Активности код куће – како припремити дете за полазак у први разред

Вежбе за развијање прецизности покрета и правилно држање оловке

Графомоторика је способност држања оловке и писања. Деца од најраније доби развијају фину моторику руку, односно покрете шаке и прстића.
У развијању фине моторике деци можемо помоћи забавним играма попут низања, редања, слагања, откопчавања, закопчавања, провлачења и везања везица… Способност коју ће малишани развити, предуслов је за успех у каснијим графомоторним активностима, цртању, бојању и писању.
Графомоторичким вежбама диете не развија само моторику већ и пажњу, концентрацију, оријентацију, говор, спознају. Оно памти раније усвојене покрете, користи се њима у новим ситуацијама и размишља.

Интерес за оловку, малишани показују већ у доби од године дана. Оловку грабе целом шаком, користећи раме како би мицали оловку.С отприлике двије године, хват оловке је донекле напреднији. Од друге до треће године, дјеца оловку држе прстићима, али још увијек неправилно. Нема отвореног лука између палца и кажипрста и рука се миче као целина.
У доби између три и по и четири године године, оловка се држи с три прста, али се приликом писања миче цијела шака умјесто прстију.
С отприлике пет година (најкасније до шесте), хват оловке постаје правилан. Оловка се тада држи врховима прстију (кажипрста, палца и средњака), а приликом писања мичу се прсти.
Тек овај хват (тзв. пинцентни хват) омогућава максималну контролу и флексибилност приликом писања.

Отприлике до друге године старости, деца подједнако користе леву и десну руку. Стручњаци саветују да се до те доби деци предмети стављају између руку, како се не би утицало на њихов избор. Могуће је да ће дете прво претежно користити десну руку, а затим ће одједном почети давати предност левој. Тек између друге и треће дететове године, родитељи могу почети запажати ради ли се о маленом дешњаку или леваку. Склоност одређеној страни, осим руку обухвата и остале дијелове тела: стопала, ноге, очи па чак и уши. Због тога се та карактеристика може запазити и у ситуацијама као што су успињање степеницама (којом ножицом започиње успињање) или играње ногомета (којом ногом „пуца“ лопту).
До пете године, 90 посто дјеце показује склоност употреби једне руке у већини активности које се врше рукама. Нека дете што чешће буде у прилици цртати и бојати и немојте утицати на то у којој ће руци држати оловку.

Најчешћи разлог због којега дјеца одбијају активности оловком је везан уз потешкоће на које притом наилазе. Немојте форсирати и увек имајте на уму доб детета и његове способности. Графомоторика је способност која се развија и вежба. Цртање и писање покушајте потакнути на забаван начин, а дететов леп рад можете и наградити.

Игре за вежбање правилног хвата оловке
Дете гужва марамицу у руци, почевши од једног угла, тако да му се цијела марамица смести у шаци.
Цртање воштаним бојама које су се истрошиле или изломиле, тако да су остали кратки комадићи.
Мале комадиће дете неће моћи држати шаком, већ ће употребити прстиће и вежбати њихов положај.
Дете препознаје предмете опипавајући их руком.
Гуљење мандарина или мањих наранчи. Тиме ће дете вежбати хват прстима и повлачење (код гуљења).
Дете уз помоћ пипете пребацује кап по кап воде из једне чаше у другу. Овиме развија јачину прстију и координацију покрета.
Премештање оловке међу прстима, у од палца према малом прстом и натраг, прво једном, а затим другом руком.
 

Пожељне графомоторне вештине прије поласка у школу
Постоји флексибилност шаке и прстију, дијете правилно држи оловку, линија му је јасна, адекватног притиска по узорку зна повлачити линије од црте до црте, од точке до точке, равне кружне и валовите линије зна прецртати геометријске ликове: круг, квадрат, трокут, ромб зна написати своје име великим тисканим словима