Освештана испосница Св. Зосима и канонизован Св. Јаков Тумански (фотогалерија)

Поносни смо на братију манастира Тумане која је, као што можда неки знају, је сакупљена овде код нас на форуму, пошто су тројица отаца из манастира предвођена Архимандритом Димитријем били администратори нашег сајта. 

Ја и мој драги били јуче у манастиру Тумане.  Не може се препричати...било је, било је...немам речи.

пре 42 минута, Поуке.орг инфо рече

пошто су тројица отаца из манастира предвођена

Који је овај највиши, округлог лица...молила и кумила га да ме пусти преко реда, да целивам мошти св.Зосиме у испосници, јер смо имали ограничено време за повратак...ма јок ни да чује...а нисам баш могла да се по " српски " гурам и ловим на мутно .

Шалим се мало, није му било лако.

Ако хоћете још информација из прве руке, реците да причам...

пре 1 минут, R2D2 рече

Само настави

Наравно, али око 10 сати. Сад морам да гасим комп...

Имам пар фотографија, али нису ништа посебно  Али, ево, мала писана репортажа од мене. Баш је била страшна гужва. Ја сам стигао око 8, и у цркву је већ било практично немогуће ући... тако да сам се мало мотао около у оној гужви и након неког времена отишао право у испосницу, и тамо заузео бусију да сачекам  пошто сам схватио да ако покушам да се умешам међу онолике људе пропустићу апсолутно све. Тако да сам стајао тамо близу улаза у испосницу, неки су мислили да сам ту на испомоћи па су ме и питали понешто (а ја срећом умео да одговорим), и људи су се полако скупљали све док ред није постао скоро непрекидан, а онда је стигла литија. Искрено, то је баш био хаос. Онај монах (високи, што га и Рапсоди спомену) крете да растерује људе, једва некако их разгрнули с моста и степеница да може литија да прође. А кад су кренули уза степенице, то је било скоро и напето, оне вертикалне даске што су биле пришрафљене за ковчег прво су једва провукли кроз узани пролаз код степеница, а онда нису могле ни да уђу у испосницу, па су морали држати ковчег високо (и ја припомогао с једне стране) док је један монах одшрафљивао, да би могли унети мошти. И онда опет растеривање људи пошто су закрчили степенице, неко је чак и пао, али све се некако примирило, а ја сам успео да уђем трећи по реду, целивам мошти, узмем честицу одежде и збришем из метежа  Ето, тако, било је то занимљиво искуство  

Па да наставим....

Ја лично нисам стигла да се поклоним моштима св.Зосиме. Просто је била немогућа мисија целивати   мошти  како св.Зосиме и св.Јакова тако и скоро свих  целивајућих икона. Успела сам да се поклоним моштима св.Јакова Туманског. Гужва је била незапамћена и лично мислим да су и сами организатори изненађени толиким мноштвом поклоника. Настрану гужва,  јако сунце, пеглање са свих страна....све је то у другом плану и просто занемарљиво насупрот огромне благодати која се осећала у манастиру, посебно за време литије од манастира према испосници са моштима св.Зосиме . Дух св.Зосиме и св.Јакова се осећао свуда.Наша молитвена обраћања светитељима за време Литургије а посебно за време литије нису ништа мање вредна или глува за светитеље, од самог чина целивања и поклоњења моштима.И стога су ми заиста били отужни негативни коментари појединих поклоника у аутобусу на повратку , који су из манастира понели незадовољство уместо благодати и испуњености.

П у т о п и с   с а   х о д о ч а ш ћ а   с а

пројављења за Светитеља Светог Јакова Туманског

и

пресвлачења (обретења) моштију светог Зосиме Туманског

Окупили смо се испред цркве светог Марка на Ташмајдану. Брат Миодраг је успео да окупи један пун двоспратни аутобус и полако смо кренули. Манастир Тумане је од Београда удаљен око 120 км и налази се у Голубачкој долини на Голубачком потоку само 12 км удаљен од истоименог места . У народу је познат под именом Ђердапски Острог. Када смо стигли дочекала нас је велика гужва. Упућени кажу да је тога дана било око 10.000 људи! Заиста, избројали смо око 50-ак аутобуса на околним ливадама. До нашег аутобуса пешачили смо око 15-ак минута што је раздаљина већа од једног километра. Пошто смо видели Ђердапску клисуру и прелепи километарски низ ветрењача са Румунске стране Дунава обрадовало нас је и ово велико присуство верника. На путу ка манастиру сусрела су нас кола са владикама. Веома смо се намучили да стигнемо пред капију манастира где су требале владике да прођу. Препознао сам владику Илариона Тимочког  и целивао велики посребрени крст који је други владика носио и узео благослов од њега. Касније сам сазнао да је то владика Браничевски Игњатије. Међу њима је био још један архиепскоп. Касније сам сазнао да је у питању архиепископ михоловско-кошицки Г. Георгије. Двориште цркве је било препуно. Некако смо се прогурали кроз капију и сместили поред узвишења. Видећете на сликама да је било доста људи и верника са кишобранима јер је врућина тога дана многима била несносна. Уз благослов божији успели смо да се прогурамо до узвишења и направимо пар фотографија. Након тога поново смо се спустили ниже до манастирског извора. Марија је остала ту за време Литургије а ја сам пришао до врата саме цркве са ранцем од око 4 кила у рукама. Да будем искре имао сам жељу да уђем у цркву али даље се није могло. Млади свештеник молио је људе да се не гурају ка вратима јер је црква препуна и унутра је велика врућина. У току Свете Литургије само је неколико монахиња успело да уђе. После скоро једног сата ставио сам ранац на леђа што је одмах изазвало негодовање иза мене и једне старије жене која је тврдила да је рођака чувеног обућара и великог Београдског ктитора Влајка Каленића. За време Свете Литургије извршен је и чин пројављења у свете Јакова Туманског. Свето Причешће, због великог мноштва народа, било је из 3 Путира и то један на капији црквеног дворишта други пред вратима Цркве и трећи испред самог иконостаса где је и могло да приђе најмањи број људи.  Искористио сам прилику да обиђем око храма и направим неколико фотографија. Након тога Света Литургија се већ завршила и епископ Браничевски г. Игњатије је на озвучењу најављивао следећи ток дешавања. Литија са свештеницима требало је да пође уз један поток до новосаграђене манастирске испоснице и пећиница у којима се молио Свети Зосим Тумански.  На челу Литије са барјацима и рипидама кренуло је свештенство са моштима Светог Зосиме Туманског а Марија и ја смо их пресрели на узвишењу да би сликали тај величанствени Свети Кивот са моштима светог Зосиме. Успут сликали смо и прелепу манастирску продавницу, мермерни крст на брду са натписима са леве стране и мали зоолошки врт са нојем и понићима на путу ка Литији. Огромна густа колона  од преко 100 метара пратила је Мошти а до десетак метара од моштију створили су се  ланци људи и жена повезани рукама на раменима својих ближњих. Величанствен призор за гледање. У том ланцу људи нашли смо се супруга и ја подтркујући да не испаднемо из истог. Ланац је опстајао све до велике лакат кривине ка испосници. На пола пута монаси који су носили кивот су се заменили. Појали су се тропари Вазнесењу и светом Зосиму Туманском. Преко малог потока иде мост којим су Мошти пренесене и уз степенице унесене у малу испосницу. Због велике гужве нисмо успели да уђемо у испосницу али смо одважно прескочили поток и нашли се тик са монаштвом манастира и гостима монасима на самој тараси испоснице. На великим стрмим степеницама које се спуштају из пећинице у којој је унесен кивот пар старијих жена ходочасника пало је стрмоглавце о степенице и једној је мало потекла крв како је лупила о степенице али фала Богу и Светим Туманским Чудотворцима жене су без проблема устале без повреда. Пред неколико стотина зачуђеног народа и нас двоје смо били сведоци овог безболног стрмоглавог пада са стрмих степеница... (Наставиће се)      

(наставак 2/2)

Након описаних догађаја када смо прескочили ограду и нашли се на тараси испоснице искористили смо прилику да направимо пар фотографија са овог места а и да обиђемо доњу пећиницу испосницу и да се ту помолимо Светом Зосиму за пород. Пошто је гужва била превелика и требало је на поклоњење чекати још 2 сата у реду, после пола сата боравка одлучили смо да се вратимо доле у манастир Тумане. Пошто нисмо успели да уђемо у горњу пећиницу са моштима где се делило по парче платна са обретења, света вода и свето уље исто смо купили испред. Такође, делиће платна са обретења можете наћи у манастирској продавници са прошлогодишњег и овогодишњег пресвлачења светих моштију. Време које нам је преостало искористили смо да би обишли манастирску цркву и целивали икону Богородице Казанско-туманске са ликом Казанске Пресвете Богородице са чије леве односно десне стране се налазе свети Зосим и свети Јаков Тумански Чудотворци. Направили смо пар фотографија (Свеукупно око 100-тинак). Ушли у цркву посвећену светом Архангелу Гаврилу целивали престону икону и у огромном светом реду дошли до моштију светог Јакова Туманског Чудотворца. Марија је помогла младом свештенику да покупи прилог са икона који нас је посаветовао око молитви за децу (јер их и сам има четворо) целивали смо свете мошти и друге иконе. Успут сам искористио прилику да разгледам прелепе црквене фреске. Заправо прелеп је помало рустични стил којим су сликане. Изашли смо на бочна врата код ушушканог у брдо горионика. Марија је стала у ред за агиазму - Свету воду са прелепог мозаиком украшеног извора. Чекајући на бочној капији видео сам познатог ми хаџију Драгана из Горњег Матејевца крај Ниша. (Он је довео једну групу нишлија.) Видели смо и оца игумана Тумана Димитрија (Плећевића) и оца Петра. Успео сам да узмем благослов од архимандрита оца Јована (Јеленкова) некадашњег игумана Црне реке. Такође и од игумана манастира у Црној гори - Михољска Превлака архимандрита Бенедикта (Јовановића). Он је делио делиће платна са овогодишњег обретења. Марија је као благослов добила део те Свете тканине. Пошто је већ било око 2 сата поподне за када је био заказан полазак из овог својеврсног Ђердапског Острога, велике православне светиње морали смо да кренемо ка аутобусу. Успут смо видели аутобус ходочасника ходочасничке агенције Тимочке епархије "Ходочашће" (ево њиховог краћег извештаја)  и  туристичке агенције "Ловћен" која организује изврсна ходочашћа. У повратку смо обишли и манастир Нимник у коме смо по пола сата чекали у редове за Свету воду на извору, поклоњење моштима Свете Николине у малој цркви и поклоњењу престоној икони у великој Свето Николској цркви.

Ето, надам се да сам у сликама без слика у једном даху успео да вам дочарам  јучерашње необично напорно светотајинско ходочашће. Заиста, попут Неопалиме купине, горели смо пламеном који гори а не сагорева - пламеном који само подвижници осећају и у име Христово улазе и излазе из њега неопаљени. Заправо све ове хиљаде и хиљаде верника које су се јуче обретале у Христа (заједно са светим моштима)  из овог чулног у онај Христов над-духовни свет о овом сведоче. Слава и хвала Богу за све.    

http://churchpic.com/album/DfHX

Ево и фотогалерије коју смо фуго очекивали. Наслове фотографија средићемо ускоро.