Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    Здравко Пено: „На пола пута“ – о теолозима-дарвинистима, вери и лицемерју

    А зашто видиш трун у оку брата свога брвна у оку свом не осећашИли, како можеш рећи брату свом: Стани да ти извадим трун из ока твог; а ето брвно у оку твом? Лицемјере! Извади најприје брвно из ока свог, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свог.
    (Мт. 7, 3–5)

    Не знам да ли је био сан или јава. Видим себе на операционом столу и око мене људе под маскама, с оштрим скалпелима, неки држе и ножеве, спремни да секу. Је ли то онај час анатомије? Не разабирам свима лица, већину ипак препознајем. Погледи им сведоче да су одлучни да започну крвави пир. Хтедох да им кажем: Што чините, чините брзо. Но, онда намах схватих да ће потрајати, јер немају посла само са мном. У операционој сали лежаху на столовима бројни, знани и незнани људи. И разабрах њихове гласове; многи вапијаху: Дођи, дођи Господе!
    (Симона Анастасијевић, Живот под маском) 

    Када се човек нађе на удару ненависника различитих врста, онда се неизоставно мора определити између тога да ли да покуша да напад отрпи и избегне даљи сукоб или да узврати и изобличи противника, а да му притом ни у најмањем не буде налик. Различите примере с тим у вези нам својим житијима нуде светитељи Божији. Премда физички изузетно снажан, св. Серафим Саровски је у ситуацији када су се на њега окомили разбојници, најпре помислио да се с њима обрачуна; у руци је тада имао секиру; већ у следећем часу насилницима се кротко предао. Духовно јак, показао је спремност да претрпи физички бол, имајући засигурно на уму Христове речи: Не бојте се оних који убијају тијело, а душу не могу убити (Мт. 10, 28). На сасвим другачији начин, под другачијим условима, реаговао је против јеретика Арија св. Никола, епископ Мирликијски. Непријатељима Истине, који се не обрушују на једног човека и који, не одступајући од лажи против Цркве, угрожавају „малу браћу Христову“ – маловерне и оне слабе у вери, супротставити се мора.

    Лукавство и безумље теолога-дарвиниста, „лажне браће“, прикривених иза својих звања и положаја у Цркви, не јењава ни пошто су се, наводно, током прошлогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора јавно покајали. Десеторица предавача на ПБФ-у у Београду, том приликом су, да подсетим, изненадили чак и неверујуће својом спремношћу да се покажу „у тренду“, потписујући Апел против иницијативе да се изврши ревизија изучавања теорије еволуције у школском систему, тј. успостави објективан, а не идеолошки приступ. Овим гестом искорачили су чак и испред појединих представника научних дисциплина који се Дарвиновим учењем уско стручно баве. Толерантни и снисходљиви према представницима природних наука, с којима у разговорима махом износе инфериорне ставове против мајмунообразне антропологије, „лажна браћа“ потенцијалну теолошку полемику по овом питању би да сасеку у зачетку, нестерилисаним хируршким сечивима, заборављајући, можда и не искусивши, да животворна реч Истине има дејство огња који разоткрива свако лицемерство.

    На кратко су се примирили теолози дарвинисти из редова Цркве после опомена и епитимија које су добили као плату за своју дрскост. Глас лажних просветитеља изнова је одјекнуо, овога пута из уста Андреја Јефтића. Судећи према свом ангажману у јавности, овај својеврсни портпарол и активиста дарвинистичко-теолошког табора са ПБФ-а, доцент на Катедри за патрологију и, наравно, потписник поменутог Апела, огласио се написом Час анатомије – патологија једног плагијата у интернет-магазину Теологија.нет, како би оповргао „гласине“ (не навевши где се чују и ко их шири) да текст Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије, који сам првобитно понудио поменутом порталу, није одбијен „из идеолошких разлога“, већ зато што је „квалитет (рада) изразито споран“. Између ове две почетне, међу многим другим Јефтићевим констатацијама, јаз је дубок онолико колико и између истине и лажи.

    И као што су наводне „гласине“ подстакле бранитеља еволуционизма на хитру акцију, своју стварну намеру он је сакрио иза паравана уређивачке политике интернет магазина Теологија.нет. „Пуна слобода у избору теме и начину на који се теме обрађују“ предочена је свим потенцијалним сарадницима у отвореном позиву на почетној страници овог сајта. Не постоје, међутим, прописане техничке регуле које би аутори требало да поштују, нити су дефинисани стандарди у приређивању текстова на који би се сарадници унапред обавезали; нису ни даље, ни ближе назначени критеријуми процене „квалитета“ за које уређивачка екипа моли будуће „приложнике“ текстова. Сама пак одредница „магазин“, којим је декларисан статус Теологија.нет-а, говори о степену (не)очекиване научности, што потврђују доступни садржаји, а пре свега поменути Јефтићев спис. Од наслова, преко стила излагања, до ниско интонираних „закључака“ дати магазин он је управо спустио до нивоа таблоида. У томе је, мора се признати, показао вештину и инспирацију на којој му ловци на трачеве могу позавидети. Зацртани циљ иницијатора теолошког магазина – развијање аргументоване теолошке полемике, овај члан уредничког тима у потпуности је промашио. И не само да је промашио, него га је свесно избегао, кренувши у посве другом правцу. Ево и каквом.

    Представио је мој текст крајње тенденциозно, у кривом светлу, фрагментарно, управо онако како секташи ваде исечке из контекста, без назнаке целине садржаја и његове поенте. У намери да потврди компетентност одлуке редакције испред које иступа, Јефтић се определио за „анализу анатомије спорног текста“, задржавајући се, не случајно, само на његовом првом делу од четири странице које се тичу научне и здраворазумске критике теорије еволуције. Такође, не случајно, други део текста – теолошка критика еволуције, Јефтићевом скалпелу или детектору плагијата у потпуности је измакао, „у недостатку времена“, знања или пак зато што је услед катарзе идеолошке страсти, остао без набоја.

    Откривши извор из којег сам преузео одређена места, Јефтић је у бруталном заносу, покушао да своје, квази доследно, методолошко сечиво стави изнад саме суштине рада чији сам потписник. Истина је да ми намера уопште није била да ставове у тексту Теорија еволуције између науке и идеологије, вере и хипокризије документујем ни избором, још мање укупном коришћеном литературом и изворима; отуда нисам посегао ни за референцама, нити за додатним појашњењима у фуснотама. Изоставио сам, с разлогом, и помињање имена муслимана Харуна Јахија. Опредељење за његове одређене, упечатљиве ставове, додатно ћу појаснити. Подразумева се, да је на порталу Теологије.нет била озваничена форма ауторских прилога, мој би – популарним језиком писани текст, био сасвим другачије „опремљен“.

    Истог принципа – неспровођења за научни рад уобичајених стандарда, држао сам се и у тексту Апел на апел, написаном прошле године и прочитаном током заседања Светог Архијерејског Сабора. Управо у жељи да отклоним потенцијални лични одијум и да, што је важније, цео проблем поставим тамо где му је место – у жижу саборне свести Цркве, у њему нпр. нисам обелоданио да несувисли, удворички коментар: „Бог је створио свет, како – питајте биологе“, припада Андреју Јефтићу. У писаном предању Цркве, поштовање цитатности није никада била испред главне поруке текста. Није неопходно, па ипак ваља подсетити, да ни апостол Павле приближавајући истину Јеванђеља (Дап. 17, 28) древним Јелинима, није износио имена њихових философа и песника који су исповедали Христово Оваплоћење пре Његовог доласка. Чинио је то зато што су њихове идеје биле битније за мисију Цркве, од самих имена која је засигурно добро знао. Да ли је питање времена када ће се Јефтић осмелити да свом анатомском ножу и методолошком детектору изложи, рецимо, читаве књиге једног од несумњиво највећих теолога 20. века, о. Георгија Флоровског, без фуснота и с ограниченим избором референтне литературе? А можда ће Флоровског ипак заобићи, будући да се теоријом еволуције није подробније бавио? Јасно је, дакле, да није на удару „Платон, него Истина“. Посреди је истицање форме испред садржаја, „да се Власи не сете“ ко је ко у причи о вуку и јагњету.

    Post festum позивање на уредничке стандарде притворног ревнитеља у очувању „пуне слободе када је реч о избору тема и начину (подвукао З. П.) на које се те теме обрађују“, био би пуцањ у празно, недостојан реакције, да исход лицемерне опсервације тврдокорног дарвинисте није закључак да су „симптоми патолошког стања (ваљда не само мог? – З. П.) шири од оквира самог рада“.

    А где је у тој ширини, коју Јефтић мери својим аршином, Харун Јахи – Аднан Октар? Савест теолога неодарвинисте као да умирује то што чињенице против теорије еволуције износи, како наводи, „осуђивани криминалац, обмањивач и опскурни преварант (…) гротескни исламски креациониста, лидер секс-култа који се терети за тешке злочине“. Признајем, пикантерије из Јахијевог живота нису биле тема мојег интересовања, још мање проучавања (познато ми је да се бавио личношћу Христовом у једној од својих књига, остајући у границама куранског учења). Презентујући „тамну страну“ Јахијеве личности и његову бурну животну сторију, Јефтић заправо подмеће кукавичје јаје. И какве везе има живот овог муслимана с његовом критиком еволуције? Да ли би био бољи научник да је којим случајем суфи аскета? Не могу се хришћански критеријуми безусловно преносити на све који се науком баве, поготово не у домену природе и трагања за истином заложеном у природи. Није сваки научник неизоставно етичан сходно хришћанским мерилима. Па чак и када је најетичнији, што је врло пожељно зарад напредовања у Духу и Истини, то још увек не значи да ће неки научник направити корак напред у вери.

    Шта је, дакле, хтео постићи Јефтић описујући Јахија попут колумнисте ангажованог у  „жутој“ штампи? Један од одговора јесте да свака острашћеност води самозабораву и губљењу тла под ногама. И када се амбис отвара, претећи својом дубином, утопљеник се хвата за сламку, оповргавајући неумитан исход пропасти. Тонући у вировима дарвинизма, Јефтић, нажалост, покушава да саблазни читаоце и да им наметне помисао о томе како је одвратан лик не само Харуна Јахија, већ и онога што је о еволуцији имао да каже. И на томе се не зауставља. Етикету с Јахијевим ликом безочно прилепљује и мени који његове ставове против теорије еволуције наводим; самим тим прилепљује га и свима онима који се са истим ставовима слажу. Да ли би убудуће, следећи Јефтићеву методологију, присталице Дарвинове доктрине требало третирати као мајмунолика бића? Не дао Бог! Према учењу св. Максима Исповедника и демони никада не престају бити анђели по природи, без обзира на то што су на етичком плану од злобе потамнели.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 5 минута, gospodin X рече

    Браво, и овде г Јефтић наводи шта се дешава ако се докторска титула стекне плагирањем............. Довољно речено, а Пенин текст свакако није део његове докторске дисертације!

    Подразумева се да се губи звање и када неко објави научни рад плагирајући а не само ако стекне звање плагијатом. Мада, реално, онде код г. Пена нема говора о научном раду.

    Плагијат му свакако не приличи, истина, али авај... ;)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, gospodin X рече

    У вези са плагијатима постоје јасна и прецизна правила. А то су као што сам навео, докторски рад и научни рад предат акредитованом научном часопису. То су са правног аспекта неопходни услови за рад на факултету. Друго је што сваки став подлеже јавној критици, али то нема везе са плагијаством.

    Слажем се што се тиче правила у вези стицања академских звања. Међутим, постоји нешто што није део правила али се односи на морални кредибилитет научног радника и углед интитуције коју представља. Плагирање није само забрањено у текстовима који се пишу у склопу стицања научних звања или "одржавања посла" кроз објаве у научним часописима. Плагирање није дозвољено нигде. Оно представља вид крађе, и као такво је некомпатибилно са академским звањем. Замислите да је неки професор неког факултета ухваћен у продавници како краде робу. И то затим јавно обзнањено. То се не тиче његовог звања. Али, да ли мислите да би интитуција у којој ради то потпуно занемарила?

    Плагијат (крађа) није само ствар јавне критике него моралног и академског кредибилитета, било да се ради о строго научном раду или тексту објављеном на интернет порталу. Тим пре што иза њега не стоји неки анонимни Марко Марковић него професор факултета (у свом звању).

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Ведран* рече

    Слажем се што се тиче правила у вези стицања академских звања. Међутим, постоји нешто што није део правила али се односи на морални кредибилитет научног радника и углед интитуције коју представља. Плагирање није само забрањено у текстовима који се пишу у склопу стицања научних звања или "одржавања посла" кроз објаве у научним часописима. Плагирање није дозвољено нигде. Оно представља вид крађе, и као такво је некомпатибилно са академским звањем. Замислите да је неки професор неког факултета ухваћен у продавници како краде робу. И то затим јавно обзнањено. То се не тиче његовог звања. Али, да ли мислите да би интитуција у којој ради то потпуно занемарила?

    Плагијат (крађа) није само ствар јавне критике него моралног и академског кредибилитета, било да се ради о строго научном раду или тексту објављеном на интернет порталу. Тим пре што иза њега не стоји неки анонимни Марко Марковић него професор факултета (у свом звању).

    Рекох, није научни рад, не може бити ни плагијат.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 21 минута, Августин рече

    Па како се то није знало све ове године,како је успео да напише толике књиге.Није он био само креациониста писао је на многе теме.

    Није их ни писао. Преписивали (плагирали) су му његови аколити, ученици и "мачкице" из разних извора, па затим само потписивали његовим именом.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 56 минута, Августин рече

    .Можда се њихове поставке једноставно поклапају.

    I, meni deluje , da je ovo u pitanju. Peno kaze i smatra da su ( delovi njegovog teksta koji se poklapaju sa delovima teksta iz kjnige tog Haruna Jahija ) , upravo stvari .... које се тичу научне и здраворазумске критике теорије еволуције ( citat, Peno ).....

    Znaci, stavovi koje iznosi Harun, su i stavovi koji odgovaraju Penu. Problem, jeste, sto je profesor trebao da , cisto, radi lakseg razumevanja stvari navede, da je uzeo citat iz tog i toga izvora, iz kojih ( izvora ) crpi svoja saznanja o raspravi koja se vodi izmedju TE vs kracionizam.

    Taj, Harun Jahija ( osim toga, sto vidimo da je optuzen za mnoga krivicna dela ), jeste zastupnik kreacionizma, ali, nije, kako da kazem, bas pravi reprezent ljudi koji zastupaju kreacionizam i ID.

    ( koliko znam ) On nije naucnik koji se bavi istrazivanjima. Pretpostavljam da je svoje kreacionisticke ideje pokupio iz raznih knjiga i pisanija drugih kreacionista. Kod njega, postoje i neke dobre stvari, ali, i lose stvari koje se ticu zastupanja kreacionizma.

    Profesora Zdravka Pena podrzavam u vezi njegovih teoloskih stavova u vezi odnosa TE i vere. Sto se tice , ovih drugih stvari u tekstu koje se ticu nauke TE i kreacionizma, ...pa, ja sam takodje pristalica kreacionizma , onoliko koliko razumem osnovne postavke samog kreacionizma, na osnovu, kako kaze Peno, zdravorazumskog i logickog zakljucivanja.

    U sustini, slazem se u mnogim stavovima sa profesorom, ali, i po nekom mom izgradjenom senzibilitetu ( :smeh1: ) ne svidjaju mi se i neke stvari kod profesora. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 19 минута, gospodin X рече

    Мислио сам на првобитан текст, не на овај одговор.

    Па првобитан текст се није ни односио ни на кога лично, док Јефтићев јесте. Зато се не могу упоређивати.

    Ако говоримо о "дрскости" онда треба упоређивати Јефтићев и Пенин писледњи текст. Али моја поента је била да је то бепредметно.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 12 минута, Bokisd рече

    I, meni deluje , da je ovo u pitanju. Peno kaze i smatra da su ( delovi njegovog teksta koji se poklapaju sa delovima teksta iz kjnige tog Haruna Jahija ) , upravo stvari .... које се тичу научне и здраворазумске критике теорије еволуције ( citat, Peno ).....

    Znaci, stavovi koje iznosi Harun, su i stavovi koji odgovaraju Penu. Problem, jeste, sto je profesor trebao da , cisto, radi lakseg razumevanja stvari navede, da je uzeo citat iz tog i toga izvora, iz kojih ( izvora ) crpi svoja saznanja o raspravi koja se vodi izmedju TE vs kracionizam.

    Taj, Harun Jahija ( osim toga, sto vidimo da je optuzen za mnoga krivicna dela ), jeste zastupnik kreacionizma, ali, nije, kako da kazem, bas pravi reprezent ljudi koji zastupaju kreacionizam i ID.

    ( koliko znam ) On nije naucnik koji se bavi istrazivanjima. Pretpostavljam da je svoje kreacionisticke ideje pokupio iz raznih knjiga i pisanija drugih kreacionista. Kod njega, postoje i neke dobre stvari, ali, i lose stvari koje se ticu zastupanja kreacionizma.

    Profesora Zdravka Pena podrzavam u vezi njegovih teoloskih stavova u vezi odnosa TE i vere. Sto se tice , ovih drugih stvari u tekstu koje se ticu nauke TE i kreacionizma, ...pa, ja sam takodje pristalica kreacionizma , onoliko koliko razumem osnovne postavke samog kreacionizma, na osnovu, kako kaze Peno, zdravorazumskog i logickog zakljucivanja.

    U sustini, slazem se u mnogim stavovima sa profesorom, ali, i po nekom mom izgradjenom senzibilitetu ( :smeh1: ) ne svidjaju mi se i neke stvari kod profesora. 

    Ма где се то ,,можда" поклапају аман?

    Г. Пено је дословно користио Х. Јахија.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, Леон Професионалац рече

    Не мислим на претњу типа: саћу да те пребијем. Мислим на следећи цитат:

    Питање плагијата, првенствено у научним радовима, у посљедњих неколико година окупирало је домаћу јавност. Нарочито интересантни били су случајеви везани за личности које су политички изложене. У сличним случајевима у европским државама, доказано плагирање научних радова довело је до губитка позиције власти дотичних личности. Од јавне поруге, као најблаже санкције за доказани плагијат у академским установама, санкције сежу до оних најстрожих попут губитка академског звања и стечене титуле. Рецимо, Универзитет у Источном Сарајеву, на коме је аутор текста о коме је овдје ријеч редовни професор, у свом статуту (чл. 99. ст. 1) предвиђа могућност одузимања стеченог степена и дипломе у случају доказаног плагијата.

    Дабоме. Али то није претња (никаквог типа). То је statement of fact. То што се ово доживљава као "претња" је проузроковано не Јефтићевм речима него Пениним плагирањем.

    Иако чланак статута није баш најсрећније срочен, у њему се помињу и други писани радови (не каже само научни, ни само у  склопу дисертације). У суштини чланак је правно (можете потврдити или оповргнути) прилично неупотребљив. 

    Оно што је по мени важније јесте чување кредибилитета и потреба да се овакве појаве санкционишу (на блажи начин, не одузимањем звања, у складу са озбиљношћу случаја).

    А оно што ме брине више од саме чињенице постојања тога текста и Јефтићеве критике, јесте реакцја проф Пене која показује или потпуно игнорисање суштинског проблема (плагирања) или тај проблем сматра ништавним.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 11 минута, Ведран* рече

    Па првобитан текст се није ни односио ни на кога лично, док Јефтићев јесте. Зато се не могу упоређивати.

    Ако говоримо о "дрскости" онда треба упоређивати Јефтићев и Пенин писледњи текст. Али моја поента је била да је то бепредметно.

    Први текст је био омаж његовом удару на професоре који су санкционисани.

    Има она народна (цитирам да не бих и ја испао плагијатор): ,,На мртвог вука и зец диже к." 12:smeha:

    По томе г. Пено није баш славно и часно одреаговао будући да се ради о његовим колегама, оплео их је што да их понизи a себе уздигне, што да се додвори. Не знам коме...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 минута, Леон Професионалац рече

    Ма где се то ,,можда" поклапају аман?

    Г. Пено је дословно користио Х. Јахија.

    Problem je, koliko vidim, sto Peno nije naveo izvor svojih saznanja.

    Ako njega citira, onda, njegovi stavovi su slicni sa stavovima Jahija. Mozda je profesor trebao nekako prepricati  ( bar bih ja tako odradio ).... nekim svojim recima ono sto je procitao kod 'turaka' ( :smeh1: )

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 33 минута, Леон Професионалац рече

    Код мене је то начелно питање за њих па за њега али и за све (нас) који се ,,наслађују" овом полемиком унутар ,,херцеговачког клана": колико има кредибилитета да неко ко је на тај начин изабран пише о другима?

    Разуме се, уколико је истина то што им се ставља на душу.

    Очигледно, барем ја, не знам све детаље. Говоримо начелно. Уколико је он активни учесник у свом евентуално неправилном избору, да, онда је питање и за њега. А уколико је пасивни учесник, питање је искључиво за оне који су га изабрали. Ја сам пошао од претпоставке да је пасивни учесник.

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Bokisd рече

    Problem je, koliko vidim, sto Peno nije naveo izvor svojih saznanja.

    Ako njega citira, onda, njegovi stavovi su slicni sa stavovima Jahija. Mozda je profesor trebao nekako prepricati  ( bar bih ja tako odradio ).... nekim svojim recima ono sto je procitao kod 'turaka' ( :smeh1: )

    Има више проблема, покушаћу да поменем неке.

    1. Тражио је да му објаве текст а они нису хтели.

    2. Није мировао па је зато г. Андреј и одговорио.

    3. Није научни текст г. Пена па није морао ни да цитира.

    4. И слеп не би покушао да порекне да је г. Пено дословно преписивао Јахија. Да је то крађа - нек други суде.

    5. Јахију нема места у богословским текстовима тек да се после затвора замонаши у Дечанима.

    7. Aко тако заиста мисли како је проф. Пено изложио, зашто су му требале Јахијеве реченичне конструкције, дефиниције па чак и интерпункција?

    Итд, допуните низ.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 38 минута, gospodin X рече

    Браво, и овде г Јефтић наводи шта се дешава ако се докторска титула стекне плагирањем............. Довољно речено, а Пенин текст свакако није део његове докторске дисертације!

    Прочитај двосмислени чланак статута. Помиње и друге радове.

    Да ли вама значи ако није део дисертације да је онда дозвољено? То је чудан став.

    Невезано за Статут. Плагирање носи консеквенце. Па макар јавно изобличавање чему је подвргнут професор. Све што Јефтић ради јесте да наводи чињеницу и илуструје примерима за неакадемску јавност о колико озбиљном прекршају је реч. Толико озиљном да се због њега губе министарске фотеље и академска звања. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Ведран* рече

    Уколико је он активни учесник у свом евентуално неправилном избору, да, онда је питање и за њега. А уколико је пасивни учесник, питање је искључиво за оне који су га изабрали. Ја сам пошао од претпоставке да је пасивни учесник.

    Био активни или пасивни свакако је непобитно то да је учесник. На страну то што лично верујем да је и једно и друго.

    Како мислите да рецимо Вас неки ми поставимo за асистента мимо Вас лично? :mahmah:

    Оно што је о. Зоран Ђуровић изнео о том случају сеже од кривотворења до неке врсте непотизма уз константно кршење људских, моралних принципа. Ништа људског у томе нема, ни хришћанског.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима



×
×
  • Креирај ново...