No name

ништа ново, дешавало се већ да претенденти на Нобела или Пулицера заглаве са - Дарвиновом наградом ekstra

У праву сте Оче Иване, "стуб" је учење Јеховиних сведока који одричу Свето Тројицу, исповест, пост...па због чега не би и Крст? На крају, без Крста им је далеко лакше да пропагирају своја учења по Азији, Африци... Мада, и Јеховини сведоци су недоследни позивајући се на превод којим ни у једној конфронтацији са разумом не могу изаћи као чисти: Према Стронговом (Stong's) речнику грчког језика који су користили за свој превод Библије (New World Translation Of The Holy Scriptures) реч стаурос (stow-ros') има два могућа значења 1. Усправно положен штап или стуб 2. Крст, као инструмент за погубљење А, Крст је, што они уствари одричу, и "тајна најдубље могуће саможртвене љубави". Крст је синоним са тајном Љубави. Само најдубља и најнесебичнија љубав у стању је да се одрекне себе самог ради неког другог. Одричући ово, "отпали" одричу и љубав. ekstra winter

Драга Магдалина, нисте ми дали ни један једини пример Вашег познавања канона. Пазите сад: "Морам да реагујем јер сам прочитао да је тамо неки Родољуб Лазић, дрвени адвокат и врбов клин тврдио да Синод не може да разреши Артемија управе над епархијом. Не чудим се Родољубу Лазићу, злонамерном смутљивцу, али се чудим Вама драга Магдалина што срамотите Свету СПЦ. Овај ("Апел" прим,оут.) комунистички памфлет се позива на Устав СПЦ, а Црква није Устав него је шира и од Устава и од канона, што онај злонамерни адвокат неће да разуме. Устав СПЦ са свим његовим члановима може мачку о реп да окачи све заједно са канонима. Откад то Синод не може да разреши Артемија? Синод је грчка реч, а Сабор је српска реч. У православљу је увек тако било, а тако ће и бити, да оно што је грчке речи има супермацију над оним што је српске речи. Зато је Сабор само продужена рука Синода. То је као када рукавица вири из рукава, а рукав је важнији од рукавице. Предлажем вам, за ваше добро, да се манете залудних пискарала те да погледате у задњих колико хоћете година, одлуке Синода и Сабора, и видеће да је грчки Синод изнад српског Сабора. Ако тај медиокритетски менталитет, Родољуб Лазић, не може да дође до тих одлука ја ћу му их дати." п.с.Срећан вам пост у смирењу!

Draga Magdalina, očito je da ne znate ništa o kanonima i voleo bih da me demantujete nečim što niste prepisali. A, pretežno o advokatima, i drugima koji su sastavljali "Apel" koij ste iznad prepisali, mogu da Vam kažem da su izvlačili iz konteksta (kao što sektaši na svoju ruku tumače Sveto Pismo) rečenice, sklapajući ih u smislenu, ali netačnu celinu. Čekajte, zar Artemija u ovom "Apelu" ne brane isti oni koji na Sudu brane pedofile, silovatelje, ubice, klevetnike, i dr. a sve za pare?

Draga Magdalina, sve što ste postavili u prethodna tri, četiri komentara je čisto prepisivanje sa sajta Vesti online. A, ti "veliki poznavaoci Crkvenog prava" i potpisnici vaših komentara su sve sami "sveci": Slobodan Dragutinović, advokat iz Paraćina; Aleksandar Žikić, adv. pripravnik iz Paraćina; Željko Žugić - Kotoranin, dipl. pravnik iz Beograda; Novica Jevtić, advokat iz Paraćina; Rodoljub Lazić, advokat iz Beograda; prof. dr Marko Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu; prof. dr Milan Petrović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu; Radmila Simić, advokat iz Kragujevca; mr Sonja Spasojević, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu; Branislav Tapušković, advokat iz Beograda; prof. dr Kosta Čavoški, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu; mr Zoran Čvorović, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu

Bingo brate! 4chsmu1 Svi ostali strahovi su iracionalni, naučeni ili stečeni. Na ovom svetu smo putnici, prolaznici, i dato nam je, makar u tom našem podsvesnom delu, da tražimo Gospoda, a da se plašimo zamki nečastivog.

Misliš "Elokventni delikventi" pa, politika i jeste malo mlađi zanat od najstarijeg zanata, ali definitivno pretendent na prvo mesto... Evo, premijerno, smislio sam slogan za nove izbore: "Ma, ništa nam ne treba - samo nam Vi sve obećajte" slavabogu Ps. A, sad, posle nekih informacija, prilično sam siguran da vojvoda Sheki ne stoji iza "pretnji" Tomasu te da je po sredi advertajzing SNS. Ps. ne zaboravite pretnju smrću Dačiću od pre sedam dana, pa pretnju Tadiću od pre mesec dana... I meni je bilo glupo, kamoli Tomasu, da on bude crna oFca pa da nema ni jednu pretnju smrću

Treba da vidiš prvo da li imaš problem sa Akrofobijom (tj. visinofobijom - strahom od visine) ili sa strahom imena Vertigo. Vertigo je fizičko stanje koje uzrokuje nesvesticu ili dezorijentaciju kad osoba gleda odozgo sa neke visoke tačke, a pritom nema oslonac koji je deli od provalije. Čini mi se da sam ja ponosni vlasnik i jednog i drugog Razlog? Već 25. godina sanjam kako letim pa propadam (a, ne drogiram se, hm, čudno ) slavabogu Inače, kada govorimo o psihologiji straha valja znati da postoje SAMO DVA UROĐENA STRAHA (i to sam saznao putem predavanja jednog teologa) 1. Nagli prepad s leđa 2. Strah od, gore pomenutog, propadanjaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Ps. Savršeni smisao razumevanja smrti upravo je odsustvo straha od smrti. U rečima opela nema ni traga od pesimizma. Već samo kako napisa Sveti vladika Nikolaj ženi koja je ostala bez deteta: "Volela si to dete. Volela ti, voleo i Gospod pa uzeo".

Video klip iznad kao da su radili najveći mrzitelji Crkve. Sasvim moguće i teolozi u večitom pokušaju. Šmeman je neponovljiv! Čak je i na poslednjoj Liturgiji koju je služio predstavio svoja mišljenja uvidu molitve na kraju Bogosluženja jer je jednostavno znao, kao i mnogi Sveti ljudi, da je došao do kraja ovozemaljskog puta. (Sveti vladika Nikolaj upokoio se moleći na kolenima) Ali, to što Šmemana vrlo poštujem, ne znači da potcenjujem učenje Svetih Otaca. Da se razumemo, nisam nikakav revnitelj, čak mi se ti neidentifikovani "revnitelji" što pljuju Crkvu i sveštenstvo - jako, jako mi se gade! 0203_cool 4chsmu1 Kao terazije, ne bi na odmet bilo pročitati šta Serafim Rouz kaže na temu Svetih Otaca Blaženi Serafim Rouz: "Sveti Oci Pravoslavne duhovnosti - nadahnuće i siguran vodič ka Istinskom Hrišćanstvu": NIKADA RANIJE NIJE BILO OVOLIKO laznih ucitelja, kao u ovom jadnom XX – om veku, tako bogatom u materijalnim dostignucima, a tako siromasnom u umu i dusi. Svako razumljivo misljenje, cak i najludje, cak i ona dosad odbijana od strane generalne svesti svih civilizovanih ljudi – danas imaju svoju skolu i sopstvenog „ucitelja“. Manji broj ovih ucitelja dolaze sa predstavama ili obecanjima „duhovne moci“ i laznih cuda, kao sto to rade neki okultisti i „harizmaticari“. Najveci broj savremenih ucitelja nude, ne vise od mesavine nesvarenih ideja koje su primili „iz vazduha“, ili one dolaze od modernih samoproglasenih „mudraca“ (ili „mudrih zena“) koji znaju vise od predaka, samo zahvaljujuci tome sto zive u nasim „prosvetljenim“ vremenima. Kao rezultat svega toga, filosofija ima hiljade skola, a „Hriscanstvo“ hiljadu sekti. :mad: Gde se moze naci istina u svemu ovome, ako je uopste zaista moze naci u nasim zavedenim vremenima? Na jednom mestu se moze pronaci izvor istinskog ucenja, dolazeci od Samog Boga, neumanjen vec vekovima, vec uvek svez, isto i jedino kod svih onih koji ga istinski uce, vodeci one koji ga prate vecnom spasenju. Ovo mesto je Pravoslavna Crkva Hristova, izvor milosti Presvetog Duha, a istinski ucitelji ove Bozanske nauke koja se izliva iz ovog izvora, su Sveti Oci Crkve Pravoslavne. Avaj! Kako malo Pravoslavnih ovo zna, i zna u dovoljnoj meri da pije sa ovog izvora! Koliko samo savremenih jerarha vode svoja stada, ne na istinske pasnjake duse - Svete Oce, vec na razrusene staze savremenih mudraca koji obecavaju nesto „novo“ i bore se samo da ucine da Hriscani zaborave istinsko ucenje Svetih Otaca, ucenje koje je – sasvim je tacno – potpuno van saglasnosti sa laznim idejama koje vladaju i upravljaju u nasem modernom vremenu. Pravoslavno ucenje Svetih Otaca, nije sano za jedno doba, bilo ono „moderno“ ili „drevno“. To ucenje je prenoseno u neprekinutom nizu od vremena Hrista i Njegovih Apostola do danasnjeg dana i nikada pre nije bilo vremena, kada je bilo neophodno da se otkrivju „izgubljena“ svetootacka ucenja. Cak i kada bi mnogi Pravoslavni Hriscani zanemarivali ovo ucenje (kao sto je slucaj u nasim danima), pravi predstavnici, ucitelji su i dalje prenosili onima koji su bili gladni tog ucenja. Postojala su velika razdoblja Otaca, kao sjajni period IV veka, a postojali su i periodi kada je dolazilo do slabljenja u poznanju svetootackog ucenja medju Pravoslavnima, ali nikada nije postojao period, jos od samog osnivanja Crkve Hristove na zemlji, kada Otacka tradicija, Predanje nije vodilo Crkvu; nije postojalo stolece bez Svetih Otaca koji su ziveli u njemu. Sveti Nikita Steatos, ucenik i biograf Svetog Simeona Novog Bogoslova, je napisao: „Dozvoljeno je od Gospoda da iz generacije u generaciju ne prestane pripremanje od strane Duha Svetoga, Njegovih proroka i prijatelja za Njegovu Crkvu. + pravopop Vrlo je korisno za nas, poslednje hriscane, da rukovodjenje i podsticaj trazimo u Sveim Ocima nasih i skorijih vremena, onima koji su ziveli u slicnim uslovima a ipak, sacuvali neosteceno i nepromenjeno isto uvek – sveze ucenje, koje nije za jedno vreme ili trku, vec za sva vremena do kraja sveta, i za celu trku Pravoslavnih. Pre naseg obracanja ka dvojici skorijih Svetih Otaca, ipak, da rascistimo pre svega, da za nas, Pravoslavne Hriscane, proucavanje Svetih Otaca nije zaludno akademsko vezbanje. Mnogo od onoga sto prolazi kao „otacki preporod“ u nasim vremenima, jedva je nesto vise od igracki inovernih naucnika i njihovih „Pravoslavnih“ imitatora, ne od onih koji su ikada „otkrili“ Otacku istinu, zbog koje bi bili spremni da zrtvuju svoj zivot. Takva „patrologija“ je samo racionalisticka ucenost koja uzima ucenje Otaca za predmet izucavanja, bez ikakvog razumevanja da istinsko, pravo ucenje Otaca sadrzi istine od kojih zavise nasi duhovni zivot ili smrt. Takvi pseudo-patristicki naucnici trose svoje vreme dokazujuci da je „pseudo Makarije“, bio Mesalijanac, jeretik bez razumevanja ili podviga, vezbanja cistog Pravoslavnog ucenja istinskog Svetog Makarija Velikog; da je „pseudo Dionisije“, bio proracunati falsifikator knjiga, cije su misticke i duhovne dubine potpuno iznad njegovih tuzioca; da je potpuno Hriscansko i monasko zitije Sv. Varlaama i Joasafa, predanog nam od Svetog Jovana Damaskina, nista drugo do „prepricavanje price o Budi“; i stotinu slicnih basni proizvedenih od „eksperata“ za lakovernu publiku, koja nema predstavu o agnostickoj atmosferi u kojoj su ova „otkrica“ nastala. Gde postoje ozbiljna pitanja ucenika koja se ticu nekih otackih tekstova (a naravno, ona postoje), ona sigurno nece biti resena, ako budu postavljena tim „ekspertima“, koji su potpuni tudjini za istinsku otacku tradiciju, koji samo zive o njihovom trosku. Kada „Pravoslavni“ naucnici pokupe ucenja pseudo – patristickih naucnika, ili naprave sopstvena istrazivanja u istovetnom racionalistickom duhu, posledice mogu biti tragicne;oni se cesto smatraju od mnogih za „predstavnike Pravoslavlja“, i njihove racionalisticke proglase smatraju da su deo „istinskog otackog“ izgleda, obmanjujuci mnoge Pravoslavne Hriscane. 0409_feel Otac Aleksandar Smeman, naprimer, dok pokusava da se oslobodi od „Zapadnog uticaja“, u svom nepoznavanju istinske Otacke tradicije skorijih vekova (koja se pre moze naci u manastirima, nego po akademijama), uobrazava da je potpuno savladao Pravoslavnu teologiju u modernim vremenima, postao je sam zarobljenik protestantskih racionalisticih ideja sto se tice liturgijske teologije, i bio je dobro ocenjen od Protoprezvitera M.Pomazanskog, istinskog Otackog teologa danasnjice. Nazalost, takvo jasno razotkrivanje, tek treba da se jasno uradi u slucaju G.P. Fedotova, pseudo-naucnik Ruskih Svetitelja i Svetih Otaca, koji zamislja da je Sveti Sergije „bio prvi Ruski svetitelj koji se moze nazvati mistikom“ (a ignorisuci cetiri veka jednako „mistickih“ Ruskih Otaca koji su im prethodili(, traga beznadezno za „originalnoscu“ u „pisanom radu“ Svetog Nila Sorskog (sto pokazuje da on cak i ne shvata znacaj tradicije u Pravoslavlju), klevece velikog Ruskog Svetitelja, Tihona Zadonskog kao „sina Zapadnog Baroka, pre nego naslednika Istocne duhovnosti“, i sa velikom povrsnoscu, pokusava da Svetog Serafima Sarovskog predstavi (koji je u stvarnosti tako zapnjujuce u otackoj tradiciji, da se jedva moze razlikovati od velikih Otaca Egipatske pustinje), kao neki „jedinstveno Ruski“ fenomen, koji je bio prvi predstavnik ove vrste duhovnih staraca u Rusiji, „ciji“ je pristup svetu necuven u Istocnoj tradiciji“, i koji je bio „preteca novog oblika duhovnosti, koja se moze slediti samo u asketskom monastvu“. Tuzne posledice ovakovog pseudo-ucenja se cesto pojavljuju u stvarnom zivotu; lakoverne duse, koje prihvataju ove lazne zakljucke za prave, pocinju da rade na „liturgijskom preporodu“ protestantskih temelja, pretvaraju Svetog Serafima (ignorisuci njegova „nepodesna“ ucenja, prema misljenju jeretika, koje on deli sa celom Otackom tradicijom), u Hindu jogina ili „harizmaticara“, i uopste prilaze Svetim Ocima kao i najveci broj savremenih naucnika – bez dubokog postovanja i straha, kao da su na istom nivou, kao prema vezbi u ezoteriji ili nekoj vrsti intelektualne igre, umesto kao prema vodicu ka istinskom zivotu i spasenju. NISU TAKVI ISTINSKI Pravoslavni naucnici, nije takva istinska Pravoslavna otacka tradicija, gde je originalno pravo ucenje istinskog Hriscanstva prenoseno u neprekinutom nizu, bilo usmeno, bilo pisanom ili stampanom reci, od duhovnog oca, duhovnom sinu, od ucitelja uceniku. U XX - om veku, jedan Pravoslavni jerarh se istakao posebno zbog svoje otacke orijentacije. Arhiepiskop Teofan Poltavski (+ 6 februar 1940.), jedan od utemeljitelja Ruske Zagranicne Crkve i mozda glavni graditelj njenog beskompromisnog i tradicionalnog ispovedanja. U godinama, u kojima je bio na mestu zamenika predsedavajuceg u Sinodu ove Crkve (20 – ih godina), bio je svuda priznat kao najvise svetootacki usmeren od svih Ruskih teologa u inostranstvu. U 30- im godinama, on se povlaci u potpuno zatvornistvo da postane drugi Teofan Zatvornik; od tada je on bio, tuzno, u velikoj meri zaboravljen. Srecom, uspomena na njega, sveto je cuvana od strane njegovih ucenika i sledbenika, i u proslim mesecima, jedan od njegovih vodecih ucenika, Arhiepiskop Averkije iz manastira Svete Trojice u Dzordanvilu, Njujork, objavio je njegovu biografiju sa odredjenim brojem njegovih propovedi. U tim propovedima moze se jasno videti jerarhovo postovanje i strah pred Svetim Ocima, njegova poslusnost prema njima, i njegova nenadmasna poniznost koja se jasno ogleda u tome, sto on ne prenosi nista svoje, vec samo ideje i same reci Svetih Otaca. Tako, u propovedi na Pedesetnicu, on govori: „Ucenje o Svetoj Trojici je vrhunac Hriscanske teologije. Stoga, ja se ne usudjujem da prenesem ovo ucenje svojim recima, vec recima Svetih i Bogonosnih bogoslova i velikih Otaca Crkve: Atanasija Velikog, Grigorija Bogoslova i Vasilija Velikog. Moje su samo usne, ali su reci i misli njihove. Oni vam predstavljaju Bozanski obrok, a ja sam samo sluga na njihovoj Bozanskoj gozbi.“ blessyou Hvala na pažnji 0203_cool

U pravu ste oče, jedini lek je moliti se za njih jer materijal iznad s jedne, i vera (i zdrav mozak) sa druge strane - ne mogu zajedno. Nisu ni svesni kakav greh čine: ismevajući Svetu SPC zarad “druge strane” (neka se prepoznaju!) postavlja se pitanje idolopoklonstva. Ako aminujemo “drugu stranu” da li smo doveli u sumnju simvol vere u JEDNU, SVETU, SABORNU, I APOSTOLSKU CRKVU? Verujem da jesmo…

Engleza i razumem: "olakšavao se čovek pa poginuo", al i onog našeg omladinca što je za vreme BeerFesta cirke trčao po kalemegdanskoj tvrđavi, pa ga raskomadao mrki međed... greengrin

Mislim da bi mu Sheki ipak, za početak, preventivno pucao u kolena

Davitelj protiv davitelja ili Sheky is on the road again!? Realnost od atentata na Tomu postoji, jer on je još uvek vojvoda i u zakletvi jasno kaže da je “kazna za izdaju smrt”. Verujem da bi trebali da u Ševeningenu pripaze kad broje escajg da ne zafali koja zarđala kašika... U ovoj krizi čuvanje političara je čist luksuz, ali TomaS se pokazao vidovit na sličnu temu u slučaju Zorana Đinđića, pa očekujem da javi našoj Žandarmeriji tačno vreme i mesto atentata na njega. Ps. TomaS Nikolić: "Ako neko vidi Đinđića, neka mu poruči da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom."

Prelepe su Vam priče! Evo, priložio bih i ja jednu: MILOST TVORCA Nedostižan je Tvorac u milosti Svojoj. Ili zar nije nedostižno ono što se čulo sa krsta: "Oprosti im, Oče, jer ne znaju šta rade" ? Odmah do Tvorca po milosti stoje anđeli Sveti. Oni se danonoćno trude da spasu duše ljudske koje su im poverene. Priča se za jednog hajduka kako je sreo sveštenika, uperio pušku u njega i viknuo: "99 sam njih ubio, sada ćeš ti biti stoti!" Sveštenik reče da je spreman za smrt, ali zatraži vode od hajduka. Hajduk mu donese vode. Ali, dok je sveštenik pio vodu, dođe smrtni čas hajduku i on pade i izdahnu. Tada se đavoli počeše sporiti sa Anđelima oko negove duše. Đavoli su nabrojali 99 zločina hajdukovih, kao i ostala sitnija grešenja. Odgovore Anđeli: "Nije vaš, nego je naš!" Učinio je dva velika jevanđelska dela: 1. Ispovedio je pred sveštenikom da je ubio 99 ljudi 2. Dao je vode žednome Dakle, čak i slučajna ne namerna dobra dela, uračunali su Sveti Anđeli onom zlotvoru, a neke i danas vidim kako ljutito zapitkuju: "Zar su nebesa milostiva?" stadaradim

mislim da bi poso-kuća bolje zvučalo na engleskom, možda da mu predložimo: Here I am living in New York city, Living, working, but mostly working, Home to work (network), work to home, home to work, work to home, That's all I know, I know nothing, And how would I? 29dz8zk Hoy New York, let the light back in, Forbid women to work, Before they loose their kids and their properties, Hoy New York, you big city you 29dz8zk 29dz8zk

ps. a, lepo bi bilo i kada bih saznao autora ove molitve: (upotrebljena je u filmu Desperado 1990. godine: Banderas-Selma Hajek, verujem da je Rimokatoličkih autora, al sve jedno) "Bože, daj mi hrabrosti da promenim ono što mogu promeniti, smirenosti da prihvatim ono što ne mogu, i mudrosti da to dvoje razlikujem" bliss jeeee

Pomoć prijatelja: da li neko može da mi kaže ko je autor ove molitve koja mi je vrlo draga: "Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradosmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obavi nas tama. Isuse, tugo moja, Isuse, mladosti moja, jedina radosti moja, oprosti" bliss jeeee

Sokrat: "Znam da ništa ne znam" Ekrem Jevrić: "Ništa ne znam, a đe da znam" 29dz8zk A, pa maneken je, ne potpisuje se džabe "E.J. Gospoda Amerike i Kanade" bliss jeeee ps. kao da mu tekstove piše Gugl translejter 4chsmu1

:cheesy2: a, ako uđe kontrola, ja izađem - odem u Crkvu i zapalim sveću 29dz8zk

Kada idete peške i prođete pored Crkve uobičajeno je da se prekrstite. Ali, kada ste npr. u kolima ili u punom tramvaju koji prolazi na 50 metara od Crkve, šta onda? isus-sinai

...o ukusima ne vredi raspravljati isus-sinai ali, baš da gricka peto agregatno stanje koje nam je vekovima ispred nosa - nije sve jedno slavabogu

Sveti Nikolaj video je Evropu kao svetionik Hrišćanski, kao najmanji kontinent kome je data vlast nad celim svetom zarad propagiranja Hrišćanstva. A, kako je Evropa vratila Hristu? 0110_hahaha U duhu Vidovdana, postavljam besedu Svetog Nikolaja koji je, apropo Evrope, govorio u Londonu na Vidovdan 1916. godine na temu: "Duša Srbije". Bilo je to prvi put da jedan stranac druge konfesije govori u najvećoj engleskoj (u to vreme i najvećoj svetskoj) katedrali. Bio je prisutan kraljevski dom sa kraljem Đorđem Petim, na čelu, i sva ugledna engleska aristokratija. Uživajte: "Gospodo i prijatelji! Ceo dan juče proveo sam razgledajući ovaj veličanstveni hram, ponos Engleske i hrišćanstva. Građen je od najskupocenijih materijala donošenih iz raznih krajeva imperije u kojoj sunce ne zalazi. Granit i mermer od koga je građena ispirali su talasi stotine mora i okeana. Zlato i drago kamenje kojim je ukrašena doneti su iz najskupocenijih rudnika Evrope i drevne Azije. Sa pravom se ovaj hram ubraja u arhitektonska čuda sveta. No, gospodo i prijatelji! Ja dolazim iz jedne male zemlje sa Balkana, u kojoj ima jedan hram, i veći, i lepši, i vredniji, i svetiji od ovoga!" Nastao je tajac. Gordi Englezi, gledali su zbunjeno u njega. Nastao je žamor u vidu podsmeha. Šta ima lepše od ovog hrama? Šta ovaj čovek priča? Nikolaj je iz džepa svoje monaške mantije izvadio fotografiju i okrenuo je narodu. To je bila fotografija Ćele-kule na Čegru. "Evropo!", nastavio je glasom strašnijim od grmljavine, "ovo je hram sazidan od lobanja i kostiju moga naroda, koji pet vekova stoji kao stamena brana azijatskom moru na južnoj kapiji Evrope. Kada bi sve lobanje i kosti bile uzidane, mogao bi se podići hram trista metara visok, toliko širok i dugačak. I svaki Srbin danas mogao bi dići ruku i pokazati: Ovo je glava moga dede, moga oca, moga brata, moga komšije, moga prijatelja. Pet vekova Srbija lobanjama i kostima svojim brani Evropu da bi ona živela srećno. Mi smo tupili našim kostima turske sablje i našim leševima sputavali i obarali horde, koje su srljale kao planinski vihor na Evropu, i to ne za jednu deceniju, niti za jedno stoleće, nego za sva ona stoleća koja leže između Rafaela i Šilera, za sva ona bela i crvena stoleća, kada je Evropa vršila reformaciju vere, reformaciju nauke, reformaciju politike, reformaciju rada, reformaciju celokupnog života. Rečju, kada je Evropa vršila smelo koregiranje i bogova i ljudi iz prošlosti, i kada je prolazila kroz jedno čistilište, telesno i duhovno, mi, strpljivi robovi, klali smo se sa neprijateljima njenim na kapijama braneći ulaz u čistilište. I drugom rečju, dok je Evropa postajala Evropom, mi smo bili ograda njena, živa i neprobojna ograda njena, divlje trnje oko pitome ruže. Na današnji dan srpski knez Lazar je 1 3 8 9. godine, sa svojom hrabrom vojskom stao na Kosovu polju na branik hrišćanske Evrope, i dao život za odbranu evropske kulture. U to vreme Srba je bilo koliko i vas Engleza. Danas ih je deset puta manje. Gde su? Izginuli braneći Evropu!" eheeeej

Čim se diskutuje, uspela je reklama. A, teška, skrivena i uvrnuta pitanja uglavnom imaju jednostavne, lake i jasne odgovore 0110_hahaha Lično, na baneru Exita 2010. vidim rad slabovernog dizajnera (moguće da je radio na "pogon" nadam se samo da nije ko Van Gog sebi sekao uši 0110_hahaha ) - poziv na blud i razvrat, tj na Slobodarstvo. Lično, bio sam na Egzitu i mogu vam reći da nisam video ništa što nema na BeerFestu ili u Guči 0110_hahaha . Samo što je dosta rigoroznija kontrola obezbeđenja, da ne grešim dušu. A, da zagledam dalje neću jer ne želim da mi se, ko nekim "ludacima s Fejsa", priviđaju trouglovi u wc šolji i sl. 229229229 ("I see offline people") eheeeej ps. za ljubitelje slobodarstva, možda će im nekad zatrebati: "Bože, zgrešismo, zalutasmo, postradosmo. Želesmo slobodu, postadosmo robovi. Tražili smo visine, survani bismo na dno. Oči naše iskaše svetlost, obavi nas tama. Isuse, tugo moja, Isuse, mladosti moja, jedina radosti moja, oprosti"

:cheesy2: "Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним" girl_jumping 0102_laugh

Branko Požgajec i "Dugo nisam vidio svoj rodni kraj" girl_jumping