Какав одговор ће дати Православље када се буду откриле друге настањиве планете?

[drvce]

U medjuvremenu, za ovo je Alan Guth dobio medalju najaljkavije kancelarije:

http://www.boston.com/realestate/galleries/springsweep/14.htm

Sta god da kaze, verujem mu, skroz je posvecen temi!

[Milan Nikolic]

Ово је клип са кратким објашњењима о начину трагања за егзопланетама, и са вестима о новим открићима:

[Milan Nikolic]

Посматрање егзопланета (тј. планета изван нашег Сунчевог система) може се постићи путем детектовања такозваног ,,транзита''. То је када одређена планета пролази између удаљеног сунца око којег орбитира и нашег погледа са Земље.

Такво искуство имамо са планетама у нашем Сунчевом систему. На пример, ове године, 5. јуна, видећемо транзит Венере. О детаљима тог догађаја погледајте овде:

[sqny]

[Milan Nikolic]

Синоћ је била емисија на РТС-у о теми вансоларних планета. Емисија је била изузетна:

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/21/RTS+2/1188252/Nau%C4%8Dni+kafe%3A+Vansolarne+planete.html

Чим снимак буде био доступан поставићу га овде. Препоручујем да га погледате јер ћете много тога сазнати - од основних ствари до нових открића.

[Odahviing]

E upravo sam ovu temu hteo da napravim, nisam znao da već postoji, sad ću da pročiam komentare pa da vidim da li ja imam šta da kažem

[Justin Waters]

E upravo sam ovu temu hteo da napravim, nisam znao da već postoji, sad ću da pročiam komentare pa da vidim da li ja imam šta da kažem

Што се тиче настањивих планета, православље ту нема да понуди никакав конкретан одговор нити га се тиче то. Оне постоје, по Божијој вољи може да се каже, а која им је сврха, сам Бог зна.

Е ако би смо говорили о теми, ако човјечанство дође у додир са другим интелигентним хуманоидима на тим настањивим планетама, е онда какав ће одговор дати православље. Тад би настао велики проблем, и требало би дати добар одговор.

[Odahviing]

Samo nešto, da li se o temi govori o planetama:

1. Na kojima je moguć šivot

2. Na kojima je moguć šivot sličan ovome na zemlji

3. Na kojima ima života

4. Na kojima ima inteligentnog života

Mrzi me sve da čitam

[Justin Waters]

Samo nešto, da li se o temi govori o planetama:

1. Na kojima je moguć šivot

2. Na kojima je moguć šivot sličan ovome na zemlji

О прве две категорије. Мада доста научника тврди да пошто исти закону владају читавим универзумом, онда исти услови су потребни за живот свагдје, то значи и да су све настањиве планете са сличним сетингом као земља.

[Odahviing]

Pa jesu, ali na primer da bi život nastao potreban je neki "rastvarač", najbolji su tečnosti. Zatim ta tečnost mora da ima veliku toleranciju u odnosu na temperaturu, da ne prelazi u čvrsto stanje tako lako niti u gasovito.

Kod nas pri ovim uslovimo voda je idealna, ali metan takođe ima iste karakteristike na veoma malim tempreaturama, ima još par jedinjenja koja isto tako mogu da stvore pogodne uslove.

Zatim umesto organizama baziranim na ugljeniku, nikakav problem nije i život baziran na silicijumu ima iste osobine, jedini je problem što je ređi u odnosu na C.

A isto tako ne možemo tretirati uslove za nastanak života na osnovu našeg iskustva. Univerzum je čudno mesto nikada ne znaš kako i kada će te iznenaditi. Čak i na zemlji postoje organizmi koji žive u nama neverovatnim uslovima, npr voda kojima se hlade nuklearne elektrane, izuzerno radioaktivna, ali u njima se pojedini mikrobi osećaju odlično.

[Justin Waters]

Pa jesu, ali na primer da bi život nastao potreban je neki "rastvarač", najbolji su tečnosti. Zatim ta tečnost mora da ima veliku toleranciju u odnosu na temperaturu, da ne prelazi u čvrsto stanje tako lako niti u gasovito.

Kod nas pri ovim uslovimo voda je idealna, ali metan takođe ima iste karakteristike na veoma malim tempreaturama, ima još par jedinjenja koja isto tako mogu da stvore pogodne uslove.

Zatim umesto organizama baziranim na ugljeniku, nikakav problem nije i život baziran na silicijumu ima iste osobine, jedini je problem što je ređi u odnosu na C.

A isto tako ne možemo tretirati uslove za nastanak života na osnovu našeg iskustva. Univerzum je čudno mesto nikada ne znaš kako i kada će te iznenaditi. Čak i na zemlji postoje organizmi koji žive u nama neverovatnim uslovima, npr voda kojima se hlade nuklearne elektrane, izuzerno radioaktivna, ali u njima se pojedini mikrobi osećaju odlično.

Зар течни метан стабилан тек на јако ниској температури на којој не би могла да се одвија остала хемија потребна за живот?

[Odahviing]

Ne mora da nastane na toj planeti već jednostavno da "dođe", rađeno je istraživanje da li bi mikro organizmi mogli daprežive u svemuru unutar neke komete i prežive njen pad na planetu, i ispostavilo se da mogu. A vidimo kako su pogotovu mikro organizmi snalažljivi ima ih svugda od vrelih gejzira na ogromnim temperaturama, preko polova gde su temperature neverovatno male do izuzetno kiselih sredina (čitaj: različite vrste kiselina).

Jednostavno život može postojati skoro svugde pitanje. Negde u svemiru život zasigurno postoji, pritom ne samo život već i inteligentna bića, pitanje je da li možemo međusobno da se nađemo.

[Milan Nikolic]

Битно је да ми откривамо - да трагамо. Лако може бити да историја потраје и да људи населе већи део Галаксије него што је наш Сунчев систем.

[GeniusAtWork]

Лако може бити да историја потраје и да људи населе већи део Галаксије него што је наш Сунчев систем.

Nađo' na netu skoro, čisto da se vidi o kakvim razdaljinama u svemiru je reč i gde smo sada sa tehnologijom međuzvezdanih (i međugalaktičkih) putovanja. Najbliža zvezda nam je Proksima Kentauri, koja je na nekih 4,3 svet. godina od nas. Da bismo stigli do nje, bilo bi nam potrebno:

-sa letelicama tipa Vojadžera: 50.000 godina

-sa letelicama koje koriste gravitaciju nebeskih tela za ubrzanje (već su lansirane neke sonde koje koriste taj sistem): 19.000 godina

-sa hipotetičkim, ali tehnički ostvarljivim Orion sistemom, koji koristi nuklearne detonacije kao pogon, stvari su već mnogo bolje: samo 85 godina!

E, to je najbliža zvezda, koja je, normalno, u našoj galaksiji. Da bismo stigli do najbliže galaksije (otkrivena je skoro jedna patuljasta galaksija na 25.000 sv. god. od nas, koja je zasad najbliža), gorepomenutom Orionu (daleko najbržem svem. brodu koji je danas tehnički ostvarljiv) bi trebalo - pola miliona godina!

[w.a.mozart]

podseti me na autostoperski vodič kroz galaksiju gde vogoni (vrsta gadnih stvorenja) dodju da raznesu zemlju a zemljani se bune pa im vogoni kažu-odluka o uništenju zemlje zbog izgradnje najnovije svemirske obilaznice je na proksimi kentauri. arhivirana stoji tamo već (lupam, ne sećam se cifre -50 godina) ko vam je kriv što se ne interesujete za najbliži komšiluk