Jump to content
  • александар живаљев
    александар живаљев

    Бискуп Владо Кошић: Усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе

      Сисачки бискуп Владо Кошић, иначе на срамоту свих нормалних људи било које вјере, прочелник Одјела за екуменизам Хрватске бискупске конференције, ових дана отворено је поново исповједио своју припадност усташком покрету, праћену најсуровијим екстремизмом према Српској православној цркви и остацима њених вјерника у Хрватској.

      Истини за вољу и до сада је било Хрвата антифашиста, у том смислу и истакнутих католика, који су исказивали незадовољство Кошићевом дјелатношћу. Међутим, коначно је дошао тренутак да Српска црква затражи од папе уклањање овог нацистичког ревизионисте са службених положаја. Било какав контакт Српске цркве са Римокатоличком црквом у Хрвата, па и са Римском црквом уопште, потпуно је немогућ у ситуацији када њени високи званичници, још задужени "за екуменизам", величају најсуровије клање Срба и залажу се за даљи прогон православних вјерника у Хрватској.

     

    PDF Штампа Ел. пошта

    'Занимљиво је зашто и ко оспорава тај „домољубни поздрав“ и како поступа држава', рекао је бискуп Кошић на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону.

    Vlado-Kosic1.jpg

    Сисачки бискуп Владо Кошић говорио је на представљању књиге о Марку Перковићу Томпсону коју је написао академик Јосип Печарић. Многи медији пренели су Кошићев говор у којем је утврдио како неки силом покушавају да ућуткају певача и академика Печарића. Кошићев говор преносимо у целости:

    "Волео бих кад би било више таквих храбрих људи као што су прослављени певач Марко Перковић Томпсон и академик Јосип Печарић.

    Они који немају аргументе желели би их силом ућуткати: тако забрањују концерте прослављеном певачу Марку, уручују му казнене пријаве због ремећења јавног реда и мира, дифамирају његов углед и проглашавају његов рад – ни мање ни више него фашистичким. Такође, против академика Печарића такви раде свим средствима само да га ућуткају, прогоне му породицу и – најчешће га игноришу.

    Међутим оба ова велика човека, Хрвата и домољуба, људи су којима се наша Домовина треба поносити. Можда ће тек у будућем времену, кад се ослободимо – како пева бискуп Анте Ивас – свих тих издајица, кривоклетника, варалица, такође и – како песнички каже Анто Ковачевић – свих дрпислава, тек ће у будућој, мирнијој историји Хрватске ови наши великани Марко и Јосип добити своје право место, место највећег поштовања.

    Tompson-pjesmom-za-Hrvatsku.jpg

    Једно је сигурно: њих обојицу красе храброст у заступању истине и љубав према домовини која није фраза ни интерес. Такође, рекао бих, краси их и спремност на подношење трпљења, оспоравања, подметања за истину и праведност. Док се Јосип углавном с тим претњама бори хумором и иронијом, Марко одговара својим оспораватељима - песмом.

    Ова књига сведок је величине управо ове двојице хрватских људи, сведок о поштеним људима у непоштено време, о великим људима у времену малих душа, о дрскости неколицине који се усудише бити храбри у времену издаје. Зато ће њихов траг бити надахнуће будућим нараштајима и за двадесет и тридесет година о њима ће се писати књиге, снимати филмови и они ће бити пример срчаности у борби са злом које уништава истину и нашу домовину.

    Да је Марко херој, препознали су и бранитељи, међу које се и он убраја јер је био драговољац у Домовинском рату и прва сад већ легендарна песма „Бојна Чавоглаве“ настала је у том времену. Бранитељи су му наиме недавно даровали Велику златну плакету за храброст, на чему му и ја овде јавно честитам!

    Уз певача Марка и академика Јосипа повезује се поздрав „За дом спремни!“. Занимљиво је зашто и ко оспорава тај домољубни поздрав и како поступа држава. Најпре ваља рећи да је спонтано тај поздрав употребљаван у Домовинском рату, и то не само од припадника ХОС-а који су га узели и у свој грб, него и од Тигрова и Громова. Постоје снимке на јутјубу о томе. Тада, интересантно, то никоме није сметало.

    Ни то што је Марко у својој првој домољубној песми „Бојна Чавоглаве“ употребио тај поклич. Тек од пре две-три године започела је хајка и на Марка и на тај поздрав, оптужујући све који га употребе за усташтво и фашизам. Најпре, треба рећи да усташтво није био фашизам него организовано војно деловање у одбрани Хрватске као државе, о чијој су се нарави као држави позитивно изразили и бл. Алојзије Степинац и др. Фрањо Туђман, али те су постројбе то чиниле свим „допуштеним и недопуштеним средствима“, што је био део њихове заклетве.

    Та илегалност односно недопуштена средства свакако нису за нас хришћане прихватљива, као ни злочини које су починили, а које Црква осуђује, премда треба рећи да је то био одговор на бројне четничке и партизанске злочине. Зашто је међутим дошло последњих година до јавног политичког и полицијског прогона поздрава ЗДС и оних који га употребе – а у Домовинском рату и кроз 25 година после рата се то није догађало? Сетимо се тужби које је против Џоа Шимунића подигло удружење ‘Корак испред’ из Ријеке, на чијем је челу Србин Зоран Стевановић.

    Vlado-Kosic.jpg

    Надаље, сетимо се како је српски политичар Вулин у више наврата прозивао актуелну Хрватску због „усташизације и фашизације“. То су чинили и други српски, прочетнички политичари. Но, повод су им дали заправо хрватски политичари који су, на челу с бившим председником државе па онда и председником Владе – најпре у јеврејском Кнесету, па потом при формирању нове Владе с Карамарком на челу – оптуживали Хрвате због „усташке гује“ и „скретања у усташтво“.

    За све то није било доказа, али је с друге стране било све више доказа да је у структурама власти у РХ још много удбаша и злочинаца који су ликвидирали многе Хрвате како у иностранству тако и у Хрватској и БИХ или су њихови синови. И мени се чини да су сву ту бучну хајку на непостојеће усташе покренули управо они који су се бојали да не би били подвргнути лустрацији која се све више најављује као реална и нужна опција за законодавство РХ.

    Сетимо се само тзв. Лекс Перковић што је најбољи доказ како је удбашко-комунистичка гуја заправо још увек јака у Хрватској. У тај контекст стављам и прогон домољуба, не само госп. академика Печарића и нашег најдомољубнијег певача Марка Томпсона, него и многих других које не престају нападати и сатанизовати у јавном хрватском простору. Могли бисмо набрајати многе...

    Могу рећи како сам и ја један од тих, или ме барем тако перципирају. Кад сам рецимо на свом Фејсбук профилу затражио оставку министра унутрашњих послова, јер је први пут на Дан домовинске захвалности, што је уједно и Дан хрватских бранитеља, дао привести од полиције хрватске бранитеље који су мирно узвикивали ЗДС у Книну, мени су – наводно – јер то нисам никада примио него сам само то прочитао у медијима, одговорили из МУП-а да су они само поступали по закону о ремећењу јавног реда и мира, и то у складу са судском праксом.

    То је међутим неистина јер постојале су многе праксе пре овог случаја од 5. коловоза 2017. када су судови друкчије пресудили за тај поздрав. Сматрам да је то чиста политичка интерпретација једног закона који се не би смео политички тумачити. Наиме, закони морају бити једнаки за све и примењиви у смислу, а не да их једна странка политички тумачи овако, а друга онако.

    jasenovac.jpg

    Дакако, то је одраз и последица политичке атмосфере у коју нас је довела нова владајућа коалиција на коју сам такође упозорио својим криком у отвореном писму Председнику Владе. Наиме, нови коалицијски партнер је ултимативно затражио – и добио – да се спомен-плоча погинулој 11-орици бранитеља који су били и припадници ХОС-а уклони из Јасеновца. Јасеновац је опет друга прича, али на жалост јер је био уцењен премијер је попустио захтеву својих коалиционих партнера. А ти младићи, који су изгинули у Јасеновцу, нису се борили за Хрватску 1941, него 1991. Дакле, опет попуштање једној лажи.

    Иначе треба отворено рећи да су политички захтеви представника поражене српске мањине у РХ, а која је заједно са Србијом и ЈНА 1991. дигла побуну против Хрватске, а подупире их и сада српска службена политика, јер тамо владају опет четници, али на жалост их подупире и СПЦ – утемељени на митовима и лажима. То су не само интерпретација Јасеновца, него и улога бл. Алојзија Степинца, устанка у Србу а што је прослава покоља Хрвата а не антифашистичка револуција, затим споменик у Банском Грабовцу, као и измишљање непостојећег логора за убијање српске деце у Сиску.

    Питамо се, зашто наша држава већ једном не наложи истрагу – али не политичку него научну, па ако је потребно и међународну – да знамо што се то стварно догодило нпр. у Јасеновцу. Како је могуће да су „истине“ толико различите? И зашто се Јасеновац препушта Србима да они говоре шта је тамо било? Наиме, и уклањање плоче погинулим бранитељима ХОС-а такво је признање да је то место на којем су страдали српски заробљеници и што је трајни разлог наметања кривице Хрватима – док се чини да је истина сасвим супротна и да би је већ једном требало изнети на видело!

    На жалост наша хрватска политика или нема снаге или не зна одговорити свим тим лажима. Требало би донети закон да сви који су дизали побуну против РХ не могу суделовати ни у којем облику у власти; затим би било по мени нужно и да се затражи исплата ратне штете коју је Република Србија нанела РХ у својој агресији, и то као услов било каквој подршци за улазак исте у ЕУ; било би надаље нужно укинути повластицу да српска деца у Хрватској уче неку другу историју Домовинског рата неголи што је то „повјесна истина“; било би потребно такође забранити улазак хушкачима и ширитељима лажи у РХ, не само српским министрима и политичарима, него и представницима СПЦ.

    Само би тако поступала поносна победница Хрватска и само би тако било могуће сачувати оно што је одбрањено у Домовинском рату који мора остати једини темељ модерне Хрватске, а што имамо у великој мери захвалити хрватским бранитељима, међу које свакако убрајамо и Марка П.Томпсона и академика Ј. Печарића.

    И да поновим реченицу са самог почетка: О кад би било више таквих људи попут Марка и Јосипа у Хрватској!"

    (Вијести)




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    пре 15 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    A apostolski sabor ko je sazvao?

    Tebi izgleda nije jedna stvar jasna, Jevandjelje i ono što je napisano u njemu govori o tome kakvu Crkvu je Krist osnovao i osnovati htio a sabori i to ko ih je sazivao na tom ne mogu promjeniti ništa. Isto kao što direktor može sazvati sjednicu u firmi ali i ne mora, može za to delegovat, opunomocit nekog drugog, dat, povjerit nekom menadžeru ili sekretarici da ju sazove i to aposlutno ništa ne mjenja na tom da je on i dalje direktor a sekretarica nije poistala direktorom samo za to što joj je bilo povjereno sazivanje sjednice koju je opet delegovao na nju isti taj direktor, takvu punomoc si nije ona mogla uzeti sama. Tako je i Krist delegovao svoje ovlasti apostolima a Petru je ostavio onu istu ulogu okupljanja apostola, poslije episkopa jer i ti apostoli su bili okupljeni oko Krista a ne sami oko sebe, kao što sam vec rekao, nisu imali valjda nekakav "apostolski sindikat" gdje su prema vama i vašoj interpretaciji kako vi to zamišljate bili okupljeni. Te stvari bi shvatilo i dijete u prvom osnovne. Sabornost ne može biti apostola medju njima samima, vec samoi apostola oko Krista, tako ni episkopa nedju njima samima vec samo episkopa oko toga kome je ta Petrova služba bila data odf samog Krista.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Zayron рече

    Tebi izgleda nije jedna stvvar jasna, Jevandjelje i ono što je napisano u njemu govori o tome kakvu Crkvu je Krist osnovao i osnovati htio a sabori i to ko ih je sazivao na tom ne mogu promjeniti ništa. Isto kao što direktor može sazvati sjednicu u firmi ali ne mora, može za to delegovat nekog druggog, dat nekom menadžeru ili sekretarici da ju sazove i to aposlutno ništa ne mjenja na tom da je on i dalje direktor a sekretarica nije poistala direktorom samo za to što joj je bilo povjereno sazivanje sjednice koju je opet delegovao na nju isti taj direktor, takvu punomoc si nije ona mogla uzeti sama.  

    Ja mislim da je ipak Hristos na kamenu Petru sagradio Crkvu koja je plod vere koju Otac Nebeski dade Petru u prepoznavanju Isusa Hrista kao Sina Božjeg.

    Jer neposredno posle toga kad Isus kaže Petru to nije došlo ni od krvi ni mesa ni od stolice tvrde ili meke nego ti je Otac moj Nebeski dao da me prepoznaš i na tom kamenu ću sagradii Crkvu svoju.

    Dakle sabornost podrazumeva veru a ne stolicu, tako da svi mi možemo biti samo prvi po časti, a ne po vlasti, jer i ta ličnost kako je ti interpretiraš Petar a ne vera na  koju ja aludiram je Hrista se tri puta odrekao i bio zabludiv u tom momentu. Zamisli da mu se to desilo dok je bio ex katedra.?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Ja mislim da je ipak Hristos na kamenu Petru sagradio Crkvu koja je plod vere koju Otac Nebeski dade Petru u prepoznavanju Isusa Hrista kao Sina Božjeg.

    Jer neposredno posle toga kad Isus kaže Petru to nije došlo ni od krvi ni mesa ni od stolice tvrde ili meke nego ti je Otac moj Nebeski dao da me prepoznaš i na tom kamenu ću sagradii Crkvu svoju.

    Dakle sabornost podrazumeva veru a ne stolicu, tako da svi mi možemo biti samo prvi po časti, a ne po vlasti, jer i ta ličnost kako je ti interpretiraš Petar a ne vera na  koju ja aludiram je Hrista se tri puta odrekao i bio zabludiv u tom momentu. Zamisli da mu se to desilo dok je bio ex katedra.?

    Mislit se može svašta, bitno je šta tamo zaista piše. A ako nije neko dislektik trebao bi to shvatit, shvatilo bi to odmah i malo dijete iz osnovne.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 8 минута, Zayron рече

    Isto kao što direktor može sazvati sjednicu u firmi ali ne mora, može za to delegovat nekog druggog, dat nekom menadžeru ili sekretarici da ju sazove i to aposlutno ništa ne mjenja na tom da je on i dalje direktor a sekretarica nije poistala direktorom samo za to što joj je bilo povjereno sazivanje sjednice koju je opet delegovao na nju isti taj direktor, takvu punomoc si nije ona mogla uzeti sama. 

    Naravno da je takva interpretacija došla posledicom sve većeg uticaja careva i politike u verska pitanja i organizaciju Crkve. Što nije strano bilo ni vama ni nama ako opšte možemo govoriti o nama i vama, jer smo u suštini bili i ostali jedno, samo  malo posvađani.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Kad je to Petar u apostolsko vreme bio prvi po vlasti?

    Pogledaj. Ako ikada na sudnjem Danu ili nekakvom individualnom Sudu budu hrišcani ispitivani da li su vjerovali ili zašto nisu vjerovati htjeli u sve ovo o čemu vodimo diskusiju desice se najvjerovatnije to tako da ce pred svakim biti dovedeno i dijete tako u uzrastu 10-12 godina koje ce biti pitano o istom, pročitace mu se  ti odlomci i sačekati da se čuje šta je ono razumjelo. Ako to bude isto kao u djeteta bice sve ok, ako ne bude isto, ako se počne sa filozofiranjima tipa, ne. ja sam mislio da je to ta vjera a ne taj Petar i sličnim stvarima bice to loše. pogrešan odgovor. Jer Jevandjelje nije ni filozofski disputat ni poema ili poezija a napisano je tako da ju može razumjeti svako pa i dijete. Sad končim. moram se spremati na put.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

    Da bi ga naučio pameti jer ga se posle toga tri puta odrekao, eto koliko ga je voleo više nego ostali...

    Isus pita voliš li me više nego ostali...a nakon toga mu govori "pasi ovce moje"...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Crkva nije ličnost nego kamen vere kojoj je glava sam Isus Hristos a ključevi od raja su dati onima koji Isusa Hrista prepoznaju kao Sina Božjeg, što je Petru bila upravo učinjena ČAST od Oca Nebeskog, jer nijedan čovek ako mu Otac Nebeski to ne da kao dar ne može spoznati Sina Božjeg, ponajmanje stolica.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 3 минута, Zayron рече

    Pogledaj. Ako ikada na sudnjem Danu ili nekakvom individualnom Sudu budu hrišcani ispitivani da li su vjerovali ili zašto nisu vjerovati htjeli u sve ovo o čemu vodimo diskusiju desice se najvjerovatnije to tako da ce pred svakim biti dovedeno i dijete tako u uzrastu 10-12 godina koje ce piti pitano o istom, pročitace mu se  ti odlomci i sačekati da se čuje šta je ono razumjelo. Ako to bude isto kao u djeteta bice sve ok, ako ne bude isto, ako se počne sa filozofiranjima tipa, ne. ja sam mislio da je to ta vjera a ne taj Petar i sličnim střvarima bice to loše. pogrešan odgovor. Jer Jevandjelje nije ni filozofski disputat ni poema ili poezija a napisano je tako da ju može razumjeti svako pa i dijete. Sad končim. moram se spremati na put.

    Jeste mi pravoslavni smo na duhovnom uzrastu od ispod 12 godina, hvala vrlo zahvalno učestvuješ u dijalogu.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...