Jovano-Jovanke

bleh :cheesy2: 4chsmu1 greengrin greengrin

Прелијепо Љиљани су цвијеће које највише волим. Њихове боје и мирис су очаравајући. Ево пар сличица

Da nisu to bila Braca Mitrovici? smej.gif 4chsmu1 0102_laugh Bez sale, znas ko su braca Mitrovici? 0102_laugh не, нису браћа Митровићи 0110_hahaha Ја живим на Палама, а корпулентне браће изгледа има свуда 0110_hahaha А са овом двојицом, који су ми и рођаци, касније сам ишла у разред и увијек су ме бранили 0442_feel

dada баш сте ме слатко насмијале :cheesy: како су симпатични ти дјечији несташлуци... ја сам увијек правила проблем због вртића, јер тамо нисам хтјела ни у ком случају, измишљала да ме туку двојица браће близанаца, који су увијек били мало корпулентнији од остале дјеце, "пријетила" васпитачици да ћу је "бацити на небо" а, онда кад успију да ме увуку у вртић, ја узмем столичицу, сједем крај врата и тако сједим љута све до времена за спавање, а онда лежим са главом у јастуку и глумим да спавам, и онда поново на ону столичицу...

Ја себе не убјеђујем, ја вјерујем, знам и осјећам присуство и постојање Господа. И овај живот који ми је Господ подарио не трошим, већ ЖИВИМ и уживам у сваком дану, и исто као и ти срећна због љубави оних којима сам окружена. И живим са радошћу и миром јер знам да овоземаљска смрт није крај, већ само почетак вјечности dada И, интересује ме на који начин можеш поднијети смрт вољених особа, ако мислиш да је то њихов дефинитиван крај? И, заиста, шта је са онима који су цијели живот провели у физичкој болести? Гдје је ту "уживање" и поента живота?

Драго ми је да је бар неко схватио Читајући постове даље помислила сам да сам тотално фулила, чак се и замислила над собом, али Карађорђе је написао нешто што сам и сама хтјела да кажем, а потом ме Меда вратио на почетак, па ми то враћа неки смисао...

Немам проблем са куповином хрватских производа. Мада, овдје у Републици Српској и немам баш много избора, највише су и заступљени ти производи. Једино оправдање видим у слогану "купујмо домаће" како би се ишло на подршку домаћој производњи, али то би подразумијевало и бојкот словеначких и осталих иностраних производа. А овдје ми домаће и није нешто, тако да се водим квалитетом и цијеном...

о, па зар изгледа да се ортачим с ђаволом???? Не знам, једностано не могу да изразим оно што мислим, имам неку блокаду, а можда мислим и погрешно. Можда је све врло једноставно, а то је да ми је 4chsmu1 једини пријатељ, да њега волим и да желим на пут који води к њему. А ово с ђаволом сам изгледа пуно закомпликовала. Желим га само што даље од себе! а сад морам да идем... остајте здраво и са

Па наравно да је мјесто пријатеља резервисано за Овога који нас спашава, и да бисмо били у рају да ђавола нема и да ми пријатељ не може бити неко ко ме наводи на зло и константно искушава, али да ако будемо довољно мудри, отвореног срца за љубав Христа и жеље за спасењем, можемо искористити ђавола да приђђемо ближе Њему кога волимо. Па сваки пут када се изборим са њим, осјећам се ближе Господу и јаче и силније осјетим Његову љубав!

Наслов теме је мало застрашујући. Наводници би можда ријешили ствар sHa_sarcasticlol Али, тема ме нагнала на размишљање док сам ишла кући с посла. Зар није пријатељ свако ко нам помаже? А ђаво нам може бити пријатељ ако нађемо снагу и вјеру да му се супротставимо и кренемо ка Господу. Покушавам да нађем праве ријечи, али тешко ми иде... Можда у крајњем циљу, када Он поново дође на земљу, схватимо да нам је и ђаво на неки начин био пријатељ, јер смо због њега и његових искушења осјетили силну љубав sHa_sarcasticlol због борбе са њим смо отворили своје срце за љубав Господњу sHa_sarcasticlol

Марина је све лијепо рекла sHa_sarcasticlol Доброта може изгледати као наивност у очима оних који гледају површно, живе од данас до сутра без вјере и љубави. И ако ћу својом "наивношћу" некоме учинити услугу и помоћи, прихватам да будем наивна, па и више пута. А Онај који треба да види, видјеће. sHa_sarcasticlol Али, шта ако својом добротом храним нечију злобу и пакост? Е тада морам реаговати, морам одбити. Насједајући више пута на исте лажи и преваре од истих људи постајем наивна. Е тад се стварно љутим на себе. Не на њих, јер они су такви и жао ми их је, али ја сам наивна, а не бих смјела бити, требала бих бити мудра!

Волим: - Христа, Господа, Богородицу - своје родитеље, брата, пријатеље - дјецу - да видим срећну породицу са доста дјеце, љетње вечери и пуно шеталиште дјеце... - цркве и манастире, мирис тамјана, воштаних свијећа, мир који тамо влада... - своје Пале, планине, шуме, ријеке, језера, жубор воде, звук зрикаваца и крекет жаба у љетњим ноћима - свитања, залазак сунца, небо пуно звијезда - паљанске зиме, сунчане зимске дане на Јахорини - ватру, мирис цимета и печених јабука зимских вечери...

Мислим да је Анђео чувар увијек уз нас. Увијек бди и стријепи над нама. Као и Господ неће одустати и одступити од нас и нашег спасења, неће нас оставити, а боли Га сваки наш гријех, сваки наш пад. Учиниће све да нас врати на пут који води Господу, али ми треба да отворимо очи да Га видимо и уши да Га чујемо! Он је увијек ту, уз нас!

Свако је прича за себе. Ја нисам никад могла учити послије 6-7 послије подне, нити по ноћи. Најбоље сам памтила када одспавам и устанем око 2-3 ујутру. Мислим да сам раноранилац, иако много волим да спавам... Некако осјећам да ми је дан пропао ако спавам дуже од 9 ујутру и кад имам слободан дан. Радије ћу послије подне мало прилећи crosseo Иста ствар је и са путовањима и вожњом, када устанем око 3 ујутру, орна сам и спремна за дужа путовања... Али, тема је организација... Лично, најбоље и најорганизованије функционишем када имам највише обавеза и само трчим да одрадим што је потребно. Никад ми није успијевало ово писање и планирање, иако сам покушавала. Једноставно, као и све у животу, немогуће је испланирати све, увијек нешто искрсне, па се нешто одгоди, а онда се онај списак крижа, квари, и опет настаје неред. Битно је бити свјестан обавеза, имати на уму све најбитније, задржати концентрацију, а наизглед мање битне ствари (некоме треба пренијети поруку, обавити телефонски позив, послати мејл, купити нешто, честитати славу, рођендан...) обавезно писати (папирићи, подсјетници, аларми...)

Лијепо је радити посао који се воли, али, јако је важно да волимо посао који радимо. Велики је срећник онај који се бави послом о ком је увијек маштао. Али, данас је срећник онај који има сигуран посао. Потребно је пронаћи начин да се заволи посао који се ради. Могу рећи из личног искуства, јер нисам студирала и завршила нешто о чему сам увијек маштала, али сам на факултету пронашла предмете и области које су ми се свидјеле и испуниле ме. Била сам срећна због људи којима сам била окружена. И не кајем се што сам направила такав избор, једноставно, тад је то било најбоље... Након тога, посла у мојој струци није било. И опет сам направила компромис, прихватила посао који ми је понуђен, опет дошла на нову област о којој нисам никад маштала, али полако се и ту проналазим. Увијек се нађе нешто што волим да радим. И срећна сам што имам посао, срећна сам што радим са дивним људима.... Једноставно, треба наћи макар мали сегмент који ће нас на том послу чинити срећним. Јако је тужно када неко сваки дан на посао одлази несрећан, нерасположен, незадовољан собом и оним што ради. Године таквог рада остављају траг на човјеку, остављају траг на његовим ближњим, ту сви трпе. Не треба трпити малтретирање на радном мјесту и физички и психички исцрпљујући рад, али у сваком другом случају треба прво схватити да је велика срећа имати посао и пронаћи начин да се тај посао и заволи...

Момо Капор "Исповести"

Колико је силна родитељска љубав, колико жртве за један осмјех дјетета и колико љубави и снаге коју нам даје Отац наш! Ријечи су сувишне, само сузе и нека неописива топлота у души! Хвала, Медо :smiley:

0102_laugh 0110_hahaha 8084.gif klapklap 319.gif 4chsmu1 0110_hahaha

Оче Горане, дивно је ово што сте написали. Не знам колико ће то значити Марини или неком другом ко има конкретне проблеме у браку, али, ове ријечи окријепљују, дају наду, смијернице и циљ свима нама који још увијек трагамо за том неком љубави и особом с којом бисмо ступили у брак, а око себе гледамо све више несрећних и пропалих бракова. Мислим да је за брак потребно много разговора, много жртве, одрицања и непрестано трагање за љубави, дубоком духовном љубави. Физичка љубав ће кад-тад престати, а треба се потрудити да иза ње не остане духовна празнина, да не остане тишина у којој се ништа више лијепо нема рећи... Нимало лако...

klapklap 0110_hahaha 0110_hahaha Толико искрености и љепоте! Свака наша ријеч је сувишна и мала! Хвала, Smile!!!

Снага молитве је силна! Треба се молити дуго и искрено за душе све нерођене дјеце! Велико је милосрђе Божије! Није само абортус у питању. Шта је са душама оних које је сам Господ узео к себи прије рођења и ослобођења прародитељских гријеха? Ми не можемо знати шта ће бити воља Божија. Молимо се да их прими у Царство Небеско! Само то можемо: да вјерујемо и да се молимо!

Ово је страшно! Па ЗАШТО??? Зар се мора то учинити? Зар се мора супротставити вољи Божијој? Зашто се одрећи љубави и благодати Онога који је за нас пострадао? Помолимо се да се предомисли! Помолимо се да до 16:30 осјети силну љубав Господњу! Помолимо се да мајка осјети вапај свога чеда, да дозволи испуњење воље Божије, да дозволи спас душе која је њој повјерена!!!

Могу да кажем за себе лично, да, иако сам вјерник, па рецимо од кад сам постала свјесна себе и постојања и почела о томе да размишљам, не располажем баш неким теолошким знањем. Много осјећам и вјерујем, а мало знам 0409_feel Али, сад желим да сазнам и ваше расправе ми дају ту шансу. Ви ми дајете инпирацију, питања о којима почињем да размишљам све више и више. То што не учествујем у оваквим расправама, не значи да не читам и да о томе не размишљам и да се једног дана нећу придружити. А необавезне теме ми дају шансу да мало „проћаскамо“ , да видим да имате и друга интересовања и да се и на тај начин мало „приближимо“ да бих се могла ослободити и упустити у озбиљније расправе. Овај форум ми се свиђа баш овакав какав јесте. Много је различитих људи овдје, много вјерних, оних који су истински осјетили велику љубав Господњу, много креативних, умјетничких душа, много је лијепих ријечи овдје написано и са смиреношћу су прихваћени и они који баш и не мисле увијек исто, али се понашају на људски начин. и hvala вам за Drago mi je da si se oslobodila, jer sam video da u tebi ima mnogo potencijala.... Ne mislim da nešto popujem, nego vidim da si bistra i pametna i treba što više da učestvuješ na forumu.... Samo furaj ..... crvenilo хвала вам, браћо!

Можда у намјери приједлога заиста нема ништа лоше, али, мислим да од таквих ограничења не би било уопште никакве користи. Тачно је да све више зависимо од интернета и све више времена проводимо пред рачунаром умјесто да живим дружењем обогаћујемо стара и склапамо нова пријатељства. Међутим, ограничењем броја порука на овом, па и на свим осталим форумима, не би спријечило оне који су нон стоп на нету да тако и наставе. Могу да кажем за себе лично, да, иако сам вјерник, па рецимо од кад сам постала свјесна себе и постојања и почела о томе да размишљам, не располажем баш неким теолошким знањем. Много осјећам и вјерујем, а мало знам 0110_hahaha Али, сад желим да сазнам и ваше расправе ми дају ту шансу. Ви ми дајете инпирацију, питања о којима почињем да размишљам све више и више. То што не учествујем у оваквим расправама, не значи да не читам и да о томе не размишљам и да се једног дана нећу придружити. А необавезне теме ми дају шансу да мало „проћаскамо“ , да видим да имате и друга интересовања и да се и на тај начин мало „приближимо“ да бих се могла ослободити и упустити у озбиљније расправе. Овај форум ми се свиђа баш овакав какав јесте. Много је различитих људи овдје, много вјерних, оних који су истински осјетили велику љубав Господњу, много креативних, умјетничких душа, много је лијепих ријечи овдје написано и са смиреношћу су прихваћени и они који баш и не мисле увијек исто, али се понашају на људски начин. 0110_hahaha и hvala вам за 0110_hahaha

Сликаш десктоп тако што кликнеш на дугме на тастатури "print screan" или "prt scr", након тога отвориш Paint (start-all programs-accessories) и идеш на edit-paste. Сачуваш фајл као jpg и то би требало да буде то. Mućos grasijas :smiley: ..... Vidi nisam znao da na winu to može da se uradi..... Ja sam uvek koristio neke druge programe... Ono kao lafo bolje neke..... А, видиш, ја нисам знала да се за нешто такво користе програми. Ово ми је врло једноставно, па о тој опцији нисам ни размишљала 0110_hahaha