Ivan Marković

Не бих се сложио (подразумева се да мислимо на доктрине, не људе). Римокатолицизам је кроз доктрину и праксу ближи православљу од било које гране протестантизма.

Imala je hirurge, a ako se ne varam, čak i zubare. Za hirurge sam siguran. Razume se, reč je o vojsci pozne republike i imperije.

Tema je otišla u troltopic. Hajde da još neko dopuni ili doda šta zna o protestantima...

Iznenadila bi se koje je sve sanitetske službe imala rimska armija.

Sokolovo, pitaj zapadnjaka sa nižim ili prosečnim primanjima koliko mu je dostupan zubar.

Opet promašaj. Zubari su postojali i u antici i u srednjem veku.

Omašili ste. Reč je o pričešću. Ni ja ne smem da se pričestim, ako se to jutro posečem. Moguće je da su bili i neki od ovih drugih razloga, mada čisto sumnjam da nije bilo donjeg veša i higijenskih sredstava...

Sve hrišćanske grupe koje se drže sledećih načela: 1) Sola scriptura 2) Sola fide 3) Sola gratia 4) Solus Christus 5) Soli Deo Gloria 1) Prvo znači: samo Biblija je direktna reč Božja i ona je iznad crkvene tradicije. Sve što je verniku dovoljno za spasenje piše tamo. Crkveno predanje jeste samo ljudsko umovanje i mada može da služi za pouku, nije neophodno za spasenje. 2) Čovek se spasava samo verom i ništa što bi on uradio ne bi zasluživao da ga Bog spase. Dobra dela su samo posledica toga da je onaj koji ih čini već spasen. Mimo vere i krštenja, ona ne samo da ne spasavaju nego čak predstavljaju gordost i greh. Dobra dela koja su učinjena posle spasenja verom i krštenjem, ne mogu da pokriju naše grehe ali su Bogu ugodna. U protestantskoj sotiriologiji čovek je pasivni objekat spasenja i od njega ne zavisi ništa osim da se krsti i da poveruje. Sve ostalo je na Bogu. 3) Ovo je u tesnoj vezi sa 2) . Čovek se spasava samo blagodaću. 4) Hristos je ne samo Spasitelj već i jedini posrednik između Boga i ljudi. Ovo vodi jednom krajnje nonšalantno odnosu prema crkvi i apostolskom prejemstvo. Episkopi ( tamo gde ih ima) i prezviteri nisu ikone Hrista i apostola respektivno već pre neka vrsta moralnih učitelja, administratora i molitvenih koordinatora 5) Samo se Bogu ukazuje slava. Nema poštovanja ikona, kipova, svetačkih moštiju, kulta Bogorodice. 1) Posledica jedinice je u dobroj meri odbacivanje predanja relativizacije ili potpuno ignorisanje vaseljenskih i pomesnih sabora Crkve ( izuzetak su 1, 2 i 4 vaseljenski Sabor). Na taj način su mnoga nedovoljno razjašnjena pitanja iz Biblije ili sporova u Crkvi prvih 1000 godina ostala nerazjašnjena. Takođe se ignorišu Oci, osim Avgustina, čije je učenje o spasenju glavna tema protestantske teologije. 2) Posledica dvojke je stvaranje lažne dileme vera ili dela i potpuno nerazvijeno učenje o sinergiji i Bogopoznanju. 3) Posledica trojke je kolaps na predodređenje u kalvinizmu. 4) Posledica četvorke su žene biskupese i popese. 5) Posledica petice je odbacivanje ikona i čak krstova, nerazlikovanje latrije (obožavanja) i proskineze (poštovanja) i indirektno negacija osveštanje materije i oboženja ljudi tokom života i po smrti. Osim ovih specifično njihovih zabluda nasledili su neke rimokatoličke i to: 1) Filioque u većini slučajeva. 2) Nerazlikovanje Božje Suštine i Energija 3) Posmatranje svetih tajni kao izdvojenih iz Liturgije i van konteksta Evharistije. 1) Jedinica vodi konfuznoj trijadologiji i nejasnoj pneumatologiji. 2) Dvojka vodi nemogućnosti oboženja i prosvetljenja tokom ovog života. Čovek ostaje u fazi očišćenja, ali je i ona nekonzistentna, budući da ništa što čovek uradi nije dovoljno da mu spere grehe. Poveruješ, krstiš se i to je to. Ovo u praksi vodi potpunom napuštanju asketizma i nestanku monaštva, а da druge strane relativizaciji Evharistije. 3) Ovo vodi relativizaciji i zanemarivanja svih svetih tajni osim krštenja i pričešća. Jehovine svedoke i mormone ne treba smatrati protestantima. Mormoni su mnogobožačka religija, a jehovisti neoarijanci.

Нисам сигуран на шта си тачно мислио кад си рекао да се уништи током безбедносног ажурирања. Мислиш ли на 10? Ја сам у задњих десет дванаест година користио разне системе попут LINUX Ubuntu, UNIX Open Solaris (кога сам набуџио на посебну партицију) чак и DOS, али се Виндоус показао као најпрактичнији.

Имам једну молбу и једно питање. Молба: Немој да идеш са форума, буди ту и учествуј. Питање: Јеси ли атеиста?

Upravo Mačković javio na Fejsu Страшно ми је што скоро нико не вреднује чињеницу да је владика Стефан Шарић од првог до последњег дана, неуморно, по 12 сати дневно, ишао са волонтерима и носио хуманитарну помоћ, теглио кесе с брашном, тетрапаке млијека и картоне уља, посећивао бабе итд, радио милион ствари које већина нас не ради, укључујући првог мене. То медијски нико није испратио нити писао о томе. Није уопште занимљиво. Ја први уопште нисам ни знао да Спц даје неку помоћ, било коме. Чим је добио прве симптоме отишао је у болницу, тестирао се, није се крио, заражавао друге, и сад је тамо и у тешкој је ситуацији. Укратко, понашао се најодговорније могуће, био волонтер и одговорни грађанин, али ипак вирус не бира. Да смо у Енглеској или Америци, он би био херој, припадник елите и више класе који се бацио у борбу, сви би рекли како њихови попови храбро страдају са народом, не боје се, а наши се возају у џиповима. Овако пошто је Србин, по несрећи још и из Републике Српске, те поврх свега ипак се ради о СПЦ, а ми смо колективно жртве самопрезира, он је у нашим медијима само "сарадник Патријарха који је можда заразио још неке." M.FACEBOOK.COM Страшно ми је што скоро нико не вреднује чињеницу да је...

Aman zaman, jel možete vi, čika Dragane, da bar jedanput, okrivite prave krivce...bar jedanput... Страшно ми је што скоро нико не вреднује чињеницу да је владика Стефан Шарић од првог до последњег дана, неуморно, по 12 сати дневно, ишао са волонтерима и носио хуманитарну помоћ, теглио кесе с брашном, тетрапаке млијека и картоне уља, посећивао бабе итд, радио милион ствари које већина нас не ради, укључујући првог мене. То медијски нико није испратио нити писао о томе. Није уопште занимљиво. Ја први уопште нисам ни знао да Спц даје неку помоћ, било коме. Чим је добио прве симптоме отишао је у болницу, тестирао се, није се крио, заражавао друге, и сад је тамо и у тешкој је ситуацији. Укратко, понашао се најодговорније могуће, био волонтер и одговорни грађанин, али ипак вирус не бира. Да смо у Енглеској или Америци, он би био херој, припадник елите и више класе који се бацио у борбу, сви би рекли како њихови попови храбро страдају са народом, не боје се, а наши се возају у џиповима. Овако пошто је Србин, по несрећи још и из Републике Српске, те поврх свега ипак се ради о СПЦ, а ми смо колективно жртве самопрезира, он је у нашим медијима само "сарадник Патријарха који је можда заразио још неке." M.FACEBOOK.COM Страшно ми је што скоро нико не вреднује чињеницу да је...

Негде у периоду хеленизма, појавио се филозоф Еухемер који је на основу емпиријске евиденције његовог доба служећи се аналогијом изнео тезу да су богови Зевс, Аполон итд...заправо били веома моћни људи из старине које су њихови савременици и каснији потомци прогласили боговима. Каква је то била евиденција? Неких сто и нешто година пре него што ће Александар да освоји Персију, спартански краљ Лисандар је успео да од Персијанаца отме добар део Мале Азије и тиме ослободи све тамошње грчке градове у Јонији. Када су му становници једног од тих градова понудили да буде бог он им је рекао да прво они постану богови, па ће онда и он. Александар, сто година касније, није био толики ситничарпа је кад год би га неки град у Азији у који би ушао учинио богом слегао раменима и ишао даље. После је то постало уобичајено почев од првих Селеукида и Птоломејевића па преко римских императора све до јапанских царева којима је тај статус укинуо МакАртур 1945.

developed in Deuteronomy 32:8, which states that God assigned the various nations to the sons of God (or his angels in the Greek). The icon at the head of this post depicts the gray angelic beings taking possession of the representatives of the nations of the earth. The nations of the world began to worship these angelic beings as gods, and became enslaved to them. This is the third problem afflicting God’s world: the dark principalities and powers. Genesis and "the Fall" - The Whole Counsel Blog BLOGS.ANCIENTFAITH.COM The first eleven chapters of Genesis have long been seen as a literary...

The stars, throughout the Scriptures, are identified with heavenly, angelic beings. In particular, the sun, moon, and stars in the Torah are identified with the sons of God, the highest rank of angels to whom the nations had been assigned (Deut 4:19). This assignment happened at the tower of Babel (Deut 32:8). In response to humanity’s attempt to draw God down and manipulate him through idolatrous ritual, God instead distanced himself from his creation governing it through intermediaries. Even until the time of the writing of the New Testament, these intermediary spiritual beings were called “gods” by pious members of the Jewish community with the distinction that they were created beings and not to be worship as Yahweh, the Most High God is (eg. Philo, Special Laws, 1.3). These are the stars of which Abraham would have understood the promise to be speaking. By Abraham’s time already, these spiritual beings had begun to be worshipped by the nations and had become corrupt, enslaving them. The Promises to Abraham - The Whole Counsel Blog BLOGS.ANCIENTFAITH.COM The promises made to Abraham form the basis for the entire...

Минвајл ин Рукумија... http://borbazaveru.info/content/view/12787/1/ M.FACEBOOK.COM http://borbazaveru.info/content/view/12787/1/ Поп Ђуровић liked this

Аксиос!!! Овако би урадио православни ромејски монарх. Да га Бог још дуго поживи! https://fakti.org/globotpor/lukasenko-za-vaskrs-otvorio-crkve-vernicima-sam-dosao-u-jednu-sa-sinom-obojica-bez-maski M.FACEBOOK.COM https://fakti.org/globotpor/lukasenko-za-vaskrs-otvorio-crkve-vernicim...

Metropolita Hilarion ponovo jaše Свештеник Георгије Максимов: Нова скандалозна проповед митрополита Илариона (Алфејева) – Стање ствари STANJESTVARI.COM Митрополит Иларион није, нити ће бити глас наше Цркве, и не...

Молим и други пут.

Како знаш да су измаштани? Можда су обоготворени људи из праиндоевропске прошлости Германа и Словена, а можда пали анђели којима је Бивствујући допустио да управљају тим племенима. Наравно, можда и јесу измаштани. Јел неко икад видео Алаха или разговарао са њим? А што би се секирао око тога шта ће индијска божанства да мисле о твом избору? Мислим, може Индра да те истуче или убије, али ништa више од тога. А можда и ти можеш да измлатиш њега, као Диомед Ареса у Илијади. Њега уопште не интересује шта ћеш да радиш. Он је само створио свет и то је то. Симона: ко се искрено моли Кали или Молоху, Бог му шаље Светог Духа. Бог:Илија, побиј Валове свештенике. Да те чује неки муслиман, био би каменован због шикра,.(тамо де влада шеријат). Упознај ме с том Симоном да ми да број дилера. Много су то добре гљиве, реко би ја...

Јавило ми се...

Јулијане, изађи из њега

Кад је светом Јовану Богослову на Патмосу спала копрена Матрикса и видео где се налази, видео је Ајон, односно Есхатон. Видео је престо и Некога како седи на престолу и тај Неко је попут јасписа и сарда, и видео је око њега животиње( херувиме), старешине (престоли, трећи ангелски ред прве групе) и тада види Јагње као заклано и затим мноштво анђела свих редова и безбројно много светаца на стакленом мору у белим хаљинама. И тад креће историја, падом аждаје која је својим репом повукла трећину звезда. Затим иде цела историја, максимално сажето и у сликама, ратови, економске невоље, пандемије да би се све окончало краткотрајном владавином звери која излази из мора ( море је слика усталасаног економског и политичког живота развијеног друштва), и коју (звер) Христос убија мачем из уста својих. Потом креће огњена језеро(транспарентност Божије благодати) у коме ће "благовати" ђаво, анђели његови и сви који нису уписани у Књигу Живота ( Божије помињање и сећање). Уједно се у својој целокупности открива Есхатон у виду небеског Јерусалима, а просторвреме се губи гужвањем неба и осталим описаним појавама.

Можемо, ако се користимо Платоновим или Августиновим дефиницијама времена. Платон: Време је покретна слика вечности. Августин: Време је растезање свести. Пре почетка, мислим, није било ни Есхатона. Само Аидион (Недокучивост).

Не. Чак ни Евагрије Понтијски то тако не би схватио. Можда Плотин. Реч о троделној или четвороделној подели душе у аскетској традицији пустињских отаца, ако се не варам. Ум је по томе највиши део душе, који је као каква "антена" конструисан да хвата Енергије Божје. Али он то не може ако га разум заспе сликама и помислима као последицама пада разума у фантазију. То се зову помисли. Нпр. машташ да караш неку добру цицу или како би ти радио да си амерички прецедник или филозофираш о Суштини Божјој. Тачно. Нема то везе са метафизиком. Ствар није тако једноставна. Имаш ту три правца. Један је неоплатонистички чији је, чини ми се, директан наследник суфизам. Ум се сасвим празни од свих концепата и слика, не само по-мисли него и мисли, а онда се просто стапа са богом, губећи индивидуалност. У суфизму се ради то, али уз понављање неке речи обично "зикр" или некаквих сура. Други правац је хришћански неоплатонизам (Евагрије и оригенисти петог столећа) где се ум такође празни од свих помисли, али не долази до стапања са Богом, већ до чистог интелектуалног гледања Бога. Трећи је православни исихазам који подразумева такође чишћење ума од помисли али и "спуштање" истог у срце. Разум се кроти тако што се спречи да у ум убацује помисли, затим се понавља Исусова молитва прво тихо, затим без речи (при чему се молитва може усклађивати са откуцајима срца, али није неопходно. Када се стигне до фазе ( то је некакав трећи ступањ) да нам молитва сама истиче из срца без да ишта морамо да се силимо да је понављамо, то је већ умносрдачна молитва и то би требало да се сам Свети Дух моли у нама "Авва, Оче". Тада је никако не би требало прекидати. На четвртом, петом , шестом и седмом ступњу иду просветљење, па обожење. Благодат може доћи на неколико секунди али може трајати и данима. Иако се не може сасвим описати то стање, неки симтоми су потпуно одсуство бриге или било каквих интересовања за овоземаљско, понекад осећај лебдења, некад груну сузе због јаке навале радости а најчешће блага струја или пламен који проструји кроз тело. Иако су неке "технике" блиске неоплатонизму и будизму, суштински се разликује по следећем: 1) Циљ неоплатонистичке и будистичке мистике је поништење ипостаси и стапање са богом (једним) у случају неоплатонизма, односно утапање у нешто што се зове нибана (будизам) 2) Циљ евагријанске мистике прочишћења ума је интелектуална контемплација Бога (суштине?) 3) Циљ православне мистике је максимално ојачање ипостаси, све до достизања стања Бога али без стапања са Њим. Веома је важно напоменути да: 1) Исихазам не сме да се практикује без што чешћег причешћивања, односно редовног литургијског живота. 2) Благодат може доћи сасвим изненада, чак и кад се не молимо. 3) Благодат никад није резултат нашег напора, већ је дар Божји, али је наш напор ипак потребан да бисмо показали да нам је стало. 4) До нас је да покушамо да се очистимо од неприродних страсти (природне су жеља за сном, глад, жеђ, умор) и фантазије. Ако Бог види наше покушаје , даће нам то што желимо. 5) Идеал је непрекидна молитва, без икаквих помисли, емотивних излива и слично, као и редовна Евхаристија.