37 minutes ago, Човек Жоја рече

Зна ли се какав је званичан став тренутног римског патријарха по питању Јасеновца и уопште усташких злочина?

Ne postoji nikakav "patrijarh Rima"! Tačnije postojao je sve do 2008 godine dok ga nije ukinuo papa Benedikt XVI!

Možete pogadjati zašto! Imate tri pokušaja na raspolaganju. 

Patriarchát Západu – Řím: totožný s papežem, byl jediným katolickým patriarchátem, který měl svou autoritu ze starověku – titul zrušil papež Benedikt XVI. v roce 2008,

http://www.vecernji.hr/hrvatska/biskup-vlado-kosic-i-episkop-slavonski-jovan-danas-o-bartolomejevu-posjetu-1112910

16 hours ago, Жељко рече

Дакле, сад кад је православни "папа" био у Хрватској, могао би и римски патријарх да дође у Србију, или сам можда претерао са аналогијом?

Умјесто Хрватска/Србија => Јасеновац, и идентичан остатак реченице...

елем, има и у вијестима о томе, ево сљ. пост

Папа у Јасеновцу?

ПОГЛАВАР Римокатоличке цркве могао би пре Србије да посети и Хрватску, где би одао пошту жртвама логора смрти Јасеновац. Папа Фрања тиме би уважио тихи захтев Српске православне цркве и испунио важан предуслов за долазак у Београд.

Како за “Новости” објашњавају саговорници блиски Српској патријаршији и Ватикану, Фрањина посета Хрватској зависи и од исхода дијалога мешовите комисије која расправља о историјској улози контроверзног кардинала Алојзија Степинца. Папин долазак у Загреб могао би да се тумачи као сигнал да ће питање Степинчеве канонизације бити завршено у складу са вољом огромне већине хрватског народа.

У прилог овом сценарију многи у СПЦ наводе и предстојећу посету васељенског патријарха Вартоломеја, који са папом негује изузетно блиске односе. Долазак поглавара Цариградске патријаршије у Јасеновац узима се као сигуран знак да је страдање српског народа у НДХ добило универзално признање и да би и Фрања врло брзо могао да ода почаст страдалима у злогласном логору.

- Долазак патријарха Вартоломеја у Јасеновац историјски је догађај за нашу Цркву - наводе у СПЦ. - Веома је значајан долазак и Ефраима Зурофа из израелског “Симон Визентал центра”. Они ће, без сумње, послати снажну поруку о жртвама усташког режима која ће неутралисати покушаје његове релативизације.

Поглавар Римокатоличке цркве, како се незванично сазнаје, могао би ускоро да дође у Србију, али тек пошто са званичним Београдом буду договорени сви детаљи посете. Папа Фрања има формални позив председника Томислава Николића, ипак, тек у будућим разговорима биће договорен програм и место посете. Засада је познато само да Београда нема у плану папиних активности за 2016. годину.

Према добро обавештеним изворима “Новости”, са Светом столицом већ је у начелу договорено да би за обе стране најприхватљивије решење било да папа у Србију допутује у државну, а не “пастирску” посету. Српска црква се у начелу не противи овој могућности, будући да би сусрет са патријархом Иринејем, иначе први у историји, био само - пратећи догађај у протоколу. До овог сусрета најраније би могло да дође половином следеће године.

- Српска црква у овом случају не би била папин домаћин, чиме би предупредила могуће оптужбе да доводи папу у Србију - каже саговорник “Новости” близак врху СПЦ. - Ово ће, међутим, бити могуће само у случају да Ватикан задржи став да не призна једнострано проглашену независност Косова.

ttp://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:624105-Papa-u-Jasenovcu

САДА СЕ РАЗОТКРИВА ПОЗАДИНА ВИЈЕСТИ ХРВАТСКЕ ИНФОРМАТИВНЕ АГЕНЦИЈЕ (Хина) ДА ЈЕ ЛИТУРГИЈА У ЈАСЕНОВЦУ ПОЧЕЛА ПОМИЊАЊЕМ 700 000 ЖРТАВА ЛОГОРА (такву непровјерену, а сада се показује и нетачну вијест пренио је ТАНЈУГ и други српски медији, укључујући и црквене, од којих би се барем очекивало, ако немају своје извјештаче, да бар имају представу о томе како почиње православна литургија). ЗАПРАВО, ЗАСМЕТАЛО ЈЕ ШТО ЈЕ ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ ПОМЕНУО СТРАДАЊЕ СТОТИНА ХИЉАДА ПРАВОСЛАВНИХ СРБА. ЗАСМЕТАЛО РЕВИЗИОНИСТИМА, А, НАЖАЛОСТ, ОБРАДОВАЛО У ВАРИЈАНТИ ХИНАе МНОГЕ ПРЕГРЕЈАНЕ СРБЕ КОЈИ БИ СЕ ВАЉДА БОЉЕ ОСЈЕЋАЛИ ДА ЈЕ ПОБИЈЕНО ШТО ВИШЕ СРБА.

Zašto se Bartolomej zapleo u jasenovačke brojke?

Patrijarh nije izrekao nijednu jasnu poruku ekumenizma i zajedništva.

Autor:
Darko Pavičić

Smušena atmosfera u kojoj je u Hrvatsku prvi put, i to u povijesni (!) posjet, došao ekumenski carigradski patrijarh Bartolomej I. dobila je epilog njegova drugog dana boravka u Hrvatskoj, tj. na liturgiji u Jasenovcu. Uvijeno, citirajući sv. Nikodema Svetogorca, patrijarh Bartolomej spomenuo je Jasenovac kao mjesto mučeništva stotina tisuća pravoslavne braće, čime se snažno asociralo na brojku komunističke tvornice laži od oko 700.000 jasenovačkih žrtava. Je li moguće da se netko takvoga profila kakvoga je Bartolomej I., tj. netko tko se predstavlja kao neupitni zagovornik dijaloga i jedinstva kršćana i o tome razgovara s poglavarima Katoličke crkve, zaplete u tako bremenita pitanja kao što je broj jasenovačkih žrtava?

Kao prvo, Bartolomejev posjet Hrvatskoj iznenadio je sve (barem navodno sve). I Hrvate i Srbe. I pravoslavne i katolike. On je dobio poziv na simpozij o novomučenicima kao i svi ostali pravoslavni poglavari tijekom svibnja i na njega je odgovorio, prema izvorima iz SPC-a, prije desetak dana, nakon čega je nastala prava panika pa je skup iz Slavonske eparhije prebačen u Zagreb, a mnogi su uzvanici, poput npr. kardinala Bozanića, na susret s patrijarhom u posljednji tren bili telefonski pozivani. Naprosto nevjerojatno za posjet jednog tako visokog dostojanstvenika, koji je simbolički lider pravoslavnog svijeta, zar ne?

S druge stane, u katoličkim se krugovima, kada se pročulo o Bartolomejevu dolasku, govorilo vrlo oprezno, pa i zbog toga što se već prije čulo da je upravo on odnio pisma patrijarha Irineja protiv kardinala Stepinca papi Franji. No katolici su ipak došli na susret s njim. Premda, budimo iskreni, ekumenski patrijarh u Zagrebu nije izrekao nijednu jasnu i nedvosmislenu poruku ekumenizma i zajedništva, na kakve je javnost od njega naučila. Štoviše, čini se da se svrstao samo na jednu stranu. Onu koja je protiv kanonizacije kardinala Stepinca. Pa možda njegov posjet treba gledati i u tome svjetlu.

Povjesničar Kozlica:

'Bartolomej je iznio štetne i netočne podatke, očekujem žestoku reakciju Vlade'

Povjesničar mr. sc. Ivan Kozlica reagirao je kao građanin, kako kaže, na iznošenje krivotvorenih podataka koji nesagledivo nanose štetu hrvatskoj državi

 

Foto: Boris Scitar/Vecernji list/PIXSELL

• 
• 
• 

Autor:
Vecernji.hr

Danas je u Jasenovcu carigradski patrijarh Bartolomej I. izjavio kako je tamo stradalo "na stotine tisuća pravoslavne braće". 

Povjesničar mr. sc. Ivan Kozlica reagirao je, kako kaže, na iznošenje krivotvorenih podataka koji nesagledivo nanose štetu hrvatskoj državi.

"Kao građanin očekujem od Vlade RH i predsjednice RH žestoku reakciju na iznošenje krivotvorenih podatka koji nesagledivo nanose štetu hrvatskoj državi i hrvatskom narodu. Pitam se kako je moguće da takvoga gosta primi predsjednik Vlade RH? Očekujem, opet samo kao građanin, da se njemu i svima onima koji se tako ponašaju zabrani ulazak u ovu zemlju kao nepoželjnim gostima", reagirao je Kozlica. 

Govor mržnje u Jasenovcu

"To su svi oni koji su tamo nazočili, uključujući i srpskoga ministra Vulina koji već godinama širi mržnju u hrvatskoj zemlji. A onima koji su iz Hrvatske, a bili su tamo i nisu reagirali, također treba dati do znanja da im se takvo ponašanje neće tolerirati u budućnosti", poručuje povjesničar. 

Podsjeća da službena državna institucija u evidenciji jasenovačkih žrtava ima 47.627 Srba!? 

"Bez obzira što sam uvjeren da je i ovaj broj do danas neutemeljen, smatram da je govor mržnje koji su u Jasenovcu danas iskazali pravoslavni svećenici, potrebno osuditi najžešćom političkom reakcijom. Naprosto, kao građanin čiji ste vi predstavnici, to od vas očekujem!", zaključuje na kraju Ivan Kozlica.

 

    

Кад се то чита, изгледа да јавност у Хрватској уопште не би поздравила евентуалну одлуку папе да дође у Јасеновац и поклони се костима и сјенима жртава. 

Колико се сјећам, Зајрон је једном рекао да је претходни папа (или ЈОван Павле, нисам сигурна сад) био наредио (препоручио, савјетовао) Хрватској бискупској конференцији шта да раде - тј. да замоле за опроштење, и измире се са српском црквом, и тако поведу и своје народе ка помирењу. Те да Хрвати то одбијају, а толерише им се због њиховог посебног положаја јер су на 'бранику католичанства', слично као Срби на бранику православља, а заједно смо у додиру илити сукобу. 

Питање превладавања велике шизме и екуменског помирења ПЦ и РКЦ увелико зависи, поред догматских препрека, и од тих односа између народа у чему цркве итекако имају удјела. Злочини римокатолика према православнима не исцрпљују се ту (светогорске монахе Турци нису никад дирали, тј. убијали, крсташи јесу), али ту су били свакако најмасовнији и најмонструознији.

2 hours ago, Дијана. рече

Кад се то чита, изгледа да јавност у Хрватској уопште не би поздравила евентуалну одлуку папе да дође у Јасеновац и поклони се костима и сјенима жртава. 

Колико се сјећам, Зајрон је једном рекао да је претходни папа (или ЈОван Павле, нисам сигурна сад) био наредио (препоручио, савјетовао) Хрватској бискупској конференцији шта да раде - тј. да замоле за опроштење, и измире се са српском црквом, и тако поведу и своје народе ка помирењу. Те да Хрвати то одбијају, а толерише им се због њиховог посебног положаја јер су на 'бранику католичанства', слично као Срби на бранику православља, а заједно смо у додиру илити сукобу. 

Питање превладавања велике шизме и екуменског помирења ПЦ и РКЦ увелико зависи, поред догматских препрека, и од тих односа између народа у чему цркве итекако имају удјела. Злочини римокатолика према православнима не исцрпљују се ту (светогорске монахе Турци нису никад дирали, тј. убијали, крсташи јесу), али ту су били свакако најмасовнији и најмонструознији.

Da, otprilike u osnovnim crtama je tačno to kako si me parafrazirala ili interpretovala, svodi se to na kraju krajeva na to što si napisala. Imao bih tome napisati detaljnije objašnjenje s osvrtom na moguće perspektive i teškoće ili prepreke ali pošto sam već jednom tako pisao o protokolarnim zaležitostima koje su tu takodjer jednako bitne kao i sam taj sadržaj svih tih dogovaranja, nekom je izgledalo moje objašnjenje suvišno ili ne znam kakvo i iz nekih razloga ga je obrisao. Zato ću to radije napisati na svojem blogu a ovdje ostaviti link pa ko hoće nek čita i da ja ne bih suvišno trošio svoje vrijeme na nešto što će mi neko na kraju obrisati kao nepotrebno. A koliko je to nepotrebno se vidi iz toga što se sad piše u srpskoj štampi i u opciji su tačno ona protokolarna rješenja koja sam ja već naveo kao realna i o čemu sam tamo pisao, da će papa posjetiti Srbiju kao državnik, tj. ne na poziv SPC već predsjednika/premijera i državnih institucija Republike Srbije a susret pape i patrijarha SPC će biti organizovan nezavisno na državnom protokolarnom programu. Tj. njegova prva posjeta neće biti primarno pastoralna već diplomatska. 

16 minutes ago, Zayron рече

Da, otprilike u osnovnim crtama je tačno to kako si me parafrazirala ili interpretovala, svodi se to na kraju krajeva na to što si napisala. Imao bih tome napisati detaljnije objašnjenje s osvrtom na moguće perspektive i teškoće ili prepreke ali pošto sam već jednom tako pisao o protokolarnim zaležitostima koje su tu takodjer jednako bitne kao i sam taj sadržaj svih tih dogovaranja.

Zajron, ja sam pomjerila te postove na temu o dolasku pape u Srbiju, https://pouke.org/forum/topic/44225-papa-pozvan-i-voljan-da-dođe-u-srbiju/#comment-1495128 , jer više odgovara toj temi, a ovde su te informacije bile zaista mimo teme. Uopšte ti nikad ne brišemo postove, eventualno premjestimo. Izvinjavam se što nisam obavijestila. Znači, nikad ti ne brišemo postove, ali često je previše informacija, slika, videa, koji bolje spadaju na neku drugu temu.  

Očekujemo rado to pojašnjenje dalje o tim stvarima koje su veoma značajne o tim našim odnosima. Protokoli su najmanji problem

28 minutes ago, Дијана. рече

Zajron, ja sam pomjerila te postove na temu o dolasku pape u Srbiju, više odgovara toj temi, a ovde su te informacije bile zaista mimo teme. Uopšte ti nikad ne brišemo postove, eventualno premjestimo. Izvinjavam se što nisam obavijestila. Znači, nikad ti ne brišemo postove, ali često je previše informacija, slika, videa, koji bolje spadaju na neku drugu temu.  

Očekujemo rado to pojašnjenje dalje o tim stvarima koje su veoma značajne o tim našim odnosima. Protokoli su najmanji problem

To je u redu, samo je onda trebalo ostaviti link ovdje i napisati, odgovor je sad tu tu zato i zato jer je to bio moj direktan odgovor na Željkovo direktno pitanje. Potom niti Željko ima pojma da sam mu odgovorio na to pitanje ako to nije stigao vidjeti, ako je stigao ipak to vidjeti on, nisu morali to stići vidjeti ostali a tamo na toj drugoj temi se neko može čudit o čemu se sad tu piše a ostane to i van onog originalnog kontexta, više manje, što otežava razumijevanje. Ne ulazim u vašu uredjivačku politiku, premještajte to kako vama odgovora ali ostavite tamo na premještene postove link i biće potom sve u redu. Niti će šta kome falit niti će se ko žalit da nešto ne razumije i da mu fali konteksta i smisla a vi ćete ipak imati sve postove pod kontrolom i tačno tamo gdje to imati trebate i želite. Inače u tom postu namjeravam napisati nešto više o tome kako su taj problem medjunacionalnog pomirenja rješavali Njemci i Česi i šta je na kraju bilo presudno za to da se to uspješno riješi i obe strane iz tog imaju osjećaj te obostrano potrebne satisfakcije, ispunjene pravde i istovremeno uzajamnog otpuštanja i opraštanja što im je omogućilo okrenut se više budućnosti i usmjerit svoje odnose u tom pravcu. Slično tragično su na tom bili odnosi i Poljaka i Njemaca te Poljaka i Ukrajinaca i Poljaka i Rusa ali su se sličnim načinom vrlo popravili. A to je tačno ono što sad fali u srpsko-hrvatskim odnosima jer nisu uspjeli doći evolutivno do tog nivoa odnosa do kojeg su došli Njemci i Poljaci, Ukrajinci i Poljaci, Rusi i Poljaci najviše krivicom tog posljednjeg i sasvim nepootrebnog a za te odnose vrlo štetnog rata 90-tih godina u exJugoslaviji.

3 hours ago, Дијана. рече

Колико се сјећам, Зајрон је једном рекао да је претходни папа (или ЈОван Павле, нисам сигурна сад) био наредио (препоручио, савјетовао) Хрватској бискупској конференцији шта да раде - тј. да замоле за опроштење, и измире се са српском црквом, и тако поведу и своје народе ка помирењу. Те да Хрвати то одбијају, а толерише им се због њиховог посебног положаја јер су на 'бранику католичанства', слично као Срби на бранику православља, а заједно смо у додиру илити сукобу. 

 

Draga Dijana,

Evo šta je biskup Škvorečević Požeški odgovorio na pitanje Jovana Pavla II o Jasenovcu 1999 (Glas koncila, 12.4.2014):

DAN OBNOVE ČIŠĆENJA PAMĆENJA I SPOMENA MUČENIKA U JASENOVCU

Na Žalosni petak prije nedjelje Cvjetnice, 11. ožujka, u Jasenovcu je održano središnje pokorničko-molitveno slavlje Požeške biskupije prigodom Dana obnove čišćenja pamćenja i spomena mučenika.

Uz predvodnika slavlja domaćeg biskupa Antuna Škvorčevića, sudjelovali su đakovačko-osječki nadbiskup i metropolit Đuro Hranić, nadbiskup u miru Marin Srakić, srijemski biskup Đuro Gašparović, generalni tajnik Hrvatske biskupske konferencije mons. Enco Rodinis, kanonici požeškog Stolnog kaptola te svećenici Novljanskog dekanata.

Slavlju su se pridružili i svećenički aspiranti iz požeškog Kolegija te brojni hodočasnici među kojima mnogo djece i mladih iz župa Novljanskog dekanata zajedno s vjernicima jasenovačke župe.

Biskup Škvorčević je u pozdravu istaknuo kako dolaskom na hodočašće Gospi jasenovačkoj i na središnje molitveno-pokorničko slavlje, potaknuto pozivom pape Ivana Pavla II., želimo pokorom, molitvom, kajanjem i praštanjem odgovoriti na progone, zatvaranja i ubojstva koja su se dogodila u vrijeme totalitarnih sustava dvadesetog stoljeća, napose u Jasenovcu, kako bismo se izdigli iznad nanesenog zla, bili duhovno slobodni i u čistom pamćenju iskazali poštovanje prema svakoj žrtvi bilo koje vjere i nacije, moleći Božje milosrđe i za počinitelje zla.

Ivan Pavao II. izrazio zanimanje za Jasenovac

U homiliji biskup Škvorčević je kazao kako nam je na molitveno-pokorničkom slavlju u Jasenovcu prigodom Dana obnove čišćena pamćenja i spomena mučenika na poseban način u mislima i srcu papa Ivana Pavao II. te je ispripovjedio događaj koji svjedoči povezanost tog pape s Jasenovcem.

Tijekom pohoda "Ad limina" u 1999. godine u Rimu, kazao je biskup, Sveti Otac je pozvao za stol u svom domu biskupe Hrvatsko-slavonske crkvene pokrajine. U jednom trenutku izrazio je zanimanje za Jasenovac te su biskupi bili na svoj način zatečeni i nitko nije žurio bilo što reći. Nakon određenog vremena Papa je ponovno spomenuo Jasenovac. Reagirao je zagrebački nadbiskup Josip Bozanić te kazao da je za stolom prisutan i biskup na čijem se području nalazi Jasenovac te da bi on možda mogao nešto o tome reći. Biskup Škvorčević je spomenuo kako je prihvatio izazov i kazao Svetom Ocu: Vi ste Poljak, iz bližega poznajete Auschwitz i druge nacističke logora te dobro razumijem Vaše pitanje. Ali, dodao je, kod nas je sve složenije i zamršenije, pa tako i jasenovački logor. Sa završetkom II. svjetskog rata nacistički logori prestali su djelovati u Europi, a Jasenovac je bio zatvoren tek nekoliko godina nakon toga. Pored toga komunističke vlasti zbog ideoloških i nekih drugih razloga nisu dopustile slobodno i objektivno njegovo istraživanje te do danas nemamo cjelovite istine o tom logoru. Istaknuo je kako se na žrtve gledalo prvenstveno kao na brojeve kojima se manipuliralo za određene nacionalne račune i ideološke obračune te su one tako postale ponovno žrtvama lišene dostojanstva. Dodao je da u tim okolnostima ni Crkva nije bila slobodna izjašnjavati se o Jasenovcu jer joj je bio dodijeljen ideološki pristup kako bi i ona služila nekim mračnim ciljevima.

Biskup Škvorčević je tada izvijestio Svetog Oca da je Hrvatska biskupska konferencija s obzirom na žrtve Jasenovca i žrtve komunističkih masovnih ubojstava iznijela jasne evanđeoske stavove u svom Pismu o pedesetoj obljetnici završetka Drugoga svjetskog rata 1995. godine. Zahvalio je Svetom Ocu za poticaj koji je dao u Zagrebu 1994. godine i koji je ugrađen u spomenuto biskupsko Pismo: "Tražiti oprost i sam oprostiti tako bi mogla biti sažeta zadaća koja je pred svima, ako se žele postaviti čvrste pretpostavke za postizanje istinskog i trajnog mira". Zajedno su zaključili da ostaje mučno pitanje: što je istina o Jasenovcu? Biskup je kazao da vjeruje da bl. Ivan Pavao II. danas iz vječnosti zajedno s nama postavlja pitanje zašto još uvijek nema cjelovite istine o Jasenovcu te s nama moli i hrabri nas na jasan evanđeoski odgovor.

Crkva se zauzima za cjelovito istraživanje žrtava Jasenovca i drugih mjesta stradanja

Mons. Škvorčević je istaknuo važnost da Crkva s velikom osjetljivošću s jedne strane osuđuje teške zločine u jasenovačkom logoru, te jednakom mjerom i upornošću osuđuje i sve druge zločine počinjene s bilo koje strane i na bilo kome u vrijeme i nakon II. svjetskog rata, na blajburškome i drugim križnim putovima. U isto vrijeme Crkva se na svim razinama treba zauzimati za cjelovito i objektivno istraživanje žrtava Jasenovca i drugih mjesta stradanja nedužnih ljudi, kako za vrijeme NDH, tako i nakon II. svjetskog rata, radi dostojanstva samih žrtava i radi istine.

Onaj tko je od istine u Jasenovcu i na drugim mjestima nedužnih ljudskih stradanja, primijetio je propovjednik, pristupa žrtvama s ljubavlju i s poštovanjem, a prema onima koji su im nanosili zlo s kajanjem i praštanjem, te tako ne dopušta da žrtve budu brojevi nego osobe uzdignute u svom dostojanstvu, nošene u čistoći pamćenja, oslobođene diktata počinjenog zla. To je evanđeoski pristup Jasenovcu po modelu čišćenja pamćenja pape Ivana Pavla II.

Takav pristup istini, kazao je biskup, u brojnim mjestima stradanja nedužnih ljudi na našem prostoru trebao bi biti prepoznatljiv u djelovanju kako Katoličke tako i Pravoslavne Crkve, kojima je posebnost upravo duhovno poslanje primljeno od Isusa Krista: promicati praštanje i pomirenje. Pitanje je jesmo li sposobni učiniti taj proročki iskorak, kazao je biskup i primijetio da i danas pojedina nacionalna zajednica nastoji istraživati svoje žrtve iz teških vremena stradanja a ignorira žrtve drugih.

Mons. Škvorčević je stoga ponovio upozorenje hrvatskih biskupa u Pismu o 50. obljetnici završetka II. svjetskog rata: "Nije glavna težina pitanja u tome kako žaliti žrtve vlastite zajednice i kako prepoznati krivnju druge zajednice. Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni, muslimani i drugi pred težim su moralnim pitanjem: Kako žaliti žrtve druge zajednice, kako priznati krivnju u vlastitoj zajednici? A zatim: Kako okajati krivnju, kako zadobiti oproštenje Božje i ljudsko, mir savjesti i pomirenje medu ljudima i narodima? Kako započeti novo doba osnovano na pravednosti i istini?"

I danas u Jasenovcu, zaključio je biskup, iskrenošću vjerničkog srca s jednakim žaljenjem pristupamo svakoj žrtvi, moleći da dođe čas kada ćemo moći zajednički i s istom ljubavlju u Isusu Kristu oplakivati svaku žrtvu bilo koje vjere i nacije, međusobno si praštati i promicati pomirenje, moliti i za počinitelje zla na bilo kojoj strani. Poželio je da nam u tim nastojanjima pomogne Isusova Majka svojim zagovorom i požuri čas ostvarivanja civilizacije ljubavi koju je tako zauzeto promicao papa Ivan Pavao II.

Nakon pričesti uslijedila je marijanska procesija kojom su hodočasnici iskazali Isusovoj Majci odanost i zahvalnost što je majčinski trajno prisutna u svim životnim teškoćama hrvatskog naroda te je na svoje ruke primala sve patnike i u srce pohranjivala njihove žalosti i boli, bila njihova utjeha.

Po povratku u crkvu biskup Škvorčević je činom predanja povjerio Mariji sve žrtve prošlosti te pojedince, obitelji i narod u sadašnjosti. (ika / gk)

1 hour ago, Zayron рече

 A to je tačno ono što sad fali u srpsko-hrvatskim odnosima jer nisu uspjeli doći evolutivno do tog nivoa odnosa do kojeg su došli Njemci i Poljaci, Ukrajinci i Poljaci, Rusi i Poljaci najviše krivicom tog posljednjeg i sasvim nepootrebnog a za te odnose vrlo štetnog rata 90-tih godina u exJugoslaviji.

Bude najbolje otvorit posebnu temu o prooblematici medjunacionalnih pomirenja u poratnoj post1ww/2ww Evropi 20/21 vijeka i uzmemo to u globalu i generalno, izmapujemo i proberemo bar ugrubo sve te oblasti u Evropi gdje su ti narodi na tom nešto uradili pozitivnog a i te gdje su na tom još vrlo loše kao kod nas na Balkanu. Pa ćemo na osnovu toga moći izvesti neki zaključak zašto se to povelo za rukom tamo gdje je to bilo uspješno a zašto u odredjenim oblastima kao na Balkanu zkrahovalo. Ja ću nabaciti za početak nešto o tim češko-njemačkim, poljsko-rusko-ukrajinskim odnosima (slovenski sjeverni "bermudski" trougao) pa ćemo valjda shvatit šta fali i šta treba sve uradit s tim srpsko-hrvatsko-bošnjačkim odnosima (slovenski južni "bermudski" trougao). Po ovim "bermudskim" trouglovima ili trokutima, imamo ih najmanje dva samo mi Sloveni, viditte da je zaista šta za rješavat i problema preko glave. Tu su i drugi zanimljivi "geometrijski" odnosi i "utvari" kao na primjer onaj srpsko-crnogorsko-kosovski ili srpsko-makedonsko-bugarsko-grčki ali za sada ostanemo pri ova dva, tim sjevernim i južnim slovenskim "bermudama". Dalji zanimljivi odnosi i "utvari", figure su na primjer. njemačko-austrijsko-francusko-engleski i njemačko-austrijsko-francusko-italijanski i sve dalje njihove kombinacije. Izvucimo nekoliko takvih dobrih i nekoliko loših primjera pa ustanovimo zašto i u čemu su ti dobri pozitivni a ti loši negativni. Kad stignem i pripremim se malo otvorim takvu globalnu evropsku široko shvaćenu temu koju do sada čini mi se nismo imali ovdje na Forumu još nikako ili barem ne ovako koncipovanu a koja je zaista potrebna i mogla bi nam biti poučna svima nama na Balkanu.Bude se zvat "Problematika rekoncilijacije u 20/21 vijeku u Evropi" ili slično, približno valjda tako. A tamo proberemo ove južnoslovenske odnose i sve ostale bliske i usporedive.

Edit: (kao na primjer onaj srpsko-crnogorsko-kosovski...)

kao na primjer onaj srpsko-crnogorsko-kosovsko-albanski