Свето причешће

[Никола Ђоловић]

@Ivan, @Srdjan, @mocart   :cheesy: ekstra ekstra ekstra ekstra ekstra ekstra

[Guest - . . .-]

Може још једно веома једноставно али и онтолошко питање?

Да ли желите да сви ми будемо живиу вечности? да ли желите да ваши пријатељи, комшије, рођаци, артемијевци, непријатељи вечно постоје и да достигну вечно спасење?

Ако је одговор потврдан, онда им покажите Цркву- Литиргију.

Када се овде критикује став наше заблуделе браће који су се повели за једном личношћу који сам није Христос (мислим на м. Артемија) нико то, бар ја за себе знам, не радимо из икакве мржње него из бола и вапаја да се врате у Цркви и да опет заједно разговарамо и свађамо се и препиремо се, али да се не одвајамо и цепкамо и растачемо Тело Христово- Цркву. Тамо су многи моји пријатељи који су све нас осудили и самим тим затворили заједнички пут ка вечности.

Ако мало желимо да о овоме размислимо, видећете да је све ово баш тако. Но, увек треба чути и другачије мишљење, јер у дијалогу се све решава ако је дијалог заснован на љубави.

[Стефан]

Ovo je jako grubo,brate Stefane,što si napisao.Kako šta traži na Liturgiji,ako se ne pričašćuje?Na koji način"kvari zajednicu",ako je došao na Liturgiju,pa se ne pričešćuje?I na koji način je neko špijun ili islednik,ako dolazi na Liturgiju,a ne pričešćuje se?Ovakav tvoj stav bi i ono malo vernika koji dolaze na Liturgiju,ubrzo oterao.A na koji način misliš da bi saznao o Liturgiji i kako da se pričesti,ako na nju ne dolazi?Osim toga,sve krajnosti su veoma opasne,tako i pričešćivanje po svaku cenu,kao i ne pričešćivanje.

Па када је началствујући рекао да оглашени изиђу, зашто неми посматрачи остају и кваре заједницу?

Замисли људе долазе на вечеру, домаћин каже "Нека изађу они који не вечерају", и на крају седнете да једете, али троје њих стоји над трпезом и гледају вас док ви ручате. "Хајдете, седите да једете са нама?" "Не, хвала-ми смо неми посматрачи"

Разумеш ли шта значи кварити заједницу? На Литургију се одлази спремно; није то циркус који се посматра. Литургија је та света служба чија је круна Свето Причешће.

[ВИЛМА]

Па када је началствујући рекао да оглашени изиђу, зашто неми посматрачи остају и кваре заједницу?

Замисли људе долазе на вечеру, домаћин каже "Нека изађу они који не вечерају", и на крају седнете да једете, али троје њих стоји над трпезом и гледају вас док ви ручате. "Хајдете, седите да једете са нама?" "Не, хвала-ми смо неми посматрачи"

Разумеш ли шта значи кварити заједницу? На Литургију се одлази спремно; није то циркус који се посматра. Литургија је та света служба чија је круна Свето Причешће.

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

[Михајло]

Другари (поздрав за брата Семберца - ћирилица, а он ће ми за узврат писати размаке између "не  смем", "не бих", "не знам"),

Овај се разговор распршио на неколико страна. Једно је питање ретког-честог причешћивања, а сасвим друго питање да ли се човек мора исповедити да би примио Тијело Христово.

Што се тиче ове прве ствари у тој дискусији нисам ни учествовао, и не знам шта да мислим. Причешћујем се колико се причешћујем, мање више исто колико и моја браћа и сестре у цркви у коју идем (има нас стотинак, без деце) и под вођством смо таквог духовника и свештеника који би могао и патријархе да исповеда. (Да, патријарси имају своје духовнике и исповеднике; исповедају се, као што се и свеци исповедају, јер нико није без греха, осим Христа). Тако да се не бринем да ли је број причешћа редак или чест. У добрим сам-смо рукама.

Што се тиче исповести пред причешће, о томе не може бити никаквог спора нити дискусије. То је ствар не само праксе у којој сам учествујем, већ и праксе о којој вам могу посведочити у још макар пет или шест цркава (притом, не знам за другу праксу какву ви овде описујете); даље, то је пракса (понављам, обавезне исповести пред причешће) у свим манастирима по Св. Гори. (Ево, једне илустрације за браћу која посећују Св. Гору: у Ватопеду се можете причестити, само се треба јавити Србину свештеномонаху, да би вас могао исповедити; слично је било и у Дионисијату пре неколико година; и не треба посебно наглашавати да ће свако (у Хиландару) ко није био код оца Кирила на исповести, а пришао Чаши добити остав.)  

Мене интересује историјски од када је у Цркви?

Знам ја шта је исповест.

Ако се човек не исповеди (било који човек, од свеца до знатижељника који је ушао у ту моравску цркву код оца Ивана) онда прети опасност да се, тако неисповеђен, дакле пун греха, сусретне са Тијелом. То је велика опасност, и8 обично се код искусних духовника описује као духовна пропаст. Евхаристијска молитва не може заменити исповест. Шлус.

Зар ти сматраш да немаш греха и после исповести?

Природно, да се не би правила гужва у цркви и да би исповест могла да буде дугачка и ваљана и да се причасницима не би реметило учествовање у Литургији, мој свештеник исповеда дан пре Литургије: или вечерња служба, или је у цркви преко дана. Колико знам, нико од нас ништа не узима у уста од те исповести до причести, а боље је одустати од причести ако су те спопале неке рђаве помисли то вече, или си се брецнуо на жену, а ниси стигао до оца да то исповедиш непосредно пре Литургије.

Ево примера код мене у БЛ.

Када је пост па се људи причешћују(пракса код нас) , 80% људи није на Литургији..већ се гура у Цркви и свађа..ко је на реду за исповест???

Разумљиво да дођеш дан раније да се исповедиш...

Али онда можеш да се огрешиш пре Литургије 46736363 пута...бар 200 у саобраћају док дођеш до куће....Ај сада ти мени реци..шта треба да се ради?

Што се деце тиче (то је оно ваљда питање на које дугујем одговор), то је исто утврђено: деца до седме године се сигурно не исповедају, неки кажу до десете. Уместо исповести они кажу своје име (ако су довољно велики за то) што је у њиховом случају исто што и исповест.

За децу разумљиво!

[Анастасија]

Ovo je jako grubo,brate Stefane,što si napisao.Kako šta traži na Liturgiji,ako se ne pričašćuje?Na koji način"kvari zajednicu",ako je došao na Liturgiju,pa se ne pričešćuje?I na koji način je neko špijun ili islednik,ako dolazi na Liturgiju,a ne pričešćuje se?Ovakav tvoj stav bi i ono malo vernika koji dolaze na Liturgiju,ubrzo oterao.A na koji način misliš da bi saznao o Liturgiji i kako da se pričesti,ako na nju ne dolazi?Osim toga,sve krajnosti su veoma opasne,tako i pričešćivanje po svaku cenu,kao i ne pričešćivanje.

Па када је началствујући рекао да оглашени изиђу, зашто неми посматрачи остају и кваре заједницу?

Замисли људе долазе на вечеру, домаћин каже "Нека изађу они који не вечерају", и на крају седнете да једете, али троје њих стоји над трпезом и гледају вас док ви ручате. "Хајдете, седите да једете са нама?" "Не, хвала-ми смо неми посматрачи"

Разумеш ли шта значи кварити заједницу? На Литургију се одлази спремно; није то циркус који се посматра. Литургија је та света служба чија је круна Свето Причешће.

Da,ali i ti "nemi posmatrači",tadа посматрајући,имају прилику да пожеле да седну са нама и "večeraju",možda ne baš istog trenutka ili sledećeg puta,ali uskoro.Imaj na umu da među tim "nemim posmatračima",ima onih,koji prave svoje prve korake ka Crkvi i Liturgiji,i da je jedini način da razumeju Liturgiju i pričešće i požele "večeru,budu neko vreme"nemi posmatrači".Osim toga verovatno među njima ima i ljudi koji možda imaju neku vrstu epitimije,da li oni treba da ne dolaze na Liturgiju,jer se ne pričešćuju?Možda ima i onih,koji nisu jedan period postili,pa se ne pričešćuju,da li zbog toga treba da izbegavaju Liturgiju,jer se neće pričestiti?Da li ih zbog svega toga ne treba "ugostiti"iako još nisu spremni za "večeru"?

[Михајло]

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

На Литургији нема сама...

Литургија је заједничка молитва и треба да учествујеш у одговорима, а после и причестиш..

Онако како би требало..Е сада смо сви сведоци да ретко ко одговара(учествује у Литургији) а још мање причешћује!

[Михајло]

Али не треба од исповести правити неки механизам који би функционисао по принципу "тастера" да се само онда кајемо за гријехе када требамо да се причестимо. Исповедати се можемо кад год имамо потребе. И лијепо је рекао отац Иван, што се они свештеници не исповедају пред причешће?

Али свакако треба се исповедити ако се једно вријеме нисмо причешћивали (рецимо од Божића па све до 1. недеље васкршњег поста), то свакако. Али не видим неопходност да се потом 7 пута исповедамо за време тог поста а онда опет да се никако не исповедамо 2 мјесеца...ту никако логике не видим.

Прошле године док сам био више фарисејски оријентисан ( :cheesy:) се нисам хтео причешћивати ако нисам стигао пре литургије да се исповедим- сада увиђам да је то лоше било, али био сам млађи, неискуснији и без пастирске бриге

Лепо речено...само Братац мени су били рекли и да је смејање грех...

[ВИЛМА]

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

На Литургији нема сама...

Литургија је заједничка молитва и треба да учествујеш у одговорима, а после и причестиш..

Онако како би требало..Е сада смо сви сведоци да ретко ко одговара(учествује у Литургији) а још мање причешћује!

Сама у смислу да се у себи молим за своје најближе, да њихова имена изговарам у себи.

[Guest - . . .-]

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

На Литургији нема сама...

Литургија је заједничка молитва и треба да учествујеш у одговорима, а после и причестиш..

Онако како би требало..Е сада смо сви сведоци да ретко ко одговара(учествује у Литургији) а још мање причешћује!

 

За ово смо сви одговорни и овај форум треба да буде баш та реч живота и реч утехе.

[syd]

Стога и данас Покајање и Исповест претходе светом причешћу на Литургији.

Sad da ne ispadne da vam ja ovo tvrdim pogledajte lepo http://www.verujem.org/teologija/atanasije_liturgijski_zivot.htm

Odatle je taj citat.

Ostalo su manje/vise tehnicka pitanja. I to vidi sa svojim svestenikom, AVE Serbia. Ja ti tu ne mogu pomoci. Napisao sam ti kako je kod mene u crkvi.

A sto se tice oca Ivana, ja ga razumem. Ko bi se svesteniku (i to mladom!) ispovedao redovno u moravskom  selu? Nema toga kod nas. Nas se o. Ivan trudi da u okviru tih pravila seoskog drustvenog zivota organizuje hriscanski zivot. Samo nije dobro sto to pripisujes, oce, kao univerzalni recept. Univerzalni recept je onaj gore citirani iz teksta vladike Atanasija, a mogao sam bilo kod drugog teologa citirati.

I ne znam odakle vam ideja da sam ja po pitanju broja godisnjig pricescivanja na suprotnom polu od vas, braco? Kazem kako je kod mene u crkvi, moj prota tako vodi vise od stotinak i vise duhovne dece, pricescujemo se kada se ispovedimo, ne svaki put, ali ne samo na velike praznike, nego cesce. (Nikada mi nije padalo na pamet da brojim, ali ako bi se sad napregao, mislim da sam se prosle godine pricescivao dva puta mesecno u proseku< svaki put posle ispovesti, kao i svi koje poznajem.)

I ako se neko pricescuje najmanje cetriri puta godisnje, kako je rekao patrijarh Pavle, opet je dobro. Pa necemo valjda primati duhovne savete na forumu i bagatelisati sto je duhovnik tog formata rekao?

[Guest - . . .-]

Па када је началствујући рекао да оглашени изиђу, зашто неми посматрачи остају и кваре заједницу?

Замисли људе долазе на вечеру, домаћин каже "Нека изађу они који не вечерају", и на крају седнете да једете, али троје њих стоји над трпезом и гледају вас док ви ручате. "Хајдете, седите да једете са нама?" "Не, хвала-ми смо неми посматрачи"

Разумеш ли шта значи кварити заједницу? На Литургију се одлази спремно; није то циркус који се посматра. Литургија је та света служба чија је круна Свето Причешће.

Ако сам ја отишла на литургију да бих се помолила (сама, али и у заједници са другим људима у цркви), примила благослов, а нисам се причестила, да ли сам онда џабе ишла на литургију ?

Свакако да није џабе али је свакако непотпуно. Ништа што се у Цркви ради није непотребно и узалудно, али Литургија је, са чиме се многи теолози слажу, је благодарење а не молитва. За то имамо и јутарњу и вечерњу и молитве пре спавања и ујутру када се будимо из постеље, али Литургија је увек благодарна заједница за све што је Бог учинио за нас. Погледајте овај детаљ из Литургије светог Василија Великог, гдевеома лепо и јасно показује да Литургија подразумева заједницу и шта чинимо када једемо Тело и пијемо Крв Господа нашега:

СА ОВИМ блаженим Силама, човекољубиви Владико, и ми грешни кличемо и говоримо: ваистину свет јеси и пресвет, и нема мере величанству Светиње твоје; и праведан си у свима делима својим, и у свему си поступио с нама по правди и истинском суду: створио си човека узевши прах од земље и почаствовавши га ликом твојим, Боже, настанио си га у рају сладости, и обећао му бесмртност живота и наслађивање вечним добрима, кроз држање заповести твојих. Али, пошто он не послуша Тебе, истинитог Бога, Саздатеља свога, и би заведен змијином обманом и умртвљен својим сопственим сагрешењима, изагнао си га праведним судом твојим, Боже, из раја у овај свет, и вратио га у земљу од које беше узет, устројавајући му спасење кроз поновно рођење у самом Христу твоме. Јер се Ти, благи Боже, ниси потпуно одвратио од створења твога које си саздао, нити си заборавио дело руку.твојих, него си га по милости и самилости твојој посећивао на разне начине: слао си Пророке, чинио си чудеса преко Светих твојих, који су Ти у сваком поколењу угодили; говорио си нам устима слугу твојих Пророка, најављујући нам спасење које се имало збити; дао си нам Закон у помоћ; поставио си нам Анђеле као чуваре. А када се наврши пуноћа времена, говорио си нам самим Сином твојим, кроз Кога си и векове створио, који је Блистање славе твоје и Обличје бића твога, и све носи речју силе своје, који није сматрао за отимање то што је раван Теби, Богу и Оцу, па ипак Он, превечни Бог, јави се на земљи и са људима поживе, и оваплотивши се од Свете Дјеве, понизи Себе узевши обличј слуге и постаде једнак телу смирења нашега, да нас учини једнакима лику славе његове. Јер пошто кроз човека грех уђе у свет, и кроз грех смрт, то Јединородни Син твој, који је у наручју Тебе, Бога и Оца, благоизволи родити се од жене, Свете Богородице и Приснодјеве Марије, подвргнути се Закону и кроз тело своје осудити грех, да би они који умиру у Адаму, били оживљени у самом Христу твом. И Он, живећи у овоме свету, даде нам спасоносне заповести и, одвративши нас од обмане идолске, приведе нас познању Тебе, истинитог Бога и Оца, и стече Себи нас – народ изабрани, царско свештенство, свети род. И очистивши нас водом, и осветивши Духом Светим, даде Себе у замену смрти, која је нас, продане греху, држала у ропству; и сишавши крстом у ад да Собом испуни све и сва, покида окове смрти; и васкрсе у трећи дан, и сваком телу отвори пут у васкрсење из мртвих, јер не беше могуће да Господар живота буде држан у смрти; Он постаде првина умрлих, прворођени из мртвих, да би био Он сам све и сва, првенствујући у свему; и узишавши на небеса, седе са десне стране Величанства твога на висинама, и Он ће опет доћи да свакоме да по делима његовим. А остави нам, као спомен спасоноснога страдања свог, ово што предложисмо пред Тобом по његовим заповестима. Јер пре но што ће поћи на добровољну и преславну и животворну смрт своју, Он у ноћ, у коју предаваше Себе за живот света, узе хлеб у своје свете и пречисте руке и показа га Теби Богу и Оцу, па заблагодаривши, благословивши, осветивши, преломивши:

Свештеник гласно: Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Примите, једите, ово је Тело моје, које се за вас ломи на отпуштење грехова.

Народ: Амин.

Онда свештеник тихо: Тако исто узевши и чашу са родом винограда, и растворивши, заблагодаривши, благословивши, осветивши:

Гласно: Даде својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се за вас и за многе излива, на отпуштење грехова.

Народ: Амин.

Свештеник се моли тихо:

Ово чините у мој спомен: јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете, смрт моју објављујете и васкрсење моје исповедате. Стога и ми, Владико, сећајући се његових спасоносних страдања, животворнога крста, тридневнога погребења, васкрсења из мртвих, узласка на небеса, седења са десне стране Тебе Бога и Оца и славног и страшног другог доласка његовог,

При том свештеник укршта руке стављајући десну изнад леве, десном узима свети дискос, а левом свети путир, уздиже их са великом пажњом, говорећи гласно:

Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све,

Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо ти се, Боже наш.

[Guest - . . .-]

Стога и данас Покајање и Исповест претходе светом причешћу на Литургији.

Sad da ne ispadne da vam ja ovo tvrdim pogledajte lepo http://www.verujem.org/teologija/atanasije_liturgijski_zivot.htm

Odatle je taj citat.

Ostalo su manje/vise tehnicka pitanja. I to vidi sa svojim svestenikom, AVE Serbia. Ja ti tu ne mogu pomoci. Napisao sam ti kako je kod mene u crkvi.

A sto se tice oca Ivana, ja ga razumem. Ko bi se svesteniku (i to mladom!) ispovedao redovno u moravskom  selu? Nema toga kod nas. Nas se o. Ivan trudi da u okviru tih pravila seoskog drustvenog zivota organizuje hriscanski zivot. Samo nije dobro sto to pripisujes, oce, kao univerzalni recept. Univerzalni recept je onaj gore citirani iz teksta vladike Atanasija, a mogao sam bilo kod drugog teologa citirati.

I ne znam odakle vam ideja da sam ja po pitanju broja godisnjig pricescivanja na suprotnom polu od vas, braco? Kazem kako je kod mene u crkvi, moj prota tako vodi vise od stotinak i vise duhovne dece, pricescujemo se kada se ispovedimo, ne svaki put, ali ne samo na velike praznike, nego cesce. (Nikada mi nije padalo na pamet da brojim, ali ako bi se sad napregao, mislim da sam se prosle godine pricescivao dva puta mesecno u proseku< svaki put posle ispovesti, kao i svi koje poznajem.)

I ako se neko pricescuje najmanje cetriri puta godisnje, kako je rekao patrijarh Pavle, opet je dobro. Pa necemo valjda primati duhovne savete na forumu i bagatelisati sto je duhovnik tog formata rekao?

Покажи ми шта је то супротно што сам ја рекао од онога што ја Владика Атанасије писао?  

То да ли се код мене људи исповедају или не није за форум јер прво не знаш како обитава Црква код нас. Зато ћу ово питање прскочити. Што се тиче праксе да се ОБАВЕЗНО исповеда пред сваку Литургију и да нема потребе да се редовно причешћујемо, јасно сам показао у претходним аргументима као погрешну праксу која одвлачи Цркву на другу страну а не на Евхаристију. И даље ниси дао ни један ваљан аргумент за одбрану такве праксе (која јесте пракса ваше црквене заједнице и ја је не спорим јер сте се ви у томе пронашли и то је ваш пут, али управо то никако није мерило Цркве) и ако си рекао да ћеш нам цитирати Свете Оце, свето Писмо и шта знам још шта. Ја сам Теби навео из Светог Писма директно место где се уоправо говори " о ломљењу хлеба" али нема помена да је обавезна исповест пред сваку Литургију. Такође, веома је неумесна твоја опаска "шлус" при помену евхаристијских молитава, што је непотребно и коментарисати.

И где нађе да текст Владике Атанасија поставиш који је највећи борац за Причешће? јеси ли слушао неку његову беседу за време Литургије? Па управо он говори све ово што ја сада покушавам да појасним. Чак је веома директан.

И хајде сада једно директно питање:

Јеси ли јуче био у Литургији и јеси ли се причестио? Ако ниси, како објашњаваш да се причестио свештеник и мала дечица (јер све време потенцирате да мала деца могу јер "нису грешна" а одрасли не могу)? Такође, данас је служена Света Литургија. Ако си био уЦркви да ли си се причестио? Ако ниси објасни зашто ниси.

Ако браните неки став мора да јасно и недвосмислено сведочите зашто је то тако.  Ја први мислим да је обавезно бити послушан предводитељу евхаристијског сабрања, Епископу и свештенику, али то не значи да не треба причати о овоме. Нарочито је опасно јер, како видимо, имамо свештенство које се баш и не брине за спасење своје пастве. Важно да се свештеник причести а народу то не треба давати тек по некад- када се смилостиви свештеник.

[syd]

1.  Што се тиче праксе да се ОБАВЕЗНО исповеда пред сваку Литургију и да нема потребе да се редовно причешћујемо,

2. Такође, веома је неумесна твоја опаска "шлус" при помену евхаристијских молитава, што је непотребно и коментарисати.

3. јер све време потенцирате да мала деца могу јер "нису грешна"

1. Obavezno je da se ispoveda pre pricesca, a ne pre liturgije, kako si gore napisao. Da je obavezna ispovest pre pricesca, nisam ja izmislio, a citat vladike Atanasije je sasvim dovoljan. A ovo redovno, da, kada covek zivi molitveno, posti, i ispoveda se, onda moze stalno da se pricescuje. A ako to nije slucaj (sto i nije) hriscanski minimum je cetiri puta godisnje (molitve, post, ispovest, included), kako je napisao patrijarh.

2. Ovo je vec drugi put da mi imputiras nesto neumesno. Prvi put su bili znakovi uzvika, pa si mi objasnjavao da sam nervozan, sada da sam navodno "slus" vezao uz pomen evharistijske molitve, pa da sam time neko svedogrdje ucinio. Neces nikada ojacati svoje argumente ako diskreditujes sagovornika. Uopste niko od nas do ove dve tvoje primedbe nije diskutovao ad personam. Ako nastavis ovim putem, prestacu sa razgovorom.

3. ovo uopste nisam napisao.

Ima jos niz stvari, mada nema smisla ponavljati. Ja polako zakljucujem ovaj razgovor, da se ne bi vise vrteli u krug.

Nametanje svakome ko prisustvuje liturgiji da se pricesti je pogresno i stetno. Ako covek nije spreman, dakle, ako nije postio, molio se, ispovedio se, onda ne treba da prilazi Casi, a svestenik bi trebalo da bude prvi koji ce ga na to upozoriti. Broj pricescivanja godisnji je sekundaran u odnosu na ovo pitanje.

I svestenici i vladike i patrijarsi se ispovedaju pre liturgije i pre pricesca.  

I na kraju, vezano za tvoje selo, oce Ivane. Uopste te nisam pitao za tvoju praksu u tvojoj parohiji. To si pogresno shvatio i nekako mi naturio da se za tu stvar interesujem, iako sam bio vrlo jasan.

Znam dovoljno o zivotu na selu (mozemo razgovarati o nekom sremskom selu, da se opet ne bi strecao): u selima se ljudi ne ispovedaju svesteniku (majstori su za obicaje, vrlo cesto i za postove, itd, ali za ispovesti, evharistijske molitve, itd. to je van njihovog religioznog iskustvo). Pogotovu se ne ispovedaju redovno, pred pricest, kako bi moralo. Svestenik tu ne moze nista da promeni i niko sebi (i dalje govorim o sremskom svesteniku, a ne moravskom) ne moze tu sebi da zameri ako svojim seljanim priblizava hriscanski zivot na nacin na koji oni to mogu da prihvate. Jedino ne valja da taj sremski svestenik sada pocne da svoju tu svoju praksu objasnjava kao potrebnu, pozeljnu i da sa zarom odbacuje one koji se ne pricescuju ako nisu ispovedjeni. Kada je u pitanju crkveni zivot, treba potraziti jace stihove nego sto je taj sremski svestenik (od patrijarha Pavla, pa do vladike Atanasija, pa svetogorska praksa, pa praksa u zajednicama koje su se okupile oko Hrista, a ne zbog toga sto su se geografski nasli oko neke (sremske) crkve.

Svako ti dobro zelim oce Ivane. I ne jedi se na mene.

[syd]

[и ако си рекао да ћеш нам цитирати Свете Оце, свето Писмо и шта знам још шта.

NIsam. Pogresan citat. Pozvao sam teologe da daju dodatnu bilo kanonsku bilo svetootacku praksu. Kako toga nije bilo, ja sam na google, pa na verujem.org, kad tamo tekst vladike Atanasije u kome se kaze da nema pricesca bez ispovesti. Dovoljno za ovaj nivo razgovora.