Светиње светима!...

[Млађо]

               Стварно се извињавам што је моја иронична комуникација са ипођаконом изазвала овакве реакције. Да будем искрен то сам и очекивао. Мислим да је отац Иван управу када каже да никога нисмо вређали, па бих опет ивањушки најдобронамерније скренуо пажњу да прочита добро оно што жели да прокоментарише како не би неке ствари превиђала и доносила исхитрене закључке, мада јој је забринутост на месту.

              Са Шмеманом немам никакав проблем. Читао сам Дневник али нисам ову чињеницу запазио. Можда се човеку јела та ћуретина. Уосталом Шмеман је био веома веома страствен пушач. Чим одслужи Литургију и крене на спрат до своје канцеларије, док не уђе у њу извуче један цигар из три цуга... Престао је да пуши чим је чуо да је оболео од рака. За то шта је он радио, сложићете се, одговор ће дати ономе коме је служио, а његови текстови су изузетни и могу слободно да кажем, и поред извесних еклисиолошких нејасноћа код њега, да су ми у персоналном богословском изграђивању његова дела била најпријемчивија и толико су утицала на мој практични живот у Цркви да се са осталим савременицима не може мерити.

              Отац НН који је до недавно био професор на нашем факултету написао је сјајну књигу из области пастирског богословља и активан је сарадник листа Православље где објављује невероватно добре чланке. Док сам спремао испит из његове књиге топио сам се, јер ми је парохијски живот највећа љубав. При том, сасвим ми је било познато да је дотични професор разведен, а причало се и како се поново оженио неком особом која би могла да му буде ћерка... То је његова ствар. Да није било његових књига тешко да бих знао што сада знам.

              Знам и много других примера, али довољно је...

          Зато Шмеман за мене и даље одваљује и изува, јер то што је тај човек дао Цркви бојим се да још нисмо кадри да сагледамо... И свети деспот Стефан Лазаревић је дао да се одсеку руке сребреничким рударима због неке побуне, али је он исти написао и СЛОВО ЉУБВЕ! Покајао се - да...

         Сваки наш поступак ма колико био грешан и за друге саблажњујући, не може променити Христа који нам Себе увек даје и Собом нам љубав дарује; свесни смо да смо је недостојни, али нека неко стисне петљу па нек такву љубав одбије!

[Млађо]

        Меда хоће да се бавиш темом у којој си, а не да повезујеш оно што је твом оку примамљиво и правиш сопствену компилацију од материјала са других тема.

[w.a.mozart]

brate dragi,petroviću... slažem se sa tobom u 1 delu...ali zašto kažeš u vreme posta.... zašto bi imali dvostruke aršine...sad postim,aha pazim se-sad ne postim...mogu ono što nisam mogao dok postim...ovakvo cepanje hrišćanskog života na post i vreme kad nije post je za mene neprimereno i nije u duhu Crkve... to kažem jer znam puno ljudi koji kad poste postaju andjeli...skoro neprirodno se ponašaju a kad prodje post....jupiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii 0442_feel

[дибидусрус]

Петровићу, мало пажљивије прочитај о чему сам писао. Однос неких према Богу, цркви, Христу, Причешћивању је кроз храну. Ја сам хтео да укажем на ОДНОС. То је број један у теологији. Ако је неко закључио да тако треб а, да се добро доручкује пре Причешћа, ја то нисам писао. То што некоме савест не дозвољава да се причести као ја у мом случају не значи да то мора бити свеопшете правило за све. Пажљиво  читајте! Јер већина болесника на самрти у, у болници, вероватно једе пре последњег Причешћивања. Само ми немојте рећи да је то болесник а ја тада то нисам био. ево данас је умро најпознатији руски бодибилдер. Пуцао човек од здравља и одједном...47 година.

Што се тиче о. Симеона. Тај човек је изјављивао такве ствари...Човек уводи раскол. Ако баш хоћете док сам га на послу читао компјутер ми се сам ид себе рестартовао и то на једном месту док сам читао. То је много опасно. Нарочито за о. Симеона. По њему не треба ићи на службе које служе нинкоји гласно читају молитве, отварају Царске Двери. А то са ратлуком ако је тачно само потврђује.

На форуме имате свештенике,па нека вам из праксе објасне неке ствари. Наиме, постоје ствари које се дешавају у реалности а није им наравно директно речено како да се владају јер живот је живот и свашта се дешава. И верник и свештеник и владика морају да имају један однос који даје одговоре на та питања. Често, готово  увек  тај однос извире и одводи и усмерен је ка Литургији. И тај однос позива на Литургију. Та несрећна болесница није рекла: Супер, нема везе следеће недеље ћу се Причестити. Можда је отишла из манастира тако сломљена и више никад није видела  о. Симеона. А Причешћивање је бити у заједници. Причешћивање и јесте заједница. Тако се преводи с црквенословенског који је опет с грчког. Дакле ратлук је покидао заједницу. Размислите о томе. Не играјте се главом. Прошла се хвала Богу та времена када свештеник просто није веровао да његов парохијан пости све постове, па га гледао бело.

Баш ме интересује да неко нађе у канонима или правилима случај с ратлуком или са кашичицом. Волео бих да прочитам.

[дибидусрус]

Моцарт, баш тако. То је лицемерје. Тај пост пред Причешћивање од 7 дана или 6 наводи човека да постоје посебни дани за припрему а кад није припрема онда....ради шта оћеш.

Што се тиче рада у Недељу у селу.Ако је Петровић из града разумљиво. Незна он ште је сено. Ја сад живим и радим у Москви. Радиш у фирми. Газда ти каже у петак да у недељу мораш  да радиш. Газда је наравно није хришћанин или је само на папиру. И сад оно о односу. Ти шта радиш? Е за такве случајеве у Москви  у многим храмовима су у недељу и на празнике две Литургије. Једна у 7 ујутро а друга у 10. Ти лепо одеш на ону у 7, Причестиш се и после радиш. У чему је проблем?  Нуклеарна електрана мора и недељом да ради.Јер онај ко ради у њој даје топлоту ближњем. Ја сам писао зашто се у недељу не ради. Спавати и излежавати се, мајати сојке  можете сваког дана.

[w.a.mozart]

?? ?? ?????????. ??? ???? ???? ???????????? ?? 7 ???? ??? 6 ?????? ?????? ?? ??????? ??????? ???? ?? ???????? ? ??? ???? ???????? ????....???? ??? ????.

?? ??? ????????? ?? ?? ?? ???? ?? ?? ?????? ???? ????? ?? ?? ?????????, ???? ??? ? ?????????? ? ??????? ?????? ????? ??? ????????!

?????? ?? ?? ?? ?????? - ?? ?? ?? ???? ?????????, ?? ??? ??? ???? ????? ???? ????????? ??????? ???????????

petrovi?u,nisi valjda mislio da ozbiljno to radim...Gospode...gde je smisao za humor kad ti treba...naravno da ne jedem i ne pijem pred liturgiju....ali mi ne bi smetalo kad bi znao da neko ko se sa mnom pri?eš?uje to radi...

[дибидусрус]

У савременој Русији су дали текст студентима. И после су требали да препричају шта је написано. Огроман проценат то није могао да уради. Изгледа да је то и овде проблем.

Литургија се служи и у трапаву седмицу КАД ЈЕ ЗАБРАЊЕН ПОСТ. Иста та Литургија исто свештеник позива. Шта ћемо с Васкрсним Понедељком, Уторком... или сад сабор Пресвете Богородице, на којој по тој логици не треба да се причести нико, или Вазнесење Господње. Јер Саборна Црква не пости а ти си нашо...Јеванђеље се не чита, ништа се не мисли....ја сам описао један јединствени случај да би показао свој однос према Христу и Цркви...

Да ли знате да у Москви  нису Причешћивали народ на Пасху. А зашто? Ја знам а ви шта кажете?

[дибидусрус]

То је било деведесетих година. У центру Москве. Иначе то је један позната пракса не само у Русији да се људи не Причешћују не велике празнике , јер после је ручак па могу да се исповраћају пијани.

[w.a.mozart]

slobodna volja se pominje u nekim knjigama ...

[w.a.mozart]

pre jedno 5-6 god reče mi jedan jeromonah u Kovilju.... evharistijska svest dolazi...to je neminovno...u medjuvremenu treba biti poslušan Crkvi...

[Милан Меденица :)]

јес, живот је пут до врха планине 0110_hahaha

[gospodin X]

Dostojno i nedostojno, uvek me bunila rec nedostojno, zvuci mi kao sama negacija zivota???

Ako jeste, onda je veoma tesko osuditi nekog na nedostojanstvo odnosno na nezivot....

[Милан Меденица :)]

саво, шта је достојанствено у палој људској природи?

ми из нашег недостојанства светим причешћем постајемо достојни обожујући се њиме ...

[дибидусрус]

Како твар може да се Причести, да прми у себе Бога Јединог Бесмртнога?

Бог Себе предлаже за онтолошко јединство сваког од нас (али не посебно јер нема индивидуализма) с Њим. Он је прво Себе предложио. На крају крајева на Крст је пошо сам за нас. Није нас питао. Исто је Његовим Васкрсењем из мртвих. Е, али за Оваплоћење нас је питао. Е, да....Наш одговор, фала Богу и  Богородици пре свега је био ДА. Али нас ни то не удостојава Причешћа. То наше ДА. Одмах после освећивања дарова ми се молимо за Пресвету, Пречисту Богородицу  Дјеву Марију.

Апостол Павле је о свему, како рекох писао. Онај ко не размишља о Причешћу да се не Причешћује. То јест после тога он се не труди да живи саобразно томе што се Причестио. Не труди се ама баш  никако зарад тога. дакле а био у Цркви а не био а Причестуо се а не Причестио се њему је то исто. То је опасно. То је крајност. Али  наше ХРИШЋАНСКО НЕДРУЖЕЊЕ само  поспешује ту " недостојност". Ми не познајемо једни друге! Тешко ће браћо бити. Веома тешко....А још теже кад схватимо да је тако мало било потребно. Е то је тај Страшни Суд! Не претим ја никоме али ако не повезујемо ствари онда је тешко. Многи причају о метанијама посту, покајању такозвано "преподобњаштво" а ово  заборавише. Зашто модерна теологија ћуто и томе. Она не ћути него се то подразумева. Јер право смирење, дај Боже, после 30-50 година Бог да, или га човек осети. А те психологије, тражити достојност или недостојност кроз спољашње ствари је скроз неправилно.

[Сефора]

И гле, неко приступи и рече му: Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?

]А Христ му рече: Ако желиш ући у живот, држи заповести.

Рече му: Које?

А Христ рече: Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер; и љуби ближњега својега као себе самога.

Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?

Унутрашње сведочанство духа овог младића води га ка два закључка:

1. свест о истинском постојању на земљи,  

2. свест о тренутном стању у коме се он налази.

Наиме, он је свестан да је тренутно стање у коме се он сада налази изопачено и жели да се избави од тога. Ја мислим да 99,9% посто људи има овај проблем

Човеков немир ће нестати тек тада када он осети да поседује благодат Духа Светога.

Свако од вас уколико се не одрекне свега што има не може бити мој ученик.

Свето Јеванђеље од Луке  Гл. 14, 33.

А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.

Људима који желе да стекну и сачувају благодат Светог Духа, потребан је заиста крајњи напор, нарочито у почетку њиховог одрицања од свега и одлажења у манастир ( скит, испосницу ). Наслађивање будућим блаженством „почиње овде и сада" (Св. Максим Исповедник)

                                                       

                    http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/vecni_zivot_mitr.Vlahos.htm