Еpitimija i njen znacaj

[sasluzitelj]

vise je opasna nego jkorisna i smatram da se moze izreci u drugom i korisnijem vidu za zajednicu, nego sto je odlucenje nekoga od svete case izuzev za retke, retke slucajeve, no svako moze da rasudjuje o tome kako zeli naravno. ima ljudi koji gotovo zude za epitimijama njima je veca kazna da je nedobiju...

[Cybercop]

Kakvu epitimiju odrediti onima koji se ne pricescuju?

Zar nije upravo to najveci greh - dolaziti redovno na Liturgiju i uporno okretati ledja Hristu ignorisuci Njegov poziv: "Sa strahom..., pristupite"?

Sta tu sve imamo:

-nedostatak straha Bozijeg

-nedostatak vere

-nedostatak ljubavi

-odbacivanje zajednice sa Bogom i bliznjima

-pritajeni prezir prema drugima prikriven pod maskom "poboznosti"...

Davno, jos kao neofit, cuo sam jednog duhovnika kako savetuje - "Treba da se sa suzama kajete zato sto se ne pricescujete"! Tada to nisam bas najbolje razumeo misleci da je pricesce "nagrada" za trud, kajanje...

[Cybercop]

10 Oce nas i 3 Ave Marija.

[Cybercop]

Brate, nisam ti ja 1000 zasto - 1000 zato.

Nemam gotove odgovore, samo glasno razmisljam...

Najpre bih (da sam svestenik), zasigurno, poradio na katihizaciji parohijana, potrudio se da im se priblizim, upoznam...

[Cybercop]

Naravno, svaka licnost je univerzum za sebe... Treba biti pazljiv da ne izgubis brata. Neko pametan rece - "veronauka mora biti ponuda, a ne prinuda". Isto mora da vazi za sve segmente duhovnog zivota.

[Guest Izida]

Verovatno donekle zavisi od coveka,kome se daje.Mozda ponekad,ali coveku snaznom i ucvrscenom u veri.U redu neka kazna.Ali nikako odlucivanje od pricesca.Ko se oseca pozvanim da to uradi drugom ljudskom bicu?Najlakse je baciti kamen.Zamislite situaciju,neki duhovnik odluci cedo svoje od Svete Case,a cado mu sutra pogine u saobracajci.Kako moze da zivi sa tim da je pustio da neko umre nepricescen?Nema niko pravo na to.

Bogu hvala,moj mudri episkop Hrizostom je epitimije zabranio u nasoj eparhiji.Bar mi je to rekao jedan moj prijatelj svestenik neki dan.

[Guest Florensita]

????????? (???: ???????? - ?????, ??????, ???????; ???????? - ???????); ????? ???????? ???????: ??????? ????? ?? ??? ????? ?????, ? ??? ?? ?????? ?? ??????????? ???????? ??????. ????? ????????? ??????????? ??? ????? ?????????? ????????? ? ???????, ???? ?????????? ??????? ? ??????? ???????? ?? ????? ??? ????????, ? ????? ???? ??????????? ?? ??? ??? ????? ??????? ???????? ???????????. ??????? ?? ????? ?? ?? ????? ?????? ? ??????? ????????? ??????, ??????, ????????? ???? ?? ???????????? ??? ??????????. ?? ????????????, ????????? ?? ???? ?????????? ?????? ? ?????. ?? ?? ?????? ????????? ? ????? ?? ???? ???????? ? ?????, ??? ?? ???? ? ??????? ?? ????? ???? ?????? ??????? ?????????:

  1. ??????? ?????????.

  2. ??????? ????????? ???????? ???? ?? ????.

  3. ??? ???? ???????? ? ?????.

  4. ??? ???? ??????????? ??????????? ??????? ?? ??????.

????? VI ????, ??? ??????? ? ?????? ???????? ?????????? ?????? ?????? ????????, ?????????? ????????????. ?????? ??????? ????????? ????, ???????, ???? ????? (?????????? - ???? ? ????) ? ???????? ?? ???? ?????, ??????? ?? ????????, ???????, ????????? ? ????? ??? ??????????; ? ???????? ?? ????: ????? ?? ????, ???????????, ???????, ???????? ????????, ????, ?????????? ???????, ???. ? ?????? ??????, ????????? ?? ?????? ? ???? ????????? ? ???????? ?? ????? ?? ??????? ???? ?? ??? ??????, ??????? ???????? ????? ??? ???????????? ???????? ???, ??????, ???? ??????? ??????, ??????? ?? ????? ??? ???? ? ???????? ?????????.

nemam ništa protiv ali smatram da isto kao i roditelj, sveštenik koji izri?e epitimiju mora odli?no da poznaje svog parohijanina da bi mogao da je primeni, isto kao i roditelj svoje dete, ne može epitimija da bude ista za svakoga za isti greh

Znaci bila sam upravu kada sam uradila nesto sto je bilo neizbezno...

Hvala Bogu dragome sto nisam pogresila i ako je cena bila skupa, platila sam je za dobrobit bliznjem...  :smiley:

[wxyz]

Што се тиче епитимија типа пост, молитва, бдење, труд...о.к. је да духовник "разеже" по расуђивању, али кад је одлучење од причешћа у питању, ако се добро сећам из канонског, оно припада пар екселанс епископу, стога мислим да је Хризостом ту у праву.

[Никола Ђоловић]

https://www.pouke.org/forum/topic/8988-%d0%be-%d0%b5%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b8%d0%bc%d0%b8%d1%98%d0%b0%d0%bc%d0%b0-%d0%b8-%d0%b0%d0%bd%d0%b0%d1%82%d0%b5%d0%bc%d0%b0%d0%bc%d0%b0/

[JESSY]

- Желим да се исповедим, али се плашим да ће ми свештеник дати епитимију. Шта је уствари епитимија?
- Епитимије се заиста не треба плашити, јер то није казна, него је средство којим се лече ране које је човеку нанео неки грех, средство за борбу против укорењених страсти, оних које су нам одавно прешле у навику.

 

Благоразуман свештеник увек ће се руководити најважнијим лекарским принципом по којем је битно да неком не нашкоди и да човеку који се каје не наметне претешко бреме. Истина, постоје случајеви кад неки млади свештеници или они који су неразумно ревносни покушавају да изваде трун из ока неког човека тако што ће га ударити брвном (види. Мт. 7, 4-5), тојест дају му претешко молитвено правило или правило поста, или му предуго забрањују да се причести. Најчешћа последица је то да човека, по сатанином наговору, савлада превелика жалост, чега се и сâм апостол Павле бојао док се трудио да једног члана црквене заједнице исправи, а одмах затим и да га утеши, иако се радило о човеку који је пао у страшан грех, грех који је у то доба био чак противприродан (види, 2. Кор. 2, 7). Ако вам се нешто слично догоди, тојест ако наиђете на свештеника који није баш искусан и обазрив, треба да се обратите искусном духовнику и да га замолите за савет и поуку. Таквог духовника најлакше ћете пронаћи ако се распитате код верникâ и код своје сабраће. Под епитимијом се обично подразумева или одређено молитвено правило или пак неки подвиг у виду метанија, поста или привременог ускраћивања причешћа. Али још једном понављам да епитимија не сме да штети човековој души, него треба да јој буде од помоћи, не сме да рањава, него треба да лечи. Самољубивом човеку чак и лака епитимија може представљати велико искушење, но уколико је прихвати и испуни, свакако ће му бити од користи.
- Молим Вас да дефинишете покајање, наравно онолико колико је то могуће. Треба да одем на исповест, али нисам сигурна да се у довољној мери кајем. Наравно да ми је жао што сам грешила, а због неких грехова заиста се осећам одвратно и стално се питам зашто сам их учинила. Но постоје и греси за које ми је жао што сам их учинила, али ми је у исто време јасно да се то догодило због безизлазне ситуације, због усамљености, итд. Данас је живот по много чему окрутнији према жени и савремена жена има мање права него што их је имала жена у некадашњој патријархалној породици.
- Покајати се за грех значи постати га свестан, оплакати га, не толико сузама колико срцем, исповедити и више га не понављати. Притом човек мора бити свестан да су покајни плач и скрушено срце дар за који треба молити Бога као за велику милост. Срце данашњег човека има на себи ледени оклоп безосећајности који може отопити само благодат Божија. Од нас зависи да ли ћемо бити поштени према себи и према Господу. У Јеванђељу, том вечном и непроменљивом закону Христовом, постоје одговори на сва питања о добру и злу. Наш ум је способан да разуме јеванђељску истину и зато смо дужни да свој живот, поступке, речи и мисли анализирамо у складу с том истином. Кад схватимо да смо починили грех, природно је да се покајемо и исповедимо, и то чак и онда кад немамо осећај да се заиста кајемо. Исповест је Света Тајна у којој Сâм Христос дела. Он не само да опрашта грехе ономе ко се каје, него га и поправља и лечи. Зато исповест не треба одлагати чак ни онда кад се не кајемо у потпуности. Притом се према покајању не треба односити као према нечему што треба једном у животу да учинимо, јер је покајање пут којим човек целог живота иде ка свом спасењу.
Живот је заиста окрутан, али не само данас, него и иначе. Не слажем се да је окрутнији према женама, него према мушкарцима и мислим да је живот сâм по себи окрутан. То је тако због тога што у свету има много људи који не знају за свог Творца и одбацују Га и управо због тога добровољно пристају да њима влада окрутни и нечовечни кнез овога света. Зато нам је живот понекад тако тежак. Али то се мења чим пронађемо Бога и у Њему стекнемо свог помоћника, покровитеља, утешитеља и наставника. Кад схватимо да нам је Бог највећа драгоценост и циљ којем треба све друго да подредимо, решићемо све своје недоумице, ослободити се свих противречности и пронаћи срећу ради које је човек и створен и која уклања и усамљеност и безизлазност.

 

http://knjige-manastir-prevlaka.weebly.com/1053108610741086/35

[Arsenija]

Мислим да су епитимије итекако корисне,поготово кад духовник да као епитимију духовном чеду да чини метаније и апсолутно се слажем са Светим Никодимом Агиоритом кад каже да треба да молимо духовника да нам припише што строжију ептимију.

Po tudjim ledjima ni sto batina nije mnogo. 

[Иван Ивковић]

Po tudjim ledjima ni sto batina nije mnogo. 

[Драгана Милошевић]

Epitimija nekad dodje kao dupli blagoslov.

[Arsenija]

 

 

Ivane,Ivane... ... kakvi su Vam to nemusti komentari ? Kako je moguce,dragi Ivane da jos niste posteno popili svoju epitimiju...Da,da...Dobro ste me culi...e p i t i m i j a...  !

"Ali,zasto,zasto,"...pitacete me 

"Zato sto ja tako kazem",odgovoricu......