Управо тако, и ми баш о томе причамо већ скоро деценију. Читаву Цркву (изузев црквене администрације) више боли глава од нерада црквених тела чија је дужност одржавање реда. Питали смо се годинама шта то треба да се деси да би црквене власти реаговале на антихришћанско понашање одређених лица у мантијама и ево, десило се најгоре. Нити једног тренутка не осуђујем Перановића: таквих је било и биће на хиљаде, мене просто избезумљује чињеница да постоје људи који се вербално изјашњавају као Христови, а оправдавају убиства - а још више ме излуђује чињеница да се све ово итекако могло спријечити још у коријену, па нек се направи тристо раскола. Чињенице говоре све: од ове врсте "трпљења", тачније прећуткивања разноразних изопачености и падова нико користи нема осим антихришћана у црквеним редовима којима је Црква само некаква организација у којој има много наивчина и која служи за материјално искориштавање и лагодан живот.

Видиш, то сам потпуно сметнуо с ума. У том случају одговорност дијелом лежи и на онима који му нису изашли у сусрет молби за пензионисање, и овај примјер показује колико је исправна и резонска одлука в.Атанасија да се повуче у манастир а да Епархију препусти на управу неком ко је физички издржљивији и млађи.

Управа Шабачке Епархије је требала да дјелује раније тако што би се мало бавила какве све клирике прима у своје окриље и шта су ти свештеници спремни да учине, те кад их већ прими да контролише њихов рад. Или тамо свако може да ради што му на памет падне???

Казна је тотално небитна, суштина већине наших разговора јесте била и остаће НЕДОСТАТАК ПРЕВЕНТИВЕ, и потпуно игнорисање свега проблематичног у Цркви (попут чињенице да смо пустили антихриста М.Петровића да проповиједа по Светигори и по храмовима, да имамо о.Гаврила који "скида црне магије" за новац наивнима и унесрећенима итд итд итд). На крају баладе, испашће у праву секташи артемити кад кажу "а зашто само Артемија кад таквих појава има на хиљаде".

Али зашто Цркви требају да ствари рјешавају световни судови??? Откад у канонском праву постоји веза световних судова и откад нас уопште занимају, па зар црквени ред није изнад световног и зар црквени закони нису далеко префињенији и узвишенији од грађанских који су писани и за атеисте и за сатанисте? За црквени суд је довољна и псовка свештеничка, акамоли да се садистички снима како терорише болеснике (да, наркомани су за цркву душевно болесни људи). Колико чух тај снимак са пребијањима и дивљаштвима постоји још од 2007, па шта им је онда требало пет година да саберу два и два? Па по канонима свештеник не може да буде неко ко учествује у тучама и пребијањима и још се притом тиме јавно хвали (прави слике са "оружјем" пребијања и прави снимке тортура).

Срамота и за те црквене судове кад им треба три године да ријеше случај за који су имали видео снимак, и још мишљење пола Сабора који су његове методе осудили као нецрквене и нехришћанске.

Амин, Још прије пар година смо отворено, недвосмислено и јавно говорили (на општу саблазан ових што се непрекидно пресамићују над позивима за отворени дијалог о проблемима у СПЦ) да ће ове и овакве појаве у стилу "муко моја пређи на другога" и "то што не видим пред носом не постоји" просто упропастити углед Цркве у народу и бити на свеопшту радост непријатељима Цркве. Под хитно тема идућег Сабора треба да буду границе одговорности Епископа, јер и у војсци за поступке својих војника одговара официр. Није ово о.Браниславу први ексцес па да се сви чудом чуде: већ је недавно читава Србија била шокирана његовим "васпитним методама" за које су многи уважени Епископи отворено рекли да су нехришћанске и антихришћанске, али џаба све. Овде дио директне одговорности носи и његов надлежни Епископ који је врло добро знао кога прима у Епархију. В.Лаврентије можда јесте чист светац, предиван човек бескрајно доброћудног караткера, АЛИ његов посао није да буде добар, него да заводи ред у својој Епархији која му је од Бога повјерена.

Начи и ти си секташ Јел теби неко рекао да кад се навучеш нема више скидања

Као и обично код Срба највећи проблем је у терминологији: Комуниста/социјалиста је човјек који се бори за друштво без угњетаваних, гладних и понижених, обично је идеалиста свјестан да се бори за утопију. Комуњара је врста паразита која друштвени систем користи искључиво ради личне користи, уништавајући и трујући средину у којој се налази. Ситне душе које већину времена проводе конспиративно жицајући прилике да нешто ушићаре и потпуно елиминишу из властите околине било кога способног да ради нешто озбиљно. Обожавају људе без личности, карактера и знања. Те исте комуњаре су смислиле начин како да елиминишу са битних мјеста у друштву све озбиљне, честите, образоване и способне, тако што су преко ноћи од чланова СКЈ постали ултранационалисти, односно из крајње лијевице прешли у крајњу десницу. То што у том моменту нису имали ни основне представе о властитој историји, вјери, обичајима и свим осталим стварима за које су се наводно борили, није им представљало проблем, тако да су по свом доборм обичају ту велику пљачку и отимачину претворили у вјерски-национални сукоб који ни вјере, ни памети, нити једне релане чињенице везане за националну историју ни видио није. Након рата те исте комуњаре поново праве екстреман заокрет па од ултрадесничара постају ултралиберали, градећи имиџ демократа који презиру приче о религији и националној историји одбацивши их покрај пута као манијак што одбацује силовану дјевојку. Будући да су уз помоћ рата постали "елита", с презиром причају о свештеницима и националним митовима, користећи енциклопедијско знање стечено на приватним универзитетима такође насталим у рату и непосредно после рата. Земља је у међувремену постала поново аустроугарско/енглеско/америчка колонија, но то овим дојучерашњим великим патриотама, слободољупцима и родољубима уопште не смета. У поратним годинама сви странци ће бити "имепријалисти и шпијуни", но, не лези враже, комуњаре увидјевши да код истих леже кључеви великих банковних рачуна са донацијама опет преко ноћи уводе нову политику да су то "представници великих сила" са којима се човјек мора опходити са љубављу кућног љубимца који изводи трикове да задовољи господара. И тако...тактика да једну пристојну земљу раставиш на милион малих торова у којима си главни баја, а онда формираш чиновнички апарат који преостале биједнике (који нису успјели побјећи у Шведску, Аустралију, Канаду...) музе за симболичну цифру од осам и нешто милијарди марака годишње. Наравно, апарат је велики јер је пуно родбине са приватних унивезитета коју треба запослити...Оном остатку способног и паметног свијета остало је да ублехари просећи сићу или како се то данас културно назива "пишући међународне пројекте". Можда би се и продали некоме, али немају коме јер проклета авлија одавно више ником није интересантна. Мој искрени предлог је да вратимо феудално уређење, јер је кмет живио на посједу феудалца а био му дужан петину онога што створи и заради, ми данас живимо к'о фол на своме, а у намет дајемо пола оног што зарадимо, непрестано страхујући да ће да нам отму и ону другу половину. Мада, познавајући менталитет домаћих комуњара, феудализам под њима би много личио на робовласништво, а ни за то нисам сигуран јер је робовласник ипак водио рачуна о ухрањености и здрављу својих робова, знајући да лагодно живи управо захваљујући њима, а ја свако мало прочитам како неко умре од глади... У старом систему било је једно двадесетак посто комуниста, у овом новом знам можда двојицу.

Брате Лазаре, јел ти свираш неки инструмент тј да ли имаш неко формално музичко образовање?

Опет и опет мноштво коментара од оних који би да од Цркве праве некакав тржни центар у којем ће да бирају шта им се "свиђа". Е па, братијо у цркви нема "свиђања" и "не свиђања", имају вјечне истине - откровења и имају предања - плодови два миленијума духовног искуства које каже управо ово горе поменуто: Амин! Амин! Амин!

Какво невиђено комуњарско небулозирање - што рече в.Порфирије - неокомунистима би највише одговарало да се Црква са комплет свештенством и вјерницима (а има нас хвала Богу) потпуно повуче из живота у сваком смислу. Е па неће моћи, јер сви смо ми итекако дио друштва у којем живимо и итекако носимо одговорност за његову судбину. Све живе комуњаре се данас буне зашто поједина црквена лица нису својевремено јавно устала да осуде Хитлеров режим, а данас кад неко то исто учини - јавно осуди режим који дневно убије барем стотињак цивила на њиховим кућним праговима, е онда то није лепо а није ни у реду. Сви ови што "подржавају нато пакт из нужде и морања" су се у време мога деде звали врло јасно - колаборационисти (да не кажем још коју тежу ријеч). На крају баладе, м.Амфилохије има апсолутно право на мишљење и као човек и као Епископ и има право да то своје мишљење и јавно каже. То што смо "род кукавички" којем није никакав проблем да окреће главу над новим римским/наполеоновим/хитлеровим царством је сасвим друга ствар и није нам крив Митрополит за то, а болна паралела са 2 свј. ратом једноставно боде очи - Немци су нас бомбардовали, сломили војни и политички отпор, па је настала отимачина ко ће се тим истим Немцима боље улизивати и бити већи лакеј. Наравно, то нико нити види нити жели да види јер је у нашем менталитету важније да међусобно ратујемо, оптужујемо се и дијелимо на милион фракција (партизани/четници итд) него да ствари назовемо правим именима.

И Небу су додијале његове хуле на све могуће православне светиње (св.Тројица, пресвета Богородица, св.Црква итд итд) и његово агитовање за неојудаизам. Само је срамота што његово дјеловање у народу црквене власти нису јавно осудиле, јер није у питању био неки тамо луђак са улице, неко тип којем су давали да проповиједа по манастирима, па чак и да има своју емисију на Светигори. Брука.

Није само у питању предање св.Козме и старца Тадеја, већ и недавно упокојеног блаженог Јефрема Ватопедског који је духовној деци оставио завештање о временима будућим и у којем недвосмислено стоји да ће последњи и велики рат започети управо тако што ће Турска са савезницима (Албанијом и Бугарском) напасти земље Балкана што ће постепено довести до петљања великих сила (Америке и Русије) те до свеопштег и најкрвавијег рата икада. Када прочитам овакве вијести просто ми не буде пријатно. Дакле бројанице у руке и одлажите ова времена...

Овако редом: - Мокрањац није "само" записао, него по властитом свједочењу (имате у предговору осмогласника) "избацио сувишне триле", прекрајао, поједностављивао, а будући да се код нас због недостатка појачке школе појало по принципу како ко стигне од села до села - записао принцип појања само пар локалних појница, без свеобухватног истраживања како се поје широм многих Епархија СПЦ. Дакле Мокрањац је итекако прекрајао (примјера у руковетима има безброј кад нашу перпознатљиву 7/8 песму преправи у некакву 3/4 полку односно валцер) и преправљао по властитом нахођењу. Ако хоћете оригиналну српску литургију узмите записе Корнелија Станковића који је све радио уз помоћ тадашњег патријарха српског. - прича о "српском", "грчком", "бугарском" само свједочи низак ниво црквене литургијске свијести. Та невиђена оданост фолклору и локалпатриотским страстима се на жалост неће скоро превазићи. Једноставно, неко је већ на теми тачно рекао - то све не постоји - постоји древно јудејско појање из којег се развило једно опште појање (принцип осмогласја је најприје формиран у јерусалимској патријаршији, а гласови су у себи носили мелосе појединих области и стилова појања, сваки за себе а не као данас да су пуки мелодијски образац. - ако је "побожније" или шта већ појање у којем једна звезда гранда поје "предивно" а остали брује исон у односу на подвиг да се што музички што духовно усклади тридесет различитих људи у једно согласије, онда стварно целивам нас у логику. - старо српско црквено народно појање највише личи на наше старе песме са Косова и Метохије, о чему свједочи и наш најцрквенији музички стваралац Корнелије Станковић у "Предисловију" из 1853. - "Наше" црквено појање и "наша" (ово наша под наводницима, јер ако сам црквеномислећи човјек моји су и индијанци Алеути јер су Православни) литургика има своју почетну адресу која је и даље у употреби - манастир Ватопед на св.Гори. Ако вас занима како се то "исправно" и "теолошки правилно" поје и служи литургија "како је служио и појао св.Сава" (да употребим ту сад већ чувену зурлотску флоскулу), послушајте њихову појницу. (иста је прича и са свештеним радњама на св.Литургији) - Превођење оригиналних (грчких) химни на црквенословенски је обухватало један принцип транскрипције и поетског текста и музике, тако да није било потребе (а вјероватно ни примитивизма локал патриота) да се ствара "посебно" појање за босанце, херцеговце, војвођане, бугаре, македонце итд, већ је тај корпус био јединствен. Разлике су искључиво се тицале стила извођења, никако мелодијских образаца појединих гласова (ихоса), што се раздвојило тек појавом нешколованих појаца који су почели пјевати "отприлике" и "на уво" а без познавања неумског писма. итд итд итд У преводу најбоље је рекао брат Оби (а свака му је златна), у суштини исто што је и мени лично рекао владика Григорије кад сам ја био у зурлотској фази како ништа не ваља и како само ултравизантијско појање треба да постоји: све је исправно ако се поје како треба, тачније у правом духу: са смирењем, трудом и љубављу - прије свега без осуђивања било чега и било кога. Све остало је сујета и папазјанија.