Đorđe Balašević, pro et contra

[Иван Недић]

Па јесте али је и разумљиво јер је готово читава наша модерна култура заснована на јефтиниом храњењу самодовољног субјекта. Просто тако смо устројени да нам је најлакше да се пројектујемо у унутарсвјетска субјективна остваривања у којима се не проналази смисао бивствовања. Већина никад и не дође до тог питања јер је презаузета наметнутим интересима субјекта, већина заправо и не живи свој живот, већ живот који је унапријед испланиран модерном културом, али они који ипак дођу пред то питања, или се одају боемији или трагају за Немогућим, како каже Лазар.

Чини ми се да је истицање савремене културе непотребно. У већини култура свих времена било је и биће тако, не само у нашој

[Иван Недић]

@Дабимир

Је ли могуће да на овом свету постоји тако баналан и јефтин буквализам?!!

Мислим да је Ђокси агностик

[Vaske]

За мене остаје отворено питање,ком се Богу Ђоле моли?

Стварно не знам ком се Богу моли али мислим да си овдје мало претјерао са овим извлачењем из контекста. У овим стиховима које си извукао репоња се најчешће појављује кроз фразе, ау неким је и справом поменут колико се сјећам тих пјесама.

Али ту има и један други моменат, да у поезији има доста и критике те наше културе у којој су на овај или онај начин стално присутни неки Бог и неки ђаво. Тако код Бодлера има она сјана пјесма о недостојном монаху али и молитва луциферу, а онда узмеш да је до симболистичка поезија, те да ту нема смисла извлачити некакво статистичко присуство репоње, како ти кажеш, у тим стиховима.

[Vaske]

Чини ми се да је истицање савремене културе непотребно. У већини култура свих времена било је и биће тако, не само у нашој

Јесте, увјек је било и биће, али мислим да је то у савременој култури достигло свој врхунац. Не знам каква су твоја искуства али сам ја од раног дјетинства имао прилику да се сусретнем са нашим "ортодоксним-аутентичним" сељацима, то је брате готова па други свијет. Мислим да ипак постоји разлика између епоха по том питању.

[Перса]

Буди ме у зло доба

за њега ред не важи

он мора све да проба

то ђаво вино тражи

Не пијем што уживам

нит што ми добро стоји

пијем да њега напојим

Господ је сваком човеку подарио таленте. Сваки таленат има призив да се обзнани, да се преда људима. Уметник и његов таленат, којим је дарован упућен је свима који желе да га приме, одслушају, прочитају. Када се уметник вине даровима својим, често уме да не одмерено висинској разлици, дарованог и животом мудрошћу, изговори реч која осликава не савршеност.

Тај тренутк помисли и изговорене речи, које су несклад је прекретница за уметника и неосетни "пад" започиње (не популарности, мада нема правила, не у смислу мањег талента) која је са те висине његова нова потрага, не одвојива од онога што „мора-чинити“ али сада у речима се препознају одјеци и знаци на путу-лутању животном.

„Буди ме у зло доба

то ђаво вино тражи

пијем да њега напојим

не питај ме никад зашто лутам

Боље да шешир немам

под њиме ђаво дрема

снева и извољева, ђаво ми је крив“

Ђорђе је препун прича које су архетипови који буде у човеку сећања, покрећу размишљања што и јесте крајњи циљ сваког талента, напредовање...

Мало сам се занела... али ајде, надам се не много. Ако грешим Боже, опрости ми, тако ми се учинило.

[RYLAH]

Де бре ви одосте! Нема ме десет минута на теми, и кад се вратим, Ђоле већ постао сатаниста

[obi-wan]

Јесте, увјек је било и биће, али мислим да је то у савременој култури достигло свој врхунац. Не знам каква су твоја искуства али сам ја од раног дјетинства имао прилику да се сусретнем са нашим "ортодоксним-аутентичним" сељацима, то је брате готова па други свијет. Мислим да ипак постоји разлика између епоха по том питању.

Odlicno zapazanje...

[RYLAH]

@@Vaske, Ја нешто мислим да је само имало различите манифестације, али да се дух и суштина нису мењали. Е, сад, то што ће нешто да буде квантитативно више изражено и лакше видљиво јер се не потискује, јесте један нови моменат, али нисам сигуран колико се ту заиста ради о различитости.

[Vaske]

@@Vaske, Ја нешто мислим да је само имало различите манифестације, али да се дух и суштина нису мењали. Е, сад, то што ће нешто да буде квантитативно више изражено и лакше видљиво јер се не потискује, јесте један нови моменат, али нисам сигуран колико се ту заиста ради о различитости.

Волио бих да ти одговорим, а да не звучи компликовано.

На неколико тема сам писао о драми субјекта. е, а рецимо код азијата (кинеза, монгола, јапанаца) све док се нису сплели са европском културом, значи задњих педесетак година, није уопште постојала идеја субјекта. нпр. рецимо они уопште нису туговали када неко умре, нису имали страх и порив за своју индивидуалност и ништа нису посматрали кроз призму личне афирмације. Код њих је све у колективу, а трагове тога можеш и данас да примјетиш. То их је рецимо са друге стране ускратило за личност хришћанске европе али их је зато спасило европског субјекта. Претпостављам да ту правиш разлику.

Човјек је такво биће да је питајуће отворено према свом бивствовању, те је по свом начину егзистирања окренуто оном предметном али посредством "западне културе" метафизике, значи 2 500 у назад "усавршавало" се у свом експлататорском односу према предметном и само је у томе, као нус производ тог мишљења, проналазило свој НЕУПИТАНИ смисао бивствовања.

Тако је то неупитано полагање смисла бивствовања у експлататорско, расло и довело да "америчког" морања за успјехом, а човјек се појавио као главна сировина сопствене експлатације. Мислим да и то можеш да препознаш на савременом човјеку.

[obi-wan]

Sto se tice pomenutih dalekoistocnih kultura, ako moze ukratko - da li je to njihovo kolektivno od pre minus ili plus, i zasto, i kako se na to njihovo kolektivno prima i nadovezuje ovo tek skoro doneseno licno/subjektivno? Da ne sirim mnogo temu, ali je zanimljivo pitanje za kratak odgovor...

[Vaske]

Sto se tice pomenutih dalekoistocnih kultura, ako moze ukratko - da li je to njihovo kolektivno od pre minus ili plus, i zasto, i kako se na to njihovo kolektivno prima i nadovezuje ovo tek skoro doneseno licno/subjektivno? Da ne sirim mnogo temu, ali je zanimljivo pitanje za kratak odgovor...

Па то њихово старо је колико и ово наше, можда и више.

Зашто? Па напросто за то што је то њихово искуство свијета, на томе су се развијеле и њихова религија, философија, а и језик.

А што се тиче овог клемљења нашег на њихово. Па то је поприлично шарено. У вријеме када су попримали ово наше истовремено је тамо постала јако присутна и наша критика овог нашег. Рецимо знам да је Хајдегер тамо имао јак утицај.

Узгред мислим да ће тамо хришћанство засијати у пуном сјају. Обично се мисли да је главна препрека за ширење јеванђеља тамо, језик. Ја баш мислим супротно. јер тај проблем јесте техничке природе и лако се решава, али суштина по мени је у томе што је тај језик кадар да прими добру вијест јер није унакажен субјективистичком метафизиком.

[Драган orthodox]

[Grizzly Adams]

Ђоле је велики песник. Има нас пуно који смо знали све песме напамет, певали уз гитару са друштвом, ишли редовно у Стева Центар на новогодишњи концерт... Престао сам да га слушам због те меланхолије. Много је куме.

Чујем да људи често причају о некаквим његовим "ставовима" и "изјавама". Немам појма о чему се ради и, право да кажем, не итересује ме уопште.

[DankaM]

због те меланхолије

Meni su njegove pesme uvek bile tralala-la-la-la, al' kad malo razmislim, u toj plodnoj ravnici ne može čovek ni da bude tužan kako valja. Sve je bujno i rascvetano, sve je u lepi bojama... Proleće i jesen u Vojvodini su predivni... Zato kad je zima, vetar užasno šiba i ledeno je; nigde zaklona za čoveka, i baš si usamljen...

Ma, može da se bude tužan, ali pomalo i to dugo, dugo vremena, pa te ta tuga lagano gricka...

Mislim da bih u Vojvodinu premestila poneku planinu Malo je samo Fruška gora.

[Juan Valdez]

Који цар... Неки нови клинци се вероватно не сећају ове серије.

http://www.youtube.com/watch?v=ut4hcw4Mxw4