Какав одговор ће дати Православље када се буду откриле друге настањиве планете?

cloudking · Јул 25, 2011

A taj takst? Pa vec ga je neko stavljao...

Mozda se tim drugima hrist jos bolje otkrio nego nama pa ce oni propovedati nama a ne mi njima... a mozda cemo oko toga i da zaratimo.. nije iskljuceno... a vec vidjeno...

neo12 · Август 6, 2011

Поводом текста „Блиски сусрет треће врсте“ објављеног у Православљу од 15. јуна 2011. Године

Има ли ишта узвишеније од човека?

Аутор: Архимандрит Лука, Игуман Дајбабске горе, Број 1064, Рубрика Реаговања

У Православљу бр. 1062 појавио се чланак под називом „Блиски сусрет треће врсте“. Пошто ми се не чини могућим спајање идеја које носи овај текст са основама онога у шта верујемо слободан сам да изнесем нека своја запажања.

Теза о могућности постојања интелигентног облика живота тј. разумних бића на другим планетама, никако се не поклапа са православним Богословљем, односно са нашом Вером. А наша Вера није људско домишљање или теорија, већ Богом откривено стање ствари садашњих и будућих. Бог је постао човек. Има ли онда ишта више од човека? Ако је васиона мала за Сведржитеља, исто тако је мала и за човека који благодаћу и заједничарењем постаје сутелесник Творца. Чак и анђеле Бог одређује да служе човеку. Шта је онда васиона за човека? Треба ли му она нешто и може ли му нешто дати? Јер, наводно, у тој васиони може постојати и други облик интелигентног живота и то виши од човека. Да ли би у том случају Бог постао човек или неко друго биће?

Ако постоје разумне душе негде у свемиру не значи ли то да их је Бог створио и да оне имају право на вечност. И ако га имају како то да у свој причи о сједињењу свих нико нема представу о њиховом постојању. Па их ни Бог не помиње јер видимо да Он суди анђелима и људима и никог другог осим земаљских (са планете Земље) и небеских тј. духовних бића – анђела, не помиње.

Смртност је последица греха. Бића других светова била би у основи бесмртна јер нису учествовала у прародитељском греху. Међутим пошто је грехом праоца Адама смртност ушла у сав створени свет, што значи да је васиона њоме заражена то би онда и та бића била смртна. Иако су потпуно невина. Али онда и њима треба искупитељ који ће васпоставити њихов првоздани бесмртни облик. А како да га васпостави кад га никад нису ни имали? Јер, у књизи Постања, о њима нема ни речи што значи да би они морали настати после Мојсија који Богом просвећен извештава о постању свега створенога све до себе и о њима ништа не каже. У колико и ти ванземаљци немају неку своју причу о „свом стварању“, о „свом грехопаду“ и „свом искупитељу“, али ту већ долазимо до такве сомнабулности, до приче о паралелној грешности светова паралелном искупљењу да потпадамо под осуду апостола који каже – „одвратиће уши од истине и окренути се бајкама“ (2Тим 4,4).

Човекова тежња за продирањем у васиону и за тражењем облика живота „негде тамо“ корени у његовом остављању Царства Божијег и неосећању духовног света. За нагомилане тешкоће садашњости модерни човек очекује помоћ од интелигентних бића „одозго“ али не из Царства Божијег, већ са Марса и Плутона. Интересантно је да облик који машта даје таквим створењима, а којега виђамо у многобројним научно-фантастичним филмовима уопште није леп. То су наказе, мали зелени људи, некаква пуноглава чудовишта са три прста итд. То није зачуђујуће јер човек и не може да замисли нешто лепше од човека – како и да замисли кад га је Бог створио као круну стварања и потом се за вечност уписао у њега. Али ове наказе које глуме интелигенцију ,што исправно каже отац Серафим Роуз, у ствари су слике демона, сасвим сличне облицима њиховог јављања. То показује и илустрација поменутог чланка у „Православљу“ где се у звезданом сусрету, људска рука додирује са руком некаквог чудовишта. Да се човеку кожа најежи! И сва та прича о неким бићима „вишим“ и „значајнијим“ од човека, личи на причу палог анђела који не може да поднесе да човек наследи место у рају које је он изгубио. И зато се маскира у неке избавитеље из свемира као што се маскирао у многобројне идоле кроз сву историју рода људског. А сва та игра служи да човек не сагледа „право“ стање ствари, своју огреховљеност из које, ако се не извуче;неће видети вечно Царство Славе, Бога који га храни својим Телом и Крвљу, већ вечни Ад пун демона који су глумили избавитеље из васионе.

Спознавши једном откривену истину, Онога који је истина, оставимо науку да се бави пројавама те истине у нашем свагдашњем животу. Задатак науке је тражење а не сами ауторитет истине и наука је тога свесна. Апсолутну истину даје само онај који је има.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1064/tekst/ima-li-ista-uzvisenije-od-coveka/

Духовник одговорио dada .hvala. !

хвала му! Ово је мудрост која појединцима са бритким интелектом недостаје dada

sqny · Август 6, 2011

Kakav trash od teskta. .hvala.

Milan Nikolic · Август 6, 2011

Показује се недостатак разумевања.

Неко покушава да изједначи интелигентно биће са личносним бићем.

Ако је неко биће интелигентно, то ипак не значи да је то биће личносно, тј. да ужива потпуну слободу као човек и анђели. Постоји врста китова која има зачуђујућу интелигенцију. Неке животиње служе се технологијом у разним облицима. То ипак не значи да су те животиње личносна бића - оне не могу да дају одговор Богу. Једном речју, њих Бог не пита да ли желе да постоје или не желе.

Човек се пита да ли жели да постоји или не жели. Човек се пита да ли жели да постоји Бог или не жели, тј. да ли верује или не верује. Свако друго биће ту слободу нема, само је има човек и анђео.

Интелигенција у свемиру изван планете Земље може да постоји у разним облицима. Можда никада докле постоји време неће бити откривено нешто тако. Међутим, постоји могућност да човек пронађе друге планете где постоје услови за живот - где постоји вода, ваздух, биљни свет, итсл. Управо је то циљ свих екстрасоларних истраживања НАСА-е.

Август 6, 2011

У "Православљу" од 1. јула 2011. објављен је текст „Има ли шта узвишеније од човека?“ који представља реакцију на мој текст „Блиски сусрет треће врсте“ објављен у Православљу од 15. јуна 2011. Потписник ове реакције је игуман Дајбабске горе, високопреподобни Архимандрит Лука. Иако то можда није уобичајено, осећам потребу да пре покушаја да одговорим на питања која овај текст поставља кажем како је о. Лука личност према којој гајим изузетно велико поштовање и уважавање. У том контексту, сматрам да ми је текстом „Има ли ишта узвишеније од човека?“ учињена велика част. Управо зато се осећам обавезним да одговорим на примедбе изнесене у овом тексту.

Не могу да се отмем утиску да ове примедбе немају много везе са ставовима које сам изнео. У тексту реакције се не налази ниједна референца, директна или индиректна, на моје ставове. Упркос томе, покушаћу да одговорим на постављена питања управо узимајући у обзир ставове које сам изнео у тексту „Блиски сусрет треће врсте“.

Најпре, начелно: нигде у тексту нисам рекао да „ванземаљци“ постоје, те да су они „узвишенији“ или „значајнији“ од човека. Мој текст је покушај да се богословски вреднује истина (за сада) о томе да се могућност постојања интелигентног облика живота ван Земље не може искључити. Ако се нешто по том питању променило, извињавам се, нисам обавештен.

Тврдња да се „теза о могућности постојања интелигентног живота на другим планетама не поклапа са православним богословљем и нашом вером“ не „поклапа се“, по мом мишљењу, са основном истином наше вере: да је Бог у својој свесилности слободан. Верујем да је Божија слобода прва порука коју нам преноси Откривење, не само Новог, већ и Старог Завета. Бога не можемо „затворити“ ни у какво учење; смисао учења је да нас ослободи и ослобађа за сусрет са Живим и Слободним. Експлицитније, у вези са темом: Бог је могао да створи бића о којима се не говори експлицитно у Књизи постања и био је слободан да нас о томе, као и о разлогу стварања, не обавести, упркос томе што би се можебити његово величанство човек нашло тиме увређеним.