Светиње светима!...

[Сефора]

А што се тиче заповести о љубави према ближњем ...

Ти си рецимо отац и живиш у заједници ( породици ). Дакле, Твоји ближњи су Твоја супруга и Твоја деца. Да, живиш у манастиру, Твоји ближњи би били монаси који живе у том манастиру. Зато је и употребљена реч ''ближњи''.

Наиме, Ти ниси мој ближњи. Мој супруг и моја деца су моји ближњи ! Ти си мој пријатељ. Ти си мој брат у Христу. Ја Тебе волим ! Али ја сам позвана да живим у заједници и пре свега ту да испуњавам заповест о љубави према ближњем.

Главни центар у животу сваког хришћанина мора бити његов дом. То је место где расту деца и упијају у себе све оно што ће их учинити истинским и племенитим мушкарцима и женама. У дому где расту деца читаво њихово окружење и све што се дешава утиче на њих, и чак и најмањи детаљ може да утиче на формирање њиховог будућег карактера. Све оно лепо што виде дечје очи оставља трага у њиховим осетљивим срцима. Морамо да учинимо да собе у којима ће наша деца спавати, играти се и живети буду што лепше, онолико колико нам то средства дозвољавају. Али и сам дом, чист и опремљен са укусом, с једноставним украсима и пријатним изгледом непроцењиво утиче на васпитање деце.

Још један важан елеменат у породичном животу јесу односи међусобне љубави; не просто љубави него култивисане љубави у свакодневном животу породице, испољавање љубави у речима и поступцима. Љубазност у кући, не формална него искрена и природна. Радост и срећа су деци потребни исто онолико колико је биљкама потребан ваздух и сунчева светлост.

И тако ... Уколико сам погрешила, молим Вас, да ме исправите !

[Сефора]

I ja sam tvoj bližnji. Svi smo mi tvoji bližnji. Drugo su tvoja deca, tvoj muž. Ja volim i poštujem svaku majku, i svaka majka treba da mi bude svetinja; ali ja imam jednu majku, moju majku.

Ja mislim da glavni centar u životu Hrišćana treba da bude Crkva, a Crkva to smo mi zajedno sa Hristom. Porodica smo svi mi, svi smo mi deca Božija. Lična "familija" kao "mala Crkva" je deo "velike Crkve", ali nikad ne može da bude odvojena od nje. Ako je institucionalnost potrebna za Crkvu kao organizaciju u ovome svetu, ipak mi Crkvu ne smemo i ne trebamo da shvatimo kao jednu instituciju. Crkva, to smo mi, svi mi, i oni od nas koji redovno idu u crkvu i oni od nas koji slabo idu u crkvu. Ako je možda više onih koji retko idu u crkvu, onda ovo više govori o stanju nas kao Crkve, ali ovo ne znači da oni nisu Crkva niti da ima većih ili manjih u Crkvi. Crkva je u svemu centar, a i sama govoriš Hristove reči: "Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krst svoj i ne pođe za mnom, nije mene dostojan." (Mt. 10, 37-38)

Ovde ali moramo da znamo šta Hristos sa ovim hoće da kaže.. Jer ako se ne razume, čovek može da dođe do pogrešnog zaključaja. Kako da volim Boga više od mog deteta? Koliko puta na primer ovo slušamo.. Kakav je to Bog ako moram njega da volim više od rođenog deteta? Nastaje zabuna. Kakav je to Bog? To je Bog koji je život, koji je ljubav, koji je pravda, koji je milosrđe.. Bog koji jednako voli sve ljude, stare i mlade, odrasle i decu. Zameni Boga sa ljubavi, i onda se pitaj: hoću li da volim ljubav više od mog deteta, ili hoću da volim moje dete više od ljubavi? Ja mislim da ćeš detetu dati više od ljubavi ako voliš ljubav više od svog deteta, jer ovo je priroda stvari.

Zato kada govorimo da ljubiš Boga više od svog deteta, ovo znači da ljubiš život, da ljubiš ljubav, da ljubiš pravdu i milosrđe, da ljubiš čovekoljublje. I kad ovu ljubav primiš, onda idi i ljubi tvoje dete! Takvu ljubav onda dete može samo da poželi, ustvari svaki čovek može da poželi. Bog je ljubav, u Boga nema negativnog. "Jer ako se nečega odreknete mene radi, dobićete sto puta natrag u ovome svetu, i život večni na onome", govori Hristos. Hristos nigde ne govori samo: Idite i odricajte se mene radi. Već dodaje: dobićete sto puta natrag u ovome svetu, i život večni na onome. I ovo valja da se zna, da bi se razumela vera.. Ali ako bi neko rekao: hajde da se odreknem hiljadu evra, zato imam da dobijem sto hiljada evra - em, ovako stvari ne funkcionišu. Jer blagodat Božija ne pokazuje se u materijalnom dobru, nego u ljubavi, u životu, u savršavanju ljubavi i života i u bogatstvu života; a ko voli, i on će da bude voljen.

Ovo je što ni onaj bogati mladić nije razumeo, te kad mu je rečeno: idi, odrekni se, ponesi svoj krst, pođi za mnom, on nije razumeo čega treba da se odrekne i šta mu valja da dobije. A to je ljubav. I ljubav ne može da deli ljude, ovo ne ide...

hfvguio

Црква је тајна над тајнама.

Црква је нестворена, као што је и Бог нестворен. Она је постојала пре векова, пре ангела, пре стварања света.  Бог нас је, у својој безграничној љубави, опет сјединио са Црквом својом у личности Христовој. Улазећи у нестворену Цркву, долазимо Христу, улазимо у нестворено. Призвани смо, дакле, и ми верујући да постанемо нестворени, да превазиђемо наше световно расуђивање, да умремо за “старог човека” и да постанемо обожени. То је врло суптилна тема. Само Свети Дух може томе да нас научи.

Да, управу си, ми морамо да волимо свакога човека као себе самога.

А то значи, да морамо да га волимо једном културном љубављу, испољавајући је у осећањима, мислима, речима и поступцима, да будемо љубазни, не формално него искрено и природно. То је лако ! Није тешко бити фини ! хахахахах

Неко живи у браку, неко живи у манастиру, неко живи у затвору, неко живи у старачком дому, неко живи сам са својим родитељима, неко живи сам у стану, неко живи са својим другарима у стану, неко живи сам у пустињи, ... Другачије се подвизава онај ко живи у браку, другачије онај ко живи у манастиру, другачије онај ко живи у затвору, другачије онај ко живи у старачком дому, другачије онај ко живи са својим родитељима, другачије онај ко живи са својим другарима, другачије онај ко живи у пустињи. Али сви имају исти циљ !!!

Наиме, најбитније је да човек никада не треба да заборави, да он није од овога света, да је он дошљак и гост овде на земљи, да му овде није стално обиталиште.

А Христ одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради, а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.

Свето Јеванђеље од Марка  Гл. 10, 29.

Свако од вас уколико се не одрекне свега што има не може бити мој ученик.

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 14, 33

Призвани смо, дакле, и ми верујући да постанемо нестворени, да превазиђемо наше световно расуђивање, да умремо за “старог човека” и да постанемо обожени.

То је врло суптилна тема. Само Свети Дух може томе да нас научи.

[Sophrosyne]

- Светиње светима!

Ова порука и позив, који се сваке Свете литургије упућује вернима, говори нам две ствари:

- Да је Тело и Крв Господа нашег Исуса Христа светиња над светињама и жртва над жртвама, која се нама даје на спасење и живот вечни; и

- Да смо сви позвани да будемо свети.

Око Њега и на Њему, као камену темељцу наше вере, назидане су и све остале светиње...

:291291291:

[w.a.mozart]

ovo je priziv koji nam-ni manje ni više-govori o tome kako Bog nas vidi (kroz sina svog kao pričasnike Njegove svetosti)... i na šta smo prizvani- ni manje ni više nego da budemo sveti...

ponoviću aljonkin potpis.... postoji samo jedna tuga-ne biti svetitelj

[dragisa]

link=topic=1031.msg428065#msg428065 date=1304288424]

ovo je priziv koji nam-ni manje ni više-govori o tome kako Bog nas vidi (kroz sina svog kao pričasnike Njegove svetosti)... i na šta smo prizvani- ni manje ni više nego da budemo sveti...

facenew22222222 facenew22222222 facenew22222222

[feeble]

link=topic=1031.msg428065#msg428065 date=1304288424]

ovo je priziv koji nam-ni manje ni više-govori o tome kako Bog nas vidi (kroz sina svog kao pričasnike Njegove svetosti)... i na šta smo prizvani- ni manje ni više nego da budemo sveti...

ponoviću aljonkin potpis.... postoji samo jedna tuga-ne biti svetitelj

Колико нас је онда тужних, па и међу нама христијанима facenew22222222

[w.a.mozart]

sve manje...  facenew22222222

[dragisa]

facenew22222222

[feeble]

link=topic=1031.msg428081#msg428081 date=1304289190]

sve manje...  facenew22222222

Како се ово зове, непоправљиви оптимиста? facenew22222222

[Mиљан Танић]

feeble, jedino što nas sprečava da budemo sveti je naša volja.

[w.a.mozart]

iskreno,to je surova realnost...  facenew22222222

sebe smatram za svetitelja... tu ne podrazumevam nikakvo savršenstvo već zajedničarenje u Bogu kroz Hrista na liturgiji... prilazim mu i dajem sebe a za uzvrat dobijam mnogo više-Njega... u tome je čarolija

kako ne biti svet pored svega što nam je Hristos ostavio... to je pravo pitanje  facenew22222222

[feeble]

feeble, jedino što nas sprečava da budemo sveti je naša volja.

Знам, али колико нас заиста стреми светитељству је питање. Ја сам минималиста, па ми је довољно и да будем задњи али само да не пољубим врата facenew22222222

[dragisa]

link=topic=1031.msg428089#msg428089 date=1304289500]

kako ne biti svet pored svega što nam je Hristos ostavio... to je pravo pitanje

to se pitalo veliki broj njih do sada.

jedan je recimo (sv.Siluan Atonski) cak dosao do konstatacije za Hrista ¨Ti si ne umoljiv!!¨

ah ti monasi...

ps: koji bi bio komentar za recimo Judu?

[w.a.mozart]

vrag bi ga znao-šta je sa Judom...

Iako je bio Juda-nije znao gde i kuda...

na kraju je zabrljao

i dobio..... od labuda.

ako može,

dragi Bože,

nek i Judom-nekim čudom- radost Tvoja zablista

hvatajući zadnji rok-u oktobru 2.

[Ратко :(]

link=topic=1031.msg428106#msg428106 date=1304290415]

ako može,

dragi Bože,

nek i Judom-nekim čudom- radost Tvoja zablista

hvatajući zadnji rok-u oktobru 2.

Амин.