Stanoje Stankovic

Помаже Бог свима,
Ево и друге главе из књиге архимандрита Тихона Шевкунова „Несвети свети“ у којој се јасно може видети правилан однос православног хришћанина у ситуацији када хуле на оно што треба да му буде драгоценије од свега на овом свету. Оно што је јако важно – у овој краткој глави може се видети шта је о овоме мислио светитељ Јован Крестјанкин, Христов Исповедник, Старац који је знао Бога и кога је и Бог знао... О њему заиста не треба много говорити, сви знају ко је о.Јован Крестјанкин.
+ + + +
„Још о једном нарушавању Устава или о томе, како се о.Рафаил показао као Анђео“
По правилу светих Апостола, свештеник који удари човека подлеже канонској казни и забрањује му се свештенослужење...
То се догодило 1977. године. Отац Рафаил је тада био млади јеромонах, недавно рукоположен у Псково-Печерском манастиру. Једног предивног јунског јутра он је у најлепшем духовном расположењу ушао у Успенски храм да служи Литургију. Међутим, прво што је тамо видео била су тројица пијаних хулигана. Стајали су код иконе Божије Мајке и један од њих је, праћен смехом пријатеља, палио цигарету из кандила.
Надаље се, по речима оца Рафаила, свега лоше сећа. Како су касније говорили парохијани који су ту били присутни, млади јеромонах је шчепао пушача који се церекао (а отац Рафаил је поседовао изузетно велику физичку снагу), извукао га на улицу испред храма и тако га ударио да се тога и до дан данас сећају очевидци...
Тог тренутка је отац Рафаил дошао себи.
Као у успореном филму, он је са ужасом видео како се несрећни хулиган одвојио од земље, полетео преко порте и грунувши од земљу, остао непокретан...
Два његова друга, на смрт преплашена, потрчали су ка њему и, осврћући се према оцу Рафаилу, повукли пријатеља за руке даље од храма ка вратима манастира. А отац Рафаил, поставши свестан да се догодило нешто најужасније и да он сада не може да служи Литургију, ухватио се за главу и наврат-нанос улетео у келију оца Јована (Крестјанкина) свог духовника.
Отац Јован је тада, као и увек, читао своје монашко молитвено правило. Улетевши без куцања у келију Старцу, отац Рафаил је пао пред њим на колена. У очајању је говорио о свом преступу и почео да га моли, ако је то могуће, да му опрости тај грех и да му каже, шта сада да чини.
Отац Јован је пажљиво слушао и сурово изгрдио свог васпитаника:
- Зашто ми долазиш под епитрахиљ? Ниси га ти ударио, Анђео је!
Али, ипак му је прочитао разрешну молитву, благословио га и послао да служи Литургију.
Што би рекао Ава Јустин Нови: sapienti sat!
Станоје

Вашој пажњи предлажемо дубоко и духоносно објашњење једног догађаја из Отачника који нам показује и образац истинског односа према ближњем. Митрополит Атанасије Лимасолски, „кипарски Златоуст“, духовни син Старца Пајсија Светогорца нас, како само он уме, поучава какав наш став треба да буде према људима других вера, да ли оно што може да нам се чини као „ревновање за веру“ заиста јесте ревност или се нешто друго иза тога крије? Владика нам показује и који је прави пут између две крајности које су данас собом скоро потпуно заклониле све друго. На почетку се налази сама повест из Отачника са Светим Макаријем Великим, истинским обрасцем за свакога ко жели да са својим ближњим подели оно што му је најдрагоценије – искуство живота у Цркви, живота у Христу…
 
 
http://www.svedokverni.org/napad-na-drugog-pokazuje-da-sam-imas-problem-sa-verom-mitropolit-atanasije-limasolski/
 
 

Драги,
 
а ко је саставио Канон Библије, ко је одбранио Канон који ви данас тако лако користите и китите се туђим перјем?
Православна Црква! И то док још није ни постојала ни једна једина протестантска заједница.
 
да, заиста се променило много тога, настао је немерљиви хаос. сада вас има преко 20 хиљада и сви тврдите да сте Црква. .mislise.
питаш шта су дали Православни Хришћани - па дали су Библију. Односно, ви сте је узели без да сте питали...
 
сама твоја цинична тврда да бисмо, да није свеправедних протестаната, користили Мирослављево Јеванђеље показује да су православни хришћани тј Православна црква много, много пре него што сте се ви уопште и појавили поседовала Свето Писмо.

Вашој пажњи предлажемо дубоко и духоносно објашњење једног догађаја из Отачника који нам показује и образац истинског односа према ближњем. Митрополит Атанасије Лимасолски, „кипарски Златоуст“, духовни син Старца Пајсија Светогорца нас, како само он уме, поучава какав наш став треба да буде према људима других вера, да ли оно што може да нам се чини као „ревновање за веру“ заиста јесте ревност или се нешто друго иза тога крије? Владика нам показује и који је прави пут између две крајности које су данас собом скоро потпуно заклониле све друго. На почетку се налази сама повест из Отачника са Светим Макаријем Великим, истинским обрасцем за свакога ко жели да са својим ближњим подели оно што му је најдрагоценије – искуство живота у Цркви, живота у Христу…
 
 
http://www.svedokverni.org/napad-na-drugog-pokazuje-da-sam-imas-problem-sa-verom-mitropolit-atanasije-limasolski/
 
 

Предлажемо размишљање делатног мисионара садашњице у коме могу да се виде решења и за оно што је веома актуелно у Србији данас, миграција људи који се налазе у великом броју у нашој земљи, а што на жалост, црквени људи често не виде – шансу коју нам Бог даје да послужимо спасењу ближњег. Да ли неко види Промисао који је те људе довео да прођу управо кроз Грчку и Србију, земље у којој живи Црква? Зашто не бисмо показали љубав према њима и сведочили им Христа? Упркос увреженом стереотипу „да се треба прво побринути за своје, па тек онда за друге“, реалност говори да би делатна брига о ближњем изазвала подизање мисије и међу нашим народом. Такође, многи људи би могли на тај начин да пронађу себи место на пољу Цркве и себи самима реално помогну кроз помагање ближњем.
 
http://www.svedokverni.org/aktuelnost-misionarenja-u-svetlosti-savremenih-izazova-svestenik-georgije-maksimov/
 
 
 
 
 
 

Драги оци, браћо и сестре,
Вашој пажњи предлажемо једну јако лепу и потресну фото-репортажу из Кеније. Видећете у њој у каквим условима живе наша браћа у вери, браћа са којима се причешћујемо из исте Чаше на Литургији.
http://www.svedokver...marka-mvangija/
Желели бисмо да вам предложимо једну заједничку мобу.
Православни мис. центар „о.Данил Сисојев“ покреће сакупљање прилога за помоћ православним хришћанима у Кенији. Циљ нам је да за почетак сакупимо 90 долара - толико коштају лекарски прегледи и лекови за више десетина људи и деце.
Покренули смо пројекат „500 људи по 100 динара“ где покушавамо да окупимо што већи број људи који би својим скромним прилогом (у питању је само 100 динара једном месечно) помагали православним хришћанима који су расејани по целој Васељени. Само 100 динара је у питању. То може свако од нас да издвоји. 100 динара да испунимо заповест Господњу и да не презремо „једнога од ових малих“ (Мт. 18:10). 100 динара да се помогне православнима у Кенији.
Свако од нас има неку своју муку – некоме је умро ближњи, тугује и моли се за њега. Некога је задесила тешка болест, неко се брине за судбину драгих људи. Неко изнемогава у борби са страстима које су се укорениле. Неко жели да испуни заповест Господњу о тајној милости. Неко моли Господа да му у ово немирно време сачува ближње.
Нашим учествовањем са по 100 динара, нашом милостињом, можемо дати крила нашим молитвама. Можемо да „уморимо“ Неуморивог и покажемо Му да се искрено молимо и да не одустајемо од нашег пута ка Њему. Свети Јован Кронштатски је говорио да када му је било тешко, сећао би се људи којима је још теже и помагањем њима, и сам добијао помоћ. Свети Теофилакт Охридски каже да се Господ односи према нама, онако како се ми односимо према ближњем. Хајде да задобијемо помоћ и милост Господњу.
Ако желите да учествујете у овом пројекту, јавите се на [email protected] да бисте чули подробније детаље о уплати на рачун, о начинима на који бисте били обавештени о сакупљању прилога, о појединостима око увида у документацију са банковног рачуна.
Молим Вас, ако је неко заинтересован нека се јави на нашу адресу, обавестите и своје пријатеље, другове, рођаке – да што више људи учествује и да се на што више људских душа излије благослов Господњи.
До сада смо учествовали у неколико пројеката издавања књига светог Николаја Српског, сакупљању крстића и иконица за православне у Танзанији и Пакистану. О томе можете читати овде.
Хвала Вам.
„Ако ли брат или сестра голи буду, и оскудијевају у свакодневној храни, и рече им који од вас: Идите с миром, гријте се, и наситите се, а не дате им што је потребно за тијело, каква је корист? Тако и вјера, ако нема дјела, мртва је сама по себи“. (Јак. 2:15-17)
„Милосрђе није врлина која чека но која наступа. Јер откуда би људи уопште знали за милосрђе, да Бог није први наступио са Својим милосрђем? Милосрђе Божје изазвало је милосрђе код људи; и да Бог није показао први Своје милосрђе, не би се у свету уопште знало ни за реч милосрђе.
Ко схвати милосрђе као врлину која наступа а не која чека, и као такву почне је испуњавати, томе ће се и небо и земља убрзо показати у другој боји. Јер ће убрзо познати и Божје и људско милосрђе. Милосрђе је удар који непогрешно изазива варницу. Ко даје тај блажени удар и ко га прима, обојица осећају Бога међу собом. Онога часа осећа се милујућа рука Божја на оба срца. Зато је Господ и рекао: блажени милостиви јер ће помиловани бити“. (Свети Николај Српски)
Уредник ПМЦ „о.Данил Сисојев“
Станоје Станковић

Друже, чисто узми у обзир да код православних постоји другачије схватање Цркве па се ето, зато и схвата то озбиљно. Ако је некоме боравак у цркви 'изађем, прошетам, па се вратим' код православних није тако.
Претпостављам да зато и изгледа, гледано са стране, да се драми.
 

Колико нетачних информација у тако малом тексту.
1. Никаквих 527 000 католика није примљено у Православље. Једини масовни прелазак у Православље се одвио и сада се одвија у Гватемали, али то не из римокатолицизма већ из неканонске 'Православне цркве Гватемале' оца Андреса Жирона који се упокојио пре годину и више дана. Али у питању је максимално до 150 000 људи, никаквих пола милиона. Како људи воле да се бацају цифрама ...
2. Никаква паства није прешла са њима у ркц, чак он и о. Петар и дан данас крију од својих бивших парохијана да су католици и праве се да су и даље православни.
3. Никаквих 16 свештеника тамо није у процесу приступања, из простог разлога што тамо нема 16 свештеника, било је раније њих двојица и о. Григорије из Антиохијске патријаршије.
4. Руска Црква тамо нема мисију.
5. Ако заиста хоћете да знате шта се тамо дешава прочитајте целу историју око овог срамотног пада:
 
http://www.svedokverni.org/kako-je-i-kada-bivsi-ep-andrej-presao-u-rimokatolicizam-komentar-na-vest-o-tome/
 
 
 
 
 
 

Друже, чисто узми у обзир да код православних постоји другачије схватање Цркве па се ето, зато и схвата то озбиљно. Ако је некоме боравак у цркви 'изађем, прошетам, па се вратим' код православних није тако.
Претпостављам да зато и изгледа, гледано са стране, да се драми.
 

Желимо да вам на празник рођења Цркве Христове, овог необоривог „стуба и тврђаве Истине“ (1. Тим. 3:15) поклонимо одличан филм посвећен феномену неопаганизма који је актуелан у умовима неких људи. Управо је на овај дан и кренула борба Истине и лажи која се и тада (а и сада) крила у свим облицима паганизма. Погледајте потресна сведочанства људи који су дуго били неопагани, који знају шта је ова идеологија изнутра, који не знају за њу само преко интернет форума или друштвених мрежа.
 
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Браво брате Станоје!

Послато са SM-G965F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Драга браћо и сестре, слава Богу, успели смо да помогнемо још једну од православних мисија широм света. Овог пута нас је Бог удостојио да помогнемо мисију Антиохијске патријаршије у Сан Герману на Порторику.
Погледајте кратки извештај са фотографијама наше браће и сестара на Порторику!
 
http://www.svedokverni.org/misija-je-ostvariva-pomogli-smo-bracu-i-sestre-u-portoriku/
 
 

Предлажемо да погледате јако важан снимак о делатности једног од лидера псеудоправославних секти/раскола који збуњују и узнемирују православне хришћане у више Помесних Цркава. Тужно је и за бригу видети колико људи верује апсолутним бесмислицама које се чују из групе коју предводи овај човек, како се људи лако одлучују да прате разноразне самозване духовне ‘Старце’ и ауторитете. Видео анализа свештеника Георгија Максимова је важна јер детаљно и врло јасно показује сву обману и све јереси којима уче ови расколници.
 
 
 
 

Предлажемо да погледате јако важан снимак о делатности једног од лидера псеудоправославних секти/раскола који збуњују и узнемирују православне хришћане у више Помесних Цркава. Тужно је и за бригу видети колико људи верује апсолутним бесмислицама које се чују из групе коју предводи овај човек, како се људи лако одлучују да прате разноразне самозване духовне ‘Старце’ и ауторитете. Видео анализа свештеника Георгија Максимова је важна јер детаљно и врло јасно показује сву обману и све јереси којима уче ови расколници.
 
 
 
 

Предлажемо да погледате јако важан снимак о делатности једног од лидера псеудоправославних секти/раскола који збуњују и узнемирују православне хришћане у више Помесних Цркава. Тужно је и за бригу видети колико људи верује апсолутним бесмислицама које се чују из групе коју предводи овај човек, како се људи лако одлучују да прате разноразне самозване духовне ‘Старце’ и ауторитете. Видео анализа свештеника Георгија Максимова је важна јер детаљно и врло јасно показује сву обману и све јереси којима уче ови расколници.
 
 
 
 

Друже мој, мени је заиста жао да неко ко је у Цркви, ко исповеда веру у Бога Сведржитеља бива толико опчињен и просто поклопљен причама о заверама. Да, јесте, разноразне завере постоје, има их колико год хоћеш, тајне службе, муслимани, хиндуси, масони, трилатерале, комитети, који год. И сви хоће да владају. И иза свих њих стоји непријатељ рода људског - ђаво. Е а ако се сећаш, та иста персона, ђаво, цвили и преклиње Господа да га не пошаље у пакао пре времена, слуша Христа боље него што га и ти ја слушамо (Мт. 8 гл.). И Антихрист од кога обично дрхте сви они који се боје завера, чипова, којечега још, и за њега у Светом Писму пише да је слуга Божији и да ће га Господ послати на крају времена када људи и коначно одбаце од себе Бога.
Ето, слажем се, постоје завере, и овај филм је снимљен са том намером, и Коштуница је доведен и Душан Ковачевић је рекао то што је рекао и то доказује да смо ми Срби под нападом свих могућих завереника. И? Па, шта са тим? Толико су моћне службе, да Господ Сведржитељ може само да немоћно седи са стране и да се нада да ће неки појединци да просвете људски род о њиховом субверзивном деловању, или да ће неки нови шеф Ције, Мосада, Фсб, масонског реда, итд., да промени мишљење о Србима? Они могу да раде то што раде без Божијег допуштења? А ако већ то све раде са Божијим допуштењем, јел то онда значи нешто друго? Јел се пали можда лампица да Господ допушта да они све то раде, зато што смо ми то заслужили и зато што смо отпали од Њега?
Ја искрено не знам шта је ко тамо све радио и ко је шта планирао, искрено, потпуно ми је то небитно. Такав поглед на свет уноси панику, мрак и очајање, што се и види уосталом. Најважније је да знаш за Бога Који влада свиме и из Чијих руку не може нико и ама баш ништа да уради, не може да удахне, не може да трепне оком. Таква вера уноси спокој у душу, мир, храброст. И реци ми онда, која вера је права, а која је од сатане?
"По плодовима њиховим познаћете их. Еда ли се бере са трња грожђе, или са чичка смокве? Тако свако добро дрво плодове добре рађа, а зло дрво плодове зле рађа. Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати". (Мт. 7:16-18)
И ја сам некада исто читао о заверама, читао Протоколе, разноразна објашњења ко је када и шта урадио у Другом светском рату, Вијетнаму, бившој Југославији, итд. и имао исти тај немир који се сада осећа код људи који се тиме муче. Хвала Богу, јако ми је помогао Свети Игњатије Брјанчанинов својом вером и поукама:
"Изнад времена, друштвених догађаја и појединачних судбина види се Бог, Творац свих створења и њихов безгранични Владика, Који све види, свиме управља, свему одређује циљ и намену. Власи наше главе, власи коje cy пo слабашном људском мишљењу толико небитне, избројане су у тој неограниченој и свеобухватној Премудрости и чувају се Њоме (Мт. 10,30; Лк. 21,18). Тим пре, без Ње не може да се догоди никакав значајан догађај, никакав преврат у човековом животу. Хришћанин који непоколебиво гледа на Промисао Божији, сред најстрашнијих зала остаје храбар и непоколебиво чврст.  Од посматрања Промисла Божијег, у души се формира дубока кротост и непромењива љубав према ближњем, коју никакви ветрови не могу да узнемире и усталасају. За такву душу нема увреда, нема злочина: сва створења понашају се по заповести или допуштењу Творца, јер је створење само слепо оруђе. Онај ко види невидљиву, свемоћну руку што управља светом, остаје несмућен сред страшних бура које витлају морем живота: он верује да свемоћна и премудра десница Божија држи кормило Цркве, да управља животом друштва и судбином сваког човека. Гледајући свирепе таласе, мрачне облаке и грозне буре, он се задовољава и умирује мишљу да Бог види све што се догађа.
Хришћанин никада и ни због чега не треба да се узнемирава, јер га Промисао Божији носи на Својим рукама. Наша брига треба да се састоји у томе да останемо верни Господу. Немоћни човек хоће да делује и тамо где то није могуће. Он би хтео свуда да пружи своју „моћну“ руку, свуда би хтео да делује сходно својим „мудрим“ схватањима. И никако неће Бога да призна за довољно моћног и разумног делатника, те да стога на молитви постојано прибегава Њему. Међутим, чим прибегне Богу смиреном молитвом – а не телесном и нервном, са распаљеним покретима крви предајуђи себе и своје ближње милости и вољи Божијој, одмах проналази мир".
 
Почиње Пост, ја нећу више писати на ову тему, просто сам рекао све што мислим, праштај ако сам те нечим узнемирио, желим ти свако добро од Бога.
 
 
 

Што би рек'о Ђура Чворовић...