Давид

Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног! Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног! Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног!

Ovako nesto u Crkvi ne postoji... Не знам за не ваља се, али знам да када је нешто категорија ваља се, онда оно сигурно није препоручљиво.

http://svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/index.htm

Ако се не варам то су тзв. оптичке варке. Код ове рецимо треба фиксирати поглед у црну тачку и приближавати се и удаљавати од цртежа. (требало би да се при томе нешто почне окретатати). Или, сходно теми, ако вам ово баш не мирује, онда сте хик хук. Или ако овде не видимо паралелне линије.

Читао сам ову књигу.Више је него одлична. Заслужује много већу пажњу, бар код омладине. Slazem se.Meni je zao sto mi ranije nije dospjela u ruke, kupila je prije par dana... Ali nikad nije kasno. Drago mi je da se i muskarcu svidja, jer mnogi imaju grubo misljenje o tematici ove knjige. Ипак ју је писао мушкарац. Лепо је прочитати је пре брака, затим и у браку, заједно са супругом.

Сањам да имам још да спавам, а онда изненада звони аларм и буди ме. Искључујем га и гледам на сат. Седам је. И онда почиње битка. Не ићи - хладно, лед, у кревету топло, спава ми се... Ићи - зар можеш да не одеш. Битка је трајала кратко, хвала Богу, и за који минут сам устао. Знао сам да би при помисли, да сам могао а ипак нисам отишао у Цркву, цео дан попримио другачији изглед. Иначе, није ми јутрос на памет дошла помисао која такође често одлучи исход битке, а гласи: лењост, гора од болести.

Читао сам ову књигу.Више је него одлична. Заслужује много већу пажњу, бар код омладине.

Таман сам пошао на овој интересантној теми да свима поделим по једну похвалу (што да не када је бесплатно 319.gif), али сам онда схватио да се на 1 сат може дати највише 1 (или пар) захвалница. Тако сам схватио зашто су ове захвалнице посебне. 0102_laugh

Не желим да контрирам, али код мене у календару, издање Епархије Нишке пише да је следећа седмица месопусна, што је у неку руку логично ако се та реч тумачи као "месопусна", месо пустити, пустити месо, оставити месо, не јести месо. А она после ње је сииропусна (напушта се и сир, тј. почиње пост).Ни мени није баш све ту јасно. 0110_hahaha Иначе, ако се не варам постоји пост, тотални пост који подразумева уздржавање од јела и пића (потпуно) и аскетски пост који подразумева не потпуно уздржање већ уздржање у некој мери.

Шта значи ниње ?приде?Заиста не знате шта значи "ниње" или се шалите?И ниње и присно, колико ја знам значи и сада и увек (и у векове векова).На руском се још задржала та реч сада, пише се `ныне`.

Код мене у календару пише: месопусна недеља (од 28 фебруара до 6 марта) је бели мрс, свим данима без изузетка, а затим следи сиропусна недеља где је чисти понедељак и уторак строги пост, среда, четвртак и петак на води, и наравно субота уље (ко се неће причестити).Да ли је то исправно?

И мене јако интересује одговор на ово занимљиво питање. Ја сам до сада мислио да то значи да је Царство Божије духовно.

Мени се чини да су узроци стреса углавном овоземаљског типа, односно повезана са бригама које човек товари себи ради неких ствари које су пролазне, овоземаљске. До тога сам дошао тако што сам се упитао, да ли је могућ стрес некоме ко је достигао смирење. Тако сам дошао до закључка да је и у овом случају вера најсигурнији лек (па и превенција ако се тако може рећи). Јер на тај начин човек лакше утврди шта је заиста битно и за шта се човек треба бринути и старати.

Признајем да можда и није аргумент, али мени довољно. Бомбаши су васпитавани и учени разним свирепим обичајима од малих ногу, а значајну улогу сигурно игра и велики притисак средине да се остане у томе. За разлику од њих Св. Апостоли, цео живот трпе, истрајно и проповедају, тј. преносе на друге људе нешто ново, нешто ново што је и за њих у зрелом добу живота било ново, и они су практично као зрели људи пошли за тим, чврстим и одлучним, храбрим кораком. Не кораком самоубице, већ храброг трпљења свих недаћа зарад Истине. И над њима је био сталан притисак околине у супротном смеру, да не чине то што чине. Дакле, не могу тврдити да је ово валидан и вредан аргумент нити да ли је или ипак није аргумент, али су мени довољна и та 2 х 2 сведока.

Брате, Дарко, да ли би ти претрпео смрт у страшним мукама и живот са разним понижењима за нешто што није доказ ни за шта?Да ли би прихвати страшну смрт ради нечега у шта ниси сигуран да је уопште тачно? Када нађеш свој одговор на питање покушај да пребројиш број оних који су своје животе положили ради те Истине, почевши од Св. архиђакона Стефана и Светих Апостола па до данас.

Чини ми се да је ту већи проблем што се то не може тако лако проверити. Али мислим да се молитве могу, бар свештеници.

Овде има свештеника, хвала Богу, и они ће знати боље од мене да ли је то тако, али се на овој адреси http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%B0 се налазе ове молитве где се митарства помињу, неки цитати Светих Отаца и набројани свеци који подржавају учење о митарствима. Молитве у којима се помињу митарства 1. Канон Исусу Христу и Божијој Мајци, који се чита на самрти сваког православца (Требник мали) 2. Петак, глас 4, песма канона 8. (Осмогласник) 3. Четвртак, глас 4, песма 6. 4. Уторак, глас 4, песма 8. 5. Петак, глас 3, песма 6. 6. Субота, глас 2, песма 9. 7. Песма 6. (Каноник) 8. Песма 9. 9. Акатист Светом Анђелу чувару 10. Акатист Светом Јовану Крститељу ___________________________________________ Свети Оци о митарствима Часни суд Божији над душама, по њиховом разлучењу од тела, започиње, по учењу православне цркве, мучењем на местима званим митарства, кроз која се оне успињу од земље у пратњи Анђела, проходе ваздушно пространство, где их зли духови задржавају и показују све грехе које су починили у животу. — Свети Антоније Велики у књизи „Догматичко богословље Православне Католичанске Источне Цркве“ (гл. 341, стр. 244 и 245, изд. 7., 1857. г.) Непрестано, свагдашње и свеопште учење о митарствима прихваћено у Цркви, а нарочито међу Учитељима четвртог века, непорециво сведочи да је оно предано њима од Учитеља претходних векова и заснива се на апостолском предању. — Православно – догматско богословље преосвећеног Макарија, (том 5., стр. 85, издање 1853. г.) За мучење душа које проходе ваздушно пространство установљени су од тамних власти судови и страже у беспрекорном поретку. По слојевима поднебља, од земље до самог неба, стоје пукови стражара палих духова. Сваки одсек бави се посебним видом греха, и мучи у њему душу када душа доспе у то надлештво. Ваздушне демонске страже и судови називају се у списима Отаца митарствима, а духови који у њима служе – митарима. — Свети Игњатије Брјанчанинов у књизи „Слово о смрти“ (стр. 82 и 83, изд. 1994. г) Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, многа добра дела, велико заступање Ангела на путу кроз ваздушно пространство. Ако путујући у страну земљу или страни град тражимо водича: колико су нам тек потребнији путеводитељи и помоћници да нас проводе поред невидљивих старешина и власти које владају тим ваздушним пространствима, што се називају и гоничима и митарима и скупљачима пореза! — Свети Јован Златоусти Да ли ће душа наша прећи узбуркану воду ваздушних духова? — Свети Јован Лествичник При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе Небеске, с друге власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту од Анђела Божијих. Но и примљена од Анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачун за посебне грехе... Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазатеље. При томе ће бити присутне и Божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће Божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене... И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству... Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржању, онда ће она чути онај страшни глас: „Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње!“ (Ис. 26:10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана неразрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла. — Свети Кирил Александријски Помисли, каква је радост душе онога који је предао себе на служење Богу и који врши ту службу! При исходу његовом из овога света, дела његова ће се трудити за њега; Ангели, угледавши га избављеним од власти таме, обрадоваће се због њега. Када душа изађе из тела, њу прате Ангели, а у сусрет јој иду тамне силе, желећи да је задрже, и муче је, не би ли нашли у њој штогод своје. Тада се Ангели не боре против непријатеља, но дела која је душа остварила, ограђују је и чувају од демона, не допуштајући им да јој се приближе. Ако победе њена дела, тада јој Ангели упућују похвалне песме и воде је с радошћу пред лице Божије. У том часу она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је поднела. Брижљиво се постарајмо да за време овог кратког века на сваки начин чинимо добро и да га сачувамо неповређеним од зла, како бисмо успели да се спасемо од руку кнезова таме који нас очекују: они су лукави и немилосрдни. Блажен је онај у коме се неће наћи било шта што њима припада: његова радост, мир, весеље и венац су изнад сваке мере. — Преподобни Исаија Отшелник - Слово 1. Код неосетљивости (окорелости) душе корисно је често читање Божанственог Писма и умилних речи богоносних Отаца, сећање на Страшни суд Божији, на исход душе из тела, о страшним силама које треба да је сретну, уз чије је саучесништво она чинила зло у овом краткотрајном и бедном животу. — Преподобни Исаија Отшелник - Слово 17. Воља Божија нека буде: како благоизволи о мени, тако и нека учини. Но молим Те, Владико мој, Исусе Христе, милостив буди души мојој, да је не пресретне лукавство противних духова, но да је прихвате Ангели Твоји, и проводећи кроз тамна митарства доведу к светлости Твога милосрђа. — Преподобни Теогност 2. Филип. I, 9. - Главе 60 и 75 Слушајте како се под небесима налазе реке змија, уста лавова, власти таме, огањ горући што сва бића у смутњу приводи, не знаш ли да ће ови, ако не примиш залога Светога Духа, при исходу твоме из тела зграбити твоју душу и спречити те да се винеш на небеса. — Преподобни Макарије Велики Бес. 16, гл. 18. Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка Престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним њеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стајали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између Земље и Неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом узлазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, старајући се да их окриве за све могуће грехе, и на тај начин низведу у ад (пакао). — Објашњење појма митарства Светог Аве Јустина Ћелијског у књизи „Житија Светих“ Многи, па чак и неки православни теолози изражавају сумње по питању учења о митарствима. Међутим, ко год да је упознат са православним учењем неће моћи да каже да митарства нису нешто реално, неће рећи да то није истинско искуство после смрти. Али, мора се на уму имати следеће: ово искуство не дешава се у нашем грубом материјалном свету – време и простор, мада очигледно постоје, потпуно су различити од наших земаљских представа о времену и простору, земаљски језик немоћан је да опише ову реалност. Онај ко је добро проучио православну литературу сигурно ће знати да разликује духовну реалност у описима оностраног од небитних појединости, које понекад могу бити дане у виду симбола или сликовите представе. Тако рецимо, у ваздуху не постоје никакве видљиве „зграде“ или „царинарнице“ где би се „наплаћивала царина“. Такође, када се помиње свитак или писаћи прибор којим се „бележе греси“ или „вага“ на којој се мере човекове врлине, или „злато“ којим се „отплаћују дугови“ – у свим тим случајевима правилно ћемо поступити ако то схватимо као фигуративне изразе, средства помоћу којих се може дочарати духовна реалност, са којом се тада душа суочава. Било да душа збиља види све ове представе у тим тренуцима (услед дуготрајне навике да духовну реалност сагледава само кроз телесне облике) или је касније у стању да се тог искуства сети само посредством тих слика, или једноставно не може на други начин да изрази своје искуство – све је то, изгледа споредно и неважно за Свете Оце и писце житија Светих који су ова искуства забележили. Оно што је сигурно јесте да постоје испитивања која спроводе демони. Они се појављују у језивом, али људском облику, оптужују новопредстављеног за почињене грехе и буквално покушавају да уграбе танано тело душе, које опет чврсто држе Анђели. А све то догађа се у ваздушном простору изнад нас и видљиво је онима којима су очи отворене за гледање духовне реалности. — Свети Серафим Роуз ________________________________________ Свети Оци који укорењују и потврђују учење цркве о митарствима 1. Свети Евстратије (2. век) 2. Свети Јован Лествичник (5. и 6. век) 3. Свети Антоније Велики (3. и 4. век) 4. Свети Макарије Велики (4. век) 5. Свети Атанасије Велики, патријарх александријски (3. и 4. век) 6. Свети Јован Златоусти (4. и 5. век) 7. Свети Великомученик Евстратије (3. и 4. век) 8. Свети Великомученик Георгије (3. и 4. век) 9. Свети Нифонт тајновидац, епископ Констанције (3. и 4. век) 10. Преподобни Симеон јуродиви (6. век) 11. Блажени Јован Милостиви, патријарх александријски (7. век) 12. Преподобни Симеон Столпник (7. век) 13. Преподобни Јован Раитски 14. Свети Кирило Александријски (5. век) 15. Преподобни Исаија Отшелник (6. век) 16. Преподобни Ава Серид (5. и 6. век) 17. Свети Варсануфије Велики (5. и 6. век) 18. Преподобни Ава Доротеј 19. Свети Јован Карпатијски 20. Свети Исихије, презвитер јерусалимски (4. и 5. век) 21. Преподобни Теогност (13. и 14. век) 22. Свети Евагрије 23. Свети Георгије Затвореник Задонски 24. Свети Димитрије Ростовски (17. и 18. век) 25. Свети Игњатије Брјанчанинов (19. век) 26. Свети Серафим Роуз 27. Преподобна Теодора Цариградска (9. и 10. век) 28. Преподобни Василије (9. и 10. век) 29. Преподобни Теодосије Печерски (11. век) 30. Свети Марко Трачески (3., 4. и 5. век)

"Они" не могу дати суд човеку. Они могу оптуживати и клеветати, али Бог зна истину, и праведан је и он ће пресудити. Не може се ништа десити мимо Његове воље.

Олајавање је само један од видова мржње "онога" према човеку и зависти ка њему. Ми можемо увидети да је њему џаба да наводи људе на грех и да их олајава када ће и сам завршити у паклу, где он сада и јесте (зли дуси истерани из бесомучника, моле Господа само да их не врати у пакао,већ да их пусти у крдо свиња), али је питање колико је он тога свестан.Мислим да је једном свецу (ако се не варам Св. Антонију Великом) Господ открио да би ђаволу опростио ако би се овај 303 (колико се сећам) поклонио ка Истоку и замолио за опроштај, али он то неће учинити. И многи мањи грешници се тешко окрену покајању а камо ли сам "онај". А колико сам ја упознат, привремен суд је привремен јер до коначног суда, Страшног Суда, има времена за молитве Цркве и сродника и хришћана уопште за душе умрлих, што им може бити на корист.

ДА.

Са моје тачке гледишта ја могу видети да многи свеци помињу митарства и да их неки и описују и слично. Да ли је то истина или није, ја не могу тврдити. Но, ипак мислим да није исправан закључак да у "причи" о митарствима се показује како "они" суде човеку, а не Бог. То мислим јер верујем да "онај", опадач, наваљује на човека као лав ричући и тражећи некога да прогута, и током живота људског, али и након њега желећи да га низведе у пакао. Међутим, они ништа не могу учинити преко воље Божије. Они износе своје записе о гресима, а Анђели о добрим делима, сузама, уздасима, молитвама... Да се "они" "питају", нико не би отишао у Рај, али ипак није тако. И по опису из житија се види да кад неко прође њихово митарство "они" се гњеве, бесују и шкргућу зубима и криво им је што им измаче душа. Дакле, мислим да веровање у митарства и веровање у то да "они" суде човеку нема додирних тачака. У сваком случају се слажем, да митарства имају (бар) едукативни карактер.

А зар се тај род не изгони (чим се изгони успоставља се власт над њим) само постом и молитвом?

Wow, koje pitanje. Kao da si me pitao sta me je navelo da pomislim da ti je korisnicko ime Davi. Pa naprosto zato sto jeste tako. Isto vazi i za boldovoano. Oni to rade u svojim ritualima, to je cinjenica i nema tu sta da me navade da nesto pomislim. Сад разумем. Ви сте мислили на црне магове, а ја на Свеце, па се нисмо разумели.Мада, и црне магове контролишу демони пре него што ће бити обратно.

Ako su oni u pravu onda su u najboljoj poziciji crni magovi koji vec sada za vreme ovog zivota mogu da svezu i komanduju demonima. Za njih izgleda problem mitarstava ne postoji. Dobra ta neka mitarstvologija, bas. 0442_feel 1405_love Како то мислите? Tako sto oni to rade u svojim magijskim ritualima. Demon se magijski primorava da udje u trougao i pokori volji magicara. Simple as that. I cega se taj crni mag ima plasiti kad je sud poveren onima kome on komanduje?! Не, мислио сам шта вас је навело на то да кажете да Свети "vec sada za vreme ovog zivota mogu da svezu i komanduju demonima." Морам признати да је copy-paste, али да знам боље ја бих писао, овако се ослањам на (много) боље (и поузданије) писце. Немојте замерити.