Свето причешће

[И.стојковић]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=12368.msg393805#msg393805 date=1301197037]

ајде што је хтео да те васпита, али тако нечим реченим и урађеним 

извини, али просто не знам да ли да се насмејем или заплачем над тим човеком јер је себе идентификовао са Господом. winter :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229:

замисли молим те, Бог даје, ти пришо пошто си се удостојио да дођеш па макар и на само причешће, а свештеник ускратио једном од најревноснијих, па се још правда Божјом Промишљу како је он уствари тај бог који ти је и ускратио.

и то због кашњења ЈЕДНОМ - трес шамарчину да ти је зазвонило у глави.

па није као да си закаснио на Други Васкрс, аман.  joooj joooj joooj joooj

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

ја сам понекад просто фасциниран шта прочитам.

мога је его да ти савије на сасвим други начин, а не ускраћивањем светог причешћа - прозивањем пред свима да те стави за пример како се НЕ долази и НЕ касни у цркву на Литургију, али да је милост Господња већа од сваке уображености  и лењости и прихвата и најгоре грешнике, рецимо ...

ал ово ми је стварно ужасан пример васпитавања.

Милане, брате мој,

Не слажем се са Тобом по овом коментару, а ево и неколико разлога.

И сам знаш да је Света Литургија целовитост, приказање будућег у садашњости, подсећањем на прошлост и сведочења из прошлости. Са тог гледишта, ми не присуствујемо већ учествујемо у Литургији итиме је чинимо целовитом. Е сад, кад то већ знам и сам, свештеников одговор није узрок, већ последица мог покушаја, да то што већ знам пренебрегавам. Уместо израза "један од најревноснијих", пре бих написао, да сам један од оних који се труди да је на сваком Богослужењу, што значи да ме свештеници одлично познају, а самим тим знају да ја знам да је Света Литургија целовита....Коме се више Да, од њега ће се више и тражити...Самим тим, имао сам сијасет могућности, а ево само једна од њих, да бар питам свештеника, а не гордо да приђем Путиру. Надаље, сигуран сам да је било браће и сестара који су тог дана прилазили Путиру, а да су као и ја закснили на Свету Литургију. Они су Причешћени, али су приметили догађај са мном, тако да је "лек" за мене био поука за њих. Уз то, на тај начин им је посведочено да Бог није Бог једнаких, (да конкретизујем на овом случају, мене зна већина тих људи, као неког који је стално у Цркви), али да су пред Богом сви једнаки, нема елитизма.

Своје искуство сам написао, не да бих испровоцирао осуду свештеника, већ да бих умирио сестру, чије писање зрачи тугом што се њена сестра у Христу није Причестила. Зато нема разлога, да пишеш

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

Изреченим, "Идући пут, ако Бог Да", (које си болдовао у свом посту) свештеник не изједначава себе са  Богом, већ напротив, потврђује да смо сви у милости Његовој, и сам свештеник а и сви остали. Познајући Те лично, сигуран сам да Ти никад не би поставио такво питање испред Путира ( dada), но свеједно....Највећи Дар који нам Бог Даје, а који најчешће због сопственог ега, најтеже усвајамо и имплементирамо у свој живот, јесте смирење. Смирење, почиње (и доказује се, а надаље сазнајемо каква је то снага за борбу против сваког искушења), у прихватању неког догађаја, коментара, било чега што нас тренутно повређује, како би озбиљно, искрено размислили о томе. Ако спознамо да је тај други погрешио, опет ћемо смирењем јер то је од Бога, а из разлога Љубави према том другом, што је опет од Бога, лакше и ефикасније помоћи том другом да себе преиспита и да се исправи, него аргументима, доказивањима и презентацијом других, ма ко то био...

0212_rolleyes greengrin greengrin

1405_love 1405_love 1405_love

0442_feel 0442_feel 0442_feel

[dusha]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=12368.msg393805#msg393805 date=1301197037]

ајде што је хтео да те васпита, али тако нечим реченим и урађеним  :291291291:

извини, али просто не знам да ли да се насмејем или заплачем над тим човеком јер је себе идентификовао са Господом. :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229:

замисли молим те, Бог даје, ти пришо пошто си се удостојио да дођеш па макар и на само причешће, а свештеник ускратио једном од најревноснијих, па се још правда Божјом Промишљу како је он уствари тај бог који ти је и ускратио.

и то због кашњења ЈЕДНОМ - трес шамарчину да ти је зазвонило у глави.

па није као да си закаснио на Други Васкрс, аман.  joooj joooj joooj joooj

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

ја сам понекад просто фасциниран шта прочитам.

мога је его да ти савије на сасвим други начин, а не ускраћивањем светог причешћа - прозивањем пред свима да те стави за пример како се НЕ долази и НЕ касни у цркву на Литургију, али да је милост Господња већа од сваке уображености  и лењости и прихвата и најгоре грешнике, рецимо ...

ал ово ми је стварно ужасан пример васпитавања.

Милане, брате мој,

Не слажем се са Тобом по овом коментару, а ево и неколико разлога.

И сам знаш да је Света Литургија целовитост, приказање будућег у садашњости, подсећањем на прошлост и сведочења из прошлости. Са тог гледишта, ми не присуствујемо већ учествујемо у Литургији итиме је чинимо целовитом. Е сад, кад то већ знам и сам, свештеников одговор није узрок, већ последица мог покушаја, да то што већ знам пренебрегавам. Уместо израза "један од најревноснијих", пре бих написао, да сам један од оних који се труди да је на сваком Богослужењу, што значи да ме свештеници одлично познају, а самим тим знају да ја знам да је Света Литургија целовита....Коме се више Да, од њега ће се више и тражити...Самим тим, имао сам сијасет могућности, а ево само једна од њих, да бар питам свештеника, а не гордо да приђем Путиру. Надаље, сигуран сам да је било браће и сестара који су тог дана прилазили Путиру, а да су као и ја закснили на Свету Литургију. Они су Причешћени, али су приметили догађај са мном, тако да је "лек" за мене био поука за њих. Уз то, на тај начин им је посведочено да Бог није Бог једнаких, (да конкретизујем на овом случају, мене зна већина тих људи, као неког који је стално у Цркви), али да су пред Богом сви једнаки, нема елитизма.

Своје искуство сам написао, не да бих испровоцирао осуду свештеника, већ да бих умирио сестру, чије писање зрачи тугом што се њена сестра у Христу није Причестила. Зато нема разлога, да пишеш

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

Изреченим, "Идући пут, ако Бог Да", (које си болдовао у свом посту) свештеник не изједначава себе са  Богом, већ напротив, потврђује да смо сви у милости Његовој, и сам свештеник а и сви остали. Познајући Те лично, сигуран сам да Ти никад не би поставио такво питање испред Путира ( dada), но свеједно....Највећи Дар који нам Бог Даје, а који најчешће због сопственог ега, најтеже усвајамо и имплементирамо у свој живот, јесте смирење. Смирење, почиње (и доказује се, а надаље сазнајемо каква је то снага за борбу против сваког искушења), у прихватању неког догађаја, коментара, било чега што нас тренутно повређује, како би озбиљно, искрено размислили о томе. Ако спознамо да је тај други погрешио, опет ћемо смирењем јер то је од Бога, а из разлога Љубави према том другом, што је опет од Бога, лакше и ефикасније помоћи том другом да себе преиспита и да се исправи, него аргументима, доказивањима и презентацијом других, ма ко то био...

0205_whistling nesiguran leteti

1405_love 1405_love 1405_love

0442_feel 0442_feel 0442_feel

bendoff 0442_feel

Брате И. Стојковић, очекивала сам ово од тебе.

Хвала ти што ме ниси изневерио. 1405_love 0442_feel

Смиравајмо се. smej.gif

[дибидусрус]

Слажем се с тим....али заиста постоје границе кад треба реаговати.

[Михајло]

п.с

Иначе пракса у Православним Црквама је да духовник одређује пост ван званичних постова и да дозволи или не Причест.

Тако да не контам зашто мора да се напада неки свештеник..ако не форсира Причест сваке недеље за неке мирјане..

[Vlatka]

п.с

Иначе пракса у Православним Црквама је да духовник одређује пост ван званичних постова и да дозволи или не Причест.

Тако да не контам зашто мора да се напада неки свештеник..ако не форсира Причест сваке недеље за неке мирјане..

Ovde se ne radi o tome da li svestenik "forsira" Pričest ili ne već o tome da je to kod nekih sveštenika pravilo i to strogo. Slušala sam sveštenika svojim ušima koji se obraća narodu i kaže da se hrišćani trebaju pričešćivati četiri puta godišnje ili najmanje jednom. Mene lično je upozorio da ne treba da se pričešćujem više puta u toku posta,a tek van posta ... nisam se ni usudila da pitam. To bi bilo ono: " Juče krenui u Crkvu pa sada se prave pametni."

Po meni najbolje je raditi kako sveštenik kaže ne zato što smatram da je najpametniji već prosto što mislim da je to dobro da se smirujemo i malo istrpimo.Lično bi se voljela češće Pričešćivat.  Vidi Gospod sve pa što da se mi brinemo. Dovoljno je da budemo spremni za Pričest. Da nam Gospod svima da snage da istrjemo na Putu Spasenja do kraja bez obzira na prepreke na koje nailazimo i koje nam nam se podmeću. Evo i ovo je način da lakše podnesemo trpljenje. Do sada nisam razgovarala o ovom problemu mada me mnogo mučio. Sada sam to podjelila sa ostalim članovima foruma i zaist svaki komentar je bio vrijedan pažnje i koristio, nadam se i ostalim koji su pročitali. 4chsmu1

[дибидусрус]

У ситуацији у којој се сад налазимо није уопште питање Причешћивања, него је у питању рад свештеника и пастира на окупљање људи у љубави.

Нек се Причешћују једанпут годишње, ако тако сматра свештеник, али нек их тај свештеник окупи у љубави, у икони Будућег Царства! Једно без другог не иде.

Зашто свештеник који саветује 4 пута годишње приступање Чаши, нема опита духовно-практичног како је то Причестити се на свакој служби?

[Михајло]

Vladislava

Па ваљда парохијски Свештеник или духовник боље зна некога од нас?

Код њега се исповеда...и духовник даје лек...

Ако је лек да се ускрати причешће (  facenew22222222 ) ..па нека се потруди да се други пут причести!

Свакако никада нећемо бити достојни причести...али нећемо ни узимати као супу!

[Milan Nikolic]

Мени је један свештеник нагласио да се правилно (и српски) каже Причешће а не причест.

[feeble]

Мени је један свештеник нагласио да се правилно (и српски) каже Причешће а не причест.

Што је кључно за ову тему...

[Mamica Forumska]

Stvarno ste divni. Ovde ima dosta toga da se nauči i zahvalna sam vam na tome. Danas sam se pričestila posle petnaestak godina i ovo je bio veliki dan u mom životu. Bilo je prelepo, osećam veliki mir u srcu, ljubav, radost, sreću. Heh, gde mi je bila pamet svih ovih godina? Konačno nađoh pravi put i neću odustajati. :group111:

Još jednom, svima zahvaljujem na poučnim postovima. Što se tiče češćeg pričešćivanja, videću šta ću i kako ću. Ne želim da napuštam moju parohiju ali možda ponekad odem negde gde se može češće pričešćivati. Raspitaću se, mada bi mi s druge strane bilo žao što nisam u zajednici hrišćana sa mog područja koji su mi jako dragi i koji me mogu mnogo čemu naučiti. :group111:

Danas sam najsrećnija osoba na planeti! :cheesy:

Na zdravlje i spasenje draga Sanja!

Radujem se zbog tvoje sreće,a i iskušenje kroz koje prolaziš dato ti je po Milosti Božijoj da se što više učvrstiš u Vjeri i da na putu Spasenja imaš što manje nedoumica.Svi mi imamo različite stepene duhovnog uzrastanja, pa ti i sve ove odgovore na ovu temu, nastoj tako da posmatraš.Svi imamo iskustva sa oboženjem,svako na svoj način, a sve smo doživjeli prvenstveno u zavisnosti koliko smo bili gordi i spremni da saznamo istinu,otvorimo srce i predamo se iskreno Vjeri našoj.Ako pođemo od toga da smo Vjeri pristupili iskreno i čista srca,da smo spremni poštovati Zakone Božije,da smo sposobni u svakom momentu bdjeti nad dušom našom,da smo sposobni prepoznati i priznati sva sagrešenja naša sami sebi i svešteniku našem kojem se ispovijedamo,da se redovno molimo,i da redovno prisustvujemo Svetim Arhijerejskim Liturgijama onda ni učestalost pričešćivanja nije problem.Međutim ko je od nas sposoban da pored radnih ,porodičnih i ostalih obaveza u svakom momentu živi kao sveštenik ili čak monah,i da Svetoj Čaši prilazi često,a svjestan je da joj treba prići sa Strahom Božijim i dostojno se pripremiti za taj čin.Slično ovome što se tebi dogodilo i meni se dogodilo i upozorenje svog sveštenika, da se ne trebam često pričešćivati, nisam shvatila tragično, već sam ga poslušala i godinama nemam problem oko toga.Kad god osjetim potrebu za pričešćem, uredno se pripremim sve po pravilima i zakonima Crkve naše i kad god tako postupim osjetim veliku radost bez straha "da mi pričešćivanje ne bude na sud i osudu." Nadam se da ćeš i ti uz pomoć tvog sveštenika naći mjeru učestalosti pričešćivanja i da ćeš uvijek osjećati ovakvu radost poslije pričešća.Učestalo pričešćivanje može ponekad da optereti, ako nismo bili revnosni i ovoj Svetoj Tajni pristupili samo zato što to i drugi rade.Mislim da je tvoj sveštenik imao to u vidu kada je postupio tako. U Crkvi u koju odlazim,sasvim je normalno, da ako misliš da nisi dovoljno spreman za pričešće, učestvuješ u molitvi,primiš Naforu i Blagoslov sveštenika,a Svetoj Čaši prilaziš onda kad se malo više potrudiš.Niko nikome ne zamjeri već osjetimo razumjevanje jedni za druge,mada ima i onih koji sve mjere brojem a manje revnošću. Daće Bog da se svi zajedno bolje razumijemo,i trudimo da naučimo ono što ne znamo,a za početak  mislim da treba učiti poslušnost,a Gospod nam daje iskušenja da bi na njima učvršćivali svoju Vjeru.

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=12368.msg393805#msg393805 date=1301197037]

ајде што је хтео да те васпита, али тако нечим реченим и урађеним  0110_hahaha

извини, али просто не знам да ли да се насмејем или заплачем над тим човеком јер је себе идентификовао са Господом. :cheesy2: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229: :229229229:

замисли молим те, Бог даје, ти пришо пошто си се удостојио да дођеш па макар и на само причешће, а свештеник ускратио једном од најревноснијих, па се још правда Божјом Промишљу како је он уствари тај бог који ти је и ускратио.

и то због кашњења ЈЕДНОМ - трес шамарчину да ти је зазвонило у глави.

па није као да си закаснио на Други Васкрс, аман.   joooj joooj joooj joooj

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

ја сам понекад просто фасциниран шта прочитам.

мога је его да ти савије на сасвим други начин, а не ускраћивањем светог причешћа - прозивањем пред свима да те стави за пример како се НЕ долази и НЕ касни у цркву на Литургију, али да је милост Господња већа од сваке уображености  и лењости и прихвата и најгоре грешнике, рецимо ...

ал ово ми је стварно ужасан пример васпитавања.

Милане, брате мој,

Не слажем се са Тобом по овом коментару, а ево и неколико разлога.

И сам знаш да је Света Литургија целовитост, приказање будућег у садашњости, подсећањем на прошлост и сведочења из прошлости. Са тог гледишта, ми не присуствујемо већ учествујемо у Литургији итиме је чинимо целовитом. Е сад, кад то већ знам и сам, свештеников одговор није узрок, већ последица мог покушаја, да то што већ знам пренебрегавам. Уместо израза "један од најревноснијих", пре бих написао, да сам један од оних који се труди да је на сваком Богослужењу, што значи да ме свештеници одлично познају, а самим тим знају да ја знам да је Света Литургија целовита....Коме се више Да, од њега ће се више и тражити...Самим тим, имао сам сијасет могућности, а ево само једна од њих, да бар питам свештеника, а не гордо да приђем Путиру. Надаље, сигуран сам да је било браће и сестара који су тог дана прилазили Путиру, а да су као и ја закснили на Свету Литургију. Они су Причешћени, али су приметили догађај са мном, тако да је "лек" за мене био поука за њих. Уз то, на тај начин им је посведочено да Бог није Бог једнаких, (да конкретизујем на овом случају, мене зна већина тих људи, као неког који је стално у Цркви), али да су пред Богом сви једнаки, нема елитизма.

Своје искуство сам написао, не да бих испровоцирао осуду свештеника, већ да бих умирио сестру, чије писање зрачи тугом што се њена сестра у Христу није Причестила. Зато нема разлога, да пишеш

мене то нимало не би утешило или оправило од кашњења, и нимало ми не би било непријатно да га гласно испред путира питам јел он Господ, пошто је тако нешто изговорио.

Изреченим, "Идући пут, ако Бог Да", (које си болдовао у свом посту) свештеник не изједначава себе са  Богом, већ напротив, потврђује да смо сви у милости Његовој, и сам свештеник а и сви остали. Познајући Те лично, сигуран сам да Ти никад не би поставио такво питање испред Путира ( dada), но свеједно....Највећи Дар који нам Бог Даје, а који најчешће због сопственог ега, најтеже усвајамо и имплементирамо у свој живот, јесте смирење. Смирење, почиње (и доказује се, а надаље сазнајемо каква је то снага за борбу против сваког искушења), у прихватању неког догађаја, коментара, било чега што нас тренутно повређује, како би озбиљно, искрено размислили о томе. Ако спознамо да је тај други погрешио, опет ћемо смирењем јер то је од Бога, а из разлога Љубави према том другом, што је опет од Бога, лакше и ефикасније помоћи том другом да себе преиспита и да се исправи, него аргументима, доказивањима и презентацијом других, ма ко то био...

heaven crvenilo 0110_hahaha

1405_love 1405_love 1405_love

0442_feel 0442_feel 0442_feel

видиш, тебе је то (можда) оправило, ал мене је начисто саблазнило такво понашање. вероватно је перспектива познавања тог свештеника у питању између виђења догађаја између моје и твоје перспективе, али ми је металан укус крви већ остао.

свеједно остаје мој тврди закључак да нисам за такво шамарање са причешћем, дођи и једи а онда трес. да си барем хулитељ, будала, тровач или некрштен па да и разумем, тим пре што Те познајем. нема разлога да помислиш да правим поделу, елитизам или слично, ал ми је равније ово:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168848.html#msg168848

причешће је за мене далеко више средство милости обожења и подношења крста разрешења него средство млатарања, па не знам из чије руке да долази. да сам ја на месту руке, нисам сигуран да бих имао храбрости да изговорим ''прођи'' пред путиром.

на крају крајева, ако је био циљ да те опаучи за гордост - ако је, ал ако је био циљ да друге научи твојим кашњењем - онда те је само направио жртвом и поднео те сам.

али не Господом самим, није Он крив за наше слепе очи.

што се тиче мог несмирења, мислим да си више него приметио да могу да будем ужасно непријатан а Бог ме направио са мало стида и страха од човека.

а понајмање ме направио клањачем, па бих сходно ситуацији и реаговао.

мене ретко саблажњавају разне глупости и клипови, ал неке ствари су мени непојмљиве да се дешавају.

[И.стојковић]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=12368.msg400535#msg400535

видиш, тебе је то (можда) оправило, ал мене је начисто саблазнило такво понашање. вероватно је перспектива познавања тог свештеника у питању између виђења догађаја између моје и твоје перспективе, али ми је металан укус крви већ остао.

свеједно остаје мој тврди закључак да нисам за такво шамарање са причешћем, дођи и једи а онда трес. да си барем хулитељ, будала, тровач или некрштен па да и разумем, тим пре што Те познајем. нема разлога да помислиш да правим поделу, елитизам или слично, ал ми је равније ово:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168848.html#msg168848

причешће је за мене далеко више средство милости обожења и подношења крста разрешења него средство млатарања, па не знам из чије руке да долази. да сам ја на месту руке, нисам сигуран да бих имао храбрости да изговорим ''прођи'' пред путиром.

на крају крајева, ако је био циљ да те опаучи за гордост - ако је, ал ако је био циљ да друге научи твојим кашњењем - онда те је само направио жртвом и поднео те сам.

али не Господом самим, није Он крив за наше слепе очи.

што се тиче мог несмирења, мислим да си више него приметио да могу да будем ужасно непријатан а Бог ме направио са мало стида и страха од човека.

а понајмање ме направио клањачем, па бих сходно ситуацији и реаговао.

мене ретко саблажњавају разне глупости и клипови, ал неке ствари су мени непојмљиве да се дешавају.

  Различитост међу верујућим, а опет стално узрастајућа свеобухватна љубав у Господу, јесте лепота Божијег стварања, Божије промисли. Тако свако од нас може имати различито искуство или предвиђање реакције на некакву ситуацију, али и даље Он Љубављу Својом Грли нас и тако постајемо сви у Једном, задржавајући свако своју личност. Једнако Тројици у Једном, што нам и јесте циљ овоземаљског живљења.

.kov. :group111:

  Што се тиче Твог несмирења, опрости ми на мом лошем запажању, јер ја то ниједном у нашим разговорима нисам приметио. Виртуелна комуникација, каква је и ова овде, колико год се трудили, увек ће одражавати само сличност са особама који  врше исту.Па тако, они који Те не упознаше лично, можда и помисле да имаш несмирења понекад, за разлику од мене и оних са којима си уживо разговарао...  .mislise. :bla:

crvenilo

1405_love

0442_feel

[Guest - . . .-]

Да мало оживимо ову веома потребну тему:

Мислим да је перирод Васкршњег поста а уједно и освештавања васкршњих водица када свештеник у све православне домове на парохији улази и благосиља укућане идеалан за причешће болесника јер тада може да види ко је све у кући болестан и ко не може да дође у Цркву. Слава Богу, ове године се на мојој парохији причестио велики број болних хришћана и ни један није одбио када сам приупитао. До краја поста ће их бити још више.

Ако имате у кући болесника који не може да дође у Цркву а жели да се причести, обавезно позовите вашег свештеника да дође и понесе Свете Дарове.

[Јефимија Крунић]

Moja sestra se krstila tek kad se razbolela , i to na moj nagovor. U crkvu je isla za slavu i možda za Uskrs  mislim da se nije pricescivala na žalost ja sam bila u inostranstvu, tako da ni ja nisam bila liturgijski utvrđena, pa samim tim nisam ni znala koliko je to važno. Posle nepunih šest godina borbe bolest je bacila u krevet, tako da je zadnjih meseci bila nepokretna i naravno nije više mogla ništa da pojede i da popije,živela ja na infuzijama. Moja prijateljica i kumče smo se dogovarale kako da pozovemo sveštenika da je ispovedi i pričesti, a da ona to ne shvati da je kraj .  Očekivale smo da će nas odbiti  ali sve nas je iznenadila i pristala je. Kad je sveštenik došao mi smo se povukle u drugu sobu, i kad je završio našli smo moju sestru uplakanu ali radosnu. Neverovatno kako joj se  vratila boja u lice, i sledećih deset dana je mogla sve da jede i pije i bila je rapoložena. Umrla je posle mesec dana. Na žalost nisam znala da sam mogla opet da zovnem sveštenika i da se pričesti još koji put, ali bez obzira moja sestra je SLAVA BOGU umrla mirno i imala je osmeh  na svom lepom licu. Svima pričam tu priču da bi znali kolika je moć Svetog Pričešća.

[dusha]

Moja sestra se krstila tek kad se razbolela , i to na moj nagovor. U crkvu je isla za slavu i možda za Uskrs  mislim da se nije pricescivala na žalost ja sam bila u inostranstvu, tako da ni ja nisam bila liturgijski utvrđena, pa samim tim nisam ni znala koliko je to važno. Posle nepunih šest godina borbe bolest je bacila u krevet, tako da je zadnjih meseci bila nepokretna i naravno nije više mogla ništa da pojede i da popije,živela ja na infuzijama. Moja prijateljica i kumče smo se dogovarale kako da pozovemo sveštenika da je ispovedi i pričesti, a da ona to ne shvati da je kraj .   Očekivale smo da će nas odbiti  ali sve nas je iznenadila i pristala je. Kad je sveštenik došao mi smo se povukle u drugu sobu, i kad je završio našli smo moju sestru uplakanu ali radosnu. Neverovatno kako joj se  vratila boja u lice, i sledećih deset dana je mogla sve da jede i pije i bila je rapoložena. Umrla je posle mesec dana. Na žalost nisam znala da sam mogla opet da zovnem sveštenika i da se pričesti još koji put, ali bez obzira moja sestra je SLAVA BOGU umrla mirno i imala je osmeh  na svom lepom licu. Svima pričam tu priču da bi znali kolika je moć Svetog Pričešća.

prstgore slava3