Епархија будимљанско-никшићка

[Guest]

Сједница Епархијског савјета и Епархијског управног одбора

У суботу, 19. марта 2011. године, након одслужене Свете архијерејске литургије у манастиру Ђурђеви Ступоиви у Беранама одржана је редовна сједница Епархијског Савјета и Епархијског управног одбора Епархије будимљанско-никшићке.

На сједници на којој је предсједавао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије усвојен је Завршни рачун за 2010. и буџет за текућу годину. Такође, донијето је више важних одлука везаних за живот и рад Епархије.

На мјесто недавно преминулог потпредсједника Епархијског управног одбора г. Коста Нинковића, изабран је г. Блажо Паповић.

На крају сједнице Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије се захвалио свим члановима Епархијског Савјета и Епархијског управног одбора на одзиву и указао на смјернице у раду за текућу 2011. годину.

фотографије:

http://www.eparhija.me/sjednica-eparhijskog-savjeta-i-eparhijskog-upravnog-odbora-11

[Guest]

Друга недјеља Часног поста

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 20. марта, уз саслужење бројног свештенства, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Током Литургије Епископ Јоаникије рукоположио је у чин ђакона Мирослава Михаиловића, студента Богословског факултета у Београду.

Светом богослужењу на Другу недјељу Часног поста, у ком је појао црквени хор Свете мати Анастасије, присуствовао је вјерни народ архијерејског беранског намјесништва, који је приступио Светој тајни причешћа.

http://www.eparhija.me/druga-nedjelja-casnog-posta-11

[Guest]

Изложба "Манастир Хиландар" у Никшићу

Преосвећеног владику Јоаникија, присутно свештенство, монаштво и бројну публику у сали Митрополита Саве Косановића, поздравио је, у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, проф. мр Мирко Тољић. Он је дајући неколико уводних напомена о аутору изложбе, који је иначе рођен на Цетињу 1954. године, а деценију и по је велики поклоник Манастира Хиландара, најавио скоро излажење његове фотомонографије о српским светињама на Светој гори.

Изложбу је благословио и пригодним словом отворио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Преосвећени Владика је казао да се на фотографијама Миша Бранковића запажа иконичност, јер су одраз духовности, коју посједује како сликани објекат, тако и умјетник, који је заузео прави став према љепоти манастира Хиландара.

„И сама архитектура наших светиња, а нарочито манастира Хиландара је иконична. Када гледамо манастирска здања, пиргове, конаке, куполе, нарочито цркве, капеле и параклисе, уочавамо како су монаси и црквене архитекте у средњем вијеку знали да савладају тежину материје, прецизније, знали су да материју ослободе од сопствене тежине и прожму је духовношћу. Погледајте високи пирг Светог Саве у Хиландару и видјећете нешто што је помало неприродно и несхватљиво, нарочито за оно вријеме када није било жељеза, ни армираног бетона, да је тај пирг у свом врху шири него у средини или у подножју. Та архитектура свједочи о оној обрнутој перспективи која је карактеристична за православну иконографију, па дакле и за архитектуру, а нарочито за духовност. Љепота Хиландара, љепота његове архитектуре није само спољашња. Ови зидови нама су много привлачнији по ономе што скривају – по љепоти која је унутра, у самом храму манастира Хиландара, у његовим ризницама, параклисима и у духовности његових житеља“, рекао је Владика Јоаникије.

Он се осврнуо на везе које је српски народ имао кроз историју са Хиландаром, светињом у којој је дух Светог Саве присутан и данас и осјећа се у његовој архитектури, иконопису и свему што је сачувано у овом светогорском манастиру. Многе знамените личности у историји Српске Цркве и народа, подсјетио је Његово Преосвештенство, остале су запамћене у љетопису Лавре Немањића, почевши од Епископа зетског Јевстатија, родом из Будимље, потом јеромонаха штампара Макарија, првог Патријарха српског ћириличног штампарства, Светог Василија Острошког, архимандрита Арсенија Гаговића и многих других.

„Манастир Хиландар нас, ево, све до наших дана, привлачи и сабира. Он је духовни ослонац цијелом српском народу. Он је наша светиња која нас повезује са Византијом, са Светом Гором атонском, која нас укључује у духовне и културне токове православне васељене, те, према томе, Хиландар није само српски, него је он, прије свега, светогорски манастир, као што је замислио Свети Сава да један манастир на Светој гори буде прибјежиште за оне који из српског отачаства желе да се подвизавају на Светој Гори. То не сужава његове свеправославне ширине и димензије. Недавно сам био у Хиландару и видио обновљено манастирско братство, можда понајмлађе на Светој Гори атонској. Обнављају манастир послије пожара, враћајући му ону првобитну љепоту. Није лако гледати изгорјеле манастирске конаке, али, охрабрује љубав са којом се обнавља наша светиња, па треба само имати мало стрпљења и помоћи колико се може. Вјерујем да ће Хиландар бити обновљен, ако Бог да, за пет до десет година. Заблистаће опет у свом пуном сјају и бити по својој љепоти и свом значају, сигурно, у првих пет манастира на Светој Гори“, истакао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Изложбу чине фотографије забиљежене у периоду од 1995. до 2010. године и, према ријечима самог аутора, највећи дио изложених радова настао је прије пожара, који је 2004. године задесио Свети Манастир. Фотографије Миодрага Бранковића јединствене су и по томе што је манастир Хиландар, техником штампе на сликарском платну, први пут приказан на нашим просторима.

Поставку је до сада видјела публика у преко деведесет градова у Србији и иностранству. Изложба ће у Црквено-народном дому у Никшићу бити отворена до 31. марта.

фотографије:

http://www.eparhija.me/izlozba-manastir-hilandar-u-niksicu

[Guest]

Литургија на Младенце

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у уторак, 22. марта на празник Светих 40 мученика Севастијских, Свету Архијерејску Литургију у цркви Преображења Господњег на Жабљаку. Након Литургије одржан је братски састанак свештенства Епархије будимљанско-никшићке.

Његовом Преосвештенству саслуживало је више свештеника и ђакона Епархије, а Светом богослужењу је у великом броју присуствовао вјерни народ парохије жабљачке.

Јеванђељску проповијед читао је ђакон Остоја Кнежевић, а сабраном свештенству, монаштву и вјерницима ријечима бесједе обратио се Преосвећени Владика, који се осврнуо на значај Свете тајне покајања.

"Није случајно Господ, дошавши у овај свијет, своју проповијед почео настављајући проповијед Светог Јована Крститеља: "Покајте се, јер се приближи Царство небеско". Кроз покајање не само да се ослобађамо од својих гријехова, него се просветљујемо, обнављамо и правимо мјеста у свом срцу да се у њему настани Господ. Дивне примјере покајања имамо у Светом писму, а најбољи је онај, који се, по промислу Божијем, догодио за поуку свима нама. Један од праведника Божијих, а то је цар Давид, пао је у тежак гријех, али, Господ је њега показао као велики примјер покајања."

Владика будимљанско-никшићки Господин Јоаникије је истакао да свако вјерујући треба да постане примјер покајања, а то је могуће само уз поправљање, напредак и духовни раст.

"Духовно узрастају само они који знају да се кају за своје гријехе, који су способни да уоче своје мане, недостатке, сагрешења и своја помрачења, који знају да исповједају своје гријехове, а исповједање гријехова је отварање своје савјести, а истовремено је и право исповједање вјере. Кроз исповијест, када је искрена и од срца, а исповјест таква увијек треба да буде, показујемо повјерење у Господа, ослањамо се на Његову ријеч, ослањамо се на Њега, извршавамо оно што је Он рекао, и није случајно што се исповијест увијек убрајала у седам Светих тајни, јер преко ње дјелује благодат и милост Божија".

"Када знамо да се кајемо и исповједамо, онако како је Господ рекао, код својих свештеника, ми тиме показујемо повјерење у Цркву којој је Господ Исус Христос глава, и тада нас, заиста, просвјетљује свјетлост Божија. Да бисмо знали да се кајемо треба прво да научимо да се Богу молимо, да знамо колико је молитва значајна за наше духовно напредовање, за наше спасење, колико је молитва значајна и потребна за сваку заједницу", поручио је у својој бесједи Преосвећени В ладика.

Након Свете Архијерејске Литургије, у Парохијском дому на Жабљаку одржан је братски састанак свештенства, којем је присуствовало 35 свештених лица и пет монахиња из Епархије будимљанско-никшићке.

фотографије:

http://www.eparhija.me/liturgija-na-mladence-11

[Guest]

Саопштење за јавност са састанка свештенства Епархије будимљанско-никшићке

На празник Светих мученика Севастијских 22. марта 2011. године, обављен је Братски састанак свештенства Епархије Будимљанско-никшићке на Жабљаку. Сабрање је започело Светом архијерејском Литургијом, а послије свете службе свештеници и старјешине манастирâ из цијеле Епархије, сабрали су се у новом парохијском дому. Састанком је предсједавао надлежни архијереј Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Свештеници су изразили необичну радост због духовне обнове народа и обнове старих и изградње нових светиња, благодарећи несебичној помоћи побожног народа и многобројним добротворима.

На састанку је највише било ријечи о пастирском раду свештенства и о духовном стању у којем се налази вјерни народ. Размотрене су, такође, могућности унапређења јеванђељске мисије, с акцентом на парохијске заједнице.

Свештеници су у потпуности разумјели потребу Цркве да се, поред древног сједишта Епархије Будимљанско-никшићке у манастиру Ђурђеви Ступови, успостави и административни центар Епархије у Никшићу, што је однедавно и учињено.

Поводом предстојећег пописа становништва у Црној Гори, свештенство Епархије Будимљанско-никшићке осуђује сваки притисак на грађане било из којег правца долазио, а најопаснији је онај који може да дође од власти и идеолошки острашћених моћника. Изузетно је важно и пред Богом и пред људима да сваки грађанин одбаци било какав притисак или уцјену и да се слободно изјасни о својој вјерској, националној и језичкој припадности.

Проводећи дане Часног поста у молитви за умножење мира и љубави, свим вјернима и свим људима добре воље честитамо долазећи празник Васкрсења Христовог, поздрављајући вас радосним и свеобнављајућим поздравом:

                                          ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Информативна служба Епархије Будимљанско-никшићке

http://www.eparhija.me/saopstenje-sa-bratskog-sastanka

[Guest]

Велика је срећа спасити некоме живот

Црквена општина Бијело Поље, у сарадњи са Браством православне омладине „Светог краља Милутина“, организовала је у петак, 25. марта акцију добровољног давања крви, у просторијама Одјељења за трансфузију бјелопољске Болнице. Овом приликом крв је дало око 40 хуманиста.

Према ријечима јереја Златка Василића сваки хришћанин је дужан да чини добра дјела, на сваком мјесту и у прилици кад то живот поставља пред њега.

“Од доброг дјела, благе ријечи и помоћи своме ближњем не треба бјежати, већ увијек притрчати у помоћ, јер је стално некоме од наших ближњих помоћ потребна, без обзира на то којој вјери и нацији припадају“, казао је свештеник Василић.

Наши ближњи, наглашава о. Василић, нијесу само наши родитељи и рођаци, већ сви људи на земљи.

“Зато је чин давања крви један од најхуманијих које човјек може да учини. Тиме испуњавамо Христову заповијест да ће се спасити свако онај ко живот свој положи за ближњега. Давање крви је давање себе другоме, то је први и велики корак ка спасењу“, казао је јереј Златко Василић.

Драган Ђукић из Бијелог Поља се са радошћу одазвао да, на позив Црквене општине, помогне у прикупљању за људски живот најдрагоцјеније течности.

“Драго ми је да учествујем у једној овако хуманој акцији и за мене је то велика срећа“, прича о свом гесту Бјелопољац Драган Ђукић.

И Миленко Фуртула се радо одазвао хуманом гесту мајке Цркве. Каже да је изузетан осјећај кад човјек може да помогне ономе коме је помоћ потребна.

“Поштујући своју вјеру обавезни смо да чинимо добра дјела“, каже Фуртула.

Међу четрдесетак давалаца присутна је била и Ранка Дамјановић.

“Срећна сам што је оваква једна акција организована у нашем граду. Лично мени, велика је част и обавеза да учествујем у нечему што може бити од помоћи ономе ко је у невољи, а, нарочито, ако може да спаси нечији живот“, каже Дамјановићева.

Предсједник Удружења доборовољних давалаца крви Гојко Шестовић објашњава да се давање крви организује једном мјесечно преко Клуба давалаца. Он истиче да су током ове године крв дали припадници Центра безбједности Бијело Поље, потом чланови Извршног одбора Исламске заједнице, а сада и Православне Црквене општине Бијело Поље. У априлу се очекује долазак 23 клуба добровољних давалаца крви са простора бивше Југославије, за шта је потребна помоћ локалне самоуправе.

[Guest]

Састанак Преосвећеног владике Јоаникија са првим људима општине Мојковац

Његово Преосвештенство Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија примили су у петак, 25. марта новоизабрани предсједници Општине и Скупштине општине Мојковац г. Драган Савић и г. Славенко Блажевић.

Разговору, који се водио у згради мојковачке Општине, присуствовали су и протојереј Александар Крговић, старјешина мојковачког Саборног храма Христовог Рођења, Радован Дамјановић, предсједник Црквене општине Мојковац, Милисав Ћорић, предсједник Одбора за изградњу Саборног храма и Светислав Смоловић, члан Црквене општине и предсједник Црквеног одбора храма Свете Тројице у Прошћењу.

Преосвећени Владика је првим људима мојковачке општине честитао на изабраним функцијама, пожеливши им успјех у раду. Осим о економском и привредном животу Мојковца, на састанку је било ријечи о преосталим радовима на уређењу Саборне цркве Христовог Рођења, а тичу се озелењавања и украшавања црквене порте. Општина Мојковац ће, како се чуло овом приликом, пружити помоћ у овим радовима.

Саборна црква Рождества Христовог у Мојковцу, да подсјетимо, освештана је на Божић 2008. године. Свету Архијерејску Литургију са чином освећења одслужили су тада Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Према ријечима надлежног пароха протојереја Александра Крговића ускоро се очекује почетак изградње Парохијског дома у Мојковцу, чиме би се значајно побољшали услови за одвијање црквеног живота.

[Guest]

Одслужен помен за покој душа страдалих Пивљана и Величана

У суботу, 26. марта, на празник Преноса моштију Светог Никифора Цариградског, неколико свештенослужитеља наше Епархије служило је Свету заупокојену Литургију у храму Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви.

Литургијом је началствовао јеромонах Лазар, настојатељ манастира Заграђе, уз саслужење јереја Миодрага Тодоровића, јеромонаха Јефтимија, старјешине никшићког Саборног храма и јеромонаха Арсенија, сабрата манастира Косијерево. Као и претходних година, током Часног поста, одслужен је помен за покој душа страдалих житеља пивског краја у Другом свјетском рату. У молитвама Господу поменуто је 1918 имена мученички уморених мјештана из Пиве и око 500 Величана, са којима се Пивљани саосјећају као браћа по страдању. Они су се, благословом Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, званично и братимили на празник Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља прошле године, тачније на дан када је 1943. године у Долима у злочиначком походу њемачког окупатора, потпомогнутог хрватским и муслиманским припадницима Ханџар дивизије, убијено 522 житеља овог села, махом нејачи, стараца и жена, међу којима је било и 109 дјеце, млађе од седам година.

Вјерницима сабраним у Заупокојеној Литургији обратио се свештеник Миодраг Тодоровић, говорећи о Долима као светом мјесту на којем су наши преци пострадали свједочећи припадност Христу Господу.

"Много година смо окретали главу од овог мјеста и убјеђивали себе да се у Долима ништа није догодило. Окретали смо главу од овог и других бројних стратишта зато што смо окретали главу од самог Бога, а свој поглед и пажњу упирали на разне овосвјетске идеологије. И тек кад смо се нагледали и заситили свега тога морали смо у једном тренутку погледати према Богу. Кад смо погледали према Господу погледали смо и према овој светињи и видјели у наручју Божијем мученике овдје пострадале и многе друге који су крстоносно положили своје животе, надајући се Васкрсењу и вјечном животу", казао је отац Миодраг.

Он је говорио о посту и покајању кроз које се вјерујући човјек припрема да достојан дочека празник Васкрсења Христовог. Осјећај грешности и нашег несавршенства носи истовремено и призвук чежње да будемо савршени, што ближи и што сличнији Господу. Хришћани, према ријечима свештеника Тодоровића, знају да је мјера уставршавања безгранична и да је заповијест Христова водиља и мјера живота свакоме од нас.

"То саображавање са Христом показали су наши очеви, дједови, браћа, сестре, мајке. Било је, сјетимо се, на више мјеста у Пиви, код Благојевића и Аџића, да су дјевојке, гледајући како страда њихова родбина и да се ради о њиховом образу, скакале у ватру. То није било самоубиство, него страдање. Оне су у тренутку схватиле смисао страдања, да страдање није пропаст, него васкрсење, сједињење са Господом. Зато, гледајући на ово свето мјесто и сјећајући се наше браће, очева и мајки, схватамо да су они данас потребнији нама, него што смо ми потребни њима. Они су хришћански, људски и човјекољубиво пострадали и положили свој живот за Царство небеско, за оно што је немјерљиво и, у том смислу, нас опомињу и уче ономе што је Свети цар Лазар посвједочио, а они наставили "земаљско је за малена царство"," нагласио је јереј Миодраг Тодоровић и додао:

"Данас када се многи од нас питају ко смо, одакле смо, који је наш идентитет и који је наш језик, помало је тужно, послије 10-12 вјекова писмености, послије "Мирослављевог јеванђеља", "Октоиха", Морачког и Пивског манастира, Студенице, Жиче, питати се о свом идентитету. Поготово је чудновато да се о свом идентитету питамо послије Дола, Велике, Јасеновца, Јадовна... Заиста не требамо да се питамо о свом идентитету ако знамо да је наш најдубљи идентитет у Христу и да дио нашег идентитета чини све оно што је произишло од Христа и до нас дошло преко Ћирила и Методија, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Василија Острошког“, казао је у својој бесједи свештеник Тодоровић.

Током Свете заупокојене Литургије, која је служена у спомен-цркви Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, изграђеној за покој душа невиних жртава пивских Дола, обављено је причешће. Свештенство је, у присуству вјерног народа, опојало мјеста на којима су 7. јуна 1943. страдали долски мученици.

Сабране вјернике и свештенство је, са гостопримством, дочекао у Пивском манастиру јеромонах Данило (Трпчевски), иначе игуман манастира Ђурђеви Ступови. У име представника Величана, пригодном здравицом, обратио се г. Боро Бошковић.

http://www.eparhija.me/zaupokojena-liturgija-dola-11

[ČtecMiloš]

A ko je služio? dance67890 Otac Lazo, otac Šujo koga su Avijevci napadali, otac Arsenije i otac Jeftimije

[Guest]

Изградња Светосавског духовног центра у Плаву

Црквени живот у Плаву ускоро ће бити значајнo унапријеђен. Изградња и уређење Светосавског духовног центра биће завршени, очекује се, током ове године, а неколико просторија већ је приведено намјени.

Светосавски духовни центар у Плаву гради се према пројекту архитекте Ранка Вуканића и инжењера Бранислава Л. Дашића и Јасне Дашић. Будући црквено-народни дом подиже се на темељима руинираног складишта, који се налазио у манастирском комплексу Брезојевица, па се, извјесно вријеме, чекало на добијање судске пресуде о тада спорном земљишту. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, формиран је Одбор за изградњу Светосавског духовног центра, са адвокатом г. Браниславом Дашићем, на челу. Након добијања потребних законских дозвола радови су почели у љето 2009. године.

Ријеч је о објекту чија површина је у основи 487 метара квадратних, са надзиданим поткровљем на истим габаритима. Неколико просторија већ је приведено одређеној намјени, а, према ријечима јеромонаха Георгија, игумана манастира Брезојевица, очекује се да ће изградња и уређење бити завршени током ове године када ће плавски Црквени дом бити освештан и предат вјерном народу на коришћење.

У Светосавском духовном центру биће смјештена библиотека манастира Брезојевица, а налазиће се и мала сала за састанке и велика за организовање црквено-народних сабрања. Добијањем адекватног простора обновиће се и неке од активности православне омладине, попут фолклорне секције која је привремено престала са радом.

Дјечији црквени хор, чији чланови су полазници школе вјеронауке, поје на недјељним и празничним литургијама у Манастиру. Хором, који у свом саставу броји 40-ак ђака, руководи Марија Дашић, студент Учитељског факултета. При манастиру Брезојевица активна је од 2006. године и школа вјеронауке за дјецу и старију омладину, а часови се одржавају послије недјељне Литургије. Полазници ове школе, са њиховим вјероучитељем јеромонахом Георгијем, припремају и учествују у већем дијелу програма Светосавских академија, које се, посљедњих година, у Плаву организују, такође, под окриљем ове Свете обитељи. Интересовање је велико и може се рећи да се основама наше Свете вјере православне, на овај начин, подучио значајан број дјеце основношколског узраста, од којих су неки сада средњошколци и студенти.

Градњу Светосавског духовног центра прилозима и добровољним радом помогли су сâми мјештани Брезојевице, а значајан приложник, како нас је информисао игуман Георгије, је Влада Републике Србије.

http://www.eparhija.me/svetosavski-duhovni-centar-plav

[Guest]

Знамење Божије милости и љубави

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу 27. марта, трећој недјељи Часног поста, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Архангела Михаила у Књажевцу код Андријевице.

Преосвећеном Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког: протојереј-ставрофор Боро Врховац, надлежни парох, јереји Жељан Савић, Стаменко Станковић и Ненад Бубања и јерођакон Агапит, сабрат манастира Ђурђеви Ступови. Вјерном народу сабраном у светом богослужењу архипастирском бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије. Он је казао да је једна од највећих тајни Божијих, којих је препун овај свијет, тајна Божије љубави и Божијег човјекољубља. Ова тајна се открива преко Крста Христовог, јер је то љубав која се жртвује за ближње, за спасење свијета, то је она љубав Христова која се жртвује за грешнике, за овај пали свијет који је, иако Божији свијет, слободном вољом одступио од Бога.

“Данас, у трећој недјељи Великог Часног Поста, славимо Крст Христов, високо Га уздижемо изнад цијеле васељене да се Њиме освете наше очи и наша срца, наше мисли и наша осјећања, да нас преко Крста Христовог дотакне љубав Божија, која нас исцјељује и искупљује жртвом Христовом, ослобађа од гријеха, обнавља наше биће, а тиме обнавља и наше заједништво“, рекао је Владика Јоаникије.

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије је нагласио да треба да се потрудимо да примимо Божију љубав, која нам се нуди преко Крста Христовог, а те благодати удостојићемо се ако отворимо своје срце за Бога, ако, у своме срцу и својим мислима, направимо мјеста за Бога живога.

“То је Њему милији стан од свих других свјетова и свих других станова, да станује у срцу човјечијем, али ми наше срце треба да припремимо да би се у њему настанио Господ. Треба да очистимо своје срце од сваког зла, сваке прљавштине, сваког гријеха и да се испунимо вјером, надом и љубављу. Треба да се молимо Богу, а онда ће се Господ, милошћу својом, настанити у нама, промијениће се наш живот и наш поглед на свијет. Тада ћемо сав овај свијет доживјети као творевину Божију, као рај, јер Господ од овог свијета хоће да направи рај, да га преобрази да би у њему живјели као у рају, да би из њега нестала мржња, да би нестало сукоба, да би у њему завладала љубав“, поручио је Преосвећени Владика.

“Овдје, у овом Светом храму, у малом мјесту Андријевици, пројавила се милост Божија прије неколико година. Овдје је почетком Часног поста промироточио овај Часни Крст, који је донесен из Јерусалима и који је освећен на гробу Христовом. То је знамење Божије љубави, јер, Свето миро је знак милости Божије. Божија љубав дјелује свуда, а овај крст је донесен са гроба Христовог, са оног мјеста на којем се јавила побједа над смрћу, јер Господ Исус Христос је умро за нас, али је и васкрсао, својим Васкрсењем нас обасјао и јавио нам радост Васкрсења свог. Зато је Његов Крст колико символ Његове смрти толико и символ и знак Његовог Васкрсења и Његове побједе“, закључио је Владика Јоаникије.

Саборни храм Светог Архангела Михаила у Књажевцу код Андријевице је велика светиња за вјерни народ овог краја. У марту 2009. године, на празник Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, промироточио је крст, донијет из Јерусалима. Од тада се Благословом Преосвећеног Епископа Јоаникија, увијек на Крстопоклону недјељу и Крстовдан у овом светом храму служи Света Литургија.

Саборна црква Светог Архангела Михаила у Андријевици подигнута је 1887. године у спомен на славну побједу Васојевића над Турцима, која се одриграла десет година раније на Буковој Пољани.

http://www.eparhija.me/krstopoklona-nedelja-andrijevica-11

[Guest]

Крстопоклона недјеља у Бијелом Пољу

У недјељу 27. марта, трећој недјељи Часног поста, у православној Црквеној општини Бијело Поље Литургија Светог Василија Великог служена је у храмовима Светих Апостола Петра и Павла гдје је началствовао протојереј Дарко Пејић, као и у храму Светог Николе у Никољцу, гдје је служио протојереј-ставрофор Мираш Богавац. У цркви Светог Николаја Српског у Његњеву, служио је јереј Златко Василић.

У својој бесједи којом се обратио сабраном народу свештеник Дарко Пејић је опоменуо вјернике на ријечи Јеванђеља Христовог: Ко се Мене постиди пред људима, одрећи ће се Син Човјечији њега пред Оцем небеским.

“Дешава се да за вријеме свечаних Литија на Петровдан и Цвијети, док улицама пролази Часни Крст, један број људи умјесто достојног стајања и поклоњења пред великом Светињом, сједи за столовима кафића, приковани тако за земљу. Док год се због стида, или било којег другог разлога, не прекрстимо, сами не устанемо и поклонимо Крсту, неће ни Господ нас погледати и подићи нас“, рекао је о. Дарко.

Он је нагласио да у овом времену општег отпадништва од вјере посебно морамо имати на уму да “само закриљени Христом и Крстом Његовим можемо да се надамо нечему добром“.

“Тако ћемо се удостојити заједнице са Светим прецима нашим – Светим Савом, Светим Василијем Острошким, Светим Петром Цетињским и другим Светитељима, како би се, подражавајући животима њиховим, и ми удостојили небеског Царства Христовог, закључио је отац Дарко.

На Светој Литургији у бјелопољској Саборној цркви одговарао је дјечији хор Светог Николе, предвођен г. Надом Раховић.

http://www.eparhija.me/krtopoklona-nedelja-bijelo-polje-11

[Guest]

Предавање Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија у Подгорици

                             

Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије одржао је у Крстопоклону недјељу, 27. марта, у Духовном центру Црквене општине Подгорица, предавање на тему "Света Гора и Светогорци данас".

Преосвећени Владика је говорећи о својим доживљајима Свете Горе подсјетио, најприје, да су српски монаси, почев од Светог Саве, могуће и много раније, оставили дубоки траг на Светој Гори, а дубок и непролазан траг оставили су и наши добротвори, краљеви, цареви, касније деспоти, па све до најновијих времена. Много садржаја у нашој култури, историји, традицији, према ријечима Владике Јоаникија, има свој коријен на Светој Гори, то јесте у светогорском искуству и светогорском предању које се преносило и у таласима запљускивало наше отачаство.

За оне који повремено долазе и посјећују Свету Гору живот монаха изгледа као да се не мијења, јер оно што је од суштинског значаја остаје непромијењено вјековима, нагласио је Његово Преосвештенство и додао:

"Докле год има манастира на Светој Гори обављаће се монашко молитвено правило, служиће се свете службе, јер то је најважније. Зато је Света Гора, ипак, други свијет у односу на овај и то много значи за оне који оду на Свету Гору. Тим одласком они добијају прилику да се, на неки начин, ослободе од овог свијета и да се вежу за свијет који долази, за Царство небеско, за Христа Господа, да посвете свој живот Богу, да служе Богу и извршавају заповијести Господње, да се труде да се испуне Божанским врлинама, да ојачају вјеру, љубав, наду, да у свом срцу направе мјесто у коме ће обитавати Господ", рекао је Владика Јоаникије.

У свом предавању он се осврнуо на царски сјај некадашње Византије, који је и сада присутан како у Хиландару, тако и другим светогорским манастирима. Заједништво православних народа и различитост језика, култура и традиција, према ријечима Преосвећеног Владике, такође плијене на Светој Гори, а за оне који повремено посјећују ово свето мјесто, ипак су богослужења, а нарочито, свеноћна бденија нешто посебно. Она у Хиландару почињу негдје око 2 сата и трају до 7 ујутру.

"Примјећује се на ономе, коме је Бог дао прилику да буде на Светој Гори, да се он много обогати и испуни, јер га прожме дух молитве. Кад је човјек прожет молитвом, прожет духовношћу, кад је у прилици да се непрестано напаја духом молитве и светогорске духовности, читаво његово биће се просвјетљује. Не може се рећи да он постаје паметнији, али постаје нови човјек. Циљ хришћанског пута и јесте обновљење нашег бића, нашег осјећања, обновљење нашег ума. То су духовни дарови које даје Света Гора. Тако се усавршавају подвижници љубави Божије на Светој Гори Атонској", нагласио је Његово Преосвештенство.

Преосвећени Епископ Јоаникије је, са бројном подгоричком публиком, подијелио своја сјећања на неке од Хиландараца из старије генерације. Оца Арсенија срео је када је, као студент, први пут посјетио Свету Гору.

"Када сам на улазној капији угледао оца Арсенија, који је касније постао великосхимник и добио име Агатон, помислио сам да се појавио Свети Сава. Наравно, то није Свети Сава, али је Светитељев дух био на њему. Као да се појавио неко од Немањића, царски син у монашкој раси. Отац Арсеније је тада већ био старац, и мој први утисак је да је он монах старац, а у исто вријеме он је могао бити и цар. Иако нијесам срео ниједног православног цара, али сам срео неке монахе и то ми је довољно. Јер, они који су постигли идеале монашког живота, они су, заправо, постали цареви."

"Кроз његово смирење, кроз његову молитвеност, види се да је он достигао царско достојанство, зато што га је Господ, Цар царева и Господар господара, обдарио даровима, који су већи од свих оних дарова које посједују цареви. Монаси немају земаљску, али добијају духовну власт. То је власт над сопственим страстима и слабостима, које свако од нас има. То је власт на коју и ми можемо да се ослонимо, власт која побјеђује наше гријехе, јер такви дарови се никада не дају да би неко сам у њима уживао, већ се дају да би били на корист Цркве и на спасење ближњих. Знао је то отац Арсеније, који се скривао и бјежао од разговора, па је права повластица била ако прихвати да макар пола сата поразговара са вама", истакао је Његово Преосвештенство.

Он је нагласио да дарови, које је посједовао отац Арсеније, нијесу били препознати међу сабраћом Хиландарцима, који су га неријетко и потцјењивали. Међутим, врлине оца Арсенија помињали су грчки монаси, међу њима и чувени духовник, старац Пајсије.

"Било је задивљујуће гледати тог старца како улази у храм. Он је на Светој Гори провео читав живот и никада није излазио са Свете Горе, па би се могло претпоставити да је за њега улазак у храм просто једна природна ствар, међутим, он је увијек цркви прилазио са великим страхом Божијим, крстећи се, клањајући се, цјеливајући иконе, пред сваком правећи поклон. Иако стар, био је јако хитар. Његова духовна сила давала је снагу и његовом тијелу, све до краја живота."

"Па како је само стајао у цркви. Увијек је изгледао отмено, иако су на њему биле обичне монашке ризе, могуће неиспеглане и не баш нарочито чисте, али та унутрашња духовна отменост је пробијала и стварала утисак отмености. Са нарочитом пажњом је пратио богослужења и свака ријеч се дотицала његовог срца. То су духовници, који су кроз службу Богу живоме, Који је Логос, вјечна ријеч Божија, постали осјетљиви и његово биће прима духовну садржину сваке богослужбене ријечи. И ви видите монаха који кроз молитву, захваљујући својој великој просвијетљености и духовној осјетљивости, непрестано богослужи, непрестано се моли Богу и непрестано је у општењу са Богом."

"Нијесам имао прилику да будем на његовој сахрани, мада ми је посљедњи пут причао и о томе како се треба припремати за смрт. Говорио је много о исповијести. Он, старац од 80 година, препун духовности ишао је код младог игумана, оца Пајсија у то вријеме, да се исповиједи, па би клекнуо пред њим, исповиједао своје гријехе и тражио од њега савјет. Толико је било његово смирење. Говорио је о значају исповијести и примању Светих тајни нарочито када дођу болести и посљедњи дани. Тако се догодило и са њим. Причестио се и упокојио. Смрт за Светогорце није нешто трагично, ни за онога који одлази, а ни за братију. Скоро свака сахрана неког монаха, праведника, који се потрудио на Светој Гори да изврши Божије заповијести и да угоди Богу, претвара се у Пасху, у крсно-ваксрсни осјећај. Кроз смрт они већ доживљавају радост васкрсења", завршио је своје сјећање о старцу Арсенију Епископ Јоаникије, напомињући да је лијепо поменути наше велике духовнике са Свете Горе, који су у Хиландару засијали врлинама.

У наставку предавања Његово Преосвештенство је говорио о утисцима које носи са недавне посјете светогорском манастиру Симонопетри и великом гостопримству са којим је, групу поклоника из Србије и Црне Горе, дочекао архимандрит Јелисеј и братство ове свете обитељи. Они његују успомену на српска доброчинства према манастиру Симонопетра, почев од ктитора деспота Јована Угљеше и са поштовањем и благодарношћу причају о Ави Јустину и Епископима наше Свете Цркве Православне.

фотографије:

http://www.eparhija.me/predavanje-episkopa-joanikija-u-podgorici-sveta-gora

[Guest]

Црквена општина Никшић добила нови Црквени одбор

Недавно је формиран нови Црквени одбор Црквене општине Никшић

                             

Дужност предсједника, по благослову Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, обављаће дипл. економиста г. Ратко Кривокапић, иначе дугогодишњи члан никшићке Црквене општине, на мјесту потпредсједника је др економских наука г. Александар Зејак, док је секретар јереј Миодраг Тодоровић, а благајник ђакон Остоја Кнежевић. Уз старјешину никшићког Саборног храма јеромонаха Јефтимија Шкулетића, чланови новог Црквеног одбора су и Драган Бојовић, Зоран Павићевић, Милорад Аџић и Миле Цицмил.

На конститутивној сједници, која је одржана у петак, 25. марта формирана је економска комисија, која ће се бавити пословањем Црквене општине, а било је и ријечи о организовању традиционалне манифестације „Дани Светог Василија Острошког“, која се током маја одржава у Никшићу.

http://www.eparhija.me/novi-crkveni-odbor-co-niksic-11

[Guest]

Литургијско сабрање на Благовијести

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на Благовијести, у четвртак, 7. априла Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.

У навечерје празника Богојављења Преосвећени Владика Јоаникије је у никшићком Саборном храму служио са свештенством службу великог повечерја са петохљебницом. На дан празника служено је празнично јутрење и часови, а у наставку Света Архијерејска Литургија у којој је Његовом Преосвештенству саслуживало више свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке. Празничном богослужењу присуствовали су бројни вјерници, којима се архипастирском бесједом обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је говорио о Благовијестима – великом празнику Цркве Божије, о благој вијести, коју је Пресветој Богородици донио Свети Архангел Гаврило, а са којом је Господ почео да домостроји спасење рода људског.

“Ова блага вијест, коју је донио Свети Арханђел Гаврило Пресветој Богородици, није само Њој упућена него преко Ње, цијелом роду људском. Овај празник прослављамо саборно, јер он има спасоносни значај за род људски. Кроз овај догађај Господ поче домостројити спасење рода људског, преко Сина Свога Исуса Христа, у овом свијету. Кроз овај догађај се сустиже воља Божија, коју благовијести Свети Архађел Гаврило, али и спремност Пресвете Дјеве, која заступа цијело човјечанство, да прихвати ријеч и вољу Божију и да постане орган промисла Божијег.“

„Пресвета Богородица је цијело своје биће, своје умне, психичке и физичке дарове посветила Богу живоме од најранијег свог дјетињства, јер је на то призвао Бог. Бог је у Њој нашао спремност да му служи постом и молитвама, творећи вољу Божију дан и ноћ, и спремност да своје срце спрема за стан Богу живоме. Од тренутка јављања Светог Арханђела, Пресвета Дјева бива сарадница промисла Божијег за спасење цијелог човјечанства. Њој Господ јавља, преко Свог Арханђела да ће родити сина и да му надјене име Исус, а име Исус значи Спаситељ“, казао је у својој надахнутој бесједи Његово Преосвештенство.

Тајна Божијег промисла о доласку Сина Божијег у овај свијет, казао је Преосвећени владика Јоаникије, није откривена ни Светом Архангелу Гаврилу, који стоји пред престолом славе Божије, али му је дато да благовијести вољу Божију, и кроз ту благу вијест испуњава се старозавјетно пророштво Светог пророка Исаије.

“Пресвета Дјева Богородица је зачела путем дејства силе и љубави Божије и то је знак промисла Божијег. Знак је у томе што је Пресвета Дјева и зачела и остала дјева, што је родила и била уједно и мајка и дјевојка. У томе је промисао Божији. Зато овај дан, у који је Господ сишао на земљу и дошао у овај свијет, овај мали Божић прослављамо данас, славећи Бога и милост Божију, славећи Пресвету Тројицу: Оца, Чија се воља испуњава, Сина Који испуњава вољу Божију и Духа Светог Који осјењује Пресвету Дјеву и чини Њену утробу широм од Небеса, да се у њој настани животворни Логос Божији, Спаситељ свијета, Спаситељ наш Господ Исус Христос.“

“Овај празник нас оснажује и укрепљује да ове дане поста издржимо и да овај Часни Пост постимо на спасење, да се још потрудимо да уђемо у Велику Недјељу, да се поклонимо Крсту Христовоме, Његовим животворним страдањима и Његовој животворној смрти, да и ми дочекамо Преславно Васкрсење, да саваскрснемо са Господом, да доживимо овдје, по мјери наше вјере и наших могућности, као предокушај свеопштег васкрсења“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

У Светој Архијерејској Литургији саслуживали су: протосинђел Никифор Миловић, секретар Епархијског управног одбора, јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина никшићког Саборног храма, јереји Миодраг Тодоровић и Данило Зиројевић, јерођакон Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови и ђакони Остоја Кнежевић и мр Никола Маројевић.

Вјерни народ је на данашњи празник, који пада у току Средопосне недјеље, приступио у великом броју Светој тајни причешћа. Причешће је вршено из три путира.

фотографије