+ Патријарх Павле - Будимо људи

[principal]

Lepo kazu Dveri srpske, ali slabo to sta vredi kada novine vec uveliko biraju. Ne shvataju osnovno - Crkveno vreme se ne meri casovima i danima...

[Милица]

Хвала на одговорима везано за боје.

Двери су одлично реаговале,

а сад да ли ће се то поштовати...

[Ведран Лепир]

Неће

[Милица]

Па добро, шта ћеш,

ваљда то мора тако...

[principal]

Licitiranje je naveliko krenulo.... Svaka novina danas ima svog "najozbiljnijeg" kandidata - "Alo" jednog, "Novosti" cak pet, sest, "Kurir" svega dvojicu, "Blic" trojicu vec odavno... Uveliko se pominje i ko ce se "kandidovati"!, a ko nece... Niko im valjda nije rekao da to nisu izbori za Narodnu skupstinu.... Ma, burleska!

[Маша]

И шта они имају од тога што ће Патријарх бити овај или онај ...

[principal]

To mi je jasno. Treba biti prvi, objaviti prvi vest koja interesuje 10 miliona ljudi, najmanje. To im je posao. Da se trkaju za informaciju... Ali ovoliko spekulacija, muljanja, te ovaj, te onaj.... To ne shvatam, pogotovo sto postoji procedura koja iskljucuje kalkulacije i dogovoranje....

[Искушеник]

...Зато и прва моја мисао данас,овог свечаног момента када из руку Ваше Светости примих овај жезал као символ архијерејске службе Богу и Цркви Божијој,нека се уздигне до престола Његовога и прва моја реч нека буде: Господе,слава Ти!

Господе,помози! Господе благослови! Слава Ти! - јер слава само Теби припада,само Твоме величанству,Твојој мудрости,Твојој правди; но изнад свега Твојој бесконачној доброти,Оче наш! Због ње се уздамо и у Твоју помоћ без које ни почети ништа добро не знамо и не можемо; и у Твој благослов,без кога сав наш труд и рад неће бити ништа друго до ,,до зидање на песку,које ће се срушити чим падне прва киша,надоћу реке и дуну ветрови " (Мт 7,27)

...Знао сам и пре како је узвишена тајна свештенства и како треба да буде узвишен свештеник да би био достојан. Њоме се он уздиже на висину сарадника Божијег ,,на Божијој њиви,Божијој грађевини" (1. Кор 3,9). Кроз њу верни добијају благодатне дарове задобијене Господом Исусом Христом и предане Цркви Његовој,БЕЗ КОЈИХ НЕМА СПАСЕЊА. Некртшен човек не можи ући у Царство Небеско (Јн 3,5),нити може имати вечнох живота ко се НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ (Јн 6,54),нити ико може бити разрешен од греха без тајне исповести (Мт 18,18),а то све,по речима светог Јована Златоуста,бива рукама свештеничким,онда заиста,како даље вели исти свети отац,оно ,,што свештеник чини доле то Бог горе утврђује и одлуку слугу својих потврђује Господар"...

Прва архијерејска беседа,изговорена у Саборној цркви

у Београду,22. октобра 1957 године

[Милан Меденица :)]

? ??? ??? ????? ?? ???? ??? ?? ????????? ???? ???? ??? ???? ...

???????? 

???? ????? ??????, ?? ?? ????? ?? ???? ????, ?? ?? ?? ??? 

[Милан Меденица :)]

To mi je jasno. Treba biti prvi, objaviti prvi vest koja interesuje 10 miliona ljudi, najmanje. To im je posao. Da se trkaju za informaciju... Ali ovoliko spekulacija, muljanja, te ovaj, te onaj.... To ne shvatam, pogotovo sto postoji procedura koja iskljucuje kalkulacije i dogovoranje....

???? ?? ??????? ?? ?? ? ???????????? ?????? ?????...

???? ?? ??? ?????, ??? ?? ????? ? ?? ????? ?????  

[pokajnik83]

To mi je jasno. Treba biti prvi, objaviti prvi vest koja interesuje 10 miliona ljudi, najmanje. To im je posao. Da se trkaju za informaciju... Ali ovoliko spekulacija, muljanja, te ovaj, te onaj.... To ne shvatam, pogotovo sto postoji procedura koja iskljucuje kalkulacije i dogovoranje....

???? ?? ??????? ?? ?? ? ???????????? ?????? ?????...

???? ?? ??? ?????, ??? ?? ????? ? ?? ????? ?????  

????, ??? ?? ????? ?? ?? ???? ????... ???? ???? ?????, ??? ????  joooj

[Guest Alefshin]

Занимљива петиција на фејсбуку: УЛИЦА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА У ХЕРЦЕГ НОВОМ

[Vizantiona]

Ponovo niče patrijarhov dom

M. LOPUŠINA - M. MARKOVIĆ, 29.11.2009 20:57:57

 

Autentični bunar iz detinjstva patrijarha Pavla

Foto Z. Jovanović

Pune dve godine na kući podignutoj na temeljima rodnog doma patrijarha Pavla, u slavonskom selu Kućanci, stajala je tabla s natpisom “kuća na prodaju”. Vest da ju je od hrvatske porodice Babić odmah posle patrijarhove smrti otkupio čačanski biznismen Milija Kostić i poklonio Eparhiji slavonskoj s radošću je dočekana među ovdašnjim Srbima.

Reporteri “Novosti” zatekli su u nedelju još uzbuđene meštane koji, okupljeni oko iznenadnog dara u Glavnoj ulici, glasno razmišljaju kako da kući vrate prvobitni izgled iz 1914. godine, kada je rođen patrijarh Pavle.

- Bila je to dužna zgrada, okrenuta prema dvorištu, sa drvenim stubovima. Stara kuća građena je od naboja i balvana. Bila je pokrivena belim biber crepom koji je dovezen iz Srbije. I pomoćne zgrade su pravljene od balvana. Ovde je od prvobitnog ambijenta ostao samo ovaj bunar i u njemu je i danas kofa patrijarha Pavla - priča nam Milan Marković, dok Gojko Ćosić pokazuje Pavlov bunar. Na krovu bunara iznikao je šipak, a veliku baštu iza kuće “osvojio je” korov.

- U toj bašti je Gojko Stojčević kao mali čuvao stoku, brao paprike i šljive. Želimo da čitav ovaj ambijent vratimo u vreme patrijarhovog detinjstva. Ovu zgradu u kojoj je sada porodica Babić, a koja je sazidana 1963, mi ćemo da srušimo i da izgradimo spomen-kuću po starom izgledu. Počeli smo da sakupljamo dokumente, stvari koje su pripadale patrijarhu Pavlu, ali i stare krevete, dunje s perjem, narodne nošnje i predmete s početka prošlog veka - govori o planovima Gojko Ćosić, glavni inicijator izgradnje muzeja u Kućancima.

Ideja da se obnovi patrijarhov dom, ali i u ovom ratu porušena Crkva svetog Petra i Pavla, u kojoj je Gojko Stojčević kršten 1914. godine, stara je desetak godina. U saradnji sa Eparhijom slavonskom i vladikom Savom, ali i sa liderima Srba u Hrvatskoj, meštani su ovu ideju ozvaničili preko Veća nacionalnih manjina u opštini Magadenovac, kojoj selo Kućanci pripada. Veće je izabralo odbor za obnovu, a i prvi ljudi ove hrvatske opštine obećali su pomoć.

- Delegacija slavonskih Srba, koju je predvodio poslanik Vojislav Stanimirović, posetila je Njegovu svetost u Beogradu 2003. godine i sa njim tada razgovarala o obnovi miniranog hrama i uređenju patrijarhove kuće. Patrijarh je blagoslovio naše ideje, ali nam je dao i savet: “Pazite samo da kada sakupite malo novčića i poverujete da ste uspeli, da ne stanete na pola puta, pa da se zajedno obrukamo!” - seća se Milan Marković.

U toku je izrada građevinskog i finansijskog projekta obnove, a počela je i akcija prikupljanja sredstava. Episkop slavonski je u ime eparhije već darovao sto hiljada kuna, a očekuje se pomoć i Srba, sa svih strana sveta, pa i države Hrvatske.

- Moramo podići ovaj dom i obnoviti crkvu. To je dug prema našem Gojku Stojčeviću, patrijarhu koji je toliko voleo svoj narod i kome je njegov narod bezgranično verovao. Ako uspemo u našim nameramo, Njegova svetost će nas ovde opet okupiti - s nadom na rastanku ispraća nas Gojko Ćosić, prvi čovek Odbora za obnovu.

VELIKA ČAST

Kada smo patrijarhovog bratanca Gojka Stojčevića, koji živi u Hamburgu, obavestili o planovima njegovih komšija iz Kućanaca, prezadovoljan lepim vestima rekao nam je da je to zaista velika čast.

- Još pre 30 godina u Kućancima se za mog strica govorilo da je svetac koji hoda i da će jednog dana biti patrijarh.

ŽIRO - RAČUN

Kompanija “Novosti” priključila se akciji obnove patrijarhovog novog doma i minirane pravoslavne crkve u Kućancima i poziva čitaoce da pomognu u akciji. Sredstva za obnovu mogu se slati na adresu: Srpska pravoslavna parohija Kućanačka, Slatinska banka Kućanci. Devizni račun broj IBANHR 6924120091534000430. Sve informacije mogu se dobiti kod predsednika Odbora Gojka Ćosića na + 385 31649071.

* * * * *

VEČNU KUĆU UPOKOJENOG POGLAVARA SPC U MANASTIRU RAKOVICA SVAKODNEVNO, U TIŠINI, POHODI NA STOTINE LJUDI

NEKI NOVI OSEĆAJ DOBROTE

Ne prestaje da se okuplja verni narod patrijarha Pavla, oko njegovog večnog počivališta u manastiru Rakovica podno Straževice nadomak Beograda.

Jedanaesti je dan otkako je telo ovog neumornog služitelja oltara predato zemlji, a kao da je prvi dan, stotine ljudi u redu ispred porte. Strpljivo, u nestvarnoj, gotovo opipljivoj tišini, čekaju da priđu grobu. Celivaju krst i, potom, u kapeli iznad manastirske crkve zapale sveće, zastanu koji minut u porti, pa ponovo, na odlasku, poklone se senima Njegove svetosti.

- Čini mi se kao da mu se živom poklanjam - govori Milica Obrenović, profesor klavira iz Beograda. Ova mlada žena poranila je u nedelju kako bi prisustvovala i svetoj arhijerejskoj liturgiji, koja se služi svakog dana za pokoj patrijarhove duše. Priča nam da je prvi put u ovom manastiru, u kome je patrijarh Pavle u bogougodnoj i narodnoj službi umor lečio neumorom.

- Zatražila bih blagoslov iguimanije Evgenije da dođem i provedem neko vreme ovde. Da pomognem koliko mogu. Prosto, pokrenulo me nešto iznutra, neki novi put dobrote - kaže Milica.

Isti osećaj ima i student ekonomije Predrag Vujović, rodom iz Istočnog Sarajeva.

- Dolazim svakog dana - kaže. - Spokojniji sam kada dođem. Svakog dana ovde zatičem mnogo ljudi. To je najbolji dokaz kako o Pavlu misli i koliko ga poštuje njegov narod.

Iz škole u Resniku došli đaci. Mole se i za dušu svog nedavno preminulog druga. Stanka Milojčić doputovala čak iz Toponice. Dovela trogodišnju ćerku Jovanu.

- Nema je od rođenja - kaže Stanka. - Osećala sam potrebu da je dovedem.

Iz fruškogorskih manastira ponovo doputovale monahinje. Iz manastira Ostrog - stari monah. Kaže: “Nemam blagoslov da govorim za novine”. Do gradske, autobuske stanice 47, ispraća ga mladić koji pomaže sestrinstvu u svakodnevnim poslušanjima. Služi narodu kafu, čaj od bosiljka i pakete hrane za doručak.

- Na hiljade ljudi je došlo - govori ovaj mladić. - Nikom nije daleko da dođe. Ni iz Republike Srpske, Crne Gore, a dolaze i iz Makedonije. Dolaze i stranci, ljudi drugih vera. Interesuju se o patrijarhovom zemaljskom trajanju. I oni, kao i naš narod, skromno daruju manastir.

- Simboličan dar - kaže nam, na nepostavljeno pitanje, grčki student. - Skromno, kakav je bio i vaš patrijarh.

Da li je o ovom momentu (darivanja) možda razmišljao i sam patrijarh, kada je testamentom zaveštao želju da počiva upravo u ovoj skromnoj i siromašnoj svetinji. Ne usuđujemo se da o tome pitamo igumaniju Evgeniju, starešinu manastira, koja se povukla u tihovanje. Ali, svakog dana pre liturgije i večernje molitve dugo se zadrži kraj groba. Pamtimo i njene reči, date upravo našem listu: “Naš patrijarh je bio vezan za ovaj manastir. Često nam je dolazio. Služio svete liturgije, ne samo za vreme velikih praznika i manastirske slave. Savetovao nas, brinuo.”

Manastir je, nekad, kao i sad, a kao što ne biva u svim svetinjama danas - u potpunosti ostao privržen manastirskim zakonima. Savremeni život, koji je nezadrživo prodro preko mnogih manastirskih zidina, ovde je ostao ispred. Unutra nema ni televizora, kompjutera, radija. Samo tišina i telefon, najčešće isključen. Monahinje ovde samuju i rade.

- Narod, kao da zna, poštuje manastirski mir, nekako svetački, kakav je bio i naš patrijarh - kazuje nam jedna monahinja.

Bio je to trenutak kada je jutarnje sunce, a novembarsko, gotovo u saglasju sa ovim rečima, razgonilo maglu oko manastira. Narod, u velikom broju, čak odozdo s puta, strpljivo čeka da priđe grobu.

ZA SMIRAJ DUŠE

Neki vernici u nedelju nisu bili radi da razgovaraju sa novinarima. Milan Racković iz sela Rucka kod Obrenovca je to ovako objasnio: “Ne razumem da se vi novinari u ovim danima dok još nije ni četrdesetodnevni pomen patrijarhu dat, utrkujete i licitirate ko će biti novi patrijarh. Pustite barem da se duša dosadašnjeg smiri”

[Милица]

To mi je jasno. Treba biti prvi, objaviti prvi vest koja interesuje 10 miliona ljudi, najmanje. To im je posao. Da se trkaju za informaciju... Ali ovoliko spekulacija, muljanja, te ovaj, te onaj.... To ne shvatam, pogotovo sto postoji procedura koja iskljucuje kalkulacije i dogovoranje....

???? ?? ??????? ?? ?? ? ???????????? ?????? ?????...

????!

? ????? ??????? ?? ????????? ??? ??? ????????...

? ? ??????...

???????? ?? ?? ?? ???? ??????...

[Зоран]

Taчно је да свакодневно долазе на стотине људи да посети гроб блаженопочевшег Патријарха нашега Павла и из дана у дан их је све више.

Слава Богу.