Anatolij

Kad je sledeći divan?

Iskreno...neću raditi ni na čemu u toku posta.ionako znam da se neću pričestiti pa zašto bi uopšte išta radio?

Slažem se u potpunosti.

Razmišljam kako da bežim iz ove nedodjije koja se zove Srbija.

Ništa me ne iznenadjuje...U ovim danima sebičnost je prevelika a o sujeti i da ne pišem.Naravno da pišem o sebi,o kome bi drugom inače?Kriv sam,eto prostije se od ovog ne može.

Žalosno,danas sam plakao za tim dečakom,kleo sam sebe za svaki počinjeni greh,kleo sam sebe što nisam ja stradao umesto njega,umesto tog dečaka koji je molio.E sada neka svaka žena vidi šta znači abortus.Kajem se što nisam mogao da ga spasem da mu pomognem.

Ne vidim ni jednog jedinog razloga zbog koga je pokrenuto ovo pitanje.Hristos je životodavac,ko smo mi da oduzimamo bilo čiji život?

Ja čitam ove komentare.Slažem se sa svima.Ipak imam jedno pitanje.iako je rukoblud greh,mislim da je on posledica velike samoće,doslovno ljudi koji žive sami,bukvalno žive asketskim životom.Činjenica je da je rukoblud pomalo potreban danas.Verujem da bavljenje tim grehom može da se spreči donekle veće zlo ako tako smem da kažem.bar do onog trenutka dok čovek sam ne shvati da treba da ozdravi.Tako da kazna kao takva neće preterano da utiče na onog ko se tim grehom bavi.Zašto.zato što čovek mora da shvati da je to greh.Sam.Ali sam.

Vozim...biciklu.A od automobila,može ford shelby gt 500!

Pomaže Bog.Brate Andrej praštaj ti meni,i ne uzimaj moj post kao zamerku tebi,lepota je u jednostavnosti.Opraštaj.

Svaki put kad pokušam da napišem malo širi odgovor ja ga izgubim.Ali najprostije,uporediću ovo predavanje sa onom pričom o Svetom Savi.Čovek se moljaše Bogu tako što preskakaše kamen sa jedne strane na drugu...I na svakom skoku izgovaraše,ovo je Tvoje,ovo je moje.Naravno,Sv.Sava mu reče da se tako ne moli Bogu,da postoji molitva Oče Naš,i probaše da ga nauči kako ona ide.Kad je Sv.Sava mislio da je ovaj čovek naučio molitvu,on podje na put.Naravno svi znamo,šta se desilo.Čovek je trčao po vodi moleći Sv.Savu da ga nauči molitvu opet.E sad ovo predavanje je bilo slatkorečivo,protkano književnim znanjem.Naravno naš poštovani predavač nijednom prilikom nije da nije bio u pravu.Veoma dobro predavanje i veoma zamorno,predpostavljam da nikom nije stalo danas da mu se gužva mozak nepotrebnim frazama,izrazima,uzgred zar nije postojalo neko prostije objašnjenje?Zar nisu postojale neke prostije reči kojima bih možda neki ljudi tamo pokušali da shvate o čemu ovaj čovek priča.Naš orator je čovek koji očito zna,to niko ne spori,mada naš orator,nažalost ne narator,je čovek koji zamara.On zna i frlja se izrazima ontološki,itd.Još najgore u celoj priči,predavanje je svima leglo,da ne kažem bilo je odlično.Uostalom ko bi iole imao hrabrosti da iznese neku kritiku,kad svi sve znaju.E sad to me opet podseti na jednu priču,dodje neuki čovek na liturgiju i htede da pita,šta znači ovo,šta znači ono,ali niko da mu odgovori,zašto je to tako,zašto je to onako.Zamislite čoveka koji je došao na vaša predavanja i pojma nema sve one izraze ali želi nešto da nauči.Da li treba prethodno i on da nauči sve one izraze pa onda da razlaže to predavanje ili treba da ima završen teološki fakultet kako bi skapirao oratora?Mislim,jasno je meni,nije da vas ne hvalim,nije da ne pozivam ljude da dodju i da slušaju ta ista predavanja,ali kako,ako dodju pa vide da ih neko davi,mislite da će vas zaista slušati.Čisto sumnjam.Prostim jezikom,to je najprirodnije.Meni ne treba iko da priča o liturgiji kroz fraze,izraze.Za 10 godina koliko sam u crkvi,naučio sam da sam je tek upoznao,nju,prelepu devojku koja se zove liturgija.Devojka koja me upoznaje sa Bogom,sa Tvorcem,verujte mi svaki put se radujem tome,bez obzira na moju grešnost i svegrešnost,jer znam,znam da ipak Bog kao takav nije neko ko želi zlo čoveku ni u kom smislu.Valjda Ga zato i volim.Ali meni ne treba orator koji će mi držati prečasne govore o tome,pa bez obzira o kojoj temi se radilo.Ako sva znanja ovog sveta imam a ljubavi nemam,ništa mi ne koristi.Zato bih vas molio,najljubaznije,pokažite te ljubavi malo,znam da je tu.Takodje i vi znate to.I još nešto,meni je veoma drago što ste napravili nešto divno,pokrenuli ste reku koja se zove Pravoslavlje.Ne dozvolite da toj reci odredjuju put trnje i ostali kukolj,nego neka ih ta reka potopi i da pravi svoj put,dobro možda ja sad malo bajkovito,ali mislim da ste razumeli šta sam hteo da napišem.Eto zato mi se nije dopalo noćašnje predavanje.Nemojte da budu to izrazi,neka ipak to bude delo ljubavi. .Amin.

Ne svidja mi se večerašnje predavanje,ako sledeće bude takvo kao ovo večeras sigurno vas neću slušati.

Sve je to lepo dok ne dodje do ispovesti,e onda onako umrtvljen ispovediš grehe...E onda kao razrešna molitva...I to je to.Mislim da je ispovest postala rutina,nažalost.

Pomaže Bog! Ni sam ne znam zašto bi ikome trebalo pričati o Bogu?Bog se pokazuje delima a ne samo rečima.Onog trenutka kad se pojavi u čoveku čežnja,ma iz kakvih god razloga se ona pojavljivala,zar to malo ne podseća na nekog ko se zove Bog,bar ja tako doživljavam.Čudi me da na forumu niko ne pokreće pitanje ljudi koji žive sami u svetu.Da li se iko ikada zapita koliko su ljudi danas sami.Kako pomoći takvim ljudima da se izbore sa samoćom?Čak je i verujućima teško,a kamo li neverejućima.Valjda usled naše nedoslednosti prema tim ljudima koji su sami bili oni verujući ili neverujući,nažalost,neki gube veru,neki postaju još gori.Naravno,čovek je danas jako sam na zemlji.Lakoća je samo u tome što ponekad verujući zna da se izbori sa samoćom,dok neverujući ne zna kako.Naravno samo iz tog razloga čoveku treba pokazati put.Uputiti ga na Boga,jer jedini On može da učini da se čovek pokaje.Nije mi jasno jedno.I istovremeno to je i pitanje.Da li je samo liturgija ono što nas okuplja da budemo zajedno u tih sat dva vremena,ili jednostavno toliko smo postali sebični da ne uvidjamo da je ljudima i pored liturgije potrebno da budu sa nekim?U smislu druženja naravno.Pričati sa ljudima,ponekad videti šta ih muči.A u ovoj zemlji previše je mučenika,nažalost ne Hrista radi.Ne može se samo reći,pomoli se i proći će.To je tako bezveze.Ili ne može se reći neverujućem,poveruj i spašćeš se.Treba pričati sa ljudima.Nažalost,danas je veoma malo sagovornika,više je ljudi sa interesima.Nažalost, ne svidja mi se ni to što mi je teamspeak uključen samo kad je predavanje.Van predavanja nema nikakvog razgovora medju braćom i sestrama.Bar nekih sat ili dva virtuelnog druženja.Verujem da bi to mnogim ljudima pomoglo da se oslobode,da jednostavno pričaju.Sami ljudi traže rešenje,traže spas,ali ponekad ili ga nadju kako ne treba,ili veoma malo verovatno nadju spas u Hristu.E zato draga braćo,drage setre,ako smem tako da vas nazovem,mislim da treba pričati ljudima o Hristu ali ne pokušavati da ubedjujemo nekog da poveruje.U krajnjem slučaju kako pomoći neverujućim ljudima?Mislim da bi trebalo neko stručan da im kaže zašto je i sam poverovao u Boga.Možda bi se na takvom iskustvu spasio još neko.Jednom prilikom gledao sam jedan film o jednom beskućniku koji jedino što je sanjao je da ima svoj voćnjak...Elem kasnije biva ubijen u domu,jako tužan film.Pitanje je,koliko u Srbiji ima vannebeskih beskućnika pa čak i medju verujućima?Ali svi živimo u nadi da ćemo se spasti.Sećam se jedne konstatacije Vladete Jerotića,kad budemo bili gore postaviće nam samo jedno pitanje.Koliko ste bili milostivi prema svom bližnjem?Ja iskreno ne znam odgovor i nemam odgovor,ustvari ja i ne znam ko je moj bližnji.Da li su to samo oni ljudi koji su na liturgiji?Ja se bojim da nisu samo oni jel da?

Da,ali čudno da ti koji kritikuješ kao da već imaš argumente protiv istog.Drugo,kažeš za ljude koji brane Vladku Artemija da su oni pristrasni.Vidiš,nije problem u tim ljudima već u tebi.Ako si iole pobožan,onda umesto svih tih mana kod istih ljudi nećeš videti njihove mane već ono što je dobro u njima.Nažalost pošto si i sam ostrašćen što se vidi iz očitog,pitam se da li se prvo pomoliš za sebe?Jer ja kao pravoslavni Hrišćanin uvek se molim da ispred mog suda prvo bude sud Božiji.Da zaista smatram sebe velikim grešnikom,pa iz te grešnosti ne mogu da sudim jer moj sud nije pravičan.Kad si ti već tako pravičan,možda i pravedan,onda se seti da je Vladika Artemije bio taj koji je bio zadužen za odbranu svih onih svetinja na Kosovu.Pitam se da li bi ih ti možda odbranio na bolji način?I drugo,jednom čoveku ne može da se sudi zbog odbeglih monaha.Svako će dati sam odgovor za sebe.Vidiš na neki način ja ne želim da sudim ikome,ali me je veoma strah zbog onog pitanja koje će biti na strašnom sudu Božijem...Pod pretpostavkom da ako je to volja Božija da izbegnem sud ako je moguće,Vladeta Jerotić kaže,samo jedno pitanje će biti postavljeno na sudu Božijem,koliko si bio milostiv prema svom bližnjem?Evo ja se trudim da budem milostiv prema tebi,jer lagao bih ako bih rekao da nisam ostrašćen.Naravno ali to je moj problem.Kad već činiš molitvu za druge onda pomeni i mene,jer ja nemam prava da sudim a ovde koliko vidim ima mnogo sudija koji su pravični,pravedni.I ja bih voleo da sam pravedan,ali ne znam kako da stignem do savršenstva.Možda mi ti možeš pomoći,pa da mi objasniš kako da se čuvam od greha.Vidim da sudiš,pa rekoh ovaj čovek mora da je pravedan čim toliko zna puno o ljudima.Odnosno čim toliko zna kakvi su oni koji i dalje poštuju Vladiku Artemija.Zbog svih takvih sudija koji su pravični i pravedni ponekad se pitam,da li imam i ja pravo da sudim?Nažalost ili na moju sreću apostol Pavle me opominje,ko si ti da sudiš i presudjuješ?Ja neznam šta da odgovorim ali očito da ti već imaš odgovor.Hm,kako je divan Bog u Svetima Svojim.Amin.

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Bio bi red,konačno da se pokrene rad takve jedne škole.Teološki sam mnogo nepismen,stoga da obavezno i što pre.

Sasvim nebitna stvar kakve su odežde...bitno je kakav je onaj što ih nosi.

Predavanje je bilo odlično,mada mislim da bi jedna od tema trebala da bude i i ispovest kao razgovor sa Bogom.Ovde su mnoge stvari ostale nedorečene.

Nisam konfliktan ali mogu slobodno da kažem,konflikt je ponekad veoma korisna stvar.Razlog?Jer ponekad se nazire ono pravo lice nas samih.Mada to ne znači da konflikt treba da preraste u nešto drugo.da ne kažem u mržnju ili ne daj Bože u fizički obračun.

Nažalost još nisam čuo ni jedno predavanje.

Gomila gluposti.Imitirajući život,tako ja to zovem.Ako sam u svetu,ne vidim ni jedan razlog zašto ne bi izlazio u kafiće,eventualno konzumirao alkohol umereno,naravno i oslobodio se takve prelesti kao što je spoljašnje držanje.Šta je post?Koliko sam shvatio,post je uzdržanje unutrašnjeg čoveka od svega onog što može da mu predstavlja pretnju,u smislu,greha.Ne vidim ni jedan razlog da ako popijem jedno ,mogu sebi da nanesem neko zlo,ili još gore da uvredim Boga.A pogotovo ako znam da je Bog taj koji je mnogomislostiv,naravno ne podrazumevajući pri tom da ja svesno treba da činim greh.Koliko mi je još poznato,naravno da ako postim onda ću mog unutrašnjeg čoveka da držim podalje od svega onog što može da predstavlja pretnju,u ovom slučaju svako zna za sebe gde i u čemu je najslabiji.Najgore u celoj priči je da ima ljudi koji u vreme posta gotovo da ne izlaze nigde.Smatram da je to jako bolesno.Ja živim u svetu i to je činjenica.Koliko sam sebe predao svetskim uživanjima,pogotovo u vreme posta,mislim da svako zna kao što rekoh za samog sebe.U ovom slučaju da li ću raditi stvari koje po meni nisu greh,već valjda nešto što je normalno,je stvar tog istog unutrašnjeg čoveka i same njegove borbe,naravno svi znamo šta je greh.Rasudjivanje,čvrsta volja da se ispoštuje Bog i u postu i van njega.To nije samo odredjeno u vreme posta nego je odredjeno za ceo život.Amin.

Ja zaista mislim da je to nebitna stvar...

Ma kakav miran protest,kakav mir?Zar da mirno sedim i gledam kako bolesnici marširaju gradom?Ne dolazi u obzir.Motku u ruke dok se bagra ne rasturi.Cena je,život.Niko im nije kriv što su rodjeni u Srbiji,u zemlji gde je ponos biti živ.Ko shvati,shvatiće.

Da,ova napaćena zemlja nema drugih problema,sad se pokreće pitanje o paradi ponosa.Nije mi jasno,zašto je nužno da se ta parada održi?Iskreno nisam za to da se bilo ko tuče.Ali nažalost znajući kako će se ovo sve završiti,imam jako veliku želju da te predvodnike,te tako zvane javne i poznate ličnosti bar malo čvrknem.Ako ne po licu onda bar negde drugde.Ali veoma je žalosno videti te bolesnike koji se kite bojama zaveta,da bojama zaveta izmedju Boga i Avrama,kako paradiraju ulicama našeg ti velikog sela Beograda,a našom prelepom zemljom Srbijom.Zato iskreno,ako i selo Beograd treba da padne,da se demolira,nemam ništa protiv kako bi se stalo na kraj tim bolesnicima,gordeljivcima...Zašto selo,Beograd?Najverovatnije zato što je Srbija samo Beograd,ali to je druga tema.Da osećam bes i prezir,prema svemu onome što ta parada predstavlja...malo li je gladnih,žednih...sita usta govore puno,gladna vapiju...