Jump to content

Свето причешће

Оцени ову тему


Колико се често причешћујете?   

98 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      9
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      11
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      14
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      27


Препоручена порука

невезано за тему,једна ми ствар никако није јасна и волео би да неко ко уме да објашњење.Елем,спровео сам мало истраживање на форуму у протеклих месец дана,поставио сам 2 теме,ову и још једну о речима Господњим "гладан бејах...",да ли је могуће да су теме у којима се појављују речи секс,папа,артемије и тсл, посећеније и са много више коментара од поменутих...зашто... .mislise.

зато што су важније за спасење, сем тога што су практичне.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ovo nisu kanoni kolko viidim već nešto što starac Kleopa naziva kanonskim uslovima... a najprostije rečeno ovo su njegovi saveti

zato uvek treba linkovati i reći ko je napisao... da se ljudi ne zbunjuju

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li vam se ikad desilo da se na Liturgiji osecate kao u paklu, da je nepodnosljivo :unsure: ?

тако је мени изгледао почетак кад сам више полагао на грех него на оно што је испред мене.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339966874' post='661861]

тако је мени изгледао почетак кад сам више полагао на грех него на оно што је испред мене.

Dakle nisam jedina. Je l si se pricescivao u takvim trenucima?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da li vam se ikad desilo da se na Liturgiji osecate kao u paklu, da je nepodnosljivo :unsure: ?

Било пре пар недеља, док нису отворили бочна врата да направе промају.

Шалу на страну , једна моја другарица је једно време осећала страшну жеђ за време литургије, све док се не причести, тако јаку да је једва издржавала да не изађе из цркве да се напије воде.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

https://www.pouke.org...108#entry373661

lep primer jednostavnog u službi zdrave duhovnosti... za razliku od komplikovanog u službi forme

predivno ...........hvala što si ovo podelio

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Dakle nisam jedina. Je l si se pricescivao u takvim trenucima?

добро ниси помислила да си прва којој се то дешава :D

него шта сам, то ми била ракета у дупету да ме изгура пред путир кад већ немам где - назад је грех и још горе а напред излаз из тунела.

кад се човек расправи сам са собом, после је лакше :)

то је обично онај последњи и очајнички покушај ђавола да ти изазове бежанију испред путира пошто препреке више нема - благослов имаш и од Бога и од свештеника.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339967759' post='661878]

добро ниси помислила да си прва којој се то дешава :D

него шта сам, то ми била ракета у дупету да ме изгура пред путир кад већ немам где - назад је грех и још горе а напред излаз из тунела.

кад се човек расправи сам са собом, после је лакше :)

Pretpostavila sam da dodje djavo po svoje <_<.

Prvo malo rasprave sa sobom, posto sam izasla iz crkve na sred Liturgije kao oparena, bilo je uzasno :wacko: , nepodnosljivo :wacko: .

Better luck nex time :D :D :D.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339967759' post='661878]

то је обично онај последњи и очајнички покушај ђавола да ти изазове бежанију испред путира пошто препреке више нема - благослов имаш и од Богаи од свештеника.

Nisam ga imala :unsure: , da sam stigla do ispovesti, verovatno bih ostala :unsure: .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pretpostavila sam da dodje djavo po svoje <_<.

Prvo malo rasprave sa sobom, posto sam izasla iz crkve na sred Liturgije kao oparena, bilo je uzasno :wacko: , nepodnosljivo :wacko: .

Better luck nex time :D :D :D.

прво, није неподношљиво јер сумњаш у снагу и поверење које ти је Господ дао пошто је пустио такво искушење на тебе, а то је да ћеш изаћи с тим насилником на крај. друго је што ти не верујеш у дато поверење и сопствене снаге ;)

ако и изађеш мало да се издуваш, није грех, само да се вратиш и станеш испред путира, само ту мисао задржиш ...

јел се причести на крају?

мени се једном десило да су ме толико хватали грчеви у стомаку да сам морао да се пресамитим и тако да стојим на сред Литургије, то ми је једино олакшавало бол. почне у неком тренутку вид да ми се мути, не могу да се концентришем на ток молитве. нисам дозволио ни да ме вуку напоље, већ су помињали да седнем, изађем, поједем нешто и попијем ... морао је свештеник да ми спусти путир да се причестим, нисам могао да се исправим - ал како ми је извадио кашичицу из уста и како сам прогутао, тако ме је све пустило - престали грчеви, вид се повратио, бистрина у глави ... инстант тропско острво :D

нормално да сам осетио изузетну радост и победу :)

да тако Бог да осетиш велику и "неподношљиву" тешкоћу и препреку а нема ни победе без очигледног труда, уз "малу" помоћ ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1339968745' post='661903]

прво, није неподношљиво јер сумњаш у снагу и поверење које ти је Господ дао пошто је пустио такво искушење на тебе, а то је да ћеш изаћи с тим насилником на крај. друго је што ти не верујеш у дато поверење и сопствене снаге ;)

ако и изађеш мало да се издуваш, није грех, само да се вратиш и станеш испред путира, само ту мисао задржиш ...

јел се причести на крају?

мени се једном десило да су ме толико хватали грчеви у стомаку да сам морао да се пресамитим и тако да стојим на сред Литургије, то ми је једино олакшавало бол. почне у неком тренутку вид да ми се мути, не могу да се концентришем на ток молитве. нисам дозволио ни да ме вуку напоље, већ су помињали да седнем, изађем, поједем нешто и попијем ... морао је свештеник да ми спусти путир да се причестим, нисам могао да се исправим - ал како ми је извадио кашичицу из уста и како сам прогутао, тако ме је све пустило - престали грчеви, вид се повратио, бистрина у глави ... инстант тропско острво :D

нормално да сам осетио изузетну радост и победу :)

да тако Бог да осетиш велику и "неподношљиву" тешкоћу и препреку а нема ни победе без очигледног труда, уз "малу" помоћ ;)

Ne, otisla sam kuci, bilo je pakleno. Mislim da ne bih ni dobila blagoslov. Better luck next time.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...