Свето причешће

[Guest]

Upravo sam poslušao i šta reći ... sve je lepo rečeno ekstra

[Марио Токовић]

Не желим да паметујем,јер овај текст говори све.

Али желим да кажем нешто друго.Има у Цркви и горих ставова.

Типичан пример је онај када жена роди ДЕТЕ.Ако питате свештенике,о стасусу породиље,

већина ће рећи да је жена 40 дана НЕЧИСТА.

Она која је мучећи се,страдајући(да би родила другу Личност),родила Човека,

постаје НЕЧИСТА.Страшно.Нечиста је савест,незнање,затуцаност,сељацизам,

а не породиља,која доноси на свет Личност.

Она која рађа,је у том тренутку у божанској Благодати,јер твори са Господом,Човека.

Моја жена је била неописиво лепа,после другог порођаја.А био је царски рез,

била је бледа,жута,сива...али била је СВЕТА,и то се видело на њеном лицу.

Када би само могла да задржи тај лик,макар.

И онда ми каже "духовник",да је НЕЧИСТА.

Но тврдо верујем,да ће наш Давид исправити криву Дрину колико се може.

Да Господе,дођи.

[Sherlock H.]

@Mario

Potpis.

To je ubedljivo jedna od najvecih gluposti koja postoji.

Nego, jel bese ima neki kanon o tome ili sam se ja nesto presao?

[JESSY]

pricestice se u sredu,cetvrtak,subotu,nedelju

...али није требало да буде враћена , а нарочито што је то први пут....

[Mironosica]

...али није требало да буде враћена , а нарочито што је то први пут....

a mozda joj je to na korist

neke stvari nam izgledaju grubo ,a ustvari su nam na korist

[w.a.mozart]

da... možda

[Лидија Миленковић]

Оно што ме је заиста одушевило у речима, и гласу о. Миленка је одсуство сваког осуђивања, нетрпељивости (да не употребим неку "тежу" реч) према неистомишљеницима.

Мислим да, управо тиме сведочи љубав према Господу, као и љубав према ближњима, без обзира да ли су залутали и ли са на правом путу.

[Guest]

ПРИЧЕШЋИВАЊЕ НЕМОЋНИХ, БОЛЕСНИКА У ПОСТЕЉИ И ПОСЛЕДЊА ПРИЧЕСТ СВЕТИМ ТАЈНАМА ОНИХ КОЈИ СУ НА САМРТИ

Дешава се да људи због болести, немоћи и старости не могу сами да дођу у храм да се исповеде и причесте. Тада се због њиховог причешћа кући позива свештеник. Тајна причешћа се такође савршава код куће над оним православним хришћанима који су на самрти.

Свете Тајне се савршавају само над човеком, који се налази у свесном стању. Последњу причест не треба одлагати до задње минуте. Ако човек болује од тешке болести, потребно је хитно код њега позвати свештеника.

Причешће код куће обавља се резервним Светим Даровима. Они се припремају једанпут у години, на Велики Четвртак у Страсној седмици, и чувају се у специјалној дарохранилици, која стоји на светом престолу у олтару.

Причешће код куће савршава се по чину "Када је болеснику потребно дати причешће". То је последовање мањег обима, у којем свештеник чита молитве за исцељење болеснога и опроштај његових грехова. Неопходно је претрести са свештеником, како припремити тог или неког другог болесника за причешће. Болесници код куће исто се причешћују наште срца (једино се то не односи на оне који су на самрти).

Да би позвали свештеника кући код болесника, морамо доћи раније у храм (пожељно је неколико дана пре свештеникове посете, уколико стање болесника то дозвољава) и лично изложити свештенику своју молбу. Договорите се са оцем за време и дан посете, и оставите такође своју адресу и телефон. Уколико не постоји могућност да се сретнете са свештеником, оставите свој број телефона и адресу на месту где се продају свеће и остављају цедуљице са именима за помен, и напишите у каквом стању се налази болесник. Ако је стање болесника веома тешко и последња причест више не сме да чека, а ви рецимо нисте успели из неких разлога да нађете свештеника у храму, пођите у другу цркву и потрудите се да тамо нађете дежурног свештеника. Наравно, то је могуће учинити једино ако у вашем граду не постоји само један храм.

У соби где се налази болесник, пре свештеникове посете, треба припремити столић (на њему не треба да стоје непотребни предмети), прекрити га чистим столњаком или салветом и ставити икону. Такође припрема се прокувана вода, шоља и кашичица. Након причешћа болеснику треба дати комадић просфоре или антидора и топле воде. Уколико он не може сам да прочита молитве после светог причешћа, неопходно је прочитати му их наглас.

Ми се причешћујемо Светим Христовим Тајнама на исцељење душе и тела, те је причешће нарочито потребно православним хришћанима за време болести и немоћи. Може се навести пуно примера када су после исповести, јелеосвећења и примања последњег причешћа тешки болесници, које су укућани сматрали већ умрлима, устајали са одра болести.

Мени се дешавало да видим у тренутку причешћивања тешко оболелих неко нарочито просветљење њиховог разума и осећања.

Када је једна моја рођака била на самрти, дошао сам да је исповедим и причестим. Било јој је већ 90 година, и у току последње болести њен разум је био страшно помућен, бунцала је и није увек препознавала ближње. Али у тренутку исповести пред причешће разум јој се повратио и исповедала се с великим разумевањем и скрушеношћу срца, сама именујући грехове.

Други пут позвали су ме код једне наше старе парохијанке. Њено стање је било веома тешко. Истини за вољу, ја чак нисам знао ни да ли ћу моћи да је причестим. Лежала је на леђима затворених очију, ни на шта не реагујући, и само промукло дисала. Међутим, само што сам јој принео чашу са честицом Светих Дарова и почео да читам молитве пред причешће, жена се прекрстила правилним знаком крста и отворила уста за причешће.

Из књиге Света Тајна Причешћа

Манастир Клисина

[Guest - . . .-]

Пре неког времена сам покренуо тему о овом проблему:

https://www.pouke.org/forum/topic/4562-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5%D1%88%D1%9B%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8/

[Guest]

О овоме треба свештевици често да причају јер народ слабо о овмоме шта зна!

Моја баба је полупокретна , више је да кажем немоћна него што је болесна и свремена на време позовем свештеника да је причести поготово за време постова јер редовно пости.

Када сам први пут довео свештеника да ми причести бабу пре неких 5-6 година одмах у комшилуку кренула она стандардна прича: Гле , дошао поп изгледа ће да умре Мира те се исповеда

У нашем народу је дефинитивно тај проблем - стид да се позове свештеник код куће да некога причести и страх - шта сад треба свештеник да долази... и одмах крену овакве приче!

[Guest - . . .-]

Управо сам о томе говорио на теми коју сам поставио. Ја са баш са тим редовно срећем. Због једног општег незнања али и магијског схватања причешћа и вере у целини, долазимо до ових проблема те мноштво људи одлази са овога света нити исповеђена нити причешћена.

[Александар Милојков]

Ух, кад чујем ово "причест" нешто ми се слоши у стомаку... :blink2:

[Guest]

И мени искрено али ето такав је извор нисам хтео да мењам!

Битно да се о овоме прича и да народ схвати неке ствари.

[Marjanovic]

'чест. .smesko.

[Баба]

Управо сам о томе говорио на теми коју сам поставио. Ја са баш са тим редовно срећем. Због једног општег незнања али и магијског схватања причешћа и вере у целини, долазимо до ових проблема те мноштво људи одлази са овога света нити исповеђена нити причешћена.

Они који неће да се причесте да не би умрли , њих ни не треба причешћивати.

Магијски је такође схватање да причешће помаже спасењу душе по неком аутоматизму.

Нисмо ми Астерикс и Обеликс па да имамо чаробни напитак који чим попијеш одма делује.

Причешће се прима с вером , без вере оно нема никакав значај.

Много је тога магијског у веровању у вези причешћа и у Цркви и ван Цркве.

И они који се причешћују 4 пута годишње да "не би изгорели" или се "огрешили о причешће" јер су "недостојни" гледају на причешће магијски.И они које се причешћују "редовно" исто тако гледају на причешће магијски .Јер шта је то редовно? Шта уопште значи то редовно ?

Како може бити редовно или нередовно ?

Није то нека магијска терапија која се мора узимати редовно.

Причешће је саставни део литургије , на литургију се иде редовно без проскакања .

А не иде се на причешће редовно.

Да би уопште био Хришћанин у завету са Богом кроз Христа мораш се сједињавати са Богом кроз Христа , а завет се састоји у томе да се човек сједињује са Богом, ми тренутно имамо тај начин кроз причешће и саборну литургијску молитву . Други начин немамо , мож се деси , али још није.

Каже тако неки " ја се редовно причешћујем" , ајде , значи ти си редовно Хришћанин а неки други је нередовно Хришћанин.

Ма нема тога, или јеси или ниси Хришћанин.

И попови су као и наш народ склони ( јер су деца свога рода народа Српскога , чудно звучи у ова жута времена ал замислите истинито је то) оваквом магијском доживљавају причешћа.

Тако они који су заменили причешћивање лаика са 4 пута годишње на " редовно" нису ништа друго променили до приступ магијском чину. Пре је магијски чин био толико страшан да је практично постао непожељан а данас је захваљујући директиви с врха и неким клинцима и младим верницима постао пожељан и ту сад имамо нови приступ магијском чину као пожељном да буде редован.

Али и даље мислимо и гледамо на причешће као на нешто одвојено од евхаристије, од литургије, од заједнице , од завета .

Ето тако ја сам сада редовно Србин а био сам 4 пута годишње. Ако може ово онда може и Хришћанин.