Милан

ГДЕ ЈЕ OТАЦ ТАДЕЈ? Реч је о човеку код кога су многи долазили да траже помоћ, савет и тумачење Један сам од оних многобројних православних верника који су имали срећу да упознају оца Тадеја Штрбуловића, старца монаха, исписника нашег патријарха Павла. Осамдесетосмогодишњи старац ушао је у манастир Витовницу још као четрнаестогодишњак, 1928. године, јер је родом из истоименог села поред манастира, које се налази на обронцима Хомољских планина, у непосредној близини Петровца на Млави. Значи, готово читав свој животни век провео је као монах, служећи по разним манастирима Србије (Раковица, Покајница), добивши чин архимандрита и поставши игуман манастира Витовница. У тај манастир, саграђен још у време краља Милутина, због оца Тадеја су долазили људи из свих крајева бивше Југославије, па и иностранства. Било је верника свих конфесија (православни, католици, протестанти, чак и муслимани), атеиста, радозналица. Сви они су долазили да га чују, виде, да траже помоћ за своје проблеме, савет, тумачење. И сви они су и добијали то што су тражили: благу реч, јеванђеље, Христову науку из уста човека који је, то је више него сигурно, био надахнут, даровит, прозорљив. Тако је тај манастир, релативно забачен и неугледан, постао право средиште православне духовности, место ходочашћа, откровења за многе који су ту долазили да чују проповеди оца Тадеја. Многи су тек ту открили шта је хришћанство на живом примеру оца, многи су се и замонашили захваљујући њему. Нема спокоја Истовремено са том идиличном и хармоничном причом текли су догађаји који су све нас вернике збуњивали и изазивали стрепњу. Уместо да му и сама српска црква буде захвална за такав јеванђељски и мисионарски рад, оцу Тадеју је у више наврата забрањивано да комуницира са верницима, чак и да их виђа, био је смењен са места игумана (наводно, на сопствени захтев), у манастир су доведени неки нови монаси који су били све, само то не. Причало се и да му је сам живот угрожен. Проблеми су кулминирали када је за епископа Браничевске епархије, чије је седиште у Пожаревцу, изабран Игнатије Мидић. Од тада отац Тадеј више нема ни мира ни спокоја. Понављам, ради се о старцу од 88 година, чија је једина жеља да умре у миру манастира Витовница, близу места рођења, ту где је провео готово сав свој живот посвећен служењу Богу и људима. Но, тако не мисле и високи званичници Српске православне цркве. Почиње прави прогон старца, чак изгон из манастира. Никаквих званичних одлука ни дописа, само тако, сазнајемо да је отац чак негде у Црној Гори, у околини Колашина, наводно склоњен да би имао мира од многобројних верника који гa опседају. И да je то учињено по његовој жељи. После једне зиме проведене тамо, у потпуно неприкладним условима, оца враћају у Витовницу. Но, не задуго. Поново га одводе у непознатом правцу. Ипак, сазнајемо да је „склоњен" у једну приватну кућу у Бачкој Паланци, на самој граници са Хрватском, код извесног човека, који му није ни род ни пријатељ, већ само извршилац нечијих директива. Писма патријарху Старца ипак „великодушно" доводе недељом и великим црквеним празницима да присуствује служби у манастиру Ковиљ, који је уједно и седиште викарног епископа јегарског и бачког Порфирија. Доводе га и одводе, тако да му нико од обичних верника не може прићи, затражити благослов, проговорити с њим коју реч. Кад питате епископа Порфирија за дозволу да то урадите, добијате неодређен и смушен одговор, у стилу: „Отац је стар и исцрпљен, потребан му је мир". Па, зар је то мир, када га протерају из манастира, цркве, храма, код људи који су неверници, и раде за државну безбедност, по оним информацијама којима располажемо? Мало чудно, готово невероватно! По последњим информацијама отац Тадеј је поново одведен у непознатом правцу, јер је сувише људи сазнало где га крију, те су долазили у Бачку Паланку покушавајући да ступе у контакт с њим. Епископ Игнатије не жели ни да разговара на ту тему, иако су му верници из његове епархије писали петиције са захтевима да се отац Тадеј врати у манастир Витовницу. Оба епископа бачка, Иринеј и Порфирије, чине то исто. Бројни верници су писали и патријарху Павлу, обавештавајући га шта се догађа са оцем Тадејом, но без икаква одговора. Зато се обраћам медијима, у име многобројних верника, тражећи одговор од званичника СПЦ: где је отац Тадеј, и зашто му се све то чини? Уколико се, наравно, неки од медија усуди да објави ово писмо. Ненад Марковић, Београд Извор: „Глас јавности“, понедељак 2. децембар 2002, стр.22. http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/12/02/pisma/srpski/pisma.shtml

?? ?? ?? ??? ??????? ????? ?? ??? ????? ???? ?? ?? ???????. ??????? ?????. ????? ?? ????? ?? ??????? ?????.

"Немој мислити, вољени брате," каже светитељ Игњатије, "да је заповест о љубави према ближњем тако блиска нашем палом срцу" заповест је духовна, а нашим срцем су завладали плот и крв; заповест је нова, а наше срце је старо" (Свт. Игњатије Брјанчанинов. Наведена дела. т.1. стр. 121). "...Ја сам грешник, мрачни грешник, ма где да погледам у себе, увек видим измешаност добра и зла, коју је људском роду пренео његов праотац, који је дрско и погрешно окусио од дрвета познања добра и зла. Људима се чини да сам милосрдан, али ако се детаљно проверим, ако испитам себе налазим у себи само глупу маску милосрђа. Милосрдна дела чини у мени таштина, милосрдна је у мени пристрасност... милосрдна је у мени крв; а да ме на милосрђе покреће заповест Христова, чиста и света, - то не налазим у себи. Кад се ја, мрачни грешник освестим на тренутак и кад пожелим да будем милосрдан у складу са заповешћу Христовом видим да треба да учиним ужасно насиље над својим срцем... Моје срце пристаје да буде милосрдно по кретању крви, али да буде милосрдно по заповести Христовој за њега представља распеће... Природно милосрђе као производ плоти и крви не може бити Богу угодна добродетељ. И више од тога! Оно је у супротности са заповестима Јеванђељским! Како би се оно сасекло и умртвило донет је на земљу мач Јеванђељски. Људи вођени природним милосрђем пребивају у мраку под утицајем љутог, свезлобног светодршца" (Свт. Игњатије Брјанчанинов. Наведена дела. т. 7, стр. 36). - о. Лазар Абашидзе Ево како о себи говори један Светитељ Божији и шта говори о палоприродној добродетељи и милосрђу када нису у Христу и када нису по чистим и светим заповестима Његовим. СВАКО ВАМ ДОБРО ОД ГОСПОДА ЖЕЛИМ.

СВЕТИ ИГЊАТИЈЕ БРЈАНЧАНИНОВ ЕНЦИКЛОПЕДИЈА ПРАВОСЛАВНОГ ДУХОВНОГ ЖИВОТА Линк са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/EnciklopedijaSpasenja/Enciklopedija20.htm#38 *** СПАСЕЊЕ И САВРШЕНСТВО • Верујем по Предању Цркве и са Црквом, да ће се спасити свако ко православно верује у Христа и испуњава Његове заповести, a нарушавање тих заповести очишћује покајањем. Тако је и Сам Господ рекао младићу, који га је упитао како да се спасе. Али постоји још и други циљ хришћанства, ка коме нарочито теже монаси циљ који је и достижан и недостижан: хришћанско савршенство. Пут ка томе савршенству је очишћење себе заповестима Новог Завета, Јеванђељем, јер руководећи се њима, син старог Адама може да буде усиновљен од стране Новог Адама. 6. 254 • У сваком делу основни услов успеха је правилан поглед на то дело; тако је и у делу спасења, за добијање жељеног спасења неопходан правилан поглед на себе и на спасење. Услед повређености наше природе грехом, у нама је добро помешано са злом, и земља нашег срца не престаје да рађа зло, а и добру не даје да израсте само, целовито, него увек са примесом зла. Тај процес је нама природан не зато што смо тако створени, него зато што смо добровољно у своју природу пустили отров греха, који од своје природе више не можемо да одвојимо сопственом снагом. To одвајање савршава Искупитељ, тражећи од нас и наше сопствене напоре за истребљење зла у нама, као делатне доказе истинског прихватања пута спасења који нам Бог дарује. Дакле, не треба да падамо у униније. Кад видимо разнолико зло како се појављује у нама, треба постојано да му се супротстављамо и да га избацујемо из себе. Напор и подвиг су доживотни! У своје време, када зло мало помало почне да посустаје, појавиће се душевни мир, обележје оздрављења душе. Али потпуног мира у земљи рата и борбе нема. Он се час појављује, час се опет скрива: a место постојаног мира је на Небу и у вечности. Све то треба да знамо да од себе не бисмо захтевали оно што нам није природно, и опет, зато да не бисмо клонули у свом подвигу, храбро се борећи са злом, које устаје против нас и изнутра и споља Када таквим подвигом докажемо своју верност Богу, дар благодати Божије - спасење, који је у нас тајанствено похрањен Крштењем и састоји се у сједињењу људске природе са Божијом, и у исцелењу прве додиром са другом, почеће јасније да показује своје присуство у нама, дајући нам одлучнију победу над злом, производећи у нама дубоки мир и тешећи нас надом на блажену вечност. 6. 600-601 • Веруј и никако не попуштај. Тако ћеш се поуздано спасити. Јер Бог никада не оставља оног човека који сам не оставља Бога, без обзира на спотицања до којих по слабости долази и повређеност природе грехом. Бог ће таквога неизоставно довести до спасења. А указивати Богу: спаси ме на тај и тај начин - није могуће. Зато што спасење, као дар Божији, превазилази људску моћ схватања Стога онај ко жели да се спасе треба да моли за себе спасење од Бога, као неизрециву милост Божију, предајући се у потпуности вољи Божијој. 6. 704 • Душа сваког човека који се предаје на служење Богу без икаквог лукавог земаљског циља, него са циљем Богоугађања и свога спасења налази се у руци Божијој. Такву душу нико и ништа неће истргнути из руке Божије. Таквој души Бог током земаљског странствовања дарује тесан пут, који се састоји из различитих невоља и лишавања, јер се широким путем не може прићи Богу. 6. 523 • Многи говоре о спасењу, многи желе да се спасу; но, ако их упиташ у чему се спасење састоји, њима је веома тешко да дају одговор. He би било страшно када би се ствар завршила само на томе што је тешко да се пружи одговор! He: штетна последица која одатле проистиче веома је значајна. To што не знамо у чему се састоји спасење даје нашим делима на попришту борбе за врлине неодређеност, неправилност. Наизглед, ми чинимо многа добра дела; али у суштини чинимо веома мало за спасење Како то? Одговор је сасвим једноставан: зато што не знамо у чему се састоји наше спасење Да бисмо знали у чему се састоји наше спасење, треба најпре да знамо у чему се састоји наша погибао: јер спасење је неопходно само онима који су погинули. Онај ко тражи спасење самим тим нужно признаје да је погинуо: јер зашто би иначе тражио спасење? Наша погибао догодила се кроз уништење нашег општења са Богом и кроз ступање у општење са палим и одбаченим духовима. Наше спасење састоји се у раскидању општења са сатаном и обнављању општења са Богом. Читав људски род налази се у погибли, у паду. Ми смо лишени општења са Богом у самом нашем корену и извору - у нашим праоцима, посредством њиховог добровољног сагрешења. ...Бог, по Својој неизрецивој милости, изнова је призвао људски род на општење са Собом. Он је то савршио на најчудеснији и најнесхватљивији начин. Једним од Своја Три Лица, Свесветим Логосом, Он je примио људску природу, зачевши се у утроби Пресвете Дјеве дејством Свесветог Духа... Примивши на Себе све људске грехе, Он је Себе принео на искупљујућу жртву праведном Суду Божијем за грешни људски род: Он је савршио искупљење, јер је могао то да учини. Неограничено и бесконачно Свети је Својим страдањима и смрћу искупио многобројна али ограничена људска сагрешења - и Свето Писмо сасвим оправдано о Њему сведочи: Гле, Јагње Божије које узима на се гpexe света (Јн. 1,29)... Добродетељи, и друштвене и појединачне, које проистичу из пале људске природе, по очовечењу Бога изгубиле су значај: оне су замењене великим делом Божијим: вером у Онога, Кога посла Бог (Јн. 4,29). У том великом делу Божијем састоји се и спасење, како је посведочио Сам Спаситељ: А ово је вечни живот (спасење), да познају Тебе, једнога истинитога Бога, и Koгa си послао, Исуса Христа (Јн. 17,3). Хришћанинове добродетељи треба да проистичу из Христа, из људске природе коју је Он обновио, а не из пале природе. Као што се наш пад не састоји у истребљењу добра из наше природе - то је карактеристично обележје пада одбачених анђела - него у мешању нашег природног добра са злом које нам је неприродно, тако и наша пала природа има себи својствена добра дела и добродетељи. Њих савршавају и незнабошци, муслимани и други који су туђи Христу. Та добра дела и добродетељи, као упрљани примесом зла, нису достојни Бога и спречавају општење са њим, супротстављају се нашем спасењу. Одбацимо то умишљено добро, или, правилније речено, то највеће зло! Одбацимо деловање пале природе! Посветимо се деловању које нам је заповеђено вером у Христа! Престанимо да проводимо живот према наговорима нашег палог разума, према склоностима нашег палог срца! Почнимо да живимо према упутствима јеванђелских заповести, по захтевима воље Божије. Живећи тако спасићемо се. Веома греше они који добрим делима пале природе приписују незаслужено високу вредност. И не схватајући то, они падају у понижавање и одбацивање Христа. Од њих се често чује питање: "Зашто се не би спасили и незнабошци, и муслимани, и лутерани и сви њима слични, отворени и прикривени непријатељи хришћанства? Јер међу њима има много веома добрих људи". Очигледно је да ово питање и приговор потичу из потпуног несхватања тога у чему се састоје човекова погибао и његово спасење. Очигледно је да се таквим питањем и приговором понижава Христос, јер се њима изражава идеја да људима нису били потребни Искупљење и Искупитељ, и да људи могу да удовоље своме спасењу и сопственим средствима. Краће речено: овим питањем и приговором одбацује се хришћанство. Добродетељи пале људске природе имале су своју вредност, баш као и старозаветне установе, пре доласка Христовог: оне су човека доводиле у стање способности за примање Спаситеља... To je тачна оцена добра пале природе! Ово добро је вредно онда када води ка Христу. Када нас пак, задовољавајући се самим собом, одваја од Христа, онда оно постаје највеће зло, јер нам одузима спасење које је даровао Христос - спасење које оно само по себи никако не може да нам да. ...Све што имамо, сво наше добро je у Искупитељу. Човек се оправдава само вером Исуса Христа (Гал. 2,16). Да би неко кроз живу веру био усвојен од стране Искупитеља, потребно је да у потпуности одбаци живот свој (Лк. 14,26). Тај захтев потврђују сви јеванђелисти, то јест, потребно је одбацити не само греховност, него и праведност пале природе. Тежња ка задржавању грехом упрљане праведности пале природе представља практично одбацивање Искупитеља. Одвојисте се од Христа, ви који себе законом Мојсијевим или природним оправдавате; и од благодати отпадосте вели апостол (Гал. 5,4). Јер ако праведност кроз закон бива, онда Христос узалуд умре (Гал. 2,21). To значи: у начину размишљања који након појаве хришћанства допушта вредност чисто људске праведности пред Богом, неизоставно је присутно богохулно схватање, својствено целокупном том начину размишљања, схватање о томе да Христос није неопходан за спасење, схватање које је равно одбацивању Христа... Дела спасења су дела вере, дела Новог Завета. Тим делима се не испуњавају људска схватања и људска воља, него воља Свесветог Бога која нам је откривена у јеванђелским заповестима. Хришћанин који жели да наследи спасење, треба да савршава следећа дела: 1) Да поверује у Бога онако како Бог заповеда да се верује у Њега, то јест да прими учење о Богу које открива Бог, да прими хришћанство које се у свој чистоти и пуноти чува у недрима Православне Цркве коју је Богочовек посадио на Истоку, која се са Истока раширила по свој Васељени, која до данас у целини пребива само на Истоку и поседује Богопредано хришћанско учење без измена и при меса људских и демонских учења... 2) Онај ко је поверовао дужан је да принесе покајање за свој пређашњи самовољни греховни живот и да тврдо одлучи да убудуће живи Богоугодним животом. По Светоме који вас је позвао завештава свети апостол Петар хришћанима будите и сами свети у свему живљењу. Као чеда послушности не поводите се за пређашњим жељама из времена вашега незнања (1. Пет. 1,15,14). Није могуће да човек буде усвојен од Бога, нити да пребива усвојен Богом, a да при томе добровољно остаје у греховном животу. Свима који приступају Богу Нови Завет објављује покајање као први услов да би приступили Богу. 3) Они који су поверовали у Бога и одбацили греховни живот како би ступили у општење са Богом, ступају у то општење посредством основне хришћанске Свете Тајне - светог Крштења: Крштење је рођење за Божански живот. He може природно да постоји онај ко се не роди по закону природе; не може се ступити у општење са Богом, у чему се састоји наш истински живот или наше спасење, ако не постанемо хришћани посредством светог Крштења. Такав је Божански закон. Крштењем се поново рађамо (Тит. 3,5), то јест ступамо у оно свето битије које је било даровано Адаму приликом његовог стварања, које је он приликом пада изгубио, а које нам је вратио Господ наш Исус Христос. Ако се ко нероди одозго, не може видети Царства Божијега. Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3,3,5)... Свето Крштење се запечаћује другом Светом Тајном која следи непосредно за њим, светим Миропомазањем. Ова тајна је оправдано названа печат, будући да свето Крштење оправдано може бити названо споразумом, заветом између Бога и човека Печат којим се тај споразум потврђује јесте свето Миропомазање. 4) Пребивање у усиновљењу Богу, које се пружа кроз свето Крштење, подржава се животом по јеванђелским заповестима; а губи се услед одступања од живота по тим заповестима. И једно и друго посведочио је Сам Господ: Ако заповести Моје одржите, остаћете у љубави Мојој. А ко у Мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити (Јн. 15,10,6). За спасење је неопходно да крштени у Христа живи по закону Христовом. 5) Богочовек, Који нас је светим Крштењем родио за спасење, уводи нас у најтешње општење са Собом другом великом и недокучивом Светом Тајном, Евхаристијом, посредством које се сједињујемо и мешамо наше тело и крв са Телом и Крвљу Богочовека. Који jeдe Моје Тело и пије Моју Крв има живот вечни. Ако не једете Тело Сина Човечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи (Јн. 6,56,54,53). 6) За подршку нашој немоћи и лечење греховних рана које задобијамо после Крштења, за подршку светињи којом смо запечаћени у светом Крштењу, Бог нам је даровао Свету Тајну Исповести. Овом Светом Тајном се обнавља и поново успоставља стање које нам даје свето Крштење. 2. 328-339 • Шта значи наследити спасење, спасити се? Значи: бити усвојен од стране Искупитеља и пребивати у таквом стању током читавог свог земаљског живота, а после смрти, услед усвојености од стране Искупитеља, душом се пренети у обитавалишта блажених духова и наслађивати се са њима светом насладом, у ишчекивању свеопштег васкрсења мртвих; потом, приликом васкрсења мртвих, сјединити се са телом које ће Господ да оживи, које ће постати непропадљиво и са којим ће наследити вечно блаженство. 4. 335 • Лишени су наде на спасење и они православни хришћани који су стекли греховне страсти и преко њих ступили у општење са сатаном, растргнувши општење са Богом. Страсти су греховне навике душе које су се услед дуготрајног и честог чињења греха готово претвориле у природне особине. Такве су: преједање, пијанство, сладострашће, расејан живот повезан са заборављањем Бога, злопамћење, гнев, среброљубље, тврдичлук, униније, лењост, лицемерје, лажљивост, лоповлук, сујета, гордост и томе слично. Свака од тих страсти, када се претвори у карактерну црту човека и правило његовог живота, чини га неспособним за духовно наслађивање на земљи и на небу, чак и уколико човек није падао у смртни грех. He варајте се вели апостол Павле ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни рукоблудници, ни мужеложници, ни лакомиџ, ни лопови, ни пијаниие, ни опадачи, ни отимачи, неће наследити Царство Божије (1. Кор. 6,9-10). А позната су дела тела, која су: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, чарање, непријатељства, свађе, пакости, гнев, пркоси, раздори, јереси, зависти, убиства, пијанства, раскалашности, и слично овима за која вам унапред казујем, као што сам и раније гoвopuo, да они који тако нешто чине неће наследити Царства Божијега. А који су Христови, распеше тело са страстима и жељама (Гал. 5,19-24).Страст захтева брижљиво лечење покајањем и благовремено искорењивање помоћу добродетељи која јој је супротстављена. Страст се не изражава увек на делу: она може и тајно да живи у човековом срцу, обузимајући његова осећања и помисли. Страст се познаје по томе што човек не престаје да замишља грех и да се наслађује маштањем о њему, по томе што, када је поробљен страстима, он више није у стању да се супротстави сили греховних помисли и слика које својом недоличном слашћу гутају сву његову мудрост и врлину. Страстан човек не престаје да савршава грех у маштањима и осећањима срца, чиме подржава своје општење са мрачним духовима и своју потчињеност њима, па стога и своју вечну погибао. 3.165-166 • Спаситељ света нам је указао на два пута, два начина живота за оне који верују у Њега: први је пут или живот који пружа спасење, а други пут или живот који пружа савршенство. Овај последњи пут и живот Господ је назвао следовањем за Њим, јер тај пут и живот служе као најтачнији израз учења које је предао Господ и представљају подражавање, сходно човековим силама, оног начина живота који је проводио Господ током Свог земаљског странствовања. Услови спасења састоје се у вери у Христа (Јн. 3,36; 17,3), у животу према заповестима Божијим (Мт. 19,17; Мк. 10,19) и у лечењу покајањем недостатка испуњавања заповести (Лк. 13,3,5); сходно томе спасење је понуђено и могуће је свима, и поред обавеза и служби у свету, уколико ове нису противне Закону Божијем. Да следе Господа неке је призвао Сам Господ, као апостоле, али уопште узев следовање за Господом препуштено је вољи сваког човека, што је јасно из свих места Јеванђеља где Господ говори о том предмету. Ако ко хоће за Мном ићи (Мт. 16,24), ако хоћеш савршен да будеш (Мт. 19,21), ако неко дође Meнu (Лк. 14,26) вели Господ на почетку учења о "следовању" и "хришћанском савршенству". 1.464-466 • Спасење је могуће и кроз живот у свету; но, за задобијање савршенства тражи се претходно одрешење од света. Спасење је неопходно свима; а задобијање савршенства понуђено је онима који то желе. 2. 342 • Хришћанско савршенство је дар Божији, а не плод људског тру да и подвига; подвигом се доказује само истинитост и искреност жеље да се тај дар добије; подвигом који обуздава и кроти страсти, људска природа постаје способна и спремна за примање дара. Од човека зависи да, уз помоћ Божију, у себи очисти и украси обитавалиште за Бога; да ли ће Бог у то обитавалиште доћи, то зависи једино од Његове воље. Нестицање и одрицање од света представља неопходан услов за постизање савршенства. Ум и срце треба да буду свецело устремљени ка Богу; све препреке, сви поводи за расејаност треба да буду уклоњени; сваки од вас рекао је Господ који се не одрече cвeгa што има, не може бити Мој ученик (Лк. 14,33). Нада на пропадљиво имање треба да буде замењена надом на Бога, а сама имовина обећањем Бога Који је рекао: He брините се, дакле, говорећи: Шта ћемо јести, или шта ћемо пити, или чиме ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Heгo иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт. 6,31-33). 2. 344 • Достизање... бестрашћа, освећења, или, што је исто, хришћанског савршенства, није могуће без задобијања умне молитве: у томе се слажу сви оци. 1. 207-208 (в. СПАСЕЊЕ, СВЕТОСТ, ОБОЖЕЊЕ, ОДРИЦАЊЕ, ВЕРА)

АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ СИРАКУСКИ И ТРОЈИЦКИ (ТАУШЕВ) ПИТАЊА И ОДГОВОРИ О ЦРКВЕНОЈ ПОБОЖНОСТИ И БРИЗИ ЗА ДУШУ Преузето са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije/CrkveniZivotArhiepiskopAverkije04.htm#02 * * * 42. Питање (Ако је православна вера истинита, могу ли други да се спасу?): Ако православна вера представља истинску веру, могу ли хришћани других вероисповедања да се спасу? Може ли да се спасе човек који услед свог порекла није крштен као хришћанин, али је на земљи водио потпуно праведан живот? Одговор: Помиловање, вели апостол, није ни до онога који хоће, ни до онога који трчи, него до Бога Који милује (Рим. 9,16). У Цркви нам је показан пут спасења, у њој су нам дата средства помоћу којих се човек духовно очишћује и има директна обећања спасења. У том смислу свети Кипријан Картагински каже да изван Цркве "нема спасења". Црква нам даје оно о чему хришћанима - и само хришћанима - пише апостол Петар: Пошто нам је од Његове Божанске силе даровано све што је потребно за живот и побожност, познањем Онога Који нас позва славом и врлином, кроз коју су нама дарована драгоцена и превелика обећања да кроз њих постанете причасници Божанске природе, избегнувши похотну трулеж у свету. И управо на ово уложите сву ревност па пројавите у вери вашој врлину, ау врлини знање, а у знању уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност, а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав, јер кад ово све имате и умножава се у вама, то вас неће учинити нерадним и неплодним за познање Господа нашега Исуса 2.Пет. 1,3-8). Шта међутим да се каже о онима који су напољу, о онима који не припадају Цркви? Други апостол нам даје до знања: Јер што да судим и онима који су напољу?.. Онима који су напољу судиће Бог (1.Кор. 5,12-13). То значи да ми нисмо позвани да решавамо њихову судбину. Бог кога хоће помилује (Рим. 9,18).[1] Само једно треба приметити - да "водити потпуно праведан живот", како каже читалац који поставља питање, значи живети по заповестима блаженстава, што човек који је "напољу", без благодатне помоћи уризничене у Православној Цркви Христовој, није у стању.

АРХИМАНДРИТ РАФАИЛ КАРЕЛИН ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ СПАСИТИ СЕ САМО ДОБРИМ ДЕЛИМА? Преузето са Светосавља: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/SpasenjeDobraDelaKarelin.htm У данашње либерално време све више се шири учење о томе да човек може да се спаси својим добрим делима, а да је Исус Христос за хришћане само образац и поучан пример моралног и духовног усавршавања, али никако и Искупитељ света. Следи да је спасење могуће за људе свих религија и конфесија, који се труде да поступају по гласу своје савести. У том учењу у поређењу са православним богословљем не само да су замењени и померени акценти, већ су поткопане и саме основе догматике. Хришћани су увек веровали да Бог спасава човека; а савремени модернисти доследно и плански убацују у свест верних мисао, да човек спасава себе самог, а да му Бог даје вечни живот као обавезну награду за труд. Ако питате савремене хришћане шта је вечни живот и спасење, многи ће рећи: то је рајски живот, то је место дивне лепоте и вечне радости, где су уништени свако зло и страдање, где нема трулежности и несклада, где ништа не помрачује људску душу, то је место где пребивају Анђели и Свети и где силази Божанство Својом неизрецивом светлошћу. На први поглед тај одговор може да се учини правилним, али у стварности овде је пропуштено нешто веома важно, то јест, да Бог човеку не даје само Своје, иако је и то непостижно људском уму и превазилази све напоре и подвиге, већ даје много више - Себе Самога и чини човека "богом по благодати". Пред тим делом сва људска дела се показују као бесконачно мала. Господ је обећао да ће вратити за дела милосрђа стоструко, али Он даје хришћанину оно, чему нема поређења и слика, оно што превазилази сва схватање и мере: даје Себе Самога. О каквим човековим заслугама се овде може говорити? Како је могуће зарадити Бога? Како је могуће задобити Бога као награду? Ако би спојили сва добра дела свих људи заједно, то ће бити мање дело од вечног спасења једне душе. Спасење је - тајна мистичне љубави Бога према људској души; све остало потребно је да би се тај зов љубави био чуо и био прихваћен. Трагедија савремених хришћана састоји се у томе што они траже град Божији, тобож своје законито наследство, али не траже Самога Бога, као извор вечног живота. Њима је несхватљива светоотачка реч "обожење", њима је несхватљиво шта значи постати богом по благодати. Не схватајући то, они то и не желе. Они желе враћање изгубљеног Раја, где цветају у миришу небески цветови, где нема старости и смрти, где нема страдања. Али тајна Оваплоћења Сина Божијег и силазак Духа Светога, Тајна Искупљења и Спасења - није само враћање човека, палог у Адаму у првостворено, безгрешно стање, већ и пут душе према Богу, кроз примање Његове божанске светлости, кроз усхођење и озарење, кроз улазак у божански живот, пут вечног и бесконачног богоуподобљавања - показује се за наше савременике као скривена испод вела магле. На Крсту нас Господ замењује Собом; Дух Свети припрема људску душу за нови живот. Спасење - је велики дар Божији, а савремени човек је склон да на њега гледа као на нешто сагласно и обавезно човековом достојанству. Коначан и у исто време бесконачни циљ човека је - обожење; оно се остварује само кроз благодат - силу и деловање Божанства. Благодат је дана Цркви. Цркве је поље вечне, божанске светлости, која узајамно делује са људском душом, која је послушна благодати и која је невидљиво просвећује (у неким случајевима то просветљење и преображење душе одражава се и на материјалном плану и може да се види чак и визуелно). Тајне Цркве имају за своју основу Искупитељну Жртву Христа Спаситеља. Црква је заснована на Његовој пречистој Крви. Господ, заволевши нас још пре нашег стварања, испунио је све да би нам даровао не само Своја неизрецива блага, већ и Себе. У спасенима Он види одраз Свог образа, Своје божанске лепоте; у спасенима Он пребива као у живим, бесмртним, нерукотвореним храмовима. За њих је Христос - све: живот и суштина вечности, почетак и бесконачни крај. Без искупљења и освећења спасење је немогуће. Они, који говоре о спасењу само кроз добра дела, самим тим стављају некакав знак једнакости између њих и дарова Божијих. Добра дела - јесу услов за пројављење вере и љубави, јер је љубав према Богу и људима сједињена једна са другом. Човек који се нада да ће добити спасење за своја добра дела, налик је на сиромаха, који сакупивши неколико гвоздених новчића, уображава да је за њих могуће купити царски дворац. За спасење је неопходно обожење човека, које почиње у земној Цркви, прелази и наставља се у небеској и никада се не завршава. Само кроз Крсну Жртву Христа и благодат Духа Светога, који делује у Цркви, човек може да оствари своје истинско предназначење - да у вечности постане бог по благодати. Превод са руског: Станоје Станковић Извор: Официальный сайт архимандрита Рафаила Карелина - http://karelin-r.ru/newstrs/185/1.html

ПСЛАТИР НА ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКОМ За све оне који желе да одморе душу слушајући прелепо читање Псалтира на црквенословенском. Аудио датотеке су спаковане у једну RAR архиву. Када их распакујете (можете са WinRAR-ом) добијате 64 засебне аудио датотеке.

БЕСЕДЕ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА ВЕЛИМИРОВИЋА -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Шта је Христос писао по прашини - Уводни део Шта је Христос писао по прашини - Уводни део.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Шта је Христос писао по прашини - Јеванђељска прича Шта је Христос писао по прашини - Јеванђељска прича.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О Васкршњој служби О Васкршњој служби.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Не кради државу Не кради државу.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Видовдан 1916. године Беседа на Видовдан 1916.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Из Јерусалима на Велики петак Из Јерусалима на Велики петак.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Борба за веру Борба за веру.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседе под гором Беседе под гором.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О Краљу Александру О Краљу Александру.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Будите браћа јер брат је скупо име Будите браћа јер брат је скупо име.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Господ говори човеку - део 1. Господ говори човеку - део 1.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Господ говори човеку - део 2. Господ говори човеку - део 2.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Небеска Литургија Небеска Литургија.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О херојима нешег времена О херојима нешег времена.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О Јовану и Иродијади О Јовану и Иродијади.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О краљевим синовима О краљевим синовима.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О крви праведника О крви праведника.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О мислима у огледалу О мислима у огледалу.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О осигурању живота О осигурању живота.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О отаџбини О отаџбини.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О трговцима у Храму О трговцима у Храму.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- О вери у мрак О вери у мрак.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа 1 Беседа 1.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа 2 Беседа 2.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа 3 Беседа 3.mp3 -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Треба ли се страшити смрти -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- СВЕТИ НАШ ВЛАДИКО МОЛИ ГОСПОДА ЗА НАС ГРЕШНЕ

Беседа на Аранђеловдан: Беседа на Аранђеловдан.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Благовести: Беседа на Благовести.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на парастосу Св. Владици Николају Беседа на парастосу Владици Николају.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Педесетницу Беседа на Педесетницу.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Светог Саву Беседа на Светог Саву.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Усековање Беседа на Усековање.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Васкрс Беседа на Васкрс.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа на Видовдан Беседа на Видовдан.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа о слепом Беседа о слепом.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа у Свету Недељу Православља Беседа у Свету Недељу Православља.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа уочи Великог Петка Beseda Uoci Velikog Petka.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Беседа у манастиру Каони Беседа у манастиру Каони.wma ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- СВЕТИ ОЧЕ ЈУСТИНЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС. СЛАВА ОЦУ И СИНУ И СВЕТОМЕ ДУХУ. АМИН.

Бранкица Васић - Василиса је добро познато музичко име код нас али и у Европи. Својим вокалним способностима, скренула је пажњу јавности отпевавши неколико музичких нумера Горана Бреговића у филмовима Емира Кустурице. Након дугогодишње певачке каријере, Василиса је одлучила да изда први самостални албум под називом “Аманет”. На њему се налазе изворне народне песме са подручја нашег Косова и Метохије и Македоније, обрађене у модернијим аранжманима. Неке од песама су снимане у цркви “Ружица” На Каламегдану, што је омогућила Српска Православна Црква а патријарх Павле је дао благослов. Следе линкови за скидање песама са албума "Аманет" (укупно 13 песама). 1. Gora.mp3 2. Gusta mi magla padnala.mp3 3. Oblak.mp3 4. Dreams.mp3 5. Goranine Cafanine.mp3 6. Kasaba.mp3 7. Kales bre Andjo.mp3 8. Kales bre Andjo remix.mp3 9. Odvoji se grojze od lojze.mp3 10. Rasti, rasti moj zeleni bore.mp3 11. So Maki.mp3 12. Sudbo moja sudbino.mp3 13. Zajdi zajdi.mp3 ЉУБАВ УВЕК ПРОНАЂЕ ПУТ Кратко и дубоко, без година и датума, искрено и са вером, пишем и обрађам се Вама који ћете пожелети да чујете мој глас. Она година, тешка, претешка. Кола на путу за Београд. Приштина и цео живот остају иза њих. Са мојим родитељима у колима "седи" и мала "Маринући" хармоника. Једино њу мој отац није заборавио. Њих двоје, хармоника и ништа више - колико потресно толико и узбудљиво. Музика их је упознала, препознала и чувала педесет и три године. Моје детињство бојила је музика. тако смо у најтежим тренуцима песмом бранили своје душе. Мог оца више нема. Уморио се и отишао оставивши ми у аманет песму и малу "Маринући". У мојој родној Приштини и мом вољеном најтоплијем граду Призрену, гдје је рођена моја мајка, нема више мојих Васића и Стојановића. Остале су само душе мојих предака да плачу и да чекају. На овом CD-у налазе се две песме које сам деведесетих написала опраштајући се неком својом интуицијом од свог родног Косова. Данас је горка истина да гора јечи, а једног дана истина ће бити касаба. Захваљујем се свим својим прецима, својим родитељима који су ми да ли праг и корен и оставили песму у аманет. Ја је дајем свима вама и предајем аманет својој унуци Марти. ДА НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ, ДА ГОРА ЈЕЧИ, САМА, ПУСТА... ДА НИКАД НЕ ИЗГУБИ ВЕРУ И НАДУ. ХВАЛА СВИМ ДОБРИМ ЉУДИМА, ЧУВАРИМА ОНОГА ШТО ЗАИСТА ЈЕСМО. ВАСИЛИСА ГОРА (текст песме) Гора јечи сама, пуста Казуј горо пустаро Гдје ти је славујев пој Поље само косово Казуј поље косово Где ти је јунак твој Камен бео остао Казуј поље косово Где ти је спомен твој.

ПСАЛМ 135. у извођењу Владислава Д. Луковића. Веома лепо. У МП3 формату: http://www.2shared.com/file/7294162/9863f919/Slavite_Boga__135_Ps__-_Glorify_The_Lord__Ps_135_.html Свако вам добро од Господа браћо и сестре. 1. Славите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова; 2. Славите Бога над боговима; јер је довека милост Његова. 3. Славите Господара над господарима; јер је довека милост Његова; 4. Оног, који један твори чудеса велика; јер је довека милост Његова; 5. Који је створио небеса премудро; јер је довека милост Његова; 6. Утврдио земљу на води; јер је довека милост Његова; 7. Створио велика видела; јер је довека милост Његова; 8. Сунце, да управља даном; јер је довека милост Његова; 9. Месец и звезде, да управљају ноћу; јер је довека милост Његова; 10. Који поби Мисир у првенцима његовим; јер је довека милост Његова; 11. Изведе из њега Израиља; јер је довека милост Његова; 12. Руком крепком и мишицом подигнутом; јер је довека милост Његова; 13. Који раздвоји Црвено Море; јер је довека милост Његова; 14. И проведе Израиља кроз сред њега; јер је довека милост Његова; 15. А Фараона и војску његову врже у море црвено; јер је довека милост Његова; 16. Преведе народ свој преко пустиње; јер је довека милост Његова; 17. Поби цареве велике; јер је довека милост Његова; 18. И изгуби цареве знатне; јер је довека милост Његова; 19. Сиона, цара аморејског; јер је довека милост Његова; 20. И Ога, цара васанског; јер је довека милост Његова; 21. И даде земљу њихову у достојање; јер је довека милост Његова; 22. У достојање Израиљу, слузи свом; јер је довека милост Његова; 23. Који нас се опомену у понижењу нашем; јер је довека милост Његова; 24. И избави нас од непријатеља наших; јер је довека милост Његова; 25. Који даје храну сваком телу; јер је довека милост Његова; 26. Славите Бога небеског; јер је довека милост Његова.

Насртај на парохијски дом у Призрену Синоћ у касним вечерњим сатима непозната лица су насрнула на обновљени парохијски дом у Призрену, снажно лупајући у врата, претећи и изазивајући неред испред зграде. У згради се налазио протосинђел Михаило, који по благослову Његовог преосвештенства Епископа рашко-призренског Артемија од 10. јула борави у парохијском дому и обавља свакодневна вечерња и јутарња богослужења, а недељом и празником, уз помоћ братства манастира Свети Архангели, служи свету Литургију, покушавајући да у изузетно тешким условима колико-толико обнови црквени живот за мали број Срба који су остали у Призрену и подстакне повратак прогнаних Срба на своја огњишта. Ноћни посетиоци узнемиравају оца Михаила већ месец дана, од самог његовог доласка - готово сваке ноћи му звоне на врата, а ноћас су испољили много већу агресивност него претходних дана. Парохијски дом у Призрену не обезбеђује КФОР, него шиптарски КПС, што само подстиче починиоце да неометано и некажњено насрћу на имовину и монаштво Српске православне цркве. Отац Михаило је најавио да ће се жалити КФОР-у и Еулексу и да ће од њих тражити адекватну заштиту. Епархија рашко-призренска најоштрије осуђује овај, још један у низу, насртај на њено монаштво и свештенство и на црквену имовину као и све покушаје да се доврши геноцид над српским народом и да се Срби потпуно протерају са својих вековних огњишта, и захтева од међународне заједнице да учини све како би овакви немили догађаји адекватно били санкционисани.

Епископ Артемије: "Да сваким даном постајемо бољи" ‹‹У име Оца, и Сина и Светога Духа. Ово је дан којега створи Господ да се радујемо и веселимо у њему, браћо и сестре. Тако Света Црква поздравља највећи празник хришћански - Ускрс. Али таквим речима поздрављамо и ми сваки велики празник који даје повод за нашу велику духовну радост. И овај дан данас у који смо се сабрали на овом светом месту јесте дан радости духовне, да се радујемо и веселимо у њему, јер имамо разлога за то. Данас је први рођендан ове предивне цркве која је овде подигнута и коју смо прошле године осветили и предали на употребу народу. Ове године на Преображење ми видимо да ова црква доживљава свој преображај. Она се украшава и споља и изнутра. И она је уствари пример и путоказ нама свима зашто ми славимо празник Преображења, шта се то десило данас, на данашњи дан да га тако прослављамо свечано по целоме православном свету, ма где се ко налазио. На овај велики празник Господ је на гори Тавору преобразио Себе, показао Своју Божанску силу и моћ пред светим својим Ученицима. Његово лице засијало је као Сунце, а одело постало бело као светлост, као снег. И ту су се, на гори Тавору, појавила два старозаветна пророка, Мојсеј и Илија који су са Њим разговарали. А Апостоли су били у чуду, нису могли да схвате шта се то догађа и будући изван себе Петар рече Господу: "Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији" (Мт 17, 4). Зашто је то Петар предложио? Зашто је добро бити на гори Тавору? Зато што је чуо разговор између Учитеља свога Господа Христа и старозаветних великих пророка Мојсеја и Илије. А о чему су то они разговарали, браћо и сестре? Разговарали су, каже Јеванђеље, о ономе што ће се десити у Јерусалиму, о изласку Господа Христа у Јерусалим и Његовом страдању у Јерусалиму. И Петар, будући да је био ватрене вере и велике љубави према своме Учитељу, желео је да Га сачува од тога искушења, од страдања и као да вели: "Шта ћеш у Јерусалиму кад нам је овде на гори тако добро бити. Останимо овде, немојмо ићи тамо где Те чекају страдања, где Те чекају муке". Али Господ није обратио пажњу на те Петрове речи. Господ је знао ради чега се преобразио – да покаже својим Ученицима да је Он уствари оваплоћени Бог, да је Он Богочовек, да је Он Син Божији и да је дошао на земљу не ради Себе, него ради нас, људи, и ради нашега спасења. И то што треба да буде у Јерусалиму биће ради спасења рода људскога. Дакле, Господ је показао пред Ученицима Своју славу да не би, када Га виде униженога, повређенога, испљуванога, на Крсту распетога, да се не би поколебали, посумњали у Њега и одрекли се Њега. Зато је било потребно ово свето Преображење. Али још нешто, Преображење Господа Христа јесте, браћо и сестре, позив и призив свима нама да и ми радимо на своме преображењу. Да сваким даном постајемо бољи, да од добрих постајемо бољи, од бољих да постајемо најбољи и тако да се усавршавамо док не достигнемо сви, као што каже свети Апостол, "у јединство вере и познања Сина Божијега, у човека савршена, у меру раста пуноће Христове" (Еф 4, 13), у спасење и вечни блажени живот. Ради тога је Господ дошао на земљу, да људима дарује и осигура живот вечни. Господ је то показао сваким својим делом, сваком својом речју, сваким својим примером који је учинио, па и светим Преображењем. Господ је и пострадао и васкрсао да би људима показао да циљ нашега живота није земља него Небо, да гроб није последња тачка нашета живота, него да је гроб само капија кроз коју пролазимо и улазимо у вечни блажени живот - ако смо га заслужили. А они који верују у Господа Христа, који се труде у животу да живе по закону Његовоме, да врше Божанске заповести, који раде на преображавању своме, – они ће заиста бити достојни наследници Царства Небескога и вечнога блаженога живота. А они који не верују, који се не кају за грехе своје, који чине зло другима - авај! Њима ће гроб бити капија којом ће проћи и отићи у муку вечну, у пакао вечни, припремљен ђаволу и анђелима његовим. Зато је данашњи празник - велики празник, и велики задатак пред нас поставља Господ овим празником: да се трудимо у животу своме, да чинимо оно што је добро, оно што би желели да нама други чине да и ми чинимо другима, и оно што не бисмо желели да нам други чине да и ми другима не чинимо. Нико не воли да га неко лаже, да га неко клевета, да га неко тужака, да га неко гони на суд, да га бије и убија. Немојмо то ни ми чинити никоме. И тако ћемо живети у овоме свету, а вршећи заповести Божије припремати себе и преображавати себе за грађане Царства Небескогаť. Беседа Епископа рашко-призрениког Артемија на Преображење Господње у Прилужју

Према сачуваном предању манастир Ковиљ је подигао свети Сава око 1216. године, или српски краљ Драгутин. Најранији писани спомен ковиљског манастира налазимо у Минхенском псалтиру из 14. века. Савремена историјска наука тврди да је првобитна црква подигнута у 16. веку или већ у другој половини 15. века. Храм је до Карловачког мира 1699. године био више пута спаљиван од Турака, а монаси су морали да се склањају по ритовима и оближњим шумама. Манастирско братство је после сваке паљевине настојало да храм покрије и келије колико-толико оспособи за становање. Манастирска црква је коначно обновљена 1707. године, у време игумана Спиридона, када је поново сазидана припрата и подигнут велики звоник. Нова, већа црква грађена је од 1741. до 1749. године, у време Епископа бачког Висариона (Павловића). Манастир је спаљен и опустошен од мађарске војске 1849. године. Храм је био толико оштећен да се није могао обновити него је изграђен нови, данашњи, храм и обновљени и подигнути конаци у време Епископа бачког Платона (Атанацковића) и ковиљског игумана Саве (Стојичевића). Следе линкови за скидање православног духовног појања хора монаха Светоархангелског општежитељног манастира у Ковиљу поводом 2000 година хришћанства. Све је (снимљено 2. октобра и 13. новембра 1999.) сабрано на CD под називом - ОБЈАВИЋУ ИМЕ ТВОЈЕ БРАЋИ СВОЈОЈ, УСРЕД САБОРА ПЕСМОМ ЋУ ТЕ ВЕЛИЧАТИ (укупно 12 песама). 1. Bogonachalnym manoveniem.mp3 2. Bogoroditse Devo.mp3 3. Da ispravitsya.mp3 4. Duha Svyatago blagodat.mp3 5. Gospodi_vozzvah.mp3 6. Otverzu usta moya.mp3 7. Polozhi Gospodi.mp3 8. Primi Semione.mp3 9. Puti vvodyaschago v zhizn.mp3 10. Puti vvodyaschago v zhizn 2.mp3 11. Slava,mol.sv.Savvy I nyne,mol.Bogoroditsy.mp3 12. Vzbrannoj Voevode.mp3

СРБСКИ ДУХОВНИ БИСЕРИ - ПЕВА ХОР СВЕШТЕНИКА ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ "СВ. САВА" Следе линкови за скидање песама (укупно 19). 1. Diven Bog.mp3 2. Himnа Obiliću.mp3 3. Himna Vuku Karadžiću.mp3 4. Kto tebe ne blažit.mp3 5. Mnogaja ljeta.mp3 6. Molitva iz molebana sv. knezu Lazaru. .mp3 7. Oj Đurđevdane.mp3 8. Otadžbino naša.mp3 9. Šesta rukovet.mp3 10. So svjatimi.mp3 11. Srbin sam ja.mp3 12. Stihira srbskim mučenicima.mp3 13. Što ćutiš Srbine.mp3 14. Stihira srbskim svetiteljima.mp3 15. Stupi u hram.mp3 16. Suguba Jektenija.mp3 17. Tropar knezu Lazaru.mp3 18. Veličanije sv. Simeonu.mp3 19. Zvona manastira Studenice.mp3

Бранкица Васић - Василиса је добро познато музичко име код нас али и у Европи. Својим вокалним способностима, скренула је пажњу јавности отпевавши неколико музичких нумера Горана Бреговића у филмовима Емира Кустурице. Након дугогодишње певачке каријере, Василиса је одлучила да изда први самостални албум под називом “Аманет”. На њему се налазе изворне народне песме са подручја нашег Косова и Метохије и Македоније, обрађене у модернијим аранжманима. Неке од песама су снимане у цркви “Ружица” На Каламегдану, што је омогућила Српска Православна Црква а патријарх Павле је дао благослов. Следе линкови за скидање песама са албума "Аманет" (укупно 13 песама). 1. Gora.mp3 2. Gusta mi magla padnala.mp3 3. Oblak.mp3 4. Dreams.mp3 5. Goranine Cafanine.mp3 6. Kasaba.mp3 7. Kales bre Andjo.mp3 8. Kales bre Andjo remix.mp3 9. Odvoji se grojze od lojze.mp3 10. Rasti, rasti moj zeleni bore.mp3 11. So Maki.mp3 12. Sudbo moja sudbino.mp3 13. Zajdi zajdi.mp3 ЉУБАВ УВЕК ПРОНАЂЕ ПУТ Кратко и дубоко, без година и датума, искрено и са вером, пишем и обрађам се Вама који ћете пожелети да чујете мој глас. Она година, тешка, претешка. Кола на путу за Београд. Приштина и цео живот остају иза њих. Са мојим родитељима у колима "седи" и мала "Маринући" хармоника. Једино њу мој отац није заборавио. Њих двоје, хармоника и ништа више - колико потресно толико и узбудљиво. Музика их је упознала, препознала и чувала педесет и три године. Моје детињство бојила је музика. тако смо у најтежим тренуцима песмом бранили своје душе. Мог оца више нема. Уморио се и отишао оставивши ми у аманет песму и малу "Маринући". У мојој родној Приштини и мом вољеном најтоплијем граду Призрену, гдје је рођена моја мајка, нема више мојих Васића и Стојановића. Остале су само душе мојих предака да плачу и да чекају. На овом CD-у налазе се две песме које сам деведесетих написала опраштајући се неком својом интуицијом од свог родног Косова. Данас је горка истина да гора јечи, а једног дана истина ће бити касаба. Захваљујем се свим својим прецима, својим родитељима који су ми да ли праг и корен и оставили песму у аманет. Ја је дајем свима вама и предајем аманет својој унуци Марти. ДА НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИ, ДА ГОРА ЈЕЧИ, САМА, ПУСТА... ДА НИКАД НЕ ИЗГУБИ ВЕРУ И НАДУ. ХВАЛА СВИМ ДОБРИМ ЉУДИМА, ЧУВАРИМА ОНОГА ШТО ЗАИСТА ЈЕСМО. ВАСИЛИСА ГОРА (текст песме) Гора јечи сама, пуста Казуј горо пустаро Гдје ти је славујев пој Поље само косово Казуј поље косово Где ти је јунак твој Камен бео остао Казуј поље косово Где ти је спомен твој.

Манастир Дечани су задужбина краља Стефана Уроша III Дечанског и његовог сина цара Стефана Уроша IV Душана који се, као други ктитор, о цркви старао после смрти свога оца. Дечански храм је највећа сакрална грађевина икад подигнута у Србији. Градња цркве посвећене Христу Пантократору започела је 1327. године а завршена је 1335. године. Повељу о даривању своје задужбине Дечански је издао 1330. године. Као и сви краљевски манастири, и Дечани су уживали приход великог броја села, катуна, рибњака и, како се то пазило, закуп са неког од бројних тргова у српској земљи. Уз цркву су подигнуте трпезарија, ћелије за монахе, одбрамбени зидови, кула на улазу у манастир, а у близини и болница. Следе линкови за скидање православног духовног појања и молитви са службе Дечанских монаха. Поред појања и молитве ту су и звуци клепала(укупно 10 фајлова). 1. Pojanje 1.mp3 2. Pojanje 2.mp3 3. Pojanje 3.mp3 4. Pojanje 4.mp3 5. Pojanje 5.mp3 6. Molitva 1.mp3 7. Molitva 2.mp3 8. Molitva 3.mp3 9. Klepalo 1.mp3 10. Klepalo 2.mp3

Следе линкови за скидање србских црквених песама (12.-14. век) у извођењу Драгослава Павла Аксентијевића - Псалми (укупно 11 песама) 1. Alliluia gl.4.mp3 2. Alliluia_gl.8.mp3 3. Gopodna milost.mp3 4. Hvalite Gospoda gl.1.mp3 5. I knezovi se skuplyayu.mp3 6. Kratima.mp3 7. Kratima 2.mp3 8. Nebesa kazuzhu slavu Bozhiyu.mp3 9. Pobi narode velike.mp3 10. Usta su moja puna hvale.mp3 11. Vrata uzvisite vrhove svoje.mp3

Драгослав Павле Аксентијевић дипломирао је и магистрирао на Ликовној академији у Београду, а поред сликарства бави се и црквеном и народном музиком – србском и византијском. Овај аутентични трагалац - рестауратор и интерпретатор звука средњовековних музичких записа, у великој мери је је допринео у представљању српске и византијске музичке заоставштине. Добитник је бројних значајних признања код нас и у свету. Следе линкови за скидање србских црквених песама (14.-18. век) у извођењу Драгослава Павла Аксентијевића као тенора (укупно 24 песме). 1. Agios o Theos, Sveti Boze.mp3 2. Aliluja.mp3 3. Aliluja 2.mp3 4. Dve pesme u cast Sv.Cirila i Metodija .mp3 5. Gospode vicem.mp3 6. Heruvimska pesma.mp3 7. Hilandarska zvona 1.mp3 8. Hilandarska zvona 2.mp3 9. Hodite svi zemljorodni.mp3 10. Istache chudesa.mp3 11. Ko da te ne blazi.mp3 12. Kratima terirem.mp3 13. Krstu Tvoemu.mp3 14. Kusajte i vidite.mp3 15. Prezrevsi niznje.mp3 16. Sada sile.mp3 17. Servikon.mp3 18. Srpska velika crkva.mp3 19. Srpski Kinonik,hvalite.mp3 20. Srpski polijelej.mp3 21. Um okrilativshi.mp3 22. Vaskliknite Bogovi.mp3 23. Vkusite i vidite.mp3 24. Zapade sav, raduj se.mp3

Свако добро од Господа свима на форуму. Манастир Хиландар је српски православни манастир, који се налази на територији Свете Горе (Аγιоν Оρоς), која се простире на највећем делу полуострва Атос (Аτоς), у северном делу Егејског мора. Света Гора има екс-територијални статус, и данас се придржава традиција из времена раног периода хришћанства. Манастир Хиландар игра важну улогу у духовности Српске православне цркве. Монаси на Светој Гори су основали прве манастире још од 4. века наше ере, али сви манастири су уништени услед јаких нападаја Арапских гусара од 7. до 10. века. Након снажења Византијске државе под Македонском династијом, и изгона арапских гусара из Егејског мора, од средине 10. века на Светој Гори почињу да се оснивају манастири који постоје до данашњих дана. Од тог времена много манастира је основано, али услед различитих околности, многи нису успели да се одрже дуже време. Тако је од стране најбројнијих грчких монаха основан почетком 11. века и манастир Хиландар (Χελανδαρίου, највероватније по неком од чланова братства или ктитор). Први српски монаси јављају се на Светој Гори средином 12. века. Хиландар представља једно од назјначајнијих средишта српске културе и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете Горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих рукописа, икона, фресака, тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу српске средњовековне културе уопште. Следе линкови за скидање православног духовног појања (византијски напев) монаха са Хиландара. Поред појања ту су и звуци Хиландарских звона и клепала (укупно 17 фајлова). 1. Pojanje 1.mp3 2. Pojanje 2.mp3 3. Pojanje 3.mp3 4. Pojanje 4.mp3 5. Pojanje 5.mp3 6. Pojanje 6.mp3 7. Pojanje 7.mp3 8. Pojanje 8.mp3 9. Pojanje 9.mp3 10. Pojanje 10.mp3 11. Zvono 1.mp3 12. Zvono 2.mp3 13. Zvono 3.mp3 14. Zvono 4.mp3 15. Klepalo.mp3 16. Narator 1.mp3 17. Narator 2.mp3

Бог ти помогао сестро Изида. Ево још неких линкова са православним духовним садржајима у МП3 формату: Музички састав “Ступови” је настао у мају 2003. године непосредно после великог Васкршњег концерта традиционалне и духовне музике у Центру "Сава", који је био намењен обнови манастира Ђурђеви Ступови у Расу, као резултат представљања концертног албума који је изашао у издању ПГП РТС-а. Сам назив групе настао је и као симбол пријатељства са манастиром и његовог духовног покровитељства, али и симболично указује на ступове српске традиције, чији важан део чини и музика као и на ступове православне духовности, манастире, као светилнике народу, и српске светитеље, као што су св. Симеон Мироточиви, св.Сава, св. Владика Николај и други, који су заиста светлоносни ступови Српског народа. Музика коју изводи м.с. “Ступови” представља интересантан спој српске, изворне, народне музике, која се огледа пре свега у традиционалном певању, али и старим, српским инструментима и савремених аранжмана који носе дух овог времена и чијем звуку доприносе савремени инструменти који постоје у групи. Ту је већи број песама са Косова и Метохије, али и других крајева Србије, обликованих у осмишљене аранжмане који, традиционалне песме приближавају овом времену. Следе линкови за скидање песама са њиховог албума из 2006. године ПОДИГНИМО СЕБЕ - ОБНОВИМО СТУПОВЕ (укупно 13 песама). 1. Božić, Božić, blagi dan.mp3 2. Čije je ono devojče.mp3 3. Gugutka guka vo osoje.mp3 4. Gusta mi magla padnala.mp3 5. Hristos voskrese, radost donese.mp3 6. Lazi, Lazo, Lazare.mp3 7. Podignimo Stupove - Radoslav Janković (priest).mp3 8. Podignimo Stupove.mp3 9. Rođenje bogorodice.mp3 10. Šuškavac.mp3 11. Sinoć mi je dolazio Đorđe.mp3 12. Sve sto diše neka hvali Gospoda, Aliluja.mp3 13. Vezak vezla Djeva Marija.mp3

„Ради спасења душе неопходно је бити члан свете Православне Цркве и у свему тачно и строго следити њено учење, испуњујући све што је она прописала.“ преузето из књиге: СВЕТИ САРОВСКИ СТАРАЦ СЕРАФИМ, глава 16 - Поуке и завети преподобног оца Серафима (издање манастира Хилендар) ________________________________________ Може ли се човек спасти изван Цркве? Не може, јер је Црква ризница Божје благодати без које се нико не може спасти, као рука одсечена од тела. преузето из књиге "Вера Светих" - Светог владике Николаја ________________________________________ ДА ЛИ ЋЕ СЕ ЈЕРЕТИЦИ СПАСТИ? Свети Игњатије Брјанчанинов - 6, писмо 28 "Сада је дошло на ред питање које сте поставили: "Зашто се", питате ви "не би спасли и многобошци, мухамеданци и јеретици? Међу њима има јако добрих људи. Не би било у складу са Божјим милосрђем да се погубе ови веома добри људи!... Да! То је, чак, у супротности са здравим људским разумом! Па и јеретици", велите ви, "су исто хришћани. Сматрати себе спасенима, а чланове других вера пропалима је безумно и крајње гордо!", закључујете. Спасење се састоји у поновном успостављању заједнице са Богом. Ову везу је изгубио читав људски род падом прародитеља у грех. Читав људски род представља низ палих бића. Погибељ је судбина свих људи, и врлих и порочних. Зачињемо се у безакоњу, рађамо се у греху. " С тугом ћу у гроб лећи за сином својим," говори патријарх Јаков о себи и свом светом сину Јосифу, целомудреном и прекрасном! По завршетку земаљског пута у пакао нису силазили само грешници него и праведници Старог Завета. Таква је моћ људских добрих дела. Таква је плата за сваку врлину наше пале природе! Да би се поново успоставила веза човека са Богом, другим речима, за спасење је било неопходно искупљење. Искупљење људског рода није остварио Анђео, или неко од виших, али ограничених и створених бића, њега је остварио Сам Безгранични Бог. Казна - судбина људског рода је замењена Његовом смрћу; недостатак људских заслуга је замењен Његовим бесконачним достојанством. Сва људска немоћна добра дела која су силазила у пакао замењена су једним моћним добрим делом: вером у Господа нашег Исуса Христа. Јудејци су питали Господа: "Шта ћемо чинити да радимо дјела Божија?" Господ им одговори: "Ово је дјело Божије да вјерујете онога Кога Он посла" (Јн. 6, 28-29). Једно добро дело нам је потребно за спасење: вера, али вера је дело. Вером, само вером можемо доћи у везу са Богом, посредством Светих Тајни које је Он даровао. Узалудном, погрешно мислите и говорите да ће се добри људи међу многобошцима и мухамеданцима спасити, односно ступити у општење са Богом! Узалудно гледате на мисао супротну овој као на новину, као на заблуду која се поткрала! Не! Такво је стално учење истинске Цркве, и Старозаветне и Новозаветне. Црква је увек признавала једно средство спасења: Искупитеља! Она је признавала да највеће врлине наше пале природе силазе у ад. Ако су праведници истинске Цркве, светила из којих је сијао Дух Свети, пророци и чудотворци који су веровали у Искупитеља Који треба да дође, силазили у ад, како онда хоћете да пагани и мухамеданци, зато што се вама чини да су добри, а који нису познали и нису поверовали у Искупитеља, да добију спасење које је омогућено једним и понављам вам, једним средством - вером у Искупитеља? Хришћани! Упознајте Христа! Схватите да Га ви не знате, да сте Га се одрицали, сматрајући да је могуће спасење без Њега због неких добрих дела! Онај ко признаје могућност спасења без вере у Христа одриче се Христа и, можда не знајући, пада у тежак грех богохуљења. Ви говорите: "Па и јеретици су исто хришћани." Где сте то нашли? То је једино могуће ако онај ко себе назива Хришћанином а ништа не зна о Христу, по свом крајњем незнању, призна себе за истог онаквог "хришћанина" као што су и јеретици, а свету веру хришћанску изједначи са породом проклетога - са богохулном јересју! Другачије о томе расуђују истински Хришћани! Велико мноштво Светих је примило венац мученички, они су изабрали најгору смрт и дуготрајне муке, тамницу и прогнанство, само да не би учествовали са јеретицима у њиховом богохулном учењу. Васељенска Црква је увек сматрала да је јерес смртни грех, увек је сматрала да је човек заражен страшном болешћу јереси мртав душом, далеко од благодати и спасења, да је у вези са ђаволом и његовом погибељи... Суштина сваке јереси је богохуљење. Свети Фавијан, патријарх Константинопољски, који је крвљу запечатио исповедање истините вере изговорио је следећу одредбу Помесног Константинопољског сабора која се односи на јересиарха Јевтихија, следећим речима: "Јевтихије, до сада јереј и архимандрит потпуно је разобличен и својим пређашњим деловањем и својим садашњим изјавама за заблуду Валентина и Аполинарија, за упорно следовање њиховом богохуљењу, тим пре што он, чак, није послушао наше савете и поуке да прихвати здраво учење. И због тога плачући и уздишући због његове коначне погибељи, изјављујемо у Име Господа нашег Исуса Христа да је он пао у богохуљење, да је лишен сваког свештеничког чина, наше заједнице и управљања манастиром, дајући сваком на знање да ко од данас буде са њиме разговарао или га посећивао да ће и сам бити подвргнут изопштењу." Ова одлука је пример општег мишљења Васељенске Цркве о јеретицима. Ову одлуку је признала цела Црква, она је потврђена Васељенским Халкидонским Сабором. Јевтихијева јерес се састојала у томе што он није исповедао у Христу две природе после Оваплоћења као што исповеда Црква - допуштао је само Божанску природу. Рећи ћете: само?! Наравно, у овој јереси не видите ни разбојништво ни лоповлук! Можда је само због тога не сматрате за грех? У њој се одбацује Син Божији, а одбачен је и хуљен Дух Свети - само! Тако, онај ко прихвата богохулно учење, ко изговара хулу на Бога није - по вама - разбојник, нити краде - он је предиван човек! Како му Бог може одрећи спасење!... Сав узрок ваше последње недоумице, као и свих осталих је дубоко непознавање Хришћанства! Богохулник се неће спасти! И оне недоумице које сте навели у свом писму су већ страшни тужиоци вашег спасења. Њихова суштина је одрицање од Христа! Не играјте се својим спасењем, не играјте се! Иначе ћете вечно плакати. Читајте Нови Завет и Свете Оце Православне Цркве (а не никаквих Тереза авилских, Франциска асишких и других безумника које њихова јеретичка црква сматра за свеце!) изучите код Светих Отаца Православне Цркве како треба правилно схватати Свето Писмо, какав живот, какве мисли и осећања доликују правом Хришћанину. Из Светог Писма и живе вере упознајте Христа и Хришћанство..." преузето из књиге: 'Шта треба да зна Православни Хришћанин данас' - архимандрит Лазар витанијски (издање 'Светигоре') ОВАКО КАЖУ СВЕТИ ОЦИ. А КОМЕ ДРУГОМ ДАНАС ДА ВЕРУЈЕМО.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског и косовско-метохијског +Артемија објављен је албум вокалног састава ПИРГ који чине Небојша Мастиловић и јереј Арсеније Арсенијевић. Албум је изашао у продукцији Пријатеља манастира Ђурђеви Ступови. НЕ ОД ОВОГА СВЕТА је албум православне духовне музике. На њему поред аутора певају и Јелисавета Арсенијевић и Александар Сарачевић. Песме су рађене по мотивима традиционалне српске духовне и етно музике. Материјал је снимљен почетком августа 2006. године у манастиру Студеница. Намера аутора је била да, концепцијски и садржајно, овим албумом осветли живот и дело Светог Саве, да се укаже на његов подвиг и актуелност данас, како због величине и висине личности, тако и због свежине и виталности његових идеја који српски Средњи век, као најсветлије доба наше историје, издваја из европског Средњег века. Следе линкови за скидање великог броја песама састава ПИРГ које су до сада издали на својим албумима (укупно 30 песама). 1. Anitrije Vojvoda.mp3 2. Biser Mnogoceni.mp3 3. Bogorodicin Grad.mp3 4. Darovi Tisine.mp3 5. Dve Zvezde.mp3 6. Haljine Nove.mp3 7. Iznad Greha i Smrti.mp3 8. Krst Na Vrhu Srbije.mp3 9. Ljubav Bratska.mp3 10. Molitva Olge Romanovne.mp3 11. Molitva.mp3 12. Ne Od Ovog Sveta.mp3 13. Nebeski Vecni Dan.mp3 14. Orlovine.mp3 15. Premudri Boze.mp3 16. Prolecna Pesma.mp3 17. Raduj Se Srbine.mp3 18. So Zemlji.mp3 19. Sveti Georgije.mp3 20. Sveti Nikolaj.mp3 21. Svetogorske Staze.mp3 22. Svetom Jovanu.mp3 23. Tajna Hristova.mp3 24. Vladaj Boze.mp3 25. Voda Ziva.mp3 26. Za Zivot Sveta.mp3 27. Zar Smem Da Cutim.mp3 28. Zemlja Svetog Simeona.mp3 29. Zvona.mp3 30. Zvona 2.mp3

Дивна Љубојевић је српска интерпретаторка православне духовне музике Србије, Византије, Бугарске и Русије и оснивач, диригент и уметнички руководилац хора и студија за духовну музику „Мелоди“. Следе линкови за скидање духовних песама у извођењу Дивне Љубојевић и њеног хора (укупно 34 песме). 1. Angelskij Sabor.mp3 2. Agni Partene.mp3 3. Aksion Estin.mp3 4. Asomen Odin To Teo.mp3 5. Blagosloven Jesi Hriste Boze Nas.mp3 6. Blagoslovi Duše Moja.mp3 7. Bogorodice djevo 2.mp3 8. Bogorodice Djevo.mp3 9. Carju Nebesni.mp3 10. Djeva Dnes.mp3 11. Dnes Blagodat.mp3 12. Dostojno Jest.mp3 13. Glasom Mojim Ko Gospodu Vozvah.mp3 14. Gospodi Vozbah...Da Ispravitsja.mp3 15. Heruvimska Pesma.mp3 16. Hristos Voskrese.mp3 17. Jelici Vo Hrista Krestistesja.mp3 18. Kirie Eleison.mp3 19. Kratima.mp3 20. Ne Ktomu Plamenoje Oruzije.mp3 21. Plotiju Usnuv.mp3 22. Pravoslavija Svjetilnice.mp3 23. Pridite Poklonimsja.mp3 24. Rozdestvo Tvoje.mp3 25. S Nami Bog.mp3 26. Slava Vo Visnjih Bogu.mp3 27. So Svjatimi.mp3 28. Stihire Pashe.mp3 29. Tebe Pojem.mp3 30. V Cerminjem Mori.mp3 31. V Tajnje Dobrodjetelji.mp3 32. Volsvi Persidstviji.mp3 33. Voskrsenije Hristovo Vidjevse.mp3 34. Vzbranoj Vojevodje.mp3

СВЕТЛОСТ СВЕТА - МОНОГРАФИЈА СВЕТЕ ЗЕМЉЕ ПОВОДОМ 2000. ГОДИНА ХРИШЋАНСТВА Линк за скидање: http://www.2shared.com/file/7153385/45b3324c/Svetlost_Sveta.html Величина фајла је 112 мегабајта, ПДФ има укупно 315 страница. Књигу сам лично скенирао и документ је задовољавајућег квалитета. Ово је заиста јединствена и крајње квалитетно одрађена монографија Свете Земље уз велики број слика светих поклоничких места и Свете Земље уопште. Књига садржи текст на српском, руском и енглеском језику. Једино што је мени запало за око а није ми се свидело налази се на 20-ој страници документа гдје се говори о предисторијској епохи Свете Земље а за период узима 700000.-3100. год. прије Христа. Нисам желео ту страницу избацити из документа тако да је књига у целости пребачена у ПДФ. Испод имате слике са корицом и првом страницом књиге те упутство за скидање фајла. Корице - кликни на слику да повећаш Страна 1. - кликни на слику да повећаш Упутство за скидање - кликни на слику да повећаш (када кликнеш за линк за скидање отвориће се ова страница)