Jump to content
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    (Теологија.нет) Милица Ракић: Верска настава – потребна никоме

      Након повратка у образовни систем, верска настава се и даље, после нешто више од 15 година, доживљава као нови предмет, који је најмлађи и најкасније је ушао у школске кабинете. На послетку, доживљава се од најнеукијих међу просветним радницима као предмет који је потпуно новотарски уведен некаквим измишљеним реформама, које се скоро двадесет година ваљају и прежвакавају од стране министара просвете.

    Овај последњи доживљај верске наставе жалосно сведочи о укорењеном гађењу дела српског грађанства према свему ономе што Црква представља у друштву. Њу је према горе поменутом најсигурније чувати у четири зида, која, претпостављате, свакако нису државна институција – школа.

    Коме уопште треба верска настава? Чују се идеје да Цркви по природи њеног постојања и активизма она треба ради мисије. Држави треба ради одгајања нараштаја које би ваљало чувати у оквирима етички здравих светоназора. Романтизовано размишљање са мало упоришта у реалности.

    Начинимо напор и погледајмо реалности у очи.

    Верска настава је враћена у образовни систем са статусом обавезног изборног предмета. Прошле године је њен статус на мала врата (али онима који су знали да читају између редова ово је наговештавано изјавама министара просвете) промењен у обавезни изборни програм. Следећа етапа измене би могла бити: необавезни (факултативни) изборни програм.

    7f484df2ac8cf16f3cc8364ba726fb71ca1fd867

    Јежи Новосјелски, Планински пут, 1961.

    Видимо да у нашем образовном систему постоје предмети и програми. Ова дистинкција предмет – програм се уклапа у неискорениву идеолошку поставку да верска настава нема научни метод, те да наука о вери и не припада наукама.

    Када овоме додамо и чињеницу да је септембра 2018. на сајту Министарства просвете освануо јавни списак свих наставника који изводе верску наставу на територији РС, ствар постаје јаснија. Фус нота тог списка, иако ситним словима исписана, јесте важна. Она каже да директор школе има право да тражи наставника који ће предавати верску наставу у школи. До сада су верске заједнице препоручивале и слале вероучитеље у школе. Од сада, са постојећег списка верских заједница директор школе може самостално да изабере за себе наставника. Шта то уствари значи? На општем плану значи демонстрацију моћи државе над Црквом, а на појединачном још незавиднији положај наставника верске наставе.

    Генерално, све ово следи ритам марша који у глобалној расподели моћи наша земља има обавезу да прати, а о чему сам писала у претходном тексту. Дакле, у вези је са моментима рационализације образовног система. Да поновим: рационализација образовног система тиче се заправо смањења радних места у просвети. Међу запосленима у школама чини се да је најлакше дати отказ техничком особљу и наставницима верске наставе. Што се тиче техничког особља и рационализације, ово је 2018. од стране Министарства просвете изведено тако што је отпуштен одређен број домара и теткица на најједноставнији могући начин – пребрајањем квадратних метара школе и лаконским премеравањем колико квадратних метара уствари једна теткица и домар могу да опслуже.

    Са наставницима верске наставе би сличан сценарио могао да се одвија на следећи начин. Вероучитељи нису законом заштићени као други наставници. Тачније, њиховим отпуштањем држава нема обавезе као према другим наставницима, а које се тичу стављања на спискове технолошких вишкова, као ни обавезе око отпремнина. Стога је њихово отпуштање елегантно и једноставно. Ваља имати на уму да се отпуштањем вероучитеља отпушта и значајан број наставника грађанског васпитања (или им се смањује фонд часова, тиме и плата).

    Када је реч о верској настави, следеће године ћемо видети на који начин ће се пребројавати, не квадратни метри, већ ученици и да ли ће уопште бити заинтересоване деце за овај школски програм без оцена и, могуће је, без обавезности похађања.




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    До душе, немојте ме криво схватити, никога не омаловажавам, ја чак у разговору с њима браним неке теме из грађанског васпитања као одличне, које би требало у извесној форми осветлити и у светлу вере, културе и традиције кој ученик припада. А наставнице ми кажу, то је десет посто, све оно остало је вртење у круг :D . Мали се углавном играју, а старији причају не везано за план и програм.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 15 минута, Natasenka рече

    samo kad ne bi bilo tog prava. deca su i ovak uhvatila maha u demokratiji. menjaju se pozicije lagano. više se ne zna ko je nastavnik. ko učenik. 

    То је већ политичко питање. А ја нисам члан ни једне странке :D

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 18 минута, Благовесник рече

    У основним је промењено на - истиче се, добар и (да простите) задовољава

    извини брате али ти си баш оптерећен тим задовољавањем, ја радим у средњој и екстремно ретко ми се дешава да се неко дете на тај начин глупира, то се игнорише и тераш даље, деца су то, ако ти је то највећи проблем у оцењивању онда да батаљујемо даљу причу...

     

    пре 18 минута, Благовесник рече

    наставнмицима грађаског васпитања је до предмета стало ко до лањског снега, али га предају, како и сами кажу, ради допуне свог фонда. 

    али им свеједно не пада на памет да траже бројчане оцене, и ниси одговорио на питање па те по други пут питам: шта мислиш због чега они не траже бројчане оцене ако сами већ предају предмете са бројчаним оценама?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 41 минута, Vladan :::. рече

    ретко ми се дешава да се неко дете на тај начин глупира, то се игнорише и тераш даље

    Ja имам огромне групе, иако радим у београдској школи, где је у неким школама одзив често и свега тридесет посто или нешто више за верску. Код мене и колегинице је око седамдесет посто. Дакле, има многих и свакавих ученика. А ово како је конципирана веронаука у школи, од оцењивања па преко плана и програма, то је за ученике којима је веронаука и вера у животу заиста на првом месту, одлазак са родитељима на Литургије део родитељског васпитања итд. а таквих је, признаћеш, јако мало у Србији. Друго, наравно, да игноришем и терам даље, и то су реткости, али не можемо ствари посматрати само из своје љуштуре и прћије. Послушај проблеме и сугестије осталих. Ово једноставно није добро стање верске наставе у Србији, а ту доприноси и поменуто оцењивање, план и програм који мора да узме у обзир оно што сам више пута нагласио, ако мислимо да Веронаука буде прави предмет, у правом смислу те речи, да буде обавезан, признат, равноправан, подигнут на висок ниво. 

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

     

    пре 34 минута, Vladan :::. рече

    и ниси одговорио на питање па те по други пут питам: шта мислиш због чега они не траже бројчане оцене ако сами већ предају предмете са бројчаним оценама?

    Јесам, одговорио сам ти. Предајем верску наставу више од шеснаест година! И ово је мој одговор на твоје питање:

    пре 50 минута, Благовесник рече

    У вишој настави, а нарочито у нижој, наставницима  грађаског васпитања је до предмета стало ко до лањског снега, али га предају, како и сами кажу, ради допуне свог фонда

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 5 часа, Vladan :::. рече

    верска није једини предмет који се описно оцењује тако да то није проблем ни за какве стандарде, ево ове године због административних брљоки и други страни језик се оцењује описно

     

    оцењује се и вера јер се кроз однос ученика према другарима, вероучитељу, школи и ономе о чему се говори види и његова вера, а то није ништа необично јер не може се вера ученика затворити у Цркву а истерати из школе тј. школске заједнице, смисао поучавања вери је да се то живи у мери у којој је неко за то заинтересован а не мртво енциклопедијско знање

     

    није исто нити има исти циљ верски изборни предмет у основној или стручној школи и студијски програм на факултету иако може са стране да изгледа исто, осим тога ништа не би сметало и мислим да би било корисно да се бројчане оцене на факултетима пропрате и описним

     

    наравно да треба да добије највишу оцену из веронауке ако редовно долази на литургије али ако је то из искрене жеље а не због оцене, зато би бројчано оцењивање ту имало много већи негативан ефекат од описног јер је бројчана оцена много важнија од описне и може много јаче да вуче децу да због оцене говоре и раде оно што иначе не би, а тиме им се на плану хришћанског живота чини медвеђа услуга

    а ако ученик не жели никакво енциклопедијско знање о вери већ само жели литургију сигурно му то знање не треба уливати у мозак на силу док се сам не заинтересује, а учешћем на литургијама и дружењем са осталима малтене је немогуће да не стекне баш никакво знање

     

    слажем се али, као и описно или бројчано оцењивање, начин на који ће то бити изведено зависи од тога да ли је приоритет знање или демонстрација хришћанског живота, овако како је сада вероучитељи имају слободу да између та два нађу најбоље решење за свако одељење или групу деце са којом раде, и зато сам против бројчаних оцена

     

    Ових дана сам чула причу како се људи интересују могу ли се причестити пре почетка Литургије,значи посте,оду понекад на Литургију,намеравају да се причесте,али не разумеју неке ствари. Није свако знање енциклопедијско знање.

    Мислим да се може наћи концепт веронауке да она буде редован предмет и да покрије интересовање и ученика који верују и учествују у богослужбеном,светотјинском животу Цркве,а и оних који имају другачији приступ,односно који доводе у везу хришћанство са културом,уметношћу,етосом и сл.ЈЕР,НАПРЕДАК ОД ЗНАЊА КА ВЕРИ МОЖЕ БИТИ ОЧЕКВАН. Ако си некада макар гледао тенис,знаћеш какав је то спорт,чему служи рекет,видећеш како се игра,и ближи си варијанти да заиграш тенис од неког ко нема никакву представу о томе.

    Са много аргумената могу бранити свој став,и мислим да је ово најбоље решење.

    Морају се наћи најкомпетентније  и најкреативније личности из Цркве,и тимски решити питање плана,програма и уџбеника,али за овај концепт који ја предлажем требају креативци,а има их. Веронаука мора да тражи релације са другим предметима,са савременим питањима,и да се лагано,провлачи суштинска прича.

    Као добар модел уџбеника за ниже узрасте препоручила бих књигу Ненада Илића,Тајанствено путовање. Јако добро урађена књига,која води дете ка смислу,приближава га Цркви,повезује веру и науку,а не уџбеници где се двадесет часова у нижим разредима изучава Декалог,и Символ вере,онако сувопарно,догматски,енциклопедијски.

    Наравно,у Србији је веронаука изборни предмет и оцењује се описно,но статус вероучитеља није баш афирмативан.И у том случају веронаука има своје место у образовном систему,не знам да ли је најбоље,или је једино могуће.Но,у Аустрији,вероучитељи и вероучитељице предају нашој деци веронауку као редован предмет,замислите у Аустрији није проблем да српска деца уче православну веронауку у школама као редован предмет:aplauz:

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Bernard рече

    Greška, i sa njima treba razgovarati!

    Треба али човек не жели разговор него жели да Црква буде у порти и тачка. Е сад је питање може ли се са таквима разговарати...

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 18 часа, VaSa110 рече

    Zapeo. odakle ti to? Kakvu ateističku priču?

    Ovo je javni forum a ne obrazovna ustanova. Nije ni obavezno niti se ocenjujemo. Svaka čast na poređenju.

    Суштина је иста. Ти би да Црква буде у порти а онда да ти ипак можеш да причаш своју причу на црквеном форуму а да Црква при том не може да буде у школи. Да није наше Цркве не би било ни писмености ни школе али тешко је то објаснити некима који не виде код очију.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 часа, Благовесник рече

    није добро стање верске наставе у Србији, а ту доприноси и поменуто оцењивање, план и програм који мора да узме у обзир

    слажем се да није добро стање, оцене могу да промене називе, а план и програм (макар за средње) је много бољи од прошлог али и он пати од неких мана као и прошли и мора да се додатно среди

    пре 10 часа, Благовесник рече

    Јесам, одговорио сам ти.

    ти резонојеш вероватно овако: није их брига за предмет = неће бројчане оцене јер неће да ојачавају предмет за који их није брига, међутим има још макар један разлог: сматрају да би тиме себи искомпликовали живот бројчаним оцењивањем предмета који је бесмислено бројчано оцењивати

    пре 10 часа, Благовесник рече

    ако мислимо да Веронаука буде прави предмет, у правом смислу те речи, да буде обавезан, признат, равноправан, подигнут на висок ниво. 

    неће бројчано оцењивање ништа од тога да поправи него ће само натерати ђаке да се фолирају ради бројчаних оцена

    а верска је и сада прави предмет, обавезан изборни, признат и равноправан и бројчано оцењивање ништа од тога неће да промени

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 7 часа, Нифада рече

    Ових дана сам чула причу како се људи интересују могу ли се причестити пре почетка Литургије,значи посте,оду понекад на Литургију,намеравају да се причесте,али не разумеју неке ствари. Није свако знање енциклопедијско знање.

    то је првентствено посао свештеника а подразумева се да помажу и вероучитељи када су питани и за такве ствари, и то је практично знање а они које то стварно занима могу да стекну и енциклопедијско

    пре 7 часа, Нифада рече

    Морају се наћи најкомпетентније  и најкреативније личности из Цркве,и тимски решити питање плана,програма и уџбеника,али за овај концепт који ја предлажем требају креативци,а има их.

    то је нажалост утопија, мада не значи да се не треба кретати ка томе

    пре 7 часа, Нифада рече

    Веронаука мора да тражи релације са другим предметима,са савременим питањима,и да се лагано,провлачи суштинска прича.

    у овом плану за средње то је већ урађено али само делимично, можда ће у следећој верзији бити боље

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    Управо сада, Vladan :::. рече

    то је првентствено посао свештеника а подразумева се да помажу и вероучитељи када су питани и за такве ствари, и то је практично знање а они које то стварно занима могу да стекну и енциклопедијско

    то је нажалост утопија, мада не значи да се не треба кретати ка томе

    у овом плану за средње то је већ урађено али само делимично, можда ће у следећој верзији бити боље

    Постоје различити програми верске наставе,У Србији и Републици Српској.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 минута, Нифада рече

    Постоје различити програми верске наставе,У Србији и Републици Српској.

    ја говорим за србију не знам како је у рс

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, Vladan :::. рече

    ја говорим за србију не знам како је у рс

    Могу се упоредити различити приступи верској настави,не само овде,него и шире.Интересантно је погледати и европски приступ.Било је код нас мишљења неупућених,како треба да будемо део Европе и света,па где веронаука,и онда се изненаде када виде да скоро све земље у Европи имају у свом образовном систему неку форму верске наставе,а у неким земљама је редован предмет,и то не само тамо где се изучава историја религија .

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...