+ Патријарх Павле - Будимо људи

[Милица]

Биће нешто од нас :-)

[Зоран]

Слика је од малопре, као што сви знамо овде почива наш Патријарх Павле, долазе људи свакодневно

уграбио сам прилику да сликам када нико није целивао крст, увек када дођем овде осетим мир у души, сваку муку заборавим...

Слава и хвала Богу.

[Тавита]

БЕСЕДЕ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА
НА ЂУРЂЕВДАН 1995. ГОДИНЕ



У име Оца и Сина и Светога Духа! Помолисмо се браћо и сестре, господу Богу и принесосмо бескрвну жртву Тела и Крви Христове.
ДОСТОЈНИ ПОТОМЦИ
Молећи се Богу, светоме Георгију, свим светима да нас подрже у овим тако тешким временима, да будемо заиста достојни потомци својих предака, који су у слободи и у ропству знали бити и остати народ Божји, борећи се за правду, за истину, за слободу, за Крст часни и слободу златну, знали су да издрже увек као људи, чувајући образ и душу и кад је морало да буде да се да живот и глоба, давали, али образ свој и душу своју никада. У овим несрећама које нас снађоше, и нашом кривицом, али и других народа, и Европе и Америке, једино што нам остаје као стварна, не само утеха, него и стварна помоћ и нама и онима што ратују и што гину свакодневно, то је да заиста будемо народ Божији. Чувајући се од свега што је зло и што је грех, јер ако то будемо чували, биће и Бог са нама и опстаћемо као народ Његов, без обзира на жртве.

[mamica]

  Evo i mog doprinosa u predstavljanju

PATRIJARH PAVLE-nas vodja pred Bogom

[mamica]

  Sad o nas narod ima svog predstavnika pred prestolom

Visnjeg

  Molimo mu je braco i sestre..

Molitva patrijarhu Pavlu

http://www.youtube.com/watch?v=H8tE9TTVAws

[Vizantiona]

Osetio da je poslednja pričest

Ljubica BOŽANIĆ, 09.12.2009 20:58:50

 

 

DOK je bio na VMA ni po čemu se nije moglo zaključiti da je patrijarh. Čitav taj život - obaveze koje je kao prvi među jednakima imao: prijemi, susreti sa delegacijama i raznim zvaničnicima... sve je to negde umrlo u njemu. Kao da se nikad nije bavio time već kao da je živeo u kolibi u šumi i kao da je bio samo sa Bogom. Primetio sam da je zaboravio neke ljude i događaje, ali nikad nije zaboravio nijednu molitvu, niti ijedan tropar. Sve ono što je korisno za dušu, uvek je znao. Sve što nije bilo bitno, od njega je otpalo. Ostalo je spokojstvo, molitva i nada u Gospoda. I tako se upokojio.

Ovako je protosinđel Metodije (Ostojić) počeo priču sabraći iz Cetinjskog manastira o vremenu, dugom više od dve godine, provedenom uz uzglavlje blagopočivšeg patrijarha srpskog Pavla. Najpre u Patrijaršiji, pa onda na VMA. „Novosti“ su ekskluzivno dobile blagoslov da prenesu deo te priče i da je podele sa čitaocima i svima onima koji su voleli i cenili patrijarha Pavla. A to je, pokazalo se, ceo naš narod.

- U trenutku kad je došao taj momenat nije bilo uzdaha, ropca, grimase na licu, grča, ničega - pričao je tihim glasom otac Metodije svoju priču života. - Tog jutra je na mene bio red da služim liturgiju u kapeli na VMA. Ali, nešto mi se nije dalo da izađem iz apartmana, a da ga ne pričestim. Imao sam neki osećaj da će se nešto desiti ako budem odsutan. I pričestio sam ga darovima koje sam imao tu. U poslednje vreme on je stalno držao zatvorene oči, ali sve je čuo. Kad sam pročitao molitvu za pričešće, on je otvorio oči i gledao me bukvalno u oči. Čuo me je i kad sam ga pitao: „Vaša svetosti, hoćete li da se pričestite“? Tiho je odgovorio: „Hoću.“

- „Bog pomogao i Bog blagoslovio“. Pričestio se kao nijednom za tih godinu i po dana. Tako mirno, spokojno. Sve je ukazivalo da mu je to poslednja pričest. Činilo mi se da je i on to znao. Zatvorio je oči i nije ih otvario dok se nije upokojio. Ja sam pošao da služim liturgiju, i kad sam završio, skinuo odežde i kad sam stigao do vrata apartmana, on je umro. Kao da je čekao da se liturgija završi, prebirao je osećanja i detalje tog novembarskog jutra otac Metodije.

Prema njegovim rečim, život sa patrijarhom odvijao se brzinom dva-tri kilometra na sat. Mirno, spokojno.

- A od trenutka njegovog upokojenja, sve je krenulo strahovitom brzinom. Sve se dešavalo kao da je tako bilo planirano, a nikad o tome niko nije ni govorio, ni mislio. Samo sat-sat i po posle upokojenja stigao je predsednik Tadić. Imam utisak da je patrijarh poseban odnos imao upravo sa Tadićem. On je često dolazio i nikad se nije znalo kad će to da bude, jer se nije najavljivao. I kad patrijarh nije govorio, predsednik Tadić je imao potrebu da sedi pored njega i da ćuti. Kad uđe, kao da ne ume da izađe. Sedeo je bukvalno kao hipnotisan. Sećam se da je jednog dana ostao baš dosta dugo. Njegova se pratnja uznemirila, jer je imao isplaniranih obaveza. Posle izvesnog vremena, otac David mu kaže da je patrijarh umoran i da ga iz stolice treba premestiti na krevet. A, on najjednostavnije: „Mogu li vam nešto pomoći? Molim vas, nemojte misliti da mi je teško. Za mene bi bila čast da mu pomognem.“ Pustimo ga još malo da bude pored patrijarha, nekih pola sata. Atmosfera napeta. Na kraju nije nam ništa drugo preostalo - uslišili smo Tadićevu molbu i nas dvojica zajedno prenesemo Njegovu svetost u krevet. Predsednik se ozario kao malo dete. Pošao je srećan. Imao je neku potrebu da pomogne.

I tog dana kad se patrijarh upokojio, kad je stigao samo je rekao: „Šta ću ja sad? Na koga ću se osloniti?“

Imao je neku posebnu potrebu da dolazi i imao je neku posebnu vezu sa njim.

Otac Metodije kaže da je patrijarh Pavle govorio više svojim prisustvom, a manje rečju.

- Nikad ništa zatražio nije. Za dve godine ni za čim nije iskazao potrebu. Čovek je morao da razmišlja da li je gladan ili žedan. Neprestano se molio. I kad je sedeo u fotelji i kad je ležao i kad je jeo. Uvek je šaputao, gotovo nečujno, tako da nikad nisam uspeo da čujem sadržaj tih molitvi. I tako je spokojno čekao taj trenutak kad će Gospod da ga pozove. Niti mu se žurilo, niti je želeo da to još traje, nego je čekao kako Bog hoće. Do kraja se bio prepustio ruci Božjoj.      

BLAGOSLOV

PROTOSINĐEL Metodije Ostojić rođen je 1. 4. 1976. godine u Sarajevu, a njegovi su poreklom sa Žabljaka.

Završio je Ekonomski fakultet u Podgorici, Teološki u Beogradu. U Crkvu je stupio u novembru 2002. godine, a zamonašio se uoči Petrovdana 2004. godine u Cetinjskom manastiru. Po blagoslovu mitropolita Amfilohija brinuo je o patrijarhu najpre u Patrijaršiji od 23. septembra 2007, a onda i na VMA sve do njegovog upokojenja.

BRIGA NA VMA

- Osoblje VMA je sa ogromnom ljubavlju brinulo o patrijarhu. Ne zbog titule koju je nosio, nego im se on podvukao pod kožu - pričao je Metodije svojoj sabraći u Cetinjskom manastiru detalje iz patrijarhovih poslednjih dana. A kad se upokojio i kad smo ga izneli iz apartmana, vratio sam se po neke stvari i da malo sredim, u bolnici me je sačekala tolika praznina. Sestre su bile izgubljene. On je njih osvojio blagošću, pa niko nikada nije mogao videti da je njima bilo teško da se brinu o njemu, već su se jagmile da budu uz njega, da mu budu pri ruci. Priča sestra koja je bila tu kad se upokojio, da su u tom momentu počeli neki aparati da zuje. Niko nije mogao da otkrije koji su i zašto zuje. Ali čitavog dana je bilo tako.

[Тавита]

PATRIJARH PAVLE I PRAVEDNICI MEĐU NARODIMA

U jeku najvećih sankcija prema Srbiji, 1996. godine, Jad Vašem – Muzej žrtava Holokausta u Jerusalimu – odlučio je da dodeli četiri medalje „Pravednika među narodima“ ljudima iz Srbije. Ove medalje dodeljuju se onim časnim ljudima koji su tokom Drugog svetskog rata, po cenu svog života, spasli nekog Jevrejina. Jer, kako na povelji piše, „ako si spasao jednog čoveka, spasao si čitav svet“.

U ime Jad Vašema, medalje je u Srbiju iz Izraela doneo Josef Žamboki, koji se od smrti na beogradskom Sajmištu kao desetogodišnjak spasao 1942. zahvaljujući Palu Žambokiju iz Kanjiže – pa i danas u znak zahvalnosti nosi njegovo prezime.

Svečanost je zakazana u beogradskoj Jevrejskoj opštini 1. novembra 1996.

Dan uoči toga, Žamboki je otišao do Patrijaršije i portiru rekao da mu je želja da ovoj svečanosti prisustvuje i patijarh.

Kada je to javljeno partijarhu Pavlu, on je odmah pozvao Žambokija, zadržao ga u audijenciji 40 minuta, otkazao sve svoje sutrašnje obaveze i obećao da će doći na svečanost.

U Jevrejskoj opštini su bili zatečeni tom činjenicom, jer – kako su tvrdili - u dvedesetom veku nijedan srpski partijarh nije posetio Jevrejsku opštinu.

I zbilja, sutradan je parijarh Pavle stigao na svečanost. Hor „Braća Baruh“ otpevao je u njegovu čast Očenaš, a patrijarh je ostao do kraja svečanosti.

Nakon toga, po lepo srpskom (i jevrejskom) običaju, priređen je koktel,  sa raznim đakonijama – šampanjcem, kavijarom i sl.

Partijarh je, međutim presekao jedno kuhano jaje na četiri dela i pojeo samo jednu četvrtinu. To mu je, kako je rekao, bilo sasvim dovoljno i bio je zahvalan za ukazanu čast.

Dušan Mihalek, Beer Sheva (Virsaveja), Izrael, 18. XI 2009.

http://www.makabijada.com/dopis/patrijarh.htm

[Милица]

Леп текст о Птријарху на нашем сајту!

https://www.pouke.org/news.php?do=view&cid=1&id=1637

[Vizantiona]

klapklap klapklap klapklap

Sutra 40-to dnevni pomen nasem Patrijarhu Pavlu!!! 0409_feel

[Vizantiona]

четвртак, 24. дец 2009, 07:46 -> 11:33

Парастос патријарху Павлу

У Храму Светог Саве на Врачару служена заупокојeна литургија и четрдесетодневни парастос патријарху Павлу. Литургија почела у 9 часова. У манастиру Раковица биће служен мали помен.

Четрдесетодневни парастос и заупокојeна литургија патријарху Павлу, служена је данас у Храму Светог Саве у Београду. Служење литургије  почело у 9 часова, а парастос у 11 часова.

Након тога, у манастиру Раковица, где је патријарх Павле сахрањен, биће служен мали помен.

У знак сећања на патријарха Павла, Српска православна црква, у сарадњи са Министарством вера, објавила је фотоалбум "Из смрти у живот".

Српска православна црква ће присутнима у Храму Светог Саве, поклонити по један примерак овог фото-албума.

Наредних дана ова књига биће достављена свим православним црквама, верским заједницама, већим библиотекама у Србији и Републици Српској, страним државницима и дипломатима, као и Србима у расејању, а електронско издање биће постављено и на интернет презентацију Српске православне цркве.

Патријарх Павле преминуо је 15. новембра, а сахрањен је четири дана касније, по сопственој жељи, у порти манастира Светих архангела Михаила и Гаврила у Раковици.

[мирођија]

  Слава  му  и  милост! klapklap

[Александар Милојков]

Ово нам је прилика да покажемо своју веру. Или Цркву доживљавамо као Божији стуб и тврђаву истине, или као политичку партију. Они који избору патријарха не буду рекли амин, нису достојни хришћанског имена.

[Vizantiona]

Парастос патријарху Павлу-снимак

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/388811/%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%81+%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85%D1%83+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D1%83.html

У Храму Светог Саве на Врачару служена заупокојeна литургија и четрдесетодневни парастос патријарху Павлу. У манастиру Раковица служен мали помен.

Четрдесетодневни парастос и заупокојeна литургија патријарху Павлу, служена је данас у Храму Светог Саве у Београду. Служење литургије почело је у 9 часова, а парастос у 11 часова.

[marija]

Настало је време у коме као да се нешто неприродно, усиљено ради и неком расцепу води, не само међу људима него и у самом себи. Тешко ми је било ту нову суданију схватити као Божју вољу или се, можда, нисам мирио са тим. Чинило ми се да живимо у великим искушењима којима ваља одолети духовном снагом. Ничег другог није било, нити је отада могло бити, да би нешто изменило у поретку који је надзирао читав јавни, а у много чему и лични живот људи. Под Таром и низ Дрину народ је у тим првим послератним годинама остао веран Цркви; у манастир је свет долазио не само о празницима и не само старији него, у много већем броју, млађи људи. Тако је било све док се није почело са подизањем фабрика, а млађима постало примамљиво да се домогну града и оставе село. Мислим да тиме почиње крупан преокрет у животу, обичајима, па и духовним вредностима нашег сеоског народа.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/bez-osuda-otvoreno-ocinski-prvi-deo/

[marija]

Ваша Светости, преосвећена у Христу браћо архијереји, браћо и сестре, Прва наша мисао, на почетку сваког новог дана и на почетку сваког нашег рада, нека буде мисао о Богу. И прва наша реч, на почетку сваког новог дана и сваког нашег рада, нека буде реч у славу и хвалу Њему, једноме у Тројици Богу: Оцу, Сину и Духу Светоме. Зато и прва моја мисао данас, овог свечаног момента када из руку Ваше Светости примих овај жезал као символ архијерејске службе Богу и Цркви Божјој, нека се уздигне до престола Његова, и прва моја реч нека буде: Господе, слава Ти! Господе, помози! Господе, благослови! Слава Ти! јер слава само Теби припада, само Твоме величанству, Твојој мудрости, Твојој правди; но изнад свега Твојој бесконачној доброти, Оче наш! Због ње се уздамо и у Твоју помоћ без које ни почети ништа добро не знамо и не можемо; и у Твој благослов, без кога сав наш труд и рад неће бити ништа друго до зидање на песку, које ће се срушити чим падне прва киша, надођу реке и дуну ветрови (Мт 7, 27).

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1025/tekst/uzvisena-tajna-svestenstva/