Jump to content
  • Поуке.орг - инфо
    Поуке.орг - инфо

    ПОЛИТИКА: Латиница није српско писмо

      У службеној употреби латинице неће бити и не треба да је буде
       

    sreto-tanasich.jpg

    Закон познаје само службену употребу језика и писама, па ће тако само ћирилица бити службено писмо у Републици Србији, а законом су предвиђене и казне за непоступање у складу са члановима који регулишу употребу службеног језика и матичног ћириличног писма. Укратко, ово је садржај кључних предлога измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама који је упућен Влади Републике Србије и чије се усвајање очекује. Будући да се у вези са поменутим изменама постављају многа питања у пракси, за одговоре смо замолили проф. др Срету Танасића, научног саветника Института за српски језик САНУ, председника Одбора за стандардизацију српског језика.

    Зашто се у Нацрту измена и допуна Закона о језику и писму само ћирилица прописује код службене употребе српског језика? Зар ћирилица и латиница нису равноправна писма српског језика?

    Прво, то је нужно да би се испоштовала уставна одредба о језику и писму: ту стоји да је у Србији службени језик српски, а писмо ћирилица. Друго, што је најважније и због чега и јесте таква уставна одредба, јесте чињеница да је само ћирилица српско национално писмо. Готово све што смо створили, запамтили и сачували у својој историји створено је на ћирилици. На ћирилици је Мирослављево јеванђеље, најзначајнији писани споменик на српској редакцији старословенског, бисер писане баштине у светској културној ризници, и толики други њему слични писани споменици, дело Светог Саве, па Кулинова повеља из 12. века, најстарији писани споменик на српском народном језику, Душанов законик – да не набрајамо даље. Ко би се одрекао такве баштине? Латиница није српско писмо, иако је у двадесетом веку доста писано на њој. Међутим, она је увезена, посебно је натурана после Другог светског рата у име српско-хрватског језичког заједништва и братства и јединства. На хрватској страни није било тако, ћирилице није било, чак ни за Србе у Хрватској. Нема никаквих разлога, нити потребе, да се латиница озакони као равноправна ћирилици.

    Ипак, велики је број људи који се залаже за равноправну употребу два писма, а као један од разлога наводи се и тај да је латиница подобнија у савременим условима глобалне комуникације.

    Више пута сам истицао, то је мишљење струке, осим „часних изузетака”, да нема ни једног јединог разлога да се ћирилица замењује латиницом. Ако не рачунамо такве техничке проблеме какве има српска пошта, што се ових дана показало као велика национална срамота – да нема техничких услова да телеграм у Србији може да буде послат на ћирилици. Зар треба чекати да их закон на то присиљава? Да, има оних који се залажу за латиницу у службеној употреби. Они су врло гласни, па се стиче утисак и да су бројни. А то је фронт организован од различитих група. Има ту људи који заиста мисле да су два писма још равноправна, не знају шта се десило са српско-хрватским језичким заједништвом пре три деценије, има оних који једноставно не би да мењају стечену навику, има оних који мисле да ће употребом латинице стећи неке материјалне користи, ту су и неки издавачи и средства информисања. Да ли држава може и сме жртвовати националну културу и културни идентитет зарад нечијег профита? Међутим, у центру тог фронта су људи који знају шта за српску културу и национални идентитет значи ћирилица. Зато и чине све да је протерају и преправе нашу културу, а добро знају: у култури је снага једног народа. Да не помињем ништа друго из историје – сетимо се да су нацисти 1941. међу циљеве за бомбардовање одабрали и Народну библиотеку. Хтели би да ми раскинемо са својом вишевековном културном традицијом у којој је, поред тога што баштинимо богату писмену традицију којом би се сваки европски народ поносио, сведочанство о нашој историји, у којој је наш идентитет.

    Да ли ће сви издавачи морати да објављују књиге на ћирилици?

    Морали би, без обзира на то шта ће закон рећи. Па зар они не тврде да врше културну мисију. А ћирилица је у центру српске културе, препознатљиви знак српског културног идентитета. Уосталом, тако је виде и у свету. У „Политици” је већ указано на чињеницу да стандард ISO 12199 уз српски језик препознаје само ћирилицу, све што је написано српским језиком и латиницом у светским библиотечким фондовима књижи се у хрватску културну баштину. Да ли то хоће српски аутори? Неће, само што их о томе нико не обавештава.

    Да појаснимо домене службеног и јавног. Да ли се службено односи на медије, да ли ће лист „Данас” морати да буде на ћирилици? И сви титлови на телевизијама? Шта још улази у домен службеног?

    Нигде у свету не постоји разликовање службене и јавне употребе језика. Код нас је само био убачен појам јавне употребе језика, никад није дефинисан, нема га у Уставу из 2006. године, а није га било ни у претходном. Постоји службена и приватна употреба језика и Закон ће дефинисати шта је службена употреба језика и писма. Не могу унапред говорити како ће се штампати лист „Данас” и други који данас излазе на латиници. За мене је логично да у Србији штампа која излази на српском језику буде на ћирилици, као и да на телевизији имамо ћирилицу. Свакако ће држава наћи начине да стимулише употребу ћирилице у средствима информисања и издаваштву, то јој је обавеза.

    Како ће националне мањине морати да пишу у службеној преписци?

    Исто онако како националне мањине у једној Француској, Шведској или Аустрији пишу у службеној преписци на службеним језицима тих земаља. Важно је да смо ми решили језичка права мањина у складу с највишим европским стандардима, и тиме се можемо поносити, а нигде у свету не постоји могућност да се службени језици неке државе прилагођавају националним мањинама, такво нешто било би у свету незамисливо, неозбиљно и спомињати.

    Шта ће моћи да буде на латиници? Да ли то значи да је неће бити у службеној употреби?

    У службеној употреби је неће бити и не треба да је буде. У комуникацији која не подразумева службену употребу српског језика могуће је користити латиницу.

     

    Извор: Политика




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments



    On 28.8.2018. at 8:11, Вилер Текс рече

    и најгласнији је био Бењамин Калај који би се искрено радовао да види како браниш латиницу.

    А пропо "Бењамина" и ћирилице и латинице...

    Ово је веома занимљиво. Човеково име је Бенјамин и један је од оних примера где латинично "нј" није "њ" него баш "нј". Изгледа да је свима, чак и ћириличарима, природнија латиница и то је оно о чему сам писала, да је већ одавно латиница постала "народно писмо", док је ћирилица постала традиционално.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 1 минут, CutieBub рече

    А пропо "Бењамина" и ћирилице и латинице...

    Ово је веома занимљиво. Човеково име је Бенјамин и један је од оних примера где латинично "нј" није "њ" него баш "нј". Изгледа да је свима, чак и ћириличарима, природнија латиница и то је оно о чему сам писала, да је већ одавно латиница постала "народно писмо", док је ћирилица постала традиционално.

    Ово је српски изговор тог имена. Није ми природинија. И ја не знам ко су ћириличари и латиничари. Ако може без табора.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 32 минута, Вилер Текс рече

    Ово је српски изговор тог имена. Није ми природинија. И ја не знам ко су ћириличари и латиничари. Ако може без табора.

    Није, име се изговара Бенјамин.

    Табори постоје и без њих не може. Проблем у Србији је тај што је латиничарски табор припремљенији и побеђује. Ћирилица је на самрти и ако не почне да се форсира законским мерама, нестаће.

    • Свиђа ми се 1

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 19 минута, CutieBub рече

    Није, име се изговара Бенјамин.

    Табори постоје и без њих не може. Проблем у Србији је тај што је латиничарски табор припремљенији и побеђује. Ћирилица је на самрти и ако не почне да се форсира законским мерама, нестаће.

    Не знам ја за таборе, бар не међу народом. Па у чему је онда пробелем да се законски заштити наше писмо, на коме смо и примили Јеванђеље?

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 4 часа, Вилер Текс рече

    Не знам ја за таборе, бар не међу народом. Па у чему је онда пробелем да се законски заштити наше писмо, на коме смо и примили Јеванђеље?

    Прво да видимо за проблеме овде на теми, па онда да кренемо на државу и законе. Јер ако се овде не сложимо шта је шта, где сви мање-више слично размишљамо, онда је на нивоу државе - пиши пропало. :)

    Шалу на страну, а сад мало озбиљније. Табори постоје, многи их нису свесни, ја сам део ћириличног табора али је он веома мали и веома усамљен. Што се тиче писма на ком смо примили јеванђеље, то писмо не постоји још од времена Стефана Немање. Да појасним, неколико ћириличних писама су део српске националне традиције и погрешно је сматрати их једним писмом, ћирилицом, јер сада говоримо о Вуковој ћирилици, али то је писмо које је у Србији званично око 150 година.

    Извињавам се на ситничарењу, али ради се о ситницама које баш и нису ситнице. На пример, иста ова СПЦ (тачније, њене митрополије, јер тад још СПЦ није била обновљена) је била жестоки противник Вука, народног језика и Вукове ћирилице. И не само она, него и гро српских писаца и интелектуалаца, националиста оног времена. Још конкретније, сматрали су Вукову ћирилицу тројанским коњем који води Србе ка унијаћењу, а овај језик "говедарским", па би се данас превртали у гробу да виде како ми, који не знамо српскословенску или славеносерпску ћирилицу, Вуково писмо зовемо "јеванђеоским". (Тим пре што смо Јеванђеље примили на глагољици, која је једина свето словенско писмо).

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 10 минута, Dragi рече

    Uveo Đuro Daničić, onaj čiji prevod Starog zaveta čitamo, samo kao primer. Zašto je to sad hrvatska latinica? Zato Daničićevu latinicu poklanjamo Hrvatima?

    c4e9fe548b90273b30b2914ddf0490c5.jpg

    Управо о томе сам писала тамо негде око 5-6. странице, али чим је мало више текста, нема се времена да се чита.

    Укратко, садашња латиница није баш комплетно ни Даничићева (Даничићева има посебна слова и за љ, џ и њ), већ је Гај-Даничићева. Где је Људевит Гај своју верзију латинице наменио "заједничком језику свих Илира", а Даничић за "хрватски или српски језик". Тако да су наша писма оба.

    Још да наведем куриозитет, управо данас Срби чувају Гајеву латиницу у животу, јер се на Гајевој латиници слово Ђ пише као "DJ". Срби је форсирају у СМС-овима, мејловима, чак и у транскрипцији својих имена на енглески: Djokovic, Djordjevic итд.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    I Gaj je bio Nemac, ne Hrvat, pravo ime Ludwig Gay ;)

    Narodno srpski, ili štokavsko narečje kao ilirski jezik ili jezik svih južnih Slovena je stara jezuitska ideja koja nastaje još krajem 16. veka. U to vreme i sveti Sava postaje rimokatolički svetac. Nezavisno tome ne vidim razlog da se nečeg svoga odričemo, to bilo starijeg ili novijeg datuma. Ako smo nešto prisvojili trajno znači da ono nije loše. Ako, pak, danas proganjamo latinicu, sutra ćemo da proganjamo srpski jer navodno je pravilno srbski, a pravilno je jedno i drugo te srpski se pisalo i u srednjem veku, a posle ćemo da proganjamo narodno srpski ili štokavicu i nju da natrpavano Hrvatima, i ovo nam redovno dolazi od strane samoprozvanih branitelja srpstva.

    40581706_1073390999495124_61152707592763

    40429743_1073391112828446_56111141321336

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 2 часа, CutieBub рече

    Прво да видимо за проблеме овде на теми, па онда да кренемо на државу и законе. Јер ако се овде не сложимо шта је шта, где сви мање-више слично размишљамо, онда је на нивоу државе - пиши пропало. :)

    Шалу на страну, а сад мало озбиљније. Табори постоје, многи их нису свесни, ја сам део ћириличног табора али је он веома мали и веома усамљен. Што се тиче писма на ком смо примили јеванђеље, то писмо не постоји још од времена Стефана Немање. Да појасним, неколико ћириличних писама су део српске националне традиције и погрешно је сматрати их једним писмом, ћирилицом, јер сада говоримо о Вуковој ћирилици, али то је писмо које је у Србији званично око 150 година.

    Извињавам се на ситничарењу, али ради се о ситницама које баш и нису ситнице. На пример, иста ова СПЦ (тачније, њене митрополије, јер тад још СПЦ није била обновљена) је била жестоки противник Вука, народног језика и Вукове ћирилице. И не само она, него и гро српских писаца и интелектуалаца, националиста оног времена. Још конкретније, сматрали су Вукову ћирилицу тројанским коњем који води Србе ка унијаћењу, а овај језик "говедарским", па би се данас превртали у гробу да виде како ми, који не знамо српскословенску или славеносерпску ћирилицу, Вуково писмо зовемо "јеванђеоским". (Тим пре што смо Јеванђеље примили на глагољици, која је једина свето словенско писмо).

     

    Шири се тема- али знаш шта је поента. Наравно да се ћирилица изменила временом, али то је оно писмо на коме смо примили Јеванђеље, времном измењено. То је поента.

    Чињеница је да се у српском језику, упрошћавањем десило то да смо изгубили многе речи које врло добоко описују неке појмове из наше вере. И то јесте осиромашњее. То је конретан проблем. Слично се десило и Грцима. 

    Тако да та нека прича о "мрачнњацима" из Цркве који недадоше реформе Вуку није баш онаква каквом се представља.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    A šta fali da se latinica proglasi za jedino zvanično pismo u javnoj upotrebi u Srbiji? Tj. da se primeni isti ovaj zakon koji je planiran, samo za latinicu. Ćirilica bi bio etno font za posebne prilike (turizam, etno sela, stare kafane itd.).

    Slažem se inače sa Teksasom da je konfuzno imati dva zvanična pisma (savremenim informatičkim rečnikom - fonta) za jedan isti jezik i ista slova. Jedno je sasvim dovoljno i funkcionalno.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 24 минута, Antivirus рече

    da je konfuzno imati dva zvanična pisma (savremenim informatičkim rečnikom - fonta) 

    A, pa ti ne znas ni sta je font ni sta je pismo, Antiviruše! Hint: jedno pismo moze imati vise fontova! :O

    Idi sada i ne gresi vise.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    On 26.8.2018. at 22:47, Dragi рече

    A zašto latinica nije srpsko pismo? Samo što smo mi pravoslavni Srbi dugo vreme usvojili uglavnom ćirilicu? No, nisu svi Srbi pravoslavni, tako da su neki Srbi "oduvek" pisali i latinicom.

    Hrvati bi grabili jedno i drugo pismo kao što su tri jezika proglasili hrvatskim govorima, dok mi Srbi moramo što više od sebe da odbacujemo misleći da time činimo sebi dobro ako imamo manje od manjeg.

    Dakle, i latinica je srpsko pismo - ali ćirilica je glavno pismo i kao takvo treba da ima prvenstvo i da se u tom smislu i neguje. Nije da sam protiv latinice, ali mi je jednako glupo da u Srbiji u poslednje vreme svuda vidim latinicu. Ovde valja da se nađe jedno rešenje, a ne sami sebe i svoje da zabranjujemo.

    Латиница је прихваћено (од нас Срба) хрватско писмо. Писмо је прихваћено за време првог светског рата.

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 43 минута, drvce рече

    Hint: jedno pismo moze imati vise fontova! :O

    Naravno.

    Jedno te isto slovo može da se napiše kao "đ" ili "ђ". To su dva različita pisma ali i da ih računamo kao fontove ne bi bila nikakva funkcionalna razlika jer je slovo isto (to htedoh reći). A često su i bukvalno dva fonta toliko različita da izgleda kao da su dva različita pisma. :D

     

     

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима

    пре 43 минута, Ненад Р. рече

    Латиница је прихваћено (од нас Срба) хрватско писмо. Писмо је прихваћено за време првог светског рата.

    Latinica je latinsko pismo dorađeno po uzoru na srpski jezik i za srpska slova. To što je Hrvati danas procentualno blago više koriste ne znači da je hrvatska mada u to "čija je" ne bih ni da ulazim jer pismo služi samo za sporazumevanje ljudi. :)

    Share this comment


    Link to comment
    Подели на овим сајтовима




    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...