Милан

? ? ???? ?????????????? ?? ???? ??? ??????? ??? ??? 0104_cheesy ??? ??? ?? ?????? ???????? ??? ?? ???? ???? (?? ????? ?? ??????? ???? ????). 0104_cheesy 0205_whistling ?? ?? ????? ?? ?? ??? ??????? ???? ? ????? ?????? ????????, ? ?? ????? ?? ?? ?????? ???? ???? (??? ?????????). 1319_womens

?? ?? ??????? ? ???? ??????????????? ??????? ? ?????????????? ?????????? ???? ? ?? ?????, ??? ????? ???? ?? ? ??????? "????" ?? ?????? ?? ?? ?????? ?? ?????. ???????????? ???????? ?????? ????? ???? ????? "??????????", ? ?? ?? ??? ? ?? ??????? ???????? ?????? ? ?????? ??????? ????? ????????? ???? ?? ??????? ?????? ?? ?????? ???? ???????. ?? ????? ?? ?? ??? ?????????? ???????? (?? ???? ??? ???? ??? ??? ?????) ????? ????????? ?? ???? ??????. ?? ?? ?????? ?? ???? ????????? ? "?????????" ???? ???? ???? ?????????? ????????? ????? ? ???????? ?? ?? ??????? ?????? ???????????? ?????? ???? ????? ? ??? ??????? ????? ???? ???? ??????? ? ????? ??????? ???? ?? ?????? ? ????. ?? ?? ??? ?????? ??????? ? ??? ???????, ?? ?? ???? ?????? ???? ??? ???? ?????. ? ?????? ????? ??? (? ?? ??? ????) ?????? ???? ????? ????? ?????? (??? ?? ????????? ????????), ????? ????? (???? ????) ??????? ???????? ???????????? ??? ???? ????? ?? ?????, ?? ???????? (???? ?????) ???????? ?????? ??? ??????? ??? ?????? ? ????? ??????, ???? ?? ???? ????? ???? ? ??? ?????? ? ????? ????? ? ????????? ??????? ?? ?????? ??????? ?????. ? ?? ????, ? ? ??????? ?? ?? ??? ? ?????? ?????????? ?? ???? ?????. ??? ???? ???? ?????? (?? ??????? ??????), ? ??????? ?? ?????? ????????? ???? ??? ?????? ???????. ?????? ?? ????? ???????? ???? ?? ????? ????????, ??? ?? ???? ?????? ??????? ???????? ????? ????????. ?????? ?? ???? ????? (?? ???? ?? ???????? ?? ????????) ?? ???? ?? ???? ??????????????. ??? ???? ? ???? ??????? ??????? ?????? ??????? ????? ? ???????????? ???????? ????? ?????? ????????? ?? ?????? ????? ? ??????. ???? ?? ???? ?? ????? ????????.

?? ??? ??? ?? ??? ??????? ????????? ??????? ?????? ? ??????? ???. ????? ??? ?? ???? ????? ??? ? ????. ?? ???? ??? ???????? ???? ???? ????????, ? ???? ??????????? (?? ???????? ? ??????? ??????????, ?? ?? ???????? ???????? ????????? ? ??????? ???????? "?????"). ?? ??????? ???? ?????????? ???????, ??? ??? ?? ?????? ????? ???? ?? ??????. ? ??? ?? ???? ????????? ???????????? ? ?? ???????? ?? ?????? ?? ??????? ??? ?? ????? ??????????? ???? ?????????? ? ?????? ????????????? ?? "?????????" ?????? ???????? ?? ????? ???? (????? ? ??????? ? ????? ? ? ???????? ??????) ??? ?????? ???? ????? ????? ???? ?? ?????? ???????? ???? ? ??????? ?? ?????? ? ????????. ?? ??????? ? ?????????????? ? ? ?????????? ???? ???? ?? ??? ???????? ?? ??????? ??????. ?? ?? ???? ??????? ? ??????? ?? ????? ?? ?? ???????? (? ?????? ??? ????? ?? ???? ????, ??. ?? ?? ????? ?????? ???????????). ???? ???, ???? ????? ??? ?? ???? ?? ?????? ??????? ? ???????? ??? ???????. ????? ??? ????? ?? ??????? ?????.

Линк 1: http://sh.wikipedia.org/wiki/Izida Линк 2: http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B8%D0%B4%D0%B0

СВЕТИ ОЦИ НИКОЛАЈЕ И ЈУСТИНЕ, МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ

СВЕТИ ОЦИ НИКОЛАЈЕ И ЈУСТИНЕ, МОЛИТЕ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ

СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ

СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.

СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.

СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.

ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК О ДУШИ Блаженог Максима Монаха О ДУШИ Пре свега ћу поставити критеријуме којима душа може бити схваћена. Затим, кроз шта се показује њено постојање. После тога, да ли она има своју одређену суштину, или је њена суштина неодређена. Иза тога следи, да ли је (душа) проста или сложена. Затим, да ли је смртна или бесмртна. И најзад, да ли је она разумна или неразумна. Сва ова питања, у већини случајева, би се поставила у разговору о души, јер су то најглавнија питања која могу окарактерисати њено својство. Као доказе за утврђивање онога што истражујемо користићемо опште појмове, којима ће јасно бити потврђено оно што имамо у рукама. А ради краткоће и ради користи држаћемо се само оних расуђивања која су неопходна за предмет истраживања који ће сада бити доказан. Да би схватање било јасно и лако, увешћемо и извесну спремност за суочавање са супротним аргументима. Дакле започнимо слово. Шта је критеријум за схватање душе Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. И оно што потпада под област чула, има довољан доказ саму чувственост, јер заједно са уочавањем у нама се ствара и представа о датом предмету. Али оно што се поима умом не спознаје се само по себи, него на основу супротнога. Тако и душа, будући непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава. Постоји ли душа Тело наше покренуто, или се покреће споља или изнутра. А да се не покреће споља јасно је по томе што се оно не покреће на начин као кад га неко гура или вуче, као што се, на пример, померају бездушни предмети. Изнутра, опет, покретано, не покреће се на природан начин, као, на пример, ватра. Јер ватра не престаје да се креће све док не престане да буде ватра, као што тело, поставши мртво, не креће се, остајући телом. Према томе, ако се тело не покреће споља, као што се померају бездушни предмети, нити природно као, на пример, ватра, онда је очигледно да га покреће душа, која му и живот даје. Ако се, дакле, показује да душа даје живот нашем телу, онда је јасно да се сама по себи душа спознаје на основу онога што јој је супротно. Да ли је душа суштина? Да је она суштина показује се из следећег: најпре, природно, треба да буде речено шта је дефиниција суштине, будући да је она суштина. Затим, каква је та суштина будући да је једна и иста по броју, али је способна да прима стања супротна једно другом. По свему је јасно да душа прима супротна стања иако не одступа од своје природе. У њој се могу видети праведност и неправедност, храброст и плашљивост, целомудреност и неуздржаност, стања која су супротна једно другом. Ако се, дакле, својство суштине изражава у способности примања стања која су супротна једно другом, онда је јасно да и за душу важи иста таква дефиниција. Дакле, душа је суштина. Затим, ако је тело суштаство, онда је неопходно да је и душа суштаство. Јер не може бити да оно што се оживљава има суштину, а оно што га оживљава да нема суштину. Зар се може рећи да ће оно што је ништа и нема своју суштину бити узрок онога што има своју суштину? Или, опет, ако нешто има живот у другоме, и без тог другог не може постојати, који ће онда безумник рећи да је оно узрок тог другога од кога има живот? Да ли је душа бестелесна? Горе је показано да се душа налази у телу. Треба, дакле, видети како се она налази у телу? Ако је додата телу као што камичак стоји уз камичак, онда је и душа тело. Онда се не може говорити да је читаво тело прожето душом, јер је (у том случају) душа додата само једном његовом делу. А ако се она помешала и стопила са њим, онда за душу треба рећи да је сложена из много делова, а не да је проста, што се одбацује самим појмом душе. Јер оно што је састављено из више делова може бити и дељиво. Оно што може бити дељиво, то је и растављиво. Оно што може бити растављено, то се састоји из делова. Оно што се састоји из делова, то има три димензије. Оно што има три димензије, то је тело. Кад се тело дода телу, то ствара гомилу. А душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава. Није, дакле, душа тело, него је бестелесна. Још: ако је душа тело, да ли се она покреће изнутра или споља? Нити се покреће споља, зато што се не гура и не вуче као бездушни предмети; нити се покреће изнутра, као што се покрећу бића са душом, јер би било неумесно говорити "о души душе". Она, свакако, није тело: дакле, бестелесна је. И опет: ако је душа тело, има ли (она) чулна својства и храни ли се? Не, она се не храни. И ако се храни, не храни се телесно, као (што се храни) тело, него бестелесно, јер се храни речју и мишљу. Стога, она нема чулна својства, јер (очима) се не може видети ни праведност, ни храброст, нити ишта од таквих појава, јер су оне својства душе. Она, заиста, није тело. Дакле, она је бестелесна. Да ли је душа проста? Да је душа проста показује се, углавном, оним чиме је доказано да је бестелесна. Ако она није тело, јер је свако тело састављено, а оно што је састављено сложено је из делова, а она (душа) није многоделна. Будући бестелесна она је проста, јер није састављена из делова. Да ли је душа бесмртна? Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност. А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна. И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку. И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине - лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна. Да ли је душа разумна? Да је наша душа разумна, свако ће показати на основу много чега, а пре свега по томе што је сама и пронашла (разне) вештине које су корисне у животу. Јер нису се вештине појавиле тек тако, или случајно, јер нико не може рећи ни доказати да су оне неделотворне и бескорисне за живот. Дакле, ако вештине доприносе ономе што је корисно у животу, онда то што је корисно заслужује да буде похваљено. А оно што је за похвалу створено је разумом. Вештине су открића душе. Дакле, наша душа је разумна. Затим, пошто наша чула сама по себи нису довољна за поимање ствари, показује се да је наша душа разумна. Јер, за разумевање бића ми се не задовољавамо само чулним доживљајима, јер не желимо да будемо обманути у погледу њих. Ево, на пример: ствари које су различите по природи, - да ли су једнаке по облику и сличне једна другој по боји? - чулно осећање је немоћно да расуди. Будући неразумна, чулна осећања могу да нам пруже само лажну представу о стварима, док их ми постижемо разумом. А да је заиста све тако, видимо по томе што оне појаве чије постојање, облик, боју и тд. органи чула преносе уму (чиме се и ограничава њихова улога) душа затим уме да употреби на корист, да направи избор и претвори их у оно што нама одговара. Према томе, ако постојећим стварима органи чула, будући неразумни, могу дати лажну представу, постоји ум који о свему расуђује, и све истински спознаје као што јесте. Ум је разумни део душе. Дакле, душа је раумна. Још: ми ништа не спроводимо у дело од онога што најпре нисмо себи представили. То није ништа друго до вредност душе. Јер ум јој није придодат споља, као и спознаја постојећих ствари, него као да она сама мисаоним силама, из саме себе, уређује ствари. Због тога се у њој најпре прави преднацрт неке ствари, а затим се спроводи у дело. Вредност душе није ништа друго до да све чини са разумом. Јер је већ показано да она прави разлику између спознаја које јој пружају органи чула. Дакле, душа је разумна. Шта је душа? Суштина бестелесна, разумна, која обитава у телу, саузрок живота. Шта је ум (νους)? Део душе најчистији и разуман за созерцавање ствари и онога што је раније доживљено (преко органа чула). Шта су размишљања (φρενες)? То су силе душе према нечему што се тиче ствари, које се путем разума доносе (нека врста усаглашених појмова). Шта је то начин (обичај) (τροπος)? То је оно стање душе, што је произашло из навике. Шта је то осећање? Орган душе, сила чула која је у стању да прима утиске од спољних ствари. Шта је то дух (πνευμα)? Суштина без форме, која претходи сваком покрету.

КОНСТАНТИН КАВАРНОС БЕСМРТНОСТ ДУШЕ Успеније Пресвете Богородице "Што се тиче тела човек је смртан, али је, што се тиче духа и разума, бесмртан". Свети Антоније Велики "Ако брижљиво испитате, јасно ћете видети да међу стварима овога света ништа није постојано и извесно осим људске душе... она је по природи бесмртна." Свети Симеон Нови Богослов "Њихов ум (ум истинских хришћана) је потпуно уверен да имамо бесмртну душу и да ћемо убудуће дати одговор за оно што смо починили овде..." Свети Јован Златоуст Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/BesmrtnostDuseKavarnos/BesmrtnostDuseKavarnos.htm Садржај: ПРЕДГОВОР УВОД СТАРОЗАВЕТНА СВЕДОЧАНСТВА О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ СВЕДОЧЕЊА НОВОГ ЗАВЕТА СВЕДОЧЕЊЕ ИКОНОГРАФИЈЕ СВЕДОЧЕЊЕ ХИМНОГРАФИЈЕ СВЕДОЧАНСТВА ОТАЦА ЦРКВЕ ФИЛОСОФСКО – ТЕОЛОШКИ АРГУМЕНТИ СВЕДОЧЕЊА У ЖИТИЈАМА СВЕТИХ И ДРУГИМ СПИСИМА СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА БРАЋО.

ЈЕРОМОНАХ СЕРАФИМ РОУЗ ДУША ПОСЛЕ СМРТИ гроб оца Серафима Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Serafim/Serafim.htm Садржај: ПРЕДГОВОР О НЕКИМ ВИДОВИМА САВРЕМЕНИХ ДОЖИВЉАЈА ЖИВОТА ПОСЛЕ СМРТИ ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О АНЂЕЛИМА ЈАВЉАЊЕ АНЂЕЛА И ДЕМОНА У ТРЕНУТКУ СМРТИ ВИЂЕЊА "НЕБЕСА" ВАЗДУШНО ЦАРСТВО ДУХОВА ВАЗДУШНА МИТАРСТВА ИЗЛАЗАК ИЗ ТЕЛА У ОКУЛТНОЈ ЛИТЕРАТУРИ ИСТИНСКИ ХРИШЋАНСКИ ДОЖИВЉАЈ НЕБЕСА СМИСАО САВРЕМЕНИХ "ПОСМРТНИХ" ИСКУСТАВА ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О СУДБИНИ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ ПРИЛОГ I - Православно учење Св. Марка Ефеског о стању душе после смрти ПРИЛОГ II - Молитва за неправославне; Молитва православних хришћана за умрле ван крила Цркве ПРИЛОГ III - Одговор критичару ЗАКЉУЧАК

СЛОВО О СМРТИ Свети Игњатије Брјанчанинов Комплетна књига - линк: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Smrt/Brjancaninov/brjancaninov.htm Оптерећен наметним учењима наш савремени православни Србин који тражи истине Православља, нашао се у недоумици да изабере шта је заиста православно учење о души и Божијем промишљању о њој. Неке више школе и људи који се егзотично баве теологијом, која се лично преживљава а не црпи из саборног искуства, нуде учење које се озбиљно разилази са светоотачким наслеђем, а задржавају се на софистичким постулатима неког новог гностицизма. Слободно речено, оваква "теолошка хистерија" убија искрену веру и напада Предање које је увек активно и благодатно, како 200 година раније, тако и у временима првих векова хришћанства. "Слово о смрти" светога Игњатија Брјанчанинова нама открива основне тајне и православна схватања о смрти човека и покретима душе у пределима Божијих тајни (у онтолошком), и израз је једног опредељеног и општеприхваћеног вековног учења Цркве. Објављујемо ову књигу у електронском формату са јаком молитвеном надом да ће допринети да умири страсти и смири ум многима који користе Интернет могућности да преко њега широко обасипају нама непозната учења и својемудровања која се усуђују да назову и богословљем. УВЕК БРАЋО ПРОЧИТАЈТЕ ШТА КАЖУ СВЕТИТЕЉИ ХРИСТОВИ И ЊИМА ВЕРУЈТЕ.

ЦРКВА ЈЕ МОЋНИЈА ОД НЕБА, А ТИ СИ У ЦРКВИ Преподобни Јустин Ћелијски Богочовек је Црква. Црква је Богочовек. То је једина свеистина. По свему и у свему Богочовек је врховна свевредност и врховно свемерило човека и рода људског у свим световима небоземним. Јер једино Он као Богочовечанска Личност, која је уједно и Црква, божански и човечански савршено решава све вековне проблеме човековог духа, и свемилостиво и премудро руководи човека својим богочовечанским путем у чаробне небеске светове. При свему томе, човек осећа себе као свету и милу тајну Божију, којој се и Ангели Божији радују и диве. У богочовечанској вери Христовој ништа није »по човеку«, већ све по Богочовеку. Једино таквом вером Црква је Црква. Ту истину богонадахнуто благовести Свети Максим Исповедник: »Саборна Црква је православно и спасоносно исповедање вере«. Ову истину небеском светлошћу залива Свети Дамаскин: »Онај који верује не по Предању Саборне Цркве... неверник је«. Сврх свега, ми смо дужни држати првобитно Предање, учење и веру Саборне Цркве, веру какву нам је предао Господ, проповедали Апостоли, сачували Оци. Јер на тој вери је основана Црква и ко отпадне од ње, тај не може бити и звати се хришћанином. Црква широм целог света, имајући чврст поредак од Апостола, остаје при једном и истом учењу. Апопстоли и њихови ученици учинили су онако како проповеда Црква и постали су савршени. Који су ван Цркве, ван истине су. Цркви ништа Божанско није туђе, а и ништа човечанско осим греха. Кроз свете тајне и свете врлине у Богочовечанском бићу Цркве све Спасово, по неизмерном човекољубљу Његовом, постаје наше људско. Црква као Тело Христово, првенствено је Црква оваплоћеног Бога Логоса. Али, самим тим она је и Црква Свете Тројице, пошто је Бог Логос вечито и неизменљиво Један од Свете Тројице, увек једносуштан са Богом Оцем и Богом Светим Духом. Све и сва у Цркви бива и збива се од Оца кроз Сина у Духу Светом. У Цркви држи и сједињује сваког члана у једнодушности са другима једна и ваистину јединствена Глава Цркве — Господ Христос. Ако пак међу члановима Цркве нема једнодушности, нема мира, не царује кротост у духу, него влада подвојеност, неслога и завист, онда би била велика дрскост такве чланове називати Христовим и рећи да су они под Христовом управом (Свети Василије Велики). Цркву напада свако зло, сваки грех, сваки ђаво. Њу брани сам Господ Христос, и то преко својих небеских и земаљских верника: ангела и људи. Свети Григорије Богослов изјављује: »Не бојим се ја никаквих напада на Цркву, макар претили огњем, мачем, зверима, урвинама и свим другим најстрашнијим мучитељским оружјима и казнама. За све то ја имам један лек, један пут у победу: смрт за Христа«. Ништа страшније него бојати се ма чега више неголи Бога, и из тог страха постати издајица истине. У човечанским световима насупрот паклу стоји Црква Христова која богочовечанским силама својим разара грех, смрт, пакао и самог ђавола стварајући рај. А све то чини дајући људима Господа Христа, Јединог Човекољубца, који и јесте једини рај за људско биће у свим световима. Нема ништа моћније од Цркве. Црква је моћнија од неба; »небо и земља ће проћи, али речи Моје неће проћи«. Које речи? — »Сазидаћу Цркву Своју, и врата паклена неће је надвладати«. Богу је Црква милија од неба. Јер Он није тело неба узео на Себе, већ је узео Тело Цркве. Небо је ради Цркве, а није Црква ради неба. Никаква сила не може победити Цркву. Црква је Божија, а Бог је моћнији од свега. Сва Црква стоји и постоји на Богочовеку Христу: од Њега је све, у Њему је све, кроз Њега је све. Стога, ко у Цркву гледа, тај у самога Христа гледа, Који умножавањем спасаваних сазидава и узрастава Себе Самога. У састав Цркве улази сва творевина: у њој се приправља ново небо, припрема се нова земља, изграђује се нови боголики човек. Не одвајај се од Цркве — спасења нема ван Цркве! У Цркви је саборно све: и живот, и бесмртност, и вечност, и богочовечност. И сваки члан Цркве учествује у том саборноме, богочовечанском животу Цркве, по мери своје добре воље, оплемењене и освећене светим Тајнама и светим врлинама. У Цркви Христовој сви смо међусобно повезани једним богочовечанским животом као саставни делови једног Тела, богочовечанског Тела Цркве: светитељи са грешницима, праведници са неправедницима, покајници са непокајницима, служећи једни другима. Када је Христос био узнесен на Крст, прикован и умро, тада: један од војника прободе му ребра копљем, и изађе крв и вода, и из те крви и воде постаде сва Црква. Сам Господ сведочи о томе када говори: Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије. Крв Он назива Духом. Ми се рађамо водом Крштења, а хранимо се Крвљу. Не удаљуј се од Цркве, саветује Златоусти исповедник, јер ништа није јаче од Цркве, нада је твоја Црква, твоје спасење Црква, твоје уточиште Црква. Црква као богочовечански организам и стога као Богочовечанска организација представља и јесте најсавршеније људско друштво у небоземном свету. Све наше, осим греха, Господ Христос је учинио својим; све Његово, по неизмерном човекољубљу Своме, Он је учинио нашим, у Цркви. Богочовечанско јединство међу собом ми постижемо у Цркви. Да бисмо, вели Свети Златоуст, не само љубављу него и самом стварношћу постали удови, живи органски делови Тела Христова, треба нам се причешћивати тим Телом. А то бива преко хране (=Свето Причешће) коју нам је Господ даровао да би изразио Своју велику љубав према нама. Господ Христос да би нас увео у присно пријатељство са Собом и показао Своју љубав према нама, дао је онима који желе не само да Га виде, него и да га опипају, и једу, и зубима се дотичу Тела Његова, и сједињују са Њим, и засићују Њим сваку жељу. А од ове трпезе (=Светог Причешћа) треба да одлазимо као лавови дишући огњем, страшни за ђавола, стално мислећи о нашој Глави и о љубави коју је показао према нама. Ова Крв кад се достојно прима уклања и далеко одгони демона, а дозива ангеле и Господара ангела. Та Крв проливена на Крсту омила је сву васељену. Та је Крв спасење душа наших. Њоме се душа умива, њоме се украшује, њоме се запаљује. Она чини наш ум светлијим од огња. Она чини душу чистијом од злата. Та се Крв пролила и учинила небо доступним за нас. Та је Крв драгоценост васељене: њоме је Христос купио Цркву. Христос нас је купио Крвљу и украсио Крвљу. Они који се причешћују том Крвљу стоје заједно са Ангелима, Архангелима и Небеским Силама, обучени у царску одећу Христову и наоружани духовним оружјем. Они бивају обучени у самога Цара. У свакој Цркви и у свакој души свуда се налази сав Христос и нигде не постоји само делић Његов. У свакој души је један и исти Христос. Када приступаш страшној Чаши (Причешћа) приступај тако као да пијеш из самога Ребра Распетога христа! У Цркви сваки се члан осаборњује, умножава себе, обогочовечује себе, живи у свима и кроза све, никада није сам већ увек »са свим светима« са свим члановима Цркве, постепено испуњујући себе »сваком пуноћом Божијом«, освеврлинујући себе кроз свете Тајне. Спасења нема ван спаситеља, а Христа Спаситеља нема ван Богочовечанског тела Његовог — Цркве. Зато нема спасења ван Цркве. Ненадмашни Златоусти благовесник благовести: Спасење је у Христу! Христос је у дому Божијем — Цркви, која је по свој васељени. ++++++++++++++++++++++++++++++++ »У онај страшни и ужасни дан рећи ћеш Tи нама грешнима, Господе: ви људи добро знате шта сам ја претрпео за вас... Шта сте ви претрпели за мене? - Шта ћу на ово рећи ја неокајани, лукави, грешни, скверни? Мученици ће тада указати на ране своје, на мучења, на одсечене делове тела свога, и на трпљење своје до краја. Подвижници ће указати на своје подвижништво, на дуги пост, на бдења, на несреброљубље, на сузе и на трпљење своје до краја. А ја, лењиви, грешни, безакони, на што ћу ја указати?... Поштеди Господе! Поштеди, Милостиви! Поштеди Човекољубче! Свети Јефрем Сирин Извор: "Светосавско слово", бр. 17, децембар 2001.

??????? ?? ????? ????. ???? ??? ???????? ?????? ? ????? ?????????? ????????????? ??????????? ???????????? ???? ? ????? ??????, ? ????? ? ?????? ????? ???? ?? ?? ???? ?? ????? ??????. ?? 90% ???? ???? ?? ???????? ????? ? ?????????? (?? ??? ?????? ?? ????) ???? ??????? ?? ?? ???? ?????????, ?? ?? ?????? ?? ???? ????? (??? ???? ??????? ??????? 10 ?? "?????????") ?? ??? ???? ?????? ??????. ??? ?? ?? ?????? ??????? ??????? ??????. ?????? ??? ?????? ? ???? ?? ????? ?? ??? ??????? ??? ??????? ????? ? ???????? ??????. ??? ????? ??????? ????? ??????: "? ????? ???? ???? ?? ????????? ???? ????, ??????? ????? ?????" (1 ??? 11, 5) ?????? ?? ???? ??? ?? ?? ?????? ??????? ? ? ???? ?? "???????". ?????? ??? ???? ????? ?? ?? ????? ????? ???? (??? "??? ??????" ???? ?? ?????) ?? ???? ?? ?????????? ???? ? ???????. ??? ?? ???????? ??????, ???? ??? ????? ?? ?????? ?????. ?? ????? ?? ???? ??????? ?????? ? ??????, ???? ????????? ?? ???? ????.

СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ ПОУКЕ О СПАСИТЕЉЕВОМ УСТАНОВЉЕЊУ ЦАРСТВА БОЖИЈЕГ НА ЗЕМЉИ, ОДНОСНО ЦРКВЕ Наш Господ Исус Христос је, будући Цар, саздао Царство небеско на земљи убрзо након свог Вазнесења, када је сео са десне стране Оца и када је од Превечног Оца добио сву пуноћу власти на небу и на земљи. Његово Царство на земљи јесте Његова Црква. Будући да је Он Цар, Исус се стара о њој, поставља правила, уобличује виђења и пророштва и укида жртву и приношење (Дан.9;24 и даље). Он њиме вечно управља, руководи и влада уз помоћ Својих свештенослужитеља. Он непрестано и преизобилно даје дарове Духа Свога Светога, како би укрепио, увећао и проширио Своје Царство. Цар-Спаситељ освећује, теши, чува, узвисује и прославља народ Свој (в. Јн.15;26 и Дела ап.2;33-36). Будући да је Цар, Господ у Свом Царству установљује поредак дајући Цркви служитеље. Будући да је Цар, Исус је Свом народу подарио Закон. Будући да је Цар, Он призива народ да верује у Њега. Будући да је Цар, од Својих следбеника захтева да чак и свој живот жртвују ради Њега и Његовог Царства. Будући да је Цар, Он је објавио рат злу и посредством милосрђа подарио мир. Будући да је Цар, Исус царује у срцима верујућих, који су посредством Свете Цркве сједињени са Њим. Онај, ко није повезан са Црквом, налази се изван Царства Христовог и лишен је велике части да буде син Царства Христовог. Света Црква Христова појављује се као божанствена црквена установа коју је наш Спаситељ Исус Христос основао ради спасења људског рода. Спаситељ је подарио Цркву као инструмент Своје божанствене љубави и благонаклоности према човеку. Она је вечни носилац божанствене благодати и неопходан услов људског спасења. Будући да је Цар, Господ наш Исус Христос је увек истоветан Самоме Себи и у све векове спасава оне који верују у Њега. . У том циљу Он је и саздао Своју вечну Цркву. Она обухвата све верујуће, од првих до последњих. Он се појављује као њена Глава одржава је као живу и дејствујућу и укрепљује у све векове. Глава Цркве у Едену, Исус Христос, био је средиште Цркве патријараха и Мојсејевог Закона, који је праобразима и символима предизображавао Цркву. Црква Христова је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква, од самог стварања света предодређена за људско спасење и установљена за вечно постојање. У свом писму Панариосу свети Епифаније расуђује о Цркви и крају каже: "Црква је била саздана још од Адамовог времена. |Била је проповедана патријарсима до Авраама и у њу су поверовали после Авраама. Открио ју је Мојсеј, о њој је проповедао Исаија. Јавио ју је Христос и она сапостоји са Њим, а ми је сада прослављамо." У 78. параграфу свог трактата о саборној Цркви свети Епифаније каже: "Карактер Цркве одређен је Законом, пророцима, апостолима и еванђелистима." Кирил Јерусалимски запажа да Црква укључује у себе све оне, који су веровали у Христа пре Његовог доласка. Они су сачињавали старозаветну Цркву. Осим тога, он каже да се Црква у време патријараха руководила обећањима и вером задобијеном кроз откровење, тј. не писмено него усмено. Од времена Мојсеја и пророка, Црква се руководила законом и пророштвима, тј. писменим предањем. На тај начин је Црква Царство Божије основано на земљи, због чега свети Златоуст каже да је она "место на којем обитавају архангели, Царство Божије и само Небо." Дух Свети који се спустио ;на њу пребива у њој у сва времена, као што је о томе говорио Спаситељ: Ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине кога свет не може примити, јер {га не види, нити Га познаје; а ви Га познајете јер са вама пребива, и у вама ће бити (Јн.14;16-17). Дух Свети који је сишао на Цркву обилно јој даје све божанствене харизме (благодатне дарове). Она је добила право да свезује и развезује грехове, да проповеда Еванђеље, да призива народ на спасење. Она је добила моћ да морално препорађа пале, да од њих учини образ Божији и да их обдари образом и подобијем. Она је Добила право да их измирује са Богом, да их учини причасницима благодати Божије, да их сједињује са Спаситељем, да Духа Светог Дарује свима који јој притичу и да их учини синовима Божијим. Она Је добила моћ да побеђује све своје противнике и да заувек остане неприступачна за њих, да руши своје непријатеље и да заувек оста не нерањива. Према речима светог Јована Златоустог, "када је побеђена, она остаје победница, када је понижена, постаје још лучезарнија. Рањавају је, али она не бива побеђена; поткопавају је, али она не тоне на дно; заузимају је јуришем, али она не бива разорена. Она није пасивна, напротив, она је борбена и никада не бива побеђена." Црква Спаситељева је уистину Царство небеско на земљи. У њој царује љубав, радост и мир. У њој обитава вера у Бога. Кроз верско чувство и унутрашње срчано знање долазимо до познања Бога, до познања скривених ствари, до познања откривене Истине. У њој очекивања задобијају наду и убеђење; у њој се остварује спасење; у њој се распростире Дух Свети и обилно излива плодове Своје божанствене благодати. У њој се расцветава божанствена ревност по Богу, савршена љубав и посвећеност Богу, исто као и непрестана жеља за бесконачним сједињењем са Богом. У Цркви Божијој моралне врлине достижу сами врх савршенства који је приступачан за човека. Са очишћеним духом и срцем преображеним тајинством светог крштења човек који је некада имао помрачену душу и био безосећајан усрдно и ревносно развија у себи савршено нове врлине. Црква је уистину обновила, пресаздала човека, и учинила га образом Божијим. Свети престо Цркве - то је истинска трпеза која људе храни за живот вечни. Са те трпезе верујућима се раздаје Хлеб небески, Тело небеско, и они који га окусе никада неће умрети. Свети престо, установљен у средишту Цркве Христове, јесте Трпеза Небеска. Он добија земне ствари и узноси их на небо, он добија небеске ствари и расподељује их на земљи. Свети престо Цркве додирује земљу и, истовремено, Вишњи Трон. Тај престо је страшан и за саме ангеле, који лете под сводом небеским. (Алузија на литургију у време узношења дарова и возгласа: "Твоје од Твојих Теби приносећи, од свих иза све..." Црква приноси Богу земаљско благо, тј. хлеб и вино, а заузврат добија Тело и Крв Христову...) Црква је очекивање, уточиште и утеха свих верујућих у Христа. Божанствени Златоуст каже: "Црква коју је Бог установио на земљи исто је што и лука у океану. Уклањајући се од животне сујете, у њој налазимо уточиште и тешимо се миром." " Не удаљуј се од Цркве, јер од ње не постоји ништа силније. Она је чвршћа од стене, виша од неба и пространија од земље. Она никада не стари него, напротив, бесконачно цвета. Због чега је у Писму названа планином? Због своје непоколебивости. Због чега је назива стеном? Због њене непропадљивости. Кроз њу су божанственим ганућем какво је, на пример, слушање Светог писма, припитомљене све дивље зве,ри, она прониче слух свакога човек, продире у душу и успављује страсти које су се тамо распламсале." Према речима светог Игњатија, истинска Црква је само једна. "Христос је један и не постоји ништа драгоценије од Њега. Дођите , у Цркву, која је једини Храм Божији, једини престо јединог Господа Исуса Христа, рођеног од јединог Оца..." Свети Иринеј, епископ лионски, ученик светог Поликарпа и слушалац светог еванђелисте Јована, у својој књизи "Против јереси" говори следеће: "немогуће је набројати све благодатне дарове (харизме) које је Црква добила од Бога у читавом свету, у име Господа Исуса Христа, распетог у време Понтија Пилата ради добра свих народа. Не уводећи их у обману или заблуду, она им бесплатно даје све што је бесплатно добила од Бога." Говорећи о мисији Цркве Христове, свети Теофил, епископ антиохијски (2.век) у 14. параграфу своје друге књиге упоређује Цркву са " морским острвима." Нека од њих су настањена, на њима има воде, плодова, сидришта и лука, ово пружају онима што су изложени претњама морских бура. Исто тако је и свету, узбурканом и раздираном грехом, Бог дао храмове које називамо светим црквама, у којима се као у сигурним острвским лукама налази веронаука Цркве. К њима притичу они који желе да се спасу. Они постају следбеници Истине и на тај начин избегавају суд и гнев Божији. Остала острва су стеновита, на њима нема ни воде ни плодова, дивља су и ненастањена. Она представљају опасност за путнике и бродоломнике. На њима се разбијају лађе и гину путници. Таква су порочна вероучења која се називају јересима. Будући да нису руковођена речима Истине, она уводе у заблуду све који им се приближе. Таква учења су слична пиратима који, натоваривши своје лађе и лутајући по таласима, разбијају своје лађе од таква острва и заувек их губе. Тако је и са онима који се удаљују од истине и пропадају у заблудама." Божанствени Григорије Богослов у свом првом слову против Јулијана Отпадника овако говори о Цркви: "Ти се противиш наслеђу Христовом, великом и непролазном, које је створио као Бог и наследио као човек. Оно је проглашено Законом, испуњено је благодаћу, Христос га је препородио, пророци су га усадили, апостоли су га свезали, а еванђелисти одгајили..." У Беседи о саборној вери свети Епифаније Кипарски каже: "Црква је наша мајка. Она је чиста и прекрасна невеста пристигла из Ливана. Она је рај великог уметника, обитавалиште Светога Цара, невеста целомудренога Христа, непорочна дјева, заручена са једним Жеником. Прозрачна је као вео, прекрасна као луна, изабрана као сунце. Закон ју је прогласио блаженом и она седи са десне стране Цара." Црква је откровење које се непрестано извршава у свету. У њој се Бог открива на многе и различите начине, и потврђује Своје присуство Својим божанственим силама. У Првој посланици Коринћанима апостол Павле говори о Цркви коју је основао Христос: И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцељивања, помагања, управљања, различитих језика (1.Кор.12;28).

ПОУКЕ СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ Поново јој се јавио у сну, одевен у епископске одежде, и благим гласом рекао: "Жарко желим да помогнем људима јер видим Христа. Он је још увек распет..." Након дуге паузе, светитељ је додао: "Присутан сам у свету својим моштима. Нека свештеник који ме познаје,благослови све који долазе тражећи олакшање, очишћење или опроштај... Моје мошти су мој епитрахиљ.". Из Житија Светог Нектарија Егинског Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/NektarijeEginskiPouke/NektarijeEginskiPouke.htm СВЕТИ УГОДНИЧЕ БОЖИЈИ НЕКТАРИЈЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ.

ИСУСОВА МОЛИТВА "ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖИЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГ/ГРЕШНУ" Линк: http://rapidshare.com/files/253320620/Isusova_molitva.rar

Разумем ја шта ти говориш сестро и да имаш добре намере, али никоме ја не судим и никога не осуђујем. Само сведочим своју веру, онако као нам је сам Бог и Свети Оци предадоше да живимо по њој и трудим се да је такву свесавршену (и неизмењену) предам својој деци. И ако Бог да тако ће то бити до краја људске историје и краја времена. А "условљавати" Бога, коме и како је то икада било могуће.

Свети Игњатије Брјанчанинов ... Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења. ... Суштина сваке јереси је богохуљење. ... Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати.

????? ??????? ?????: "? ????? ???? ???? ?? ????????? ???? ????, ??????? ????? ?????" (1 ??? 11, 5). ???????? ???????? ??????? ????? ????? ???????? ?????? ???????? ?????, ? ????? ?? ?????? ??????? ?????? ???????? ? ????? ?????????? (????? ???????), ?? ?????? ?????????? ???? ???????. ? ??????????? ????? ???????, ???? ?????? ??????????, ???????? ?? ? ????? ???? ??????? ? ????? ?????????, ?? ????? ??? ?????. ??? ??? ?? ???? ?????? ?????????? ???? ?????? ? ??????? ?? ? ???? ????, ??????? ?? ???????, ?????????? ??? ?? ?? ??????? ??????? ????? ??????, ???? ?? ??, ??????, ???????????? ??? ?? ???? ?????, ??????? ?? ?? ??? ????? ??????? ????? ? ????? ??????? ????. ???? ?? ??? ??????? ?? ????????? ????????, ????? ?? ???? ????? ??????? ? ????, ????? ?????? ?? ?? ???? ???? ?????. ????????? ? ????? ??????? ?????? ?????????, ??? ?? ??????? ?? ?? ??? ????????? ? ????? ??????? ????????? ?????? ?? ????? ? ?? ?? ??????????? ???? ???? ?? ????? ?? ?? ????? ?????, ??? ?? ?? ???????????? ?? ?????? ???? ??????? ??????? ? ????????. (?? ??????, ??? ??? ?? ? ??????? ????? ? ???? ?? ?? ??????? - ?? ????? ?? ????? ???? ?? ????? ???? ??????????? ?????????!) ?? ????? ?? ???? ?? ?? ?????? ??? ????? ???????? ????????? ? ???? ??? ?? ???????, ??? ???? ????, ????? ?? ? ?????? ???????? ?? ????????? ?? ???? ???, ???? ????????? ???????? ? ???????? ? ?????? ????? ???????. ?? ???? ?? ??? ?? ?????, ???? ?? ????. ????? ? ?????????? ????? ?? ?? ????????????? ? ?????? ????? ???????? ????? ? ???? ? ???????? ? ?????, ??? ?? ? ????? ? ????? ???? ??????? ?? ??????? ??? ? ????????? ?????????.

О ПОНАШАЊУ ЖЕНА У ХРАМУ БОЖИЈЕМ У Србској православној цркви сасвим је замрло Свето Предање о понашању жена у храму. Србске жене, Хришћанке, не знају да је грех и молити се Богу непокривене главе, а камоли долазити у храм Божији и још се причешћивати тако! Међутим, то жене целог света знају. Ко је имао прилике да иде у Русију и њихове цркве, могао је у то да се увери. И на свим фотографијама руских часописа, може се видети мноштво жена покривених глава, како стоје на црквеним зборовима или на богослужењима. Такође и деца, девојчице - повезане су марамама, када су у храму Божијем. И жене других вероисповести покривају обавезно своје главе при уласку у храм! Оно што не знају наши Хришћани и Хришћанке, па ни богослови - знају жене протестантске вероисповести! Свети апостол Павле заповеда женама да покривају главе кад се моле Богу: "И свака жена која се гологлава моли Богу, срамоти главу своју" (1 Кор 11, 5). У Житијима светих људи и жена о томе је доста речено и то веома јасно! Деветог новембра празнујемо преподобну Матрону Цариградску, која је одбегла од свог мужа и скрила се у један мушки манастир, прерушивши се у мушко одело. После дужег времена Бог је открио игуману тога манастира да је Матрона жена. Игуман ју је позвао, и веома љут питао је: "Какав је узрок, жено, твоме доласку у мушки манастир и како си смела тако дуго живети с монасима; или си можда хтела неко бешчашће да нанесеш манастиру?" Блажена Матрона се уплашила од оваквог изненадног изобличења и казала да није дошла на грех, него да се спасе од свог мужа, од кога је, ради Бога, одбегла. Затим је игуман упитао: "Како си се осмелила ти, пошто си жена, приступити гологлава Божанским тајнама Светог Причешћа?" Она је одговорила да се никада гологлава није причешћивала, него да се увек правила болесна приликом Причешћа и пешкиром покривала главу. Из овога се јасно види да је велики грех женама да се гологлаве Богу моле, ма на којем месту биле, а још већи грех да се тако причешћују. Двадесет четвртог октобра Света Црква празнује светог мученика Арету, у чијем је житију описано мучење Хришћана у земљи Омиритској (јужна Арабија), од стране јеврејској цара Дунаана. У хришћанском граду Неграну, међу многим мученицима, налазила се и једна лепа удовица и мудра Хришћанка, са своје две кћери. Цар јој је пред својим великашима дуго ласкао и позивао је у свој двор, заједно са кћерима, предлажући јој да се одрекне Господа Исуса Христа, Кога је он, бедник, омаловажавао што је више могао, мислећи да на тај начин превари мудру и веома побожну жену. Када је цар престао са сатанским брбљањем, добио је тако мудар одговор и укор, какав никада ни од кога није добио. Изненађен и веома увређен таквим одговором, цар је наредио да се тој Хришћанки и њеним кћерима поскидају мараме са главе и да се расплетених коса воде по граду да их народ гледа, јер је то представљало за женски свет највећу срамоту и понижење. (На жалост, оно што су и Римљани знали и чега су се стидели - то данас не знају нити се стиде наше православне Хришћанке!) Народ их је сажаљевао, но оне су се поносиле тим срамоћењем Христа ради, и одговарале присутнима да им је та поруга дража од свадбеног весеља. На крају су мученички страдале са осталим суграђанима. У животопису преподобног Јакова Нисибијског (13. јануар) описао је такође, безумље и грех младих девојака, које су, перући рубље на неком потоку, стајале са голим ногама и откривеним главама и гледале светог Јакова, који је пролазио поред њих, као у неког туђинца - не стидећи се ни мало Божијег човека. То је светог Јакова увредило и он је казнио њихово недолично понашање тиме што је наредио да поток пресуши, а њихове девојачке косе да постану беле као оседелим старицама. Шта би рекао свети Јаков данашњим женама и девојкама, које не само непокривених глава, него и обнажених ногу, са великим деколтеима, а и невенчане (црквено) долазе у храм, па чак и на Свето Причешће, чиме стварају велики грех, и себи и онима који им то дозвољавају!? Велики грех за жене је када накарминисане дођу у храм и целивају иконе, крст или неку другу светињу, остављајући на њима траг кармина, тиме их обешчашћујући. Још страшније је када такве жене приступе Светом Причешћу. Свештеници треба да их упозоре да пажљиво обришу кармин, пре Причешћа. (На улазним вратима суда у Сремској Митровици пише да странке треба да долазе у суд пристојно обучене. И на многим другим местима тражи се пристојно облачење. Па зар је црква онда најгоре место на свету, када се у њу може улазити, као да се иде на плажу или на неки бал.) У свети Божији храм, и жене и мушкарци треба да улазе пристојно обучени, како не би саблажњавали друге вернике и изазивали у њима грешне помисли. А у самом храму, за време богослужења сви треба побожно да стоје и ћуте, молећи се, а тек после (или пре) службе да целивају иконе, пале свеће, па ако треба и неку реч проговоре са другима. Не треба ми Бога да се бојимо као неког окрутног диктатора и пред Њим да дрхтимо, али исто тако, ружно је и грешно сматрати Га последњим од свих нас, кроз недолично облачење и понашање у светом храму Његовом. Не моли Он нас за помоћ, него ми Њега. Стога и свештеници треба да на достојанствен и уљудан начин упознају народ о реду и понашању у цркви, јер ће и једни и други дати одговор за немаран рад у Винограду Господњем. А када се крстимо, крстимо се лагано и побожно. Дижемо десну руку, и са три састављена прста, додирујемо чело (посвећујући свој ум Богу) и говоримо "У ИМЕ ОЦА", потом спуштамо руку до испод груди, додирујући тело (посвећујемо Богу своје срце ) говорећи "И СИНА", затим подижемо руку и додирујемо прво десно па лево раме (посвећујући Богу своју снагу) и говоримо И СВЕТОГА ДУХА". Потом прекрстимо руке на грудима и говоримо "АМИН" (што значи: нека тако буде). Многи верници, а посебно жене, стављају на себе знак "антихриста" тако што додирују чело, па стомак, а затим место рамена, додирују врхове својих груди - што је изврнути крст, а он је символ "антихриста". Стога осењујте рамена, а не груди, како не би навлачили гнев Божији на себе. СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА ЖЕЛИМ

О ЧИТАЊУ МОЛИТАВА НА БОЖАСТВЕНОЈ ЛИТУРГИЈИ (ОДЛОМАК) МИТРОПОЛИТ НАВПАКТОСА И СВЕТОГ ВЛАСИЈА КИР ЈЕРОТЕЈ (ВЛАХОС) Изгледа ми да постоји јасна и древна традиција тајног читања молитава, нарочито на Божаственој Литургији. Јеромонах Никодим (Барузис) у свом чланку „Литургијски препород или екуменистичка униформисаност“, у часопопису „ Теодромија“, чији је издавач и директор отац Теодор Зисис, између осталих тема, дотиче се и питања произношења литургијских молитава. Он такође наводи и цитате Отаца Цркве, у којима се говори о тајном читању молитава. То су такви Оци какви су Свети: Василије Велики, Дионисије Ареопагит, Никола Кавасила и Атанасије Пароски. У ствари, он се позива на текстове на које се позива преподобни Никодим Светогорац, који је доказао да Свети Оци што их наводи говоре о оном што нас данас узнемирава/.../ Божаствена Литургија је Тајна свих тајни, она је срце живота Цркве. Зато су Оци и чували тајанственост, тишину и чистоту Тајни. Зато кад скривено постане јавно, када се неизрециво озвучи и када се свима преноси, оно престаје да буде Тајна/.../ Јеромонах Никодим (Барузис) нуди нам сведочење Светог Атанасија Пароског, које помиње професор Пантелис Пасхос, где Светитељ каже: „Да се не узглашава епиклеза за време претварања Хлеба и Вина“. Чињеница је да су Оци кољивари сачували древно црквено предање које се назива исихастичким, и које квинесенција православног учења и живота. У наше време, ипак, демонстративно се игнорише традиција повезана с тиховатељским посвећењем у Св. Тајне Цркве, и говори се само о некаквом разумском и чулном познању. На тај се начин ствара утисак да се поимање богослужења и учешће у Божаственој Литургији односи само на видно, слушно и лигичко примање онога што се твори и говори. Но, такав начин размишљања искључује дух тиховатељског Предања и, наравно, скрива, уз помоћ извесних елемената, некакво зближавање с варлаамитским поимањем Светих Тајни/.../ Божаствена Литургија јесте причасност догађајем савршеног Божјег Домостроја, али будућим Небеским Царством, а не неком протестантском и рационалистичком свешћу о оном што се збива. Они који наводе аргументе многих у корист читања молитава „громким гласом“ подривају православно гледиште о тајанственој мистагогији која се савршава на Божаственој Литургији и ту мистагогију своде на некакво протестантско рационалистичко поимање. Ако се чињеница сведе на то да многи, приликом читања тих молитава, истима дају своју личну „боју“, буквално показујући своју „побожност“ и „гануће“, онда се, с рационализмом, уводи и индивидуалистичка побожност./.../ Тајно или тихим гласом читање свештеничких молитава Божаствене Литургије је доказ да Божаствену Литургију не савршавају сви присутни, како неки лажно тврде, него је савршавају клирици, који то одговорно служење примају кроз рукоположење/.../ Сматрам да учешће верних у свему што се говори и савршава, уз тврђење да постоји истозначност благодатних дарова, јесте протестантски поглед на Цркву, према коме се укида посебност свештеничке службе/.../ Због свега поменутог, ја настојавам на томе да молитве Божаствене Литургије, као и молитве Анафоре, не треба да се читају да их сви чују. Саслужујући клирици треба да молитве читају „тихим гласом“ да би сви клирици учествовали у савршаваном и изговореном, тако да за народ служба буде „тајинствена“, док за то време појац (псалт) пева „кротким гласом“, да би царовала атмосфера исихије и тишине, да би између молитава и возгласа постојала узајамна веза, јер су они увек коначна основа оног што се савршава. Наравно, морамо бити опрезни, јер се може десити да онај ко има „тихи глас“ уз микрофон постане „гласноговорник“, што је реалија која пориче раширено литургијско Предање и богословље црквеног богослужења/.../ Сада је постало очито да дато питање није бесмислица, нити пука одредба Типика, него да пројављује богословље богослужења и срж целокупног духовног и црквеног живота. Због тога се ово питање мора погледати кроз истраживачку лупу. Са сајта apologet.spb.ru

КУДА И ДОКЛЕ? Протојереј - ставрофор др Матеја Матејић Како је код нас кренуло иде по оној изреци Ој, Тодоре, Тодоре, сваким даном све горе. А најгоре је то што они који имају влст и дужност да правилно управљају речју (Твојеја) Његове истине од тога одступају. Не сви! Богу хвала, имамо ми још истинских епископа који правилно управљају речју Божије истине. Али има и оних који одступају. И одступaња су све бројнија. Почело је тиме да што је вековима била пракса Свете српске Православне Цркве исправљају. Поучили су нас да је погрешно на канону евхаристије читати молитву Светоме Духу која се чита и на трећем часу. А чиме су то заменили: издирањем на појца и народ и то управо на канону евхаристије! Опомињу нас да је свештеник дужан покоравати се епископу као самоме Христу. А шта да радимо ако се тај епископ не покорава Сабору? И такви епископи изговарају Вјерују и десети члан тога Вјерују који гласи И у једну свету, саборну и апостолску Цркву. Шта ако тај епископ није пастир него вук у јагњећој кожи? Шта ако тај епископ који је и професор будућим свештеницима и можда епископима проповеда и учи јерес? Да ли да прихватимо да је хомосексуалност нешто природно - није са неба пало (цитат из његовог предавања!). И да ли да га слушамо, поштујемо и прихватимо његову јеретичку науку по којој душа није бесмртна? Па ако је он у праву и ми прихватимо његову науку, онда нам нису потребни ни епископи, ни свештеници, ни Црква, јер ако душа није бесмртна онда неће бити ни Страшног суда, јер нема коме да се суди, а онда нема ни раја ни пакла. У богословијама су нас учили и ми смо све досад практиковали да за Свето причешће користимо само агнец (јагње: део на просфори на коме је утиснут жиг ИС ХС НИ КА, с тим што се део ИС ставља у путир, са ХС се причешћују они који служе свету литургију (или онај један који служи) а са НИ и КА верници. Претварање хлеба и вина у тело и крв Христову се за време евхаристије обавља на тај начин што онај који служи свету литургију, показујући на АГНЕЦ изговара И учини овај Хлеб телом Христа Твога. Затим, показујући на путир, изговара: А то што је у чаши овој Часном крвљу Христа Твога. А онда свешеник (или епископ, ако он служи) осењује агнец и путир крсним знаком изговарајући: Претворивши их Духом Твојим Светим. Да напоменемо да су на дискосу поред агнеца честица за спомен Богородице, девет частица за девет чинова, и честице (многобројне) за здравље живих и за покој душа преминулих. Али те честице нису део агнеца, и њима се не причешћује, него их само по завршетку литургије употребе или свештеник или, а ако је ђакон саслуживао, онда ђакон. Тако је то било вековима! Е, али није више! Ових дана ми је телефонирао један свештеник из Западно-америчке епархије (која у свом називу нема ни српска ни православна). Нисам био код куће када је телефонирао, али ми је оставио поруку на секретарици у којој ме пита да ли знам да епископ те Западно-америчке епархије, када служи, причести се делом агнеца означеним са ХС, и ако има саслужујућих са њиме и они тако исто. Онда изручи са путира све што је на путиру и са тиме причешћује вернике, па ко шта добије. Да ли су се онда верници причестили телом и крвљу Христовом или честицом за живе, или честицом за мртве или неком од девет честица за девет чинова? Да ли је то Свето Причешће? Пожалио сам се једном честитом слузи Христовом и ево шта ми је одговорио: Нажалост није он једини у нашој Цркви. Гркофилска струја то чини и не знам чиме то објашњавају. Зашто се они (Владике и свештеници) не причешћују честицама извђеним за живе и уснуле? Добро би било да епископи на то питање одговоре.