Savremena iskusenja i mladi

[Данче*]

Ја не практикујем да излазим волим преко дана да дете прошетам али кафића,дискотека,кафана,мислим да то и баш у време поста није толико потребно јер празнословље је почетак када човек те вечери упада у замку и иде један грех води ка другим и онда сутра дан осећа кривицу (ово причам из личног искуства) и схватила сам да ми то није потребно бар не за време четири поста(Божићни.Васкршњи.Апостолски и Богородичин).

[Лапис Лазули]

Оде коментар... нека, написаћу опет...

Прво, молим те опрости што сам (непристојно) на питање одговорио питањем, а при томе нисам онјаснио своје мишљење.

Дакле, сматрам да човек треба да ползује своју слободу у свакој ситуацији.... па и током поста.

То што свако има своји узраст и лични однос и своји „степен“ слободе испред Бога, наравно, не би требало да саблажњава осталих...

Ma opusteno nemas potrebe da se izvinjavas.

 

Jasno da je to individualna stvar kao i mahom za sve drugo.Ali me buni takav odnos kakav je bas Deki992 naveo,da su mu Hilandarci(koje ipak smatramo za duhovni autoritet)i to tako bez zadrske na jedan rekli da prestane time da se bavi.

Pa se onda zapitam da nije mozda to snishodjenje samome sebi smatrati da je to deo slobode, dopuisteno(=na korist) onome ko je toboz dovoljno uzrastao u veri a onome ko nije zabranjeno.

A i zelela sam najvise da cujem sto vise  primera licnih od ljudi sa ovog foruma,sta oni praktikuju u svom zivotu po tom pitanju.Dakle:

 

[Натан]

Hehe, kad videh ovo "Da li mislite..." odma' mi u glavi: pa, i ne baš u poslednje vreme     

Morao sam da kažem, izvinjavam se. Što se izlazaka tiče, kod mene se to svodi na šetnju, a ja inače ne izlazim (izuzetak će mi biti apsolventsko veče). Što se toga tiče, ima li ko savet za to, pošto se održava u toku posta? Ja prvo nisam hteo da idem, a onda mi bilo žao zbog par ljudi sa kojima sam stvarno u dobrom odnosu... Izvinite sad ako spamujem

Мислим да је најбоље да нађеш неку меру. Није проблем да одеш, попијеш пиће и испричаш се са људима. Кад крену пијани да ломе чаше, да се пентрају по столовима и праве разне глупости, ти се лепо поздрави и крени кући, јер ''журиш''.  Лепо се проведи.   

[Иван Ивковић]

...da su nocni izlasci,klubovi,muzika,ples,provod u redu u toku posta i ako ne zasto?i ako da u kojoj meri,kako vi praktikujete?(znaci samo iz iskustva bez premudrih stavova koje niko nije ni pokusao da isproba;))

За оне који су лакоми на "провод" мислим да је боље ако избегну то искушење а ако је човек умерен онда није проблем. Очигледно је зашто. Ако тежиш умерености неће ти бити тешко да се молиш и пазиш на себе и друге чак и ако се нађеш у неком хаотичном окружењу. У случају да човек може саставити два викенда а да не види "шта има" има у граду биће да се ради о својеврсној зависности, можда и недостатку смелости да се суочи са самим собом, "страху од тишине". Али да не паметујем...

Ја иначе по граду (кафићима, клубовима) не залазим, није да нисам покушао али сам редовно остајао разочаран... Волим да одем на добар концерт или позоришну представу. У мом крају су такви догађаји додуше ретки али од тога се у принципу не уздржавам због поста већ пре због лошег репертоара. Више сам склон дружењу у кућном амбијенту.

Доста зависи и од тога како доживљаваш пост. Мислим да су изласци у реду све док не почну да нарушавају молитвено расположење, али опет на то би ваљало пазити увек без обзира да ли је период поста или не.

 

Što se izlazaka tiče, kod mene se to svodi na šetnju, a ja inače ne izlazim (izuzetak će mi biti apsolventsko veče). Što se toga tiče, ima li ko savet za to, pošto se održava u toku posta? Ja prvo nisam hteo da idem, a onda mi bilo žao zbog par ljudi sa kojima sam stvarno u dobrom odnosu... Izvinite sad ako spamujem

Шта знам... Кажу да је најбоље ако не одскачеш, не скрећеш пажњу на себе. Што ће рећи, то једно вече се уклопиш у друштво а Бог зна твоју добру намеру. И мени је дуго било тешко да прихватим овакав начин. Стално сам покушавао да некако изврдам (што је понекад доводило до трагикомичних ситуација)... Ово је моје искуство а ти у сваком случају најбоље да поступиш по благослову свог свештеника.

[Срђан Шијакињић]

Ja recimo imam dilemu, da li s bakom da se kartam. Ona voli bridz, a meni to nekako ne dođe u vreme posta, da je bezgrešno, nemam pojma što, a zabava je, jer ona voli to, nema s kim , fali joj društvo,  a ja se dvoumim, recimo.

 

ја бих рекао да је богу много милије да забавиш баку, него да се пазиш да те не породжби грех бриџа опрости што се мешам непозван  

[Arsenija]

...da su nocni izlasci,klubovi,muzika,ples,provod u redu u toku posta i ako ne zasto?i ako da u kojoj meri,kako vi praktikujete?(znaci samo iz iskustva bez premudrih stavova koje niko nije ni pokusao da isproba;))

Mislim da ne.  :bleh:

P.s.Definitivno ne.  Ne može se kuća sagraditi kad na pesku stoji....  Sećate li se,toga   

[Срђан Шијакињић]

Ali me buni takav odnos kakav je bas Deki992 naveo,da su mu Hilandarci(koje ipak smatramo za duhovni autoritet)i to tako bez zadrske na jedan rekli da prestane time da se bavi.

 

мени се чини да многи монаси често гледају на ствари само из своје, монашке перспективе, што није лоше наравно, али не треба да буде увек мерило и за хришћане у свету. мислим.

[Лапис Лазули]

мени се чини да многи монаси често гледају на ствари само из своје, монашке перспективе, што није лоше наравно, али не треба да буде увек мерило и за хришћане у свету. мислим.

Upravo tako.

Ajmo jos primera kako praktikujete ljudi,ne moguce da niko nigde nikada ne izlazi?

[Zero]

Мислим да је најбоље да нађеш неку меру. Није проблем да одеш, попијеш пиће и испричаш се са људима. Кад крену пијани да ломе чаше, да се пентрају по столовима и праве разне глупости, ти се лепо поздрави и крени кући, јер ''журиш''.  Лепо се проведи.   

 

Шта знам... Кажу да је најбоље ако не одскачеш, не скрећеш пажњу на себе. Што ће рећи, то једно вече се уклопиш у друштво а Бог зна твоју добру намеру. И мени је дуго било тешко да прихватим овакав начин. Стално сам покушавао да некако изврдам (што је понекад доводило до трагикомичних ситуација)... Ово је моје искуство а ти у сваком случају најбоље да поступиш по благослову свог свештеника.

Hvala vam ljudi na savetu  8086.gif

[JESSY]

 

Из наше архиве доносимо емисију на тему „Наркоманија, рат који уништава човека и све његове душевне силе“. Говорили су протојереј Бранко Ћурчин духовник Центра „Земља живих“, заједнице за рехабилитацију жртава болести зависности при манастиру Ковиљ, и штићеник ове установе, др Милош Стојановић. Они су били гости емисије „Живети по Јеванђељу“ Радија „Беседа“ Епархије бачке, аутора Братислава Николића.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/03/21.03.14_zbor_-_zemlja_zivih_o._branko_curcin_dr_milos_stojanovic_-_radio_beseda_23.03.11_64kbps.mp3

 

 

[JESSY]

Настављамо циклус емисија посвећених болестима зависности са свештеником Александром Совиљем, духовником у параклису св. Луке Симферопољског у ВМА у Београду и Саветником системске породичне терапије. Данас је отац Александар говорио о томе како, у ширем контексту, долази до проблема злоупотребе психоактивних супстанци. Било је речи о обрасцима за настајање личности наркомана, дисфункционалној породици, комуникацији, а отац је такође одговарао и на питања слушалаца

 

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/03/31.03.14_rec_pastira_o_aleksandar_sovilj_64kbps.mp3

[Драгана.]

Да ли је по вама у реду што млади излазе у дискотеке, опијају се, долазе у разна искушења, остају до зоре и сл? 
Код нас у Цркви људи имају врло оштар став по питању ове теме... 

[drvce]

долазе у разна искушења

 

More i podlezu iskusenjima, cuo sam!

[Deki992]

Taman sam malopre rezervisao nesto az subotu
Naravno da je okej,ranije su isli na prela i posela,danas na zurke...to je sve normalno

[Милан Ракић]

More i podlezu iskusenjima, cuo sam!