Anatolij

Мислим шта рећи...Позивате на крштење,јел је то са намером да узмете још који динар или крштавате бесплатно?Ако је ово друго,свака част.Ви свештеници се позивате на каноне кад је велики пост,кад је крштење онда тарифирате цене по ко зна којим мерама и нормама.

Да не буде наша вера само теорија и празна прича – осврнимо се око себе и видећемо колико има оних којима је потребна наша помоћ.Осим што ово лепо звучи,ништа и не остаје осим речи.Ови тзв.хришћани,не само да су не делотворни,него као да их уопште и нема.Једно стање инфатилности,неке себичне неутралности и гомила нафрљаних речи које наводно подстичу срца верујућих.Сувопарне речи ником не могу помоћи.Да тражим помоћ од људи,или ти тзв.хришћана...ово је смешно.Да,највероватније иде сад питање,откуд ја знам ко је верујући?Не тако давно раније сам полагао наду у те вернике да се ради о неким бољим људима у односу на оне из света.То је једна велика лаж.Чак су поједини и гори.Елем,јадан је човек који се узда у човека.То је једино оно што је истина.А у Христа?Покажи ми Бога из дела твојих па можда и поверујем.Велико разочарење у целој овој причи је што има тих умишљених верника,који кроз веру подстичу нешто друго...своју моралност а не своју душу.Мислећи да ако су морално чисти онда су и верујући.Слушао сам раније радио Словољубве...сада,не више.Оно што је најиритантније је што немаш могућности да се укључиш у разговор,што не мож да се коментарише као и сада.Заблуда је ићи у цркву ако не верујеш у Бога,бојим се да таквих има доста.Само разговори о томе ко је шта јео кући у току поста је смешно и болесно изван свега.Онда како такви могу неком помоћи?Ја кажем,не дао Бог да ми ико икада од таквих људи помогне.Ту не постоји икакво истинско осећање љубави и Бога...Ту је само један принцип лажне моралности,лажне вере.Ви свештеници сте благи,немате петљу да укажете на проблем,чешете по ушима,на крају крајева,чему служе овце?Ја немам намеру да постим овај пост,као што и нисам...не видим да ми је храна нашкодила колико су ми нашкодили ти исти тзв.хришћани.Основа праве вере је истинско Богопознање.И немојте да ми причате да је само пост и молитва једино средство за познање Бога,јер није само то истина.Истина се крије у питању,зашто сам ја у цркви?Са друге стране ајд идемо сад на причешће,значи нисам постио па не могу ни да се причестим,смешно.Да ли сам се покајао,то је мање битно?Али да ли сам постио,исповедао се,молио Богу...значи веома страшно.Нико не поставља питање,колико си упознао Бога у овом посту?И на крају...сви људи верујући или неверујући,док су искрени према себи,ходају ка Богу на овај или онај начин.Неверујући нарочито кроз искушења и тескобе,верујући кроз крст који носе.Тако да ја бирам крст,наравно и увек.Све друго...оставите ту вашу филозофију и делајте.Превише филозофа.

Па да...оно сад као нико од нас никог не би убио сем ако би бранио сопствени живот.Лично мени ова вест и није нешто изненађујућа знајући како су прошли планинари на Нанги кад је убијено 11 планинара из чистог хира.Знам да ако би било нужно,бранио бих свој,у овом случају Божији живот,јер живот није мој ни у ком смислу.Једино због чега ја смем да жалим у овом случају је неосновани разлог због кога су убијени ови мученици,то је много жалосна ствар.

И тако све је то лепо...Једно класично додворавање женама које су Боже мој мученице,док смо ми мушкарци курвари,швалераши...Марш бре тамо.

Лоше,у овој земљи са оваквим људима,много лоше.И немојте писати како је кривица на сваком од нас.Критеријуми постоје,да,да не буде ето како ја кривим друге људе за сопствени живот,искрено,надам се да нећу још дуго живети у овој недођији.

Ма за овим нема потребе,па ми имамо у Зајечару 48 артеријских чесми које пуштају воду дан и ноћ.Изволте.

Ја ето већ 2 године нисам одлазио у цркву... Нисам се исповедао. Моје питање је,како се исповедати након 2 године кад не осећам никакву грижу савести по питању учињених грехова? Такође,исповест про форме? Исповест као таква ми није јасна. Каже се, исповедајући се свештенику, ми се исповедамо Богу .Најгори ми је осећај кад знам да ћу отићи на исповест,н абројати тих пар грехова и сад као...с ве ми је опроштено а нажалост не осећам ништа. Душевно мртав? Врло могуће. Телесно,па ни телесно, ни душевно нисам постио велики пост. Велико разочарење због непричешћивања, наравно нисам ни отишао на литургију, јер чему литургија кад нема причешћа? Искрено, најискреније било ми је после тога велико, велико разочарење, било ми је много криво и тешко. Питао бих, да ли морам да се исповедим да бих се причестио, па чак и про форме, наравно не бојим се исповести, па ни учињених греха, али да ли постоји могућност да се прво причестим па тек онда да се исповедим? Или можда треба епитимија... самим тим искрено због таквих и таквих проблема у животу,с мрт и размишљање о смрти ми је постала релативна ствар. Одишем храброшћу која једноставно призива смрт. Узрок мислим да је, много разочарења у животу по питању свега. Али, мене и даље интересује како да се исповедим а да то не буде про форме. Јер искрено, звучи превише глупо и јадно ако нема истине, ако нема истинског покајања .И сад шта би ја требало да радим као некадашњи верник а сада гори од неверника. Молим за одговор.

Уцена?Дуго,веома дуго сам размишљао о овоме.Е сад,зашто уцена?Христос нам је рекао,поручио...Ево ја ти дајем овакав начин живота а ти ако мислиш да можеш боље изволте.Самим тим,изабрао си начин којим прислужујеш оном нечастивом.Наравно,није те Христос натерао на то,сам си се одлучио на то.Толико о томе.Па наравно да ако се покајем,могу да се надам,у супротном...

Аха...и да ли Бог увек саставља,да,по Његовом допуштењу,читај,казни.

Највећи хуманиста је ђаво...ја сам Хришћанин,човекољубац али не хуманиста.

Уопште се не слажем са овим,тотално погрешно,ако је незнање у питању да ли то значи да је ово начин исказивања мудрости.Ја до дана дашњег нисам добио одговор на постављено питање-Кад и како се исповедати?

Мир Божији!Христос се роди!

Па добро ја могу да разумем да људи немају,али зар само људи са Косова немају?

Sledeći put kad budete brisali komentare,tj.moje komentare preporučiću vas da ste veoma iskreni,tj.preporučiću vas kao veoma iskrene i poštene.

Ovde se ne rad ni o kakvoj stidljivosti već o jednoj velikoj gluposti.Ako nisi u stanju da upoznaš devojku u realnosti,zašto bi to činio virtuelno?

Naravno da ne...kad nisam upoznao svoju drugu polovinu u realnom svetu,zašto bi to činio u virtuelnom.

Кога помилујем помиловаћу...заправо,свако носи свој крст,бар ја тако мислим.

Када и како се употребљавају канони данас?Да ли их свештеници користе само када њима одговара,или то чине увек када то заиста треба?

Ја се љутим...као Хришћанин.

Па да...а ја сам папа Јован.

Не бих се сложио са тим да је црква институција.Али да јесте ово вређање Бога,јесте.

Možemo li mi da učestvujemo,tj,na koji način možemo da učestvujemo?

Dragi brate veliko razočarenje u život.Iskreno nema ništa lepog.Da li je to veliko iskušenje ili je to krst?