Еpitimija i njen znacaj

[sasluzitelj]

prodiskutujmo malo o epitimiji i njenoj vaznosti za crkveni zivot

[marija]

ЕПИТИМИЈА (грч: επιθυμία - жудња, пожуда, прохтев; έπιτίμια - забрана); израз двојаког значења: забрана онога за чим човек чезне, а оно га одводи од хришћанских духовних идеала. Црква епитимију употребљава као казну педагошког карактера и значења, ради исправљања грешних и њиховог навођења на прави пут покајања, у првом реду забрањујући им оно што смета њиховом духовном усавршавању. Грешник је дужан да се јавно покаје и одрекне одређених навика, добара, угодности које га дискредитују као Хришћанина. За новообраћене, епитимија је била својеврсна милост и добро. Да би добили благослов и право да буду примљени у Цркву, они су били у обавези да прођу кроз четири степена епитимије:

  1. Плачући покајници.

  2. Слушачи побожнога садржаја који се чита.

  3. Они који метанишу и клече.

  4. Они који присуствују богослужењу заједно са верним.

После VI века, ове прописе и праксу замењују епитимијни канони Јована Постника, Патријарха цариградског. Његова правила прописују пост, молитву, суву храну (сухоједење - хлеб и вода) и одређују на дуже време, зависно од преступа, молитву, милостињу и друго што предвиђају; а преступи би били: отпад од вере, чаробњаштво, прељуба, недржање заклетве, блуд, скрнављење гробова, итд. У старој Русији, епитимија се давала у виду упућивања у манастир са циљем да грешник коме се она изриче, проведе одређено време под руководством духовног оца, старца, ради духовне обнове, поврата на прави пут вере и духовног узрастања.

nemam ništa protiv ali smatram da isto kao i roditelj, sveštenik koji izriče epitimiju mora odlično da poznaje svog parohijanina da bi mogao da je primeni, isto kao i roditelj svoje dete, ne može epitimija da bude ista za svakoga za isti greh

[бошкојуговић]

Мој духовник не даје епитимије. Каже"Човеку је тежак његов крст, зашто ја да му додајем преко тога"

[sasluzitelj]

i sam sam licno protiv epitimija izuzev za neke slucajeve.....

[Дејан]

Можда је неком човеку потребна епитимија,душекорисна му је.Ако уради нешто лоше,исповеди а недобије епитимију,можда утрипује да му Бог неће опростити или ће му у другом виду помоћи да схвати озбиљност  лошег дела.

[marija]

epitimija može biti dušekorisna, cilj epitimije nije da zastraši mirjanina i da ga udalji od srkve( što se na žalost ne retko dešava) već da ima korist, vidite ja nisam krštena na ovim prostorima, moji nikada nisu slavili slavu tako da sam imala slobodu i "privilegiju" da izaberem duhovnika koji me je ispovedio i pričestio, a da ne pripadam njegovom "okrugu"

Moram ga kontaktirati i nagovoriti da dođe ovde na forum, čovek izuzetne širine i mudrosti.

jednom mi reče...ako dobro ne poznaješ čoveka, njegov krst tugu i bol  onda mu ne možeš ni pomoći možeš mu samo odmoći

[Дејан]

Лепа је она прича са старцем Порфиријем и требником за исповеднике.Не може се буквално користити јер сви људи нису исти.Старац је двојици са истим грехом давао различите "лекове".Једном казну а другом не.Овоме одговара казна а овоме благе речи утехе.Старац је знао људе боље него они сами себе ,шта рећи 0104_cheesy

[karadjordje]

Мислим да су епитимије итекако корисне,поготово кад духовник да као епитимију духовном чеду да чини метаније и апсолутно се слажем са Светим Никодимом Агиоритом кад каже да треба да молимо духовника да нам припише што строжију ептимију.

[Guest Izida]

Dimitrije,brate dragi,oko moje carno medju sasluziteljima,svaka cast za temu!

Braco moja,moj prvi duhovnik nikada,ali nikada,svih tih godina,nije meni dao epitimiju.Niti je ikada pomenuo tu rec.Da li je bio u pravu ili ne,da li bih ja ispala bolji covek da jeste,prepusticu Ocu svome da proceni.Ali je taj duhovnik,Bog da mu dusu prosti,cudotvorac.On je mene budno pratio iz Carstva Nebeskog.Njegove molitve su ucinile da budem onako vesela na Saboru.A veselim se zbog Hristovog Vaskrsenja i zbog toga,sto cu opet sresti tog coveka.Sta mi je ucinio napisala sam ovde:

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,595.0.html

Dimitrije,brate moj smireni,dobri,divni,pazljivi to je otac Simeun o kome ti pricah.

[sasluzitelj]

da zaista otac Simeon je bio divan smiren covek, ispunjen Duhom Svetim. Odavao je zaista svetost i blagodat svuda oko sebe

[Милан Меденица :)]

ја само да бацим реч да могу да пратим.

[sasluzitelj]

dakle mislim da vreme u kome smo nije pogodno vise za duge klasicne epitimije, osim za iyuyetne situacije. Pre je potrebno usmeriti kajuceg se gresnika na dublje pokajanje i ne odvajati ga od svete case, jer kud smo iylozeni mnogim iskusenjima ako smo jos odvojeni od case sta nam preostaje. pre epitimiju u klasicnom smislu treba usmeriti na vecu korist na primer milosrdje i td....

[IXTUS]

ako dobro ne poznaješ čoveka, njegov krst tugu i bol  onda mu ne možeš ni pomoći možeš mu samo odmoći

Kako rece duhovnik od Lazarice, vrlo cesto epitimija pljusne po formi grijeha. Danas vremena nisu kao sto su bila, ljudi nisu svjesni sta je grijeh, i sta pokajanje.

dakle mislim da vreme u kome smo nije pogodno vise za duge klasicne epitimije, osim za iyuyetne situacije. Pre je potrebno usmeriti kajuceg se gresnika na dublje pokajanje i ne odvajati ga od svete case, jer kud smo iylozeni mnogim iskusenjima ako smo jos odvojeni od case sta nam preostaje. pre epitimiju u klasicnom smislu treba usmeriti na vecu korist na primer milosrdje i td....

Sa bratom subdjacon Dimitrije Plecevic  apsolutno se slazem. LJude treba navoditi na pokajanje, takodje ih uputiti sta je sveta casa, a covjek koji zna sta je sveta casa(pricest)

sam ce sebi dati epitimiju i vise se kajati kako bi bio dostojniji, naravno uz savjet sa duhovnikom. Da se vidi skruseno srce nase.

Po meni epitimije se daju jakima u vjeri koji zgrijese po slabosti, nikako slabima u vjeri. Jidina snaga koju imamo danas jeste sveta casa, sta nam ostaje sem nje. Ze epitimiju ne postoji danas standard sve zavisi od duhovnika do duhovnika, od monaha do monaha, od popa do popa.

Svako dobro...

[sasluzitelj]

ako dobro ne poznaješ ?oveka, njegov krst tugu i bol  onda mu ne možeš ni pomo?i možeš mu samo odmo?i

Kako rece duhovnik od Lazarice, vrlo cesto epitimija pljusne po formi grijeha. Danas vremena nisu kao sto su bila, ljudi nisu svjesni sta je grijeh, i sta pokajanje.

dakle mislim da vreme u kome smo nije pogodno vise za duge klasicne epitimije, osim za iyuyetne situacije. Pre je potrebno usmeriti kajuceg se gresnika na dublje pokajanje i ne odvajati ga od svete case, jer kud smo iylozeni mnogim iskusenjima ako smo jos odvojeni od case sta nam preostaje. pre epitimiju u klasicnom smislu treba usmeriti na vecu korist na primer milosrdje i td....

Sa bratom subdjacon Dimitrije Plecevic  apsolutno se slazem. LJude treba navoditi na pokajanje, takodje ih uputiti sta je sveta casa, a covjek koji zna sta je sveta casa(pricest)

sam ce sebi dati epitimiju i vise se kajati kako bi bio dostojniji, naravno uz savjet sa duhovnikom. Da se vidi skruseno srce nase.

Po meni epitimije se daju jakima u vjeri koji zgrijese po slabosti, nikako slabima u vjeri. Jidina snaga koju imamo danas jeste sveta casa, sta nam ostaje sem nje.

Svako dobro...

divno rasudjujes braco zamisli kada bi nam i to otrgli, sta bi nam ostalo......

[Милан Меденица :)]

епитимија је душекорисна васпитна мера, барем је ја тако схватам. мудрији од нас су је установили, а и изречују.

Пакао и Рај су стање духа. ако се не може благошћу променити дух, онда може правдом, значи не силом, јер је то противно слободној вољи.

нису греси безазлени, стално заборављамо колико наш грех има далекосежну последицу. најочигледнији Библијски пример последице је први грех и шта је све изродио.

нису ово лака времена, али нису ни баш последња па да се мора остати човек један сат на тешком месту и посветити.

човек се мора и калити, не само мазити.

ово није прозивка што ћу даље написати, већ само једна ствар коју сам приметио, молим да се не нађете прозванима ни у ком случају:

приметио сам да они који подржавају лупање повремено и по прекој потреби као васпитну меру, не подржавају епитимију.

зар то није исто?

мислим, нормална ствар је да нико не воли батине и епитимију, али не могу да се сложим и да није корисна и потребна понекад.