Књиге о економији

[Ћириличар]

1 hour ago, Lady Godiva рече

Значи да си промашио јер је Лејди девојчица која је читала ретко стрипове.

Стотину ми вампира... Мораш се образовати, под хитно!

[Lady Godiva]

пре 2 минута, Ћириличар рече

Стотину ми вампира... Мораш се образовати, под хитно!

Шта ћу, несам школовала, мени је Загор све и свја... 

[Ronald]

Cirilo, baci pogled na ova dva teksta, sumirano:

https://arhivanalitika.hr/blog/je-li-tehnoloska-tranzicija-glavni-razlog-relativne-stagnacije

/https://arhivanalitika.hr/blog/je-li-zapad-u-dugorocnoj-stagnaciji/

Evo i treci vezan za metodologiju, nije los ali nategnut:

https://arhivanalitika.hr/blog/o-metodoloskoj-revoluciji-u-ekonomskoj-znanosti/

[εργασία]

пре 7 минута, Lady Godiva рече

Значи да си промашио јер је Лејди девојчица која је читала ретко стрипове.

А гордељив си јер си се нашао увређен, јер си мало подигао носичак и питаш Роналда да ли је нобеловац (зар је потребна диплома да би се читало и размишљало?!), покушаваш да га спустиш критикујући његов правопис и касније користећи ијекавицу да искарикираш његове речи.. бре, бре.

Мислим, само настави мени је бескрајно занимљиво да читам. Али ето, добронамерни коментар глупавог деришта. 

Izvinjivam se. Ne poznajem članove foruma dobro. Relativno sam nov ovde. 

Nisam digao nos nego moji sagovornici uporno ističu na sve ove moje grafikone i argumentativni lanac da ništa drugo sem marksizma ne znam jer da sam pročitao iste knjige kao i oni valjda bih mislio isto kao i oni. Naravno da sam ironičan na njegov račun jer sagovornik hoće sebi da obezbedi poziciju racionalnog poznavaoca stvari, pa daje sebi za pravo da ko ne misli kao on verovatno taj nema mozak. Mislim da tvoji prigovori pre njemu treba da budu upućeni. Pregledaj mojih 262 poruka na ovom forumu, nikada nećeš, barem do ove situacije da vidiš da sagovornika uzimam na flejm.

[Ronald]

пре 7 минута, εργασία рече

Naravno da sam ironičan na njegov račun jer sagovornik hoće sebi da obezbedi poziciju racionalnog poznavaoca stvari, pa daje sebi za pravo da ko ne misli kao on verovatno taj nema mozak

Naravno da sagovornik to nece vec komentarima pokusavam da vidim da li si sposoban da analiziras probleme sa svih strana.

[Ћириличар]

 

1 hour ago, Lady Godiva рече

Шта ћу, несам школовала, мени је Загор све и свја... 

Мачо тип, преживљава у дивљини, директан, независтан и те плочице... Да, да 

1 hour ago, Ronald рече

Cirilo, baci pogled na ova dva teksta, sumirano:

https://arhivanalitika.hr/blog/je-li-tehnoloska-tranzicija-glavni-razlog-relativne-stagnacije

/https://arhivanalitika.hr/blog/je-li-zapad-u-dugorocnoj-stagnaciji/

Evo i treci vezan za metodologiju, nije los ali nategnut:

https://arhivanalitika.hr/blog/o-metodoloskoj-revoluciji-u-ekonomskoj-znanosti/

Саћу погледам.

А теби препоручујем ова два сајта:

http://evonomics.com/

http://quillette.com/

[Ronald]

пре 3 минута, Ћириличар рече

 

Мачо тип, преживљава у дивљини, директан, независтан и те плочице... Да, да 

Саћу погледам.

А теби препоручујем ова два сајта:

http://evonomics.com/

http://quillette.com/

Znam za oba, evonomics od osnivanja, ti pogledaj jedan blog koji ce se tebi mnogo svidjeti:

https://pseudoerasmus.com/

I drugi daleko bolji od slabasnog evonomicsa:

https://jasoncollins.org/

[Ћириличар]

1 hour ago, Ronald рече

/https://arhivanalitika.hr/blog/je-li-zapad-u-dugorocnoj-stagnaciji/

Мислим, колико је тачно ово када се погледа на Европу, а поготово на БиХ:

Цитат

3) Hipoteza akumulacije duga

Ovu hipotezu popularizirao je Kenneth Rogoff nazvavši ju još teorija superciklusa duga (engl. debt supercycle theory), suprotstavivši je Summersovoj teoriji sekularne stagnacije. Prema toj teoriji, akumulacija duga nastupila je kao posljedica razdoblja neprekinutog optimizma u kojem su cijene imovine rasle, što je motiviralo i privatni i javni sektor na prekomjerno zaduživanje. To se dogodilo ne samo u SAD-u već širom svijeta, jer su mnoge zemlje imale vanjskotrgovinske deficite prije krize. Problem je bio naročito izražen u Europi koja je zbog mehanizma konvergencije pokušala smanjiti rizik uvođenjem zajedničke valute. To je u zemljama europske periferije potaknulo zaduživanje na inozemnim tržištima (pošto su im kamatne stope bile ravne njemačkima, dakle oko 1%), i gdje su se visoki vanjskotrgovinski deficiti prelijevali u potrošačka umjesto u investicijska dobra. Objašnjenje sporog oporavka leži u procesu neto otplate dugova (engl. deleveraging), tipičnoj reakciji stanovništva i poduzeća na financijske krize uzrokovane pretjeranom akumulacijom duga. Nakon bankarskih kriza koje su nastale kao posljedica prevelikog zaduživanja, oporavci su uvijek spori i traju predugo, ne samo u periferiji već i u razvijenim zemljama jezgre. I ova teorija djelomično objašnjava samo kratkoročnu stagnaciju nakon krize – ne seže dovoljno daleko u prošlost da bi objasnila relativnu stagnaciju produktivnosti i realnih plaća.

Сјећам се као мали како су сви узимали кредите немилице. И онда су дошли на наплату, па сада нико неће у банку да уђе ако се пет пута не преиспита смије ли дићи кредит. А кредите су трошили не за покретање послова, него за гушт или за неке непроизводне потребе које превише коштају ( тако је моју фамилију задесило више смртних случајева за пар година, па ајд ти све то плати - плус сељачка средина па се мора више софре поставити за народ, јер ваља се а и да народ шта не каже како нисмо хтјели народу да поставимо, па троши  ). И сада и да хоћеш да покренеш свој бизнис, оптерећен си дугом својих родитеља, или својим дугом, па се тај процес спорије одвија него што би иначе - да нисмо као народ ненаучени на слободу и одговорност коју она носи к'о алави скочили на страни капитал кад је дошао.

Односно, акумулација дуга наступила је као посљедица великог оптимизма према могућој користи из нових новчаних средстава, услијед моралног хазарда проузрокованог дотадашњим државним и друштвеним системом, те је тако страни капитал, који је настао штедњом страних држава, пласиран на сиромашно тржиште периферне земље која је служила за финансирање већих профита у земљи центра, земљи штедње, земљи извозници капитала и тај капитал није трошен на инвестицијске подухвате него на потрошачке активности, што је на средњи и дужи рок значило да се дуг није отплаћивао новим приходима него већ постојећим и тиме се заправо повећало сиромаштво становништва, повећала склоност штедњи а смањила склоност инвестицијама ( ако је икако и било у комунистичком менталитету ) и окренуло се дугорочном опоравку уз отплаћивање акумулираног дуга.

Ђе је мој Нобел?

[εργασία]

пре 8 часа, Ћириличар рече

Tако, ако се жели критиковати капитализам као систем, није довољно да се докаже да је он неправедан ( јер ако је неправедан а опет довољно ефикасан да се људи не желе да буне - чему онда критика када сам народ не жели промјене? ), него и да је неефикасан ( што је... немогуће доказати јер је јако ефикасан ) или да је субоптимално ефикасан за постизање жељених циљева ( што опет је немогуће доказати, јер је јааако ефикасан ) или да је мање ефикасан од алтернатива ( што је баш немогуће доказати јер боље алтернативе у виду свеобухватног друштвено-економског система нема ). Тако да... емотивни аргументи нису довољни за критику каптиализма

Fantastično. U srednjem veku ogroman broj ljudi je verovao da je zemlja ravna ploča, pa verovatno nije bilo potrebno da se kritikuje zvanična dogma. Bravo majstore, sutra treba da budeš pravnik! 

Dalje, na ovom forumu ostavio sam sijaset postova sa grafikonima, plus u našoj privatnoj prepisci nekoliko puta sam skretao pažnju na rasipni karakter kapitalizma ne samo tokom velikih recesija, depresija i lomova već i u normalnom funkcionisanju tokom bumova kada su ciklusi u uzlaznoj fazi. No, što se babi snilo to joj i milo. Vidim da ne vredi.

Ajmo skraećno i ponovo, primenom linearnog programiranja pokazuje se da tržište uvek, ali uvek, proizvodi ispod optimuma koji je moguće postići sa datim setom opreme i mašina, prirodnih resursa i dostupnom ljudskom snagom. Tzv. kordinišući mehanizam ponude i potražnje sa razmrvljenim i atomiiziranim preduzećima koje se trve na tržištu je krajnje trapav. Od svega što si rekao ovde si doživeo potpuni kiks. Što se tiče optimuma, na kraju su morali indirektno da priznaju i Arrow i Debreu tvorci čuvene matematičke teoreme o efikasnosti tržišta iz 50-tih, da ga jednostavno nema.

 

пре 8 часа, Ћириличар рече

Мислим, форсираш сталну у причу о опадајућој профитној стопи и стопи продуктивности у капитализму као "coup de grace" за тај систем, иако је и без економског образовања могуће закључити да што дуже времена неко стање траје, оно еродира, умањује му се вриједност јер се не мијења - те да се не би дошло до нуле или чак прешло у негативне стопе ( што је опет тешко могуће осим ако не избије нека куга или свјетски рат ) потребно је да се више ради и више производи, а више се производи када више људи тражи више ствари, а више људи траже када имају потребу или само жељу за нечим, а имају потребу и жељу када им је наметнута од околине када неко измисли нешто потпуно ново за рјешавање неког проблема, или када неки Стив Џобс измисли Ајфон па сви морају да га имају. И тако се пад стопе ублажава, амортизује, а са сваком индустријском револуцијом нагло скочи у првом периоду након револуције и опет почиње да пада. И Роналд ти је рекао - ми смо сада усред једне револуције, ИТ револуције.

Tendencijski pad profitne stope, kriza dalje akumulacije viška vrednosti, a iz čega proističe posledica u periodičnim krizama celog kapitalističkog privrednog sistema jesu samo jedna mana tog načina proizvodnje i sve to ističem zato što mi je ta teorija najviše fascinanta. Inače, to nije moja glavna zamerka na kapitalizam ali mi je činjenica da taj ekonomski sistem sam iz sebe razbija svoje osnove, da ljudima iza leđa, a da to i ne znaju priprema slom, meni je izuzetno zanimljivo. Međutim, kapitalizam ima mnogo fundamentaliniji problem. On počiva na eksploataciji rada i permanentnoj egzistencijalnoj ugroženosti iako ne svih ljudi, a ono velikog broja populacije. Počiva na nedopustivim klasnim razlikama čije posledice utiču na čitav kulturni, politički, pa i svakodnevni život celog ljudskog društva. Indukuje prisilu i nasilje, izvanredno je pogodno tle za rađanje ideoloških zatupljivanja i obračuna među društvenim grupacijama, izaziva imperijalne pohode i veoma opasne ratove, postavlja države i čitave narode u eksploatacioni odnos putem nejednake razmene na svetskom tržištu (o ovom problemu sam najmanje pisao na ovom forumu, a jednako je zanimljiv i složen kao i teorija o kapitalističkim periodičnim krizama), zatim ga prati ekološka devastiranost, vodi u urušavanje demokratije i čitav niz drugih stvari koje me sada mrzi da nabrajam i koje traže poprilično dugu eksplikaciju. 

Ne može više da se proizvodi i više da se radi zato što je organizacioni prinip društva u kome živimo kapital. Ako višak vrednosti nije dovoljan u zadovoljavajućoj meri onda je dalja akumulacija kapitala ugrožena i onda kapitalisti sve i kad bi hteli bili bi objektivno sprečeni za dalju investiranje u R&D, kupovinu dodatne opreme i mašina i dalje proširivanje proizvodnje, a čija je pozitivna posledica da jadničci konačno nađu posao i počnu da rade. Zašto dolazi do periodičnih kriza, nekoliko puta sam o tome pisao na ovom forumu, pa neću više dalje da se ponavljam. Reći ću krajnje sumarno: u vreme "normalnog" i ekspanzivnog doba, kapitalisti u međusobnoj konkurenciji i borbi na tržištu ulažu i akumulišu sve veći kapital. Prateća posledica je toga da se tzv. konstatni kapital sve više uvećava. U početku nema problema, i ta faza može da traje neodređeno dugo, što zavisi od mnogih faktora, ali u određenoj tački njegova hiperakumulacija počinje da guta dostupnu masu viška vrednosti. Od tada počinju problemi, iz prva u postepenoj stagnaciji da bi se kasnije to sve preobrazilo u recesiju. Tek kada se u dovoljnoj meri obezvredi konstatni kapital, profitne stope relaksiraju, dstupna masa viška vrednosti postane dovoljna za ubrzani tempo akumulacije kapitala i investiranje može da se krene u nov kapitalistički polet.

Ono što je najvažnije, za tebe koji si negator da ovo može biti problem, jeste da to nema ama baš nikakve veze sa željama kupaca na tržištu niti sa tehnološkim revolucijama i inovacijama. Čak i kada bi stvorile određene prepreke, trapavi mehanizam ponude i potražnje bi to u relativno kratkom roku mogao da ispegla. Recesije i depresije, pak sa svoje strane, kao i uzlazne faze traju jako dugo iako svi ovi faktori mnogo, mnogo fluktuiraju za sve to vreme.

Kapital i njegovi sastavni delovi, a pre svega mehanizam oplodnje vrednosti, jesu prvi koren i krajnji ishod ekonomskog sistema koji je na njima zasnovan. Ako odnosi vrednosti u kapitalovoj cikulaciji N - R - P - R' - N' (N' = N + dN) {N - novčana vrednost investiranog kapitala; R - robni oblik vrednosti sadržan u kupljenoj opremi, delvima energiji itd. itd.; P - proces proizvodnje u kome radna snaga dodaje novu vrednost iznad vrednosti svoje radne snage to jest varijabilnog kapitala; R' - robni kapital koji u sebi sadrži uvećanu vrednost i N' - uvećani kapital za novododatu vrednost (dN - višak vrednosti)} poremete svoje razmere i proporcije onda se to odražva na sam tok proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje čitavog ekonomskog sistema. Tehnološke inovacije mogu samo da budu faktor koji otežava ili slabi tendecije u profitablinosti kapitala i ne mogu da budu glavni uzrok kapitalističkih kriza. Mislim da je tu tezu lansirao Jozef Šumpeter, možda još neko pre njega, (nije mi to toliko sada bitno, a nije bitno ni za samu raspravu, ako zna neko nešto o tome nek se javi), o izbijanju velikih poslovnih kriza to jest nastanku ciklusa zahvaljujući gigantskim tehnološkim revolucijama. Šumpeter je sjajan momak ali smatram da se njegova teorija, iako pleni svojim smelim tezama, ne može klopiti u kapitalističku svakodnevicu. 

 

[Avocado]

пре 2 часа, εργασία рече

Fantastično. U srednjem veku ogroman broj ljudi je verovao da je zemlja ravna ploča, pa verovatno nije bilo potrebno da se kritikuje zvanična dogma.

"The fact that some geniuses were laughed at does not imply that all who are laughed at are geniuses. They laughed at Columbus, they laughed at Fulton, they laughed at the Wright brothers. But they also laughed at Bozo the Clown."

Carl Sagan

[Ћириличар]

пре 5 часа, εργασία рече

Fantastično. U srednjem veku ogroman broj ljudi je verovao da je zemlja ravna ploča, pa verovatno nije bilo potrebno da se kritikuje zvanična dogma. Bravo majstore, sutra treba da budeš pravnik! 

Оувај... у Средњем вијеку кметови су се бунили... А онда када нису се бунили, то је било због страха да их властела не побије. Ја сам говорио о недостатку бунта народа услијед чињенице да му је заправо довољно добро да не жели да се буни. Мијешаш бабе и жабе.

пре 5 часа, εργασία рече

Dalje, na ovom forumu ostavio sam sijaset postova sa grafikonima, plus u našoj privatnoj prepisci nekoliko puta sam skretao pažnju na rasipni karakter kapitalizma ne samo tokom velikih recesija, depresija i lomova već i u normalnom funkcionisanju tokom bumova kada su ciklusi u uzlaznoj fazi. No, što se babi snilo to joj i milo. Vidim da ne vredi.

Да, али графикони сами по себи ништа не значе. Поставио си графиконе опадања профитне стопе и продуктивности. Океј, сви признајемо да оне опадају, да се неједнакост повећава итд. итд. Али да ли ти графикони говоре због чега се то дешава? Да ли они објашњавају да ли је проблем својствен, инхерентан каптилатистичком систему ( миссим, наравно да јесте, али није само капиталистичком него и комунистичком. Биће најрпије да је то природно стање ствари када нема велике технолошке иновације, а све могућности се исцрпљују временом ) или је производ и неких других фактора ( нпр. неједнакост се није исто повећала у англосфери, гдје се веома брзо и пуно повећала, и у континенталној Европи гдје је то повећање разлика, у глобалу, подношљиво и разумно је очекивати да се може исправити )? Не говоре. Зато кажем, није ми јасно зашто пад профитне стопе и продуктивности узимаш као coup de grace јер сами по себи то никако нису. 

пре 5 часа, εργασία рече

Ajmo skraećno i ponovo, primenom linearnog programiranja pokazuje se da tržište uvek, ali uvek, proizvodi ispod optimuma koji je moguće postići sa datim setom opreme i mašina, prirodnih resursa i dostupnom ljudskom snagom. Tzv. kordinišući mehanizam ponude i potražnje sa razmrvljenim i atomiiziranim preduzećima koje se trve na tržištu je krajnje trapav. Od svega što si rekao ovde si doživeo potpuni kiks. Što se tiče optimuma, na kraju su morali indirektno da priznaju i Arrow i Debreu tvorci čuvene matematičke teoreme o efikasnosti tržišta iz 50-tih, da ga jednostavno nema.

Мислим да ти је Роналд ( ако се добро сјећам ) једном оспоравао то линеарно програмирање? Пошто не разумијем тачно о чему се ту ради, уздржаћу се од полемике на том пољу. Једино што могу да питам је "Капитализам производи субоптималном ефикасношћу - So fucking what?". Небитно је да ли производи максимизујући своје могућности или производи субоптимално - битно је да производи довољно да људи имају шта да једу, да преживе и да макар мало унаприједе свој живот и друштво уопште. Максимизација ефикасности и профита није всје и всја, и ту ти је фалинка у аргументацији - покушаваш да неолибералном или либертаријанском логиком "морамо економски бити што ефикаснији" прогураш критику капитализма као недовољно ефикасног, када није уопште битно обичном човјеку да систем буде "максимално ефикасан" него "довољно ефикасан". Капитализам расипа богатство - па шта? Све док га не расипа превише, не би требало да нас уопште занима толико. До сада се показао као довољно ефикасним.

пре 5 часа, εργασία рече

Inače, to nije moja glavna zamerka na kapitalizam ali mi je činjenica da taj ekonomski sistem sam iz sebe razbija svoje osnove, da ljudima iza leđa, a da to i ne znaju priprema slom, meni je izuzetno zanimljivo

Исто као што и природа живим бићима даје могућност да супер живе ако знају како, али и опаснсоти да их самеље ако су неопрезни. Као да је капитализам природни систем људских односа?

пре 5 часа, εργασία рече

Međutim, kapitalizam ima mnogo fundamentaliniji problem. On počiva na eksploataciji rada i permanentnoj egzistencijalnoj ugroženosti iako ne svih ljudi, a ono velikog broja populacije.

Нетачно, јер ово засниваш на радној теорији вриједности, а она је одбачена још и за вријеме Маркса. Вриједност је субјективна:

Но, да не буде да сам само оставио argumentum ad authoritatem, иако смо већ раније водили дискусију око овога - ево још једном. Вриједност је субјективна јер вриједност стварају људи својим жељама и потребама. Самим тим радник не ствара вриједност прозвода својим уложеним радом, него га ствара друштво ( тачније други појединци ) својом жељом за његовим производом и спремношћу да дају новац или нешто друго за њега. Ту нема експлоатације радника у принципу. Опет - могу ја да правим некакве грчке античке вазе и да кукам јер нико неће да их купи, то неће промијенити чињеницу да оне немају никакву вриједност и да је сав мој труд био безвезно трошење новца, средстава, времена и енергије.

пре 5 часа, εργασία рече

Počiva na nedopustivim klasnim razlikama čije posledice utiču na čitav kulturni, politički, pa i svakodnevni život celog ljudskog društva.

Како су недопустиве? Јер постоје разлике између људи? Ох ужаса, нисмо сви исти рођени. Апсолутно су допустиве и класна стратификација је апсолутно природан феномен, а и користан у неку руку. Ако погледаш на друштво као на фабрику и погледаш чиме се свака класа друштва бави, уочићеш једну занимљиву подјелу рада која је иста као у фабрици. И та подјела рада не значи да су они на вишој љествици бољи, него да свако обавља своје послове и добија наканду за њих у складу са вриједношћу њиховог посла. Зато виших слојева има бројчано мање, јер је мањи број функција које они као слој врше, али без тих функција не би били могући многи послови нижих слојева ( стриктно теоријски гледано, јер ипак у стварности и међу вишима има доста бескорисних, пропорционалном ожда чак и највише ). Да нема великих капиталиста, не би се отварали мега комплекси за, шта ти ја знам, нафту, прераду нафте итд итд., као што постоје неке привредне дјелатности које само држава може организовати због њиховог обима, комплексности и коштања.

Класне подјеле су природне, допустиве и корисне све док нису превелике или саздане на нерационалним основама ( као нпр. касте у Индији гдје нема друштвене покретљивости уопште ).

пре 5 часа, εργασία рече

Indukuje prisilu i nasilje, izvanredno je pogodno tle za rađanje ideoloških zatupljivanja i obračuna među društvenim grupacijama, izaziva imperijalne pohode i veoma opasne ratove, postavlja države i čitave narode u eksploatacioni odnos putem nejednake razmene na svetskom tržištu (o ovom problemu sam najmanje pisao na ovom forumu, a jednako je zanimljiv i složen kao i teorija o kapitalističkim periodičnim krizama), zatim ga prati ekološka devastiranost, vodi u urušavanje demokratije i čitav niz drugih stvari koje me sada mrzi da nabrajam i koje traže poprilično dugu eksplikaciju. 

Да, комунизам то ради људима  Него, ако је капитализам све ово - објаси зашто је све супротно урадио на Западу и није срушио демократију него јој је чак и помогао да се одржи и прошири?

пре 5 часа, εργασία рече

Reći ću krajnje sumarno: u vreme "normalnog" i ekspanzivnog doba, kapitalisti u međusobnoj konkurenciji i borbi na tržištu ulažu i akumulišu sve veći kapital. Prateća posledica je toga da se tzv. konstatni kapital sve više uvećava. U početku nema problema, i ta faza može da traje neodređeno dugo, što zavisi od mnogih faktora, ali u određenoj tački njegova hiperakumulacija počinje da guta dostupnu masu viška vrednosti. Od tada počinju problemi, iz prva u postepenoj stagnaciji da bi se kasnije to sve preobrazilo u recesiju. Tek kada se u dovoljnoj meri obezvredi konstatni kapital, profitne stope relaksiraju, dstupna masa viška vrednosti postane dovoljna za ubrzani tempo akumulacije kapitala i investiranje može da se krene u nov kapitalistički polet.

Да, и то је природни економски циклус. То је као ураган - не можеш га спријечити да удари, али се можеш спремити да те не убије, па да наставиш са много више након што прође. И проблем је тренутно што велики мултинационални комплекси, крупни капитал итд. итд. не дају да се изврши доређена социјализација кризе, да се ризици и штетне посљедице прошире на друге слојеве друштва, и тако да се амортизује дугорочни пад профитабилности и производње - из својих уских класних интереса и јер им се може кад асу постали довољно јаки да тако јашу.

пре 5 часа, εργασία рече

Ono što je najvažnije, za tebe koji si negator da ovo može biti problem

Ја не негирам да ово може бити проблем. Само кажем да је то као ураган - природни проблем који ће увијек бити ту, и наше је да прихватимо ту чињеницу и да се спремамо да преживимо што боље можемо када удари.

пре 5 часа, εργασία рече

jeste da to nema ama baš nikakve veze sa željama kupaca na tržištu niti sa tehnološkim revolucijama i inovacijama. Čak i kada bi stvorile određene prepreke, trapavi mehanizam ponude i potražnje bi to u relativno kratkom roku mogao da ispegla. Recesije i depresije, pak sa svoje strane, kao i uzlazne faze traju jako dugo iako svi ovi faktori mnogo, mnogo fluktuiraju za sve to vreme.

Има везе, само је проблем када понуда и тражња на тржишту нису довољно велики да довољно успоре или анулирају пад профитних стопа, или да дигну профит неком новом индустријском револуцијом. Не можеш рећи да немају никаквог утицаја ту, када је управо узрок пада тих стопа управо све мања тражња и све мања понуда - јер се исцрпљују до сада познате могућности у привреди за производњу и намиривање људских потреба и жеља.

пре 5 часа, εργασία рече

oplodnje vrednosti,

You dawg 

пре 5 часа, εργασία рече

Tehnološke inovacije mogu samo da budu faktor koji otežava ili slabi tendecije u profitablinosti kapitala i ne mogu da budu glavni uzrok kapitalističkih kriza

Никако да схватиш да се овдје слажемо. Тенденцијски пад профита јесте својствен капитализму и њих слабе, анулирају или чак повећавају иновације. Проблем је што ван капиталистичке привреде и слободног друштва нема иновативнијег система. САД, Естонија, Израел, Јапан, Јужна Кореја - све су то високо иновативне нације и уједно најуспјешније. Азијске тигрове заправо чека у будућности криза ако не либерализују своје моделе засноване на уској повезаности великих приватних компанија и државе, јер су се њихове фирме толико опустиел јер увијек знају да им джрава држи леђа. Оперишу под моралним хазардом. Мислим да Самсунг послује са губитком чак?

 

[εργασία]

1 hour ago, Ћириличар рече

Оувај... у Средњем вијеку кметови су се бунили... А онда када нису се бунили, то је било због страха да их властела не побије. Ја сам говорио о недостатку бунта народа услијед чињенице да му је заправо довољно добро да не жели да се буни. Мијешаш бабе и жабе.

Evo da nađem bolji primer: većina naroda na izborima glasa za Vučića to ne znači da je Vučić zlatno pile.

Koji se to ljudi u kapitalizmu ne bune? Šta ćemo sa milionima ljudi koji su ostajali bez posla u vreme velikih depresija? Šta sa njihovim porodicama? Šta da govorimo o policijskim pendrecima koji malo, malo pa sevnu na protestima sindikata i to gle čuda u Francuskoj, Nemačkoj itd. itd? Šta da kažemo na enormno eksploatisanu radnu snagu diljem Pakistana, Mijanmara i drugim nedođijama Azije?

Ali od svega toga bitnije je kako u ovim raspravama nastavljaš sa apologetikom kapitalizma tipa "niko se ne buni" kao ključnim dokazom da su ljudi u njemu zadovoljni. Eto, ogromna masa nema vremena da se buni jer mora da sastavlja kraj sa krajem kako bi preživela i nahranila svoje porodice, a pri tom mogu da se dobiju i batine, od policije koja sve više po opremi izgleda na rimske legije.

1 hour ago, Ћириличар рече

Да, али графикони сами по себи ништа не значе. Поставио си графиконе опадања профитне стопе и продуктивности. Океј, сви признајемо да оне опадају, да се неједнакост повећава итд. итд. Али да ли ти графикони говоре због чега се то дешава? Да ли они објашњавају да ли је проблем својствен, инхерентан каптилатистичком систему

Pa ja ne znam da li onda ti uopšte čitaš podugačka i pomalo suvoparna objašnjenja koja sam pisao ovde na forumu? 

 

1 hour ago, Ћириличар рече

миссим, наравно да јесте, али није само капиталистичком него и комунистичком. Биће најрпије да је то природно стање ствари када нема велике технолошке иновације, а све могућности се исцрпљују временом 

Potpuno netačno. Nema nikakve veze sa tehnološkim inovacijama. Naprotiv, tehnološke inovacije mogu usled rasta produktivnosti da ubrzaju amortizaciju i moralno zastarevanje materijalnih činilaca konstatnog kapitala i njegovu vrednost da umanje čime bi se povećale profitne stope, a kapitalizmu produžilo vreme da ne uđe u recesiju. To se i dešava u stvarnosti ali je problem što hiperakumulacija konstanog kapitala preteže u svojoj tendenciji. Inače, bi stvari mnogo, mnogo gore bile po kapitalizam.

1 hour ago, Ћириличар рече

Мислим да ти је Роналд ( ако се добро сјећам ) једном оспоравао то линеарно програмирање?

Nije osporavao nikakvo linearno programiranje nego je osporavao koncept Pola Kokšota sa algoritamskim upravljanjem planske privrede uz pomoć input-output tablica i savremenih IT.

1 hour ago, Ћириличар рече

Небитно је да ли производи максимизујући своје могућности или производи субоптимално - битно је да производи довољно да људи имају шта да једу, да преживе и да макар мало унаприједе свој живот и друштво уопште. Максимизација ефикасности и профита није всје и всја, и ту ти је фалинка у аргументацији - покушаваш да неолибералном или либертаријанском логиком "морамо економски бити што ефикаснији" прогураш критику капитализма као недовољно ефикасног, када није уопште битно обичном човјеку да систем буде "максимално ефикасан" него "довољно ефикасан". Капитализам расипа богатство - па шта? Све док га не расипа превише, не би требало да нас уопште занима толико. До сада се показао као довољно ефикасним.

Sad već izbegavaš kritiku i potvrđuješ da si ti apologet kapitalizma. Postao si tribun tog nekog "običnog" čoveka pa govoriš u njegovo ime. Mnogo si ti mlad, tek treba da završiš fakultet i da se zaposliš i stekneš porodicu. Iskoristi ovo slobodno vrememeđu ispitima, pa malo popričaj sa ljudima koji su godinama bili nezaposleni, ili zaposli se malo kod nekog privatnika, stekni malo iskustvo, pa onda govori o "običnom" čoveku koji je prezadovljan što drži LG telefon u ruci, dok nema para da priušti pristojan stambeni prostor za svoju porodicu i tako steže taj telefon jer ne zna koga da pozove kako bi našao dodatni posao. 

Veća masa proizvoda bi omogućila nižije cene i dostupnost raznih kategorija roba i usluga mnogim ljudima koji to nisu u mogućnosti da priušte zbog bepostrebno viših cena. O ekološkim benefitima da i ne govorim. Plus na to dolazi oslobađanje sredstava za proizvodnju i radne snage za nove grane industrije ili privrede, tako da bi se ubrzao rast i raznovrsnost privrede.

Eto, vidiš to je jedno veliko ništa po tebi.

1 hour ago, Ћириличар рече

Као да је капитализам природни систем људских односа?

Nije prirodni, jer je nastao kroz istoriju i nestaće kao i svaki društveni odnos pre njega, tipa robovlasništva, feuda itd, itd, itd, da ne nabrajam. Inače, svaki društveni poredak je za sebe mislio da je prirodni. 

 

1 hour ago, Ћириличар рече

Како су недопустиве? Јер постоје разлике између људи? Ох ужаса, нисмо сви исти рођени. Апсолутно су допустиве и класна стратификација је апсолутно природан феномен, а и користан у неку руку. Ако погледаш на друштво као на фабрику и погледаш чиме се свака класа друштва бави, уочићеш једну занимљиву подјелу рада која је иста као у фабрици. И та подјела рада не значи да су они на вишој љествици бољи, него да свако обавља своје послове и добија наканду за њих у складу са вриједношћу њиховог посла.

Vidiš, ja sam za razliku od tebe radio u fabrici, i to ne bilo kojoj fabrici nego u Samsungovoj, a pri tom sam završio fakultet iz društvenih nauka i mnogo volim da čitam sociologiju, pa i praktično i teorijski znam da podela rada u fabrici i društvu imaju mnogo različitog, a pogotovu klasne razlike nisu prirodne. I ovde takođe, sve klase prohujalih vremena i prohujalih društvenih poredaka su o sebi mislile da su "prirodne", "božanstvne", "zaslužne", "plemenite"...

Kapitalisti ne dobijaju nadoknadu nego prisvajaju deo viška vrednosti koji radnici ostvaruju u toku procesa proizvodnje. No, o tome u sledećoj tački.

1 hour ago, Ћириличар рече

Нетачно, јер ово засниваш на радној теорији вриједности, а она је одбачена још и за вријеме Маркса. Вриједност је субјективна:

Istina, moraću mnogo da se potrudim da dokažem da je radna teorija vrednosti ispravna ali sa zadovoljstvom mogu da kažem da subjektivistička teorija nije čak ni pogrešna. Ona ja emirijski neproverljiva i dodaću i apsurdna. Pogledaj ubitačnu kritiku autora, koji inače nisu marksisti, već naprotiv kritičari radne teorije vrednosti poput Shimshon Bichler-a i Jonathan Nitzan-a. Tako da ti se taj argument vraća kao bumberang i to devastirujaće po tvoju poziciju.

A sad o problemima empirijske verifikacije radne teorije vrednosti. Sa radovima Emmanuela Farjoun-a i Moshe Machovera, sredinom 80-tih, zapoečla su empirijska istraživanja koja bi proverila njihove probabilističke postavke o korelaciji radnih vrednosti i tržišnih cena. Pojavilo se više radova na tu temu ali neki od autora su Paul Cockshott, Anwar Shaikh, Allin Cortell, Dave Zachariah, Tsoulfidis L. and Maniatis T., Nils Fröhlich itd.

Na osnovu input-output tablica visokorazvijenih industrijskih zemalja, a kasnije i za neke druge zemlje, poput Grčke recimo, utvrđena je visoka korelacija između radnih vrednosti i monetarnih tržišnih cena.

Naravno, osporavanja ovog rezultata ima, pogotovu kod autora kao što su Shimshon Bichler i Jonathan Nitzan, ali ima i odgovara na njihove kritike.

Evo i sjajnog članka koji može da bude samo uvod u datu problematiku. Zachariah_LabourValue (1).pdf

1 hour ago, Ћириличар рече

Вриједност је субјективна јер вриједност стварају људи својим жељама и потребама. Самим тим радник не ствара вриједност прозвода својим уложеним радом, него га ствара друштво ( тачније други појединци ) својом жељом за његовим производом и спремношћу да дају новац или нешто друго за њега. Ту нема експлоатације радника у принципу. Опет - могу ја да правим некакве грчке античке вазе и да кукам јер нико неће да их купи, то неће промијенити чињеницу да оне немају никакву вриједност и да је сав мој труд био безвезно трошење новца, средстава, времена и енергије.

Tačno je da ljudi različito ocenjuju proizvode i različito ih žele ali robno-novčana privreda pripisuje proizvodima razmensku vrednost na osnovu koje se raznolike robe upoređuju i razmenjuju u različitim proporcijama. Možemo nešto da želimo koliko god hoćemo ali ako ne uložimo rad u proizovdnji nekog dobra, tog dobra neće ni biti. Ljudi su morali da nađu način kako da međusobno razmenjuju proizvode svoga rada pa su intuitivno pošli od toga koliko im vremena treba za nešto da bi proizveli. To lepo opisuje Adam Smit sa svojim primerom hvatanja jelena i razmenom njegovog mesa za nešto drugo.

Kapitalistički sistem se u međuvremenu veoma izdeferencirao, po nepreglednim granama privrede, pa je regulacija društveno potrebnog radnog vremena posredovana novčanom jedinicom i flukuiranjem ponude i potražnje, što je marginaliste i subjektiviste nagnalo da počnu da spekulišu sa graničnom korisnošću ali pre svega zbog logičkih konsekvenci koje je Marks izveo iz radne teorije vrednosti koja se tiču eksploatacije radne snage. To im je došlo kao zgodno sredstvo da se derogira značaj radne teroije vrednosti iako su je zastupali pre Marksa, Adam Smit, Dejvid Rikardo, Džon Stjuart Mil, zapravo cela politička ekonomija još od Vilijama Petija.

Teorija subjektivne korisnosti je prolazila kroz mnoge faze, njena varijanta tzv. kardinalne korisnosti je napuštena jer su njene osnove bile neodržive. Trenutno se najviše u udžbenicima plasira verzija tzv. ordinarne granične korisnosti ali ni ona ne može da izdrži metodološke i teorijske kritike, a na to treba dodati gotovo nikakvu empirijsku proveru.

Sve i kada bi smo prihvatili značaj granične korisnosti i subjektivne vrednosti, ona bi morala da se kreće u granicama koje joj postavlja radna teorija vrednosti i mogla bi biti njen modifikujući faktor ali da potpuno zbriše radnu teoriju vrednosti mislim, i to je moj lični stav, nema osnova. "Vrednost" sama po sebi ne može da se iskonstruiše bez ikakvih objektivnih uslova proizvodnje, date produktivnosti rada i nivoa troškova materijala i energije koji ljudi moraju da ulože kako bi se održali u životu. Vrednost kao takva se materijalizuje kroz novčanu jedinicu za koju znamo da se bezrazložnim štampanjem obezvređuje i gura u inflaciju. Raspon koji novčani dohoci određuju moć kupovine raznim agentima na tržištu nikako nisu porizvoljni i odraz su varijabilnog kapitala i njegove raspodele na raznovrsne grupacije radnika. Ograničenost broja ljudi sposobnih za rad i ograničenost ljudskog organizma da radi ispod 24 sati dnevno upućuju da odnosi vrednosti imaju svoju osnovu u društvenom potrebnom radnom vremenu o kojem su klasici, pa i Marks govorili.

Na to upućuju i kompjuterske simulacije koje je radio Ian Wright, kompjuterski naučnik, koji je modelovao tržišne procese sa velikim brojem aktera koji su imali na raspologanju slobodu ocenjivanja i vrednovanja plaćanja za dobra koja bi kupovali sa radnim satima za koje su dobijali novčani dohodak. Rezultati su potvrdili da posle velikog broja stohastičkih procesa, tržišne cene stoje u tesnoj korelaciji sa radnim vrednostima, onako kako to teorija predviđa.

Tako da ćeš teško da izbegneš činjenicu eksploatacije rada na osnovu subjektivističkih doktrina kojima vas kljukaju na fakultetima. Kad smo već kod toga, Pol Saumelson je rekao da može stvoriti matematički model koji bi uspešno tretirao Marksovu teoriju eksploatacije bez pozivanja na radnu teoriju vrednosti. Toliko za sada. 

[εργασία]

пре 13 минута, εργασία рече

Опет - могу ја да правим некакве грчке античке вазе и да кукам јер нико неће да их купи, то неће промијенити чињеницу да оне немају никакву вриједност и да је сав мој труд био безвезно трошење новца, средстава, времена и енергије.

Da dodam i ovo, pošto sam propustio. To što ti govoriš jeste slučaj promašene investicije, koji se rešava tako što se kapital, ako bi mogao uopšte da se izvuče iz vazi koje neće niko da kupi, plasira u druge sfere proizvodnje. Time nije opovrgnuta radna teorija vrednosti već taj problem koji ističeš spada u problem konkurencije. Stvaranje razmenske vrednosti, njeno uvećavanje ili kontrakcija, zavisili bi i dalje od rasporeda radne snage i broja radnih sati koje bi zaposleni mogli da iznedre angažovanjem od strane varijablinog kapitala.

[Lady Godiva]

пре 19 часа, εργασία рече

 

Never mind.. 

пре 19 часа, Ћириличар рече

Мачо тип, преживљава у дивљини, директан, независтан и те плочице... Да, да 

Наравно, сан сваке феминисткиње. 

https://img00.deviantart.net/6e23/i/2014/350/0/c/111_zagor_by_ddeki-d8a1ooy.jpg

[Аурор]

пре 26 минута, Lady Godiva рече

Наравно, сан сваке феминисткиње. 

I obavezno da bude musliman sa Bliskog Istoka