DijanaP

Од кад се родила ћера(пре скоро 10 год.) то је тема која ми се мота/ла по глави и прошли смо кроз разне фазе док нисмо стекли мир у вези прославе рођендана. Углавно су то она питања да ли ће дете бити задовољно, али испадне да је више питање да ли смо се ми матори довољно добро показали. Нама је Слава главни породични празник и онда су сви остали ''празници'' мање значајни што се тиче неке раскоши и материјалних улагања. Нисмо никада изнајмљивали играоницу (али смо разматрали), јер ипак не позивамо баш толико људи, а у школу/вртић ионако понесу тај дан неке слаткише и то је довољно за целу екипу. Имамо правило да ћера (пошто су дечаци још мали) иде на сваки рођендан који је позову (ако она жели) и увек сама направи честитку и изабере неки скроман поклон, али ми не зовему сву ту децу код нас. Углавном позовемо друштво из комшилука с којим се она игра и иначе, јер у ближој родбини и нема њених вршњака, а и станујемо далеко од свих наших. Знам да већина осећа обавезу да зове цели разред, али мислим да је важно да дете док је још мање, уз наравно разговоре о томе, схвати да може да бира с ким ће да се присније дружи и негује неке озбиљније односе, а да наравно то не мора да значи да другу децу мање поштује или уважава. Оно око чега се трудимо је да - сама направи своје позивнице за тих пар другара, да ја направим торту и да буде украшена мотивима које она жели (не мора уопште да буде неко ремек дело, може да се исецкају сличице нечега и налепе на чачкалице које се боцну у торту, а и да буду ситне пластичне играчкице које добро оперемо), да учествује у сервирању послужења и да се не понаша као принцеза, него да домаћински и са радошћу дочекује своје госте тај дан и, наравно, потрудимо се око неког занимљивог (а не обавезно скупог) поклона. Једном смо за мањи број деце (5-6) организовали одлазак до локалне ергеле да јашу коњиће и имали смо торту и грицкалице. Трошак далеко мањи од играонице, а узбуђење и изненађење се и данас препричава. И ја сам пуно размишљала да ли ће се наша ћера ''љутити'' на нас што јој нисмо правили те гламурозне рођендане у играоницама са кетерингом, али видим да се она радо присећа детаља када смо нпр. правили пињату коју је она украшавала, па онда неке кексиће (куповне) које смо украшавали као маце, па торту са фигурицама бабушкица и тако, има сећања на оно у чему је и сама учествовала да организује и направи. С друге стране, апсолутно разумем да неко има и већу породицу и шири круг пријатеља и да су мајке запослене и да су играонице некада најбоље решење. Рекла бих да је, како год да организујемо, најважније да децу васпитавамо у том правцу да је рођендан (а и друга окупљања) због тога да радост поделе са драгим људима, а не да своју вредност или нечију љубав потврђују количином и вредношћу поклона добијених тог дана.

На овом линку има доста предлога добро избалансираних посних оброка(улетела су и 2-3 мрсна), па можда неком буде од користи. Mediteranska ishrana recepti Prof. dr Vesna Dimitrijević Srećković ENDOKRINOLOG.RS Mediteranska ishrana i recepti Prof. dr Vesne Dimitrijević Srećković. Hrana kao lek. Hrana protiv gripa. Mediteranska ishrana koja sadrži vitamine

И ја сам мужа упознала, преко неког православног чета, пре скоро14 год. Имамо 12 год. брачног стажа и троје деце. Знам још један пар из тог истог периода са истим резултатима.

@Bojan* Nema veze, nisi ni mogao znati. Napisala sam zato što se nekada olako baci osuda kolektivno, a ni izbliza ne znamo tačne razloge za nečije postupke. Brate, ja ne verujem da apeli mogu da promene nečije izbore, ali Hristos sigurno može. Tako da, možda, mi nećemo dočekati, ali neke buduće generacije ako ih čestito odgojimo nemaju razloga da ne žive i na selu. Mi dok smo ovde da činimo koliko možemo da pokažemo Hristu da želimo biti u zajednici s Njim, a sad da li kroz porodicu, da li u manastiru, da li kao blagosloveni samac... Ko zna koji put će nas dovesti tamo...

@Bojan* Јесам, грешна ми душа, буквално сам побегла. Додуше, испред метака и граната, али то сигурно није нека олакшавајућа околност.

@Bojan* Знам, дете сам са села, учествовала у скупљању сена, ношењу навиљака, а и плашћењу. Пошто сам себе дисквалификујеш као магнет и позиваш се на, већини непредузимљивих, омиљени изговор - срећу, онда предлажем лакши начин - детектор метала. http://www.elvet.co.rs/Detektor%20metala%20SX-3300.jpg

http://www.politika.rs/scc/clanak/474478/Antonijevic-tvrdi-da-je-neosnovana-optuzba-Biljane-Srbljanovic-za-plagijat

@Bojan* За игле у пласту сена може од велике помоћи да буде магнет.

@Bojan* Значи, има наде док год постоји мањина.

@obi-wan У то име ево 2 клика. Ђе да уплатим?

@Bojan* Фала брате на поуци, али чак и кад би ти стереотипи били доказана истина (и за мушкарце и за жене), ја бирам да тој ''истини'' супротставим човека (жену или мушкарца) који има потенцијал да достигне меру раста Христовог.

@obi-wan Mоже ли да се рачуна у добро дело, ако ми лакомислени кликом повећамо нечији буџет?

@Smaragdni kamičak Па, у основној смо учили да цурице раније сазревају, али да се то негде пред крај пубертеат изједначава и да практично заједно ступају у зрелост. У последњим деценијама нас рашрафљују и прате сазревање наших делова, а човек је човек само кад је цео, зато ни једна од ових теорија није коначна, а и не доноси много користи. Више замајава човека који се нада да ће из туђих искустава и експеримената успети да нађе прави пут за себе. Испадне на крају да је свакоме од нас најсигурнији пут властити експеримент.