Savremena iskusenja i mladi

[Gerhard]

U pitanju je grčka riječ "puroó" što se na engleskom prevodi "to burn with passion", "to be set on fire" (u seksualnom smislu). :blink2:

[Bokisha]

СТАРАЦ САВА ПСКОВО-ПЕЧЕРСКИ
ГОСПОДЕ, ТИ СИ ЖИВОТ МОЈ!
 

ИЗВОДИ ИЗ ДНЕВНИКА
 
О ТЕЛЕСНОЈ СТРАСТИ

Немарност у молитви, уздржању и добром ћутању изазива распаљивање плоти.
Блудна страст се јавља у човеку и од преједања, од многоглагољивости, превеликог спавања, од гордости и самовеличања, када неко мисли за себе да је бољи од других, да побожно служи Богу, да проводи целомудрен живот, када осућује друге и сматра их за грешне.
Сладострасних жеља према било коме се треба плашити као огња пакленог. Треба бежати од оних према којима осећаш страст и не разговарати с њима, и такође се бојати нечијих, али п својих сопствених страсних наслада. Сваку мисао о овоме треба терати од себе у самом корену као ђаволски пород, као смртоносни змијски отров који, ширећи се по целом телу човека, умртвљује и тело и душу. Ко се не чува од овог греха, спрема себи пропаст.
Блудна страст највише убија у човеку страх Божји и чини га безбожником.
Они који су склони греху сладострашћа бивају често саосећајни, нежни и лаки на сузу, али све је то демонско дејство да би се преваром чула још дубље потопили несрећници. Непријатељ им такође сугерише претерано уздање у милост Божју. Господ је заиста милостив, али је и праведан.
Нечастан и страстан човек има и ствари заражене страстима; немој их додиривати, не користи их.
Онај који нехотице бива увучен у грех сладострашћа мора да зна о себи то да га поседује други грех који претходи овоме и коме он добровољно служи и преко њега запада и у друге грехове у које не би хтео да западне.
Треба се удаљавати од предмета саблазни, јер што не види око, то не долази у мисли, а чега нема у мисли, то не дотиче машту и не изазива страсти.
Телесна љубав, пијанство, љубомора и бес су једнаки мећу собом. Кога су посетили, томе је уништен и ум и срце.
Треба се помучити око умртвљења нечисте плоти, јер она има свој темељ у природи човековој, зато је и веома издржљива.
Јачи пост, аскетска слаба одећа, ноћно бдење, ужасна жеђ, а нарочито смирење срца и духовни отац - брзи помоћник коме треба откривати своја дела и помисли, јер сматрам за чудо да неко може сам, без туђе помоћи да спаси брод свој од ове пучине - ето шта је најважније у борби с овом страшћу!
Треба и чешће понављати речи ирмоса 8 гласа: "Зашто си ме одбацио од лица Твога, Светлости Незалазна, и покрила ме је грешнога туђа тама, него ме обрати ка светлости заповести Твојих, путеве моје исправи, молим Ти се".
Гушење страсних помисли и покрета све до потпуног њиховог нестанка и јесте сврха подвижништва.
Покрета и заноса телесних који су већ прошлост се сећајте уопштено, без појединости, само ради тога да бисте смирили своје помисли, у противном ће одмах да оживе.
На човека гледај као на Анђела. Прочитајте житије преподобне Марије Египћанке, преподобног Мартинијана, Јована Многострадалног, Мојсија Угрина, Мојсија Мурина, светог мученика Философа, свете мученице Томаиде која је за целомудреност пострадала, и призивајте их у помоћ у вашим молитвама. Колико су труда светитељи Божји уложили у то да победе ову греховну склоност?! Али што је тежа борба,то је већи подвиг, то је ближа човеку свемогућа благодат Божја.
Ево шта прича о себи седамдесетогодишњи старац-подвижник, преподобни Пахомије за утеху брату кога је нападала похот блудна:
Видиш да сам ја већ стар и слаб, четрдесет година сам провео у овој истој келији, а ни у самој старости ме није још сасвим напустио демон; а када сам био у твојим годинама, мисли и страсти сличне онима које ти имаш су ме толико обузимале, толико ослабљивале да сам падао у очајање. Чак сам и мислио да ме је Бог потпуно оставио. Током десет година сам се тако мучио и дању и ноћу. Упркос свему томе пре сам хтео да умрем него да оскврним чистоту мог девства. Једном се догодило чак и да сам изјурио из келије и отрчао у најпустији део пустиње. Тамо сам наишао на пећину. Спустио сам се у њу у нади да ћу тамо наћи неке дивље звери које би ме раскомадале и тако прекратиле моје муке. Нисам се преварио. У пећини су живеле дивље звери. Бацио сам се на њих, изазивао их, љутио, трудећи се да их разбесним, али оне су се уместо да ме раскомадају превртале крај мојих ногу, играле су се као јагњад, лизале су моје руке и ноге и на крају су изашле из пећине. Зачудио сам се: "Па да, - помислио сам - Бог ме се сећа и чува ме!" Одмах ми је постало лакше: страсти су се стишале и ја сам се весео вратио у своју келију. Био сам миран, мисао ми је била непомућена, страсти су спавале, али демон није дремао.
Прошло је извесно време, па су ме демони упорније него раније поново почели да нападају у покретима мог сопственог тела. Прешао је на лукавства и видећи да се не предајем мислима да ме занесу, приказао ми се у виду девојке коју сам познавао и према којој сам гајио нека осећања у својој безбрижној младости, али без икакве недозвољене везе с њом.
То виђење ме је, признајем, очарало, прошли живот је васкрсао пред мојим очима; потпуно сам се изгубио, нисам знао за себе и био сам близу пада...
Једва сам на крају дошао себи; хтео сам да се ишчупам искушењу, али она се прилепила уз мене... У љутњи сам замахнуо руком и тако је ударио по образу да је она као дим нестала. Нећеш веровати: рука којом сам демону нанео шамар је толико гадно, одвратно мирисала да нисам две године могао да уништим тај мирис.
Али ни овим се нисам решио демона. Поново ме је довео дотле да сам као луд појурио у пустињу тражећи дивљу животињу која би ме у бесу растргла. Дуго сам лутао пустињом; сунце ме је неиздрживо палило. Случајно сам наишао на аспиду (змију), зграбио је, ставио на своје тело чекајући када ће да ме угризе, ишчекујући последње тренутке живота.
Али опет се догодило чудо благодати!
Аспида је цркла пре него што је стигла да ме повреди или рани. Ово ме је изузетно задивило, и ја сам с осећањем захвалности заплакао пред Богом Који ме је тако чудесно сачувао од отровних,опасних створова.
Тада сам чуо тајанствени глас одозго: "Мир ти, Пахомије! Држи се и истрај - Ја сам с тобом! Био си јак у подвизима, и да ти није дата борба с плотским страстима, ти би погубио своју душу гордошћу која Ми је мрска. Твоје смирење, твоје сузе и мученички подвиг су ти прибавили Моју благодат - Ја сам с тобом!"
Заиста, од тада сам миран и не осећам више у телу свом деловања пређашњих злих страсти, али демон ипак не спава у неким случајевима, уосталом, без тога ни не може истински подвижник да успе, без демонских искушења у овој или оној мери...
Ето како су се борили са својим телесним хтењима свети подвижници! Борили су се и уз помоћ благодати Христове су побеђивали! Код кога ћемо ако не код њих и ми да се учимо овој великој науци - да побеђујемо своје страсти?!
"Када те нападну блудне помисли - каже преподобни Нил Сорски - онда се највише брани страхом Божјим и подсећај се на то да се од Бога ништа не може сакрити, чак ни најскривеније помисли, да је Он Судија и Познавалац свих тајни срца. Памти да је истински целомудрен само онај ко је чист од прљавих помисли, - ето шта је пред Богом драгоцено и мило!
А ко се предаје нечистим помислима, тај чини прељубу у срцу свом, као што су говорили Свети Оци. Такав с помисли лако прелази на дело. А како је тежак грех блуда то се види већ из тога што се ниједан други грех код Светих Отаца не назива падом осим овог греха. И то зато што се онај који западне у овај грех лишава смелости пред Богом и снажно га привлачи очајање.
Прати главу змије - терај од себе оне прве блудне помисли и то их терај пре свега упорном молитвом срца. Корисно је у овом случају призивати у помоћ оне светитеље који су се подвизавали нарочито за целомудреност и чистоту.
Сећај се често онога што је говорио Лествичник у име нашег тела:
"Ако спознаш - каже оно - своју дубоку и моју немоћ, тиме ћеш ми свезати руке; ако уста намучиш постом и уздржањем, свезаћеш ми ноге; ако се одрекнеш своје воље ради спасења, ослободићеш ме се; а ако задобијеш смирење, одсећи ћеш ми главу".

http://www.svetosavljeforum.org/index.php?topic=694.0
 

[Arsenija]

Đetić Budala je možda izmislo da ima 19 godina i da ima problem rukobluda....i to je bio samo način da pokrene novu temu iz ugla tinejdžera koga ona pogadja....Mnogo je lakše staviti se u nečiju kožu i shvatiti njegov problem.......

Namera je bila odlična...ali je tema uništena.

[Bokisha]

... Бог се много гневи на човека који се скрнави блудним грехом, јер тај не само што преступа заповест Божију која забрањује прељубу, него и самом Сину Божјем Христу Спаситељу нашем велику увреду наноси "чинећи уде Његове", како говори Апостол "удима блуднице", јер су тела наша уди Христови: онај ко скрнави своје тело блудом, уде Христове у себи скрнави....

...И у данашње време када блудник чини свој грех, Бог се гневи и љути на њега као на непријатеља Свог, мач казне Божије виси над оним ко греши, ад под њим разјапљује своје чељусти, пакао огњени гори од њега, и црви неуморни се за њега множе, тама паклена и тартарске муке га чекају, демонске руке су спремне да га зграбе и зграбиле би га истог часа кад им Бог ово не би бранио. Анђели свети, гледајући његово безочно дело окрећу главу, Свеци, видећи ово се гнушају, Анђео-чувар плаче, демони се радују, а блудник умом својим уопште о томе не размишља, јер је слеп и не види Бога ни вечиту казну коју му спрема гнев Божији...Заслепљеним умом својим блудник не види људе, односно не стиди их се, као да их не примећује, иако и зна да су свима позната његова безакоња и да му се сви смеју он за то не мари изгубивши стид...

http://www.svetosavljeforum.org/index.php?topic=694.0

[JESSY]

На ваш захтев, поштовани слушаоци, започињемо са циклусом емисија посвећених проблему наркоманије. Како изгледају типичне породице са проблемом коришћења психоактивних супстанци, шта је узрок почетка узимања наркотика, колико је марихуана штетна, како се суочити са овим изузетно озбиљним проблемом? О овим питањима говори отац Александар Совиљ, војни свештеник при параклису св. Луке Симферопољског у ВМА, саветник системске породичне терапије.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/10/23.10.13_rec_pastira_o_aleksandar_sovilj.64kbps.mp3

[Guest]

МИТРОПОЛИТ ЈЕРОТЕЈ ОДГОВАРА НА 19 ПИТАЊА ОМЛАДИНЕ

A+ A-

 

 

Ученици "Седме опште средње школе" из Калитеје у Грчкој недавно су интервјуисали његово високопреосвештентсво митрополита Нафпактоса и св. Влахоса, Јеротеја, поставивши му 19 питања у вези савремених црквених тема као и лична питања, у њиховој потрази за духовним упутствима. Питања и одговори који су објављени у школском часопису налазе се испод.

 

1. Питање: Постоји ли дефиниција душе?

Одговор: Душа је Божија творевина која је отјелотворење Његове енергије. Она је живућа, бесмртна по благодати, одвојена од тијела али сједињена са њим. Човјек се састоји од душе и тијела, а свако од њих сам по себи не чини човјека. Црква не вјерује у претходно постојање душе без тијела, нити тијела без душе. Душа је духовна компонента човјековог постојања која даје живот тијелу. Невјероватно је да неко упозна душу особе, а да се не фокусира само на његово тијело.

 

2. Питање: Шта Вас је навело да постанете свештеник?

Одговор:Свештеник сам постао због црквеног начина живота који сам живио још од малих ногу, и моје љубави према Богу и човјеку. То је природан исход црквеног живота и осјећам се веома добро. Као дијете сам волио храмове и био сам повезан са њима. Био сам инспирисан људима који су имали љубав према Богу и Цркви. Свештеник сам постао из љубави, а не зато што нисам имао ништа друго радити. Сада нисам само сретан, већ сам и слободан! Не бринем се о "битисању" већ о "квалитету битисања", не борим се за срећу већ за слободу. Велика је разлика између ово двоје.

 

3. Питање: Шта мислите о свом положају и какав је Ваш однос са Богом?

Одговор: Као епископ осјећам да имам одговорност за Хришћане, за свештенство, за младе и за старе. Ја сам слуга свих и када год треба ја сам њихов отац и исцјелитељ. Наравно, када неко служи и када се моли тај осјећа Божије присуство. Бог није идеја, безлично биће, вриједност иако најсавршенија, већ љубав и љубавник, и као љубав Он се креће према човјеку и као љубавник Он привлачи Себи оне који су вриједни те љубави.

 

4. Питање: Зашто су се људи, а нарочито млади, удаљили од Цркве?

Одговор:Удаљили су се зато што мисле да је Црква нешто што није, они сматрају да је то као религија, као сувенирница, као старачки дом, итд. Све нас треба кривити за то, нас свештенике зато што нисмо показали шта је заиста Црква, али и омладину зато што дубље не траже "биће" Цркве. Да бисте пронашли нешто дубље онда то морате вољети, осјећати бол за њега и тражити га. Црква није мјесто за побуну против свих положаја и свих лицемјерја, већ је духовни свјетионик који свијетли и води.

 

5. Питање: Шта јесте и шта би требала бити улога Цркве у данашњој кризи?

Одговор:Њена улога је увијек иста, а то је да уједињује и исцјељује. Када у парохији имате свештеника који је сензибилан, он се може организовати и дјеловати као духовни терапеут те заједнице. Црква је мајка свих, и прима све без било какве дискриминације, нудећи свима смисао живота.

Међутим, морам да нагласим да када говорим о Цркви не говорим о успостављеној институцији, архијерејском синоду и групи свештеника, већ о заједници свештеника и мирјана који су крштени и који живе у складу са Христовим ријечима. Ви сте такође чланови Цркве. Не одвајајте се од Цркве.

 

6. Питање: Како Црква користи своје богатство?

Одговор: Прије свега то је запетљан мит да Црква има велика богатства. То је такозвани мит неизмјерног богатства. Црква тренутно посједује 4% своје првобитне имовине коју је повремено давала за оснивање болница, школа, универзитета, установа, итд. А сада, оно што има на располагању, она даје у добротворне сврхе. Често је Црква помагала обнављању државе како не би банкротирала. То је истина коју нико никада не би смио заборавити. Штавише, право богатство Цркве је њено учење, њено богослужење и њени чланови, Хришћани.

 

7. Питање: Да ли Црква треба да се модернизује по појединим питањима и у чему то?

Одговор: Црква има предање које има способност да се прилагоди сваком времену без губљења своје суштине. Нема потребе да је посвјетовњујемо, да чинимо компромисе, већ да позивамо људе да је истражују. То је мјесто слично истинском еросу, који није банализован, већ позива људе да траже унутрашњу љепоту другог. Љепота људи није спољашња, већ унутрашња. Тако се дешава и са Црквом. По неким питањима може се модернизовати када је то везано за обезбјеђење истине а не губитка њеног живота.

 

8. Питање: Шта можете рећи о корупцији свештеника?

Одговор:Таквих свештеника нема у толикој мјери у којој се наводи. У свакој земљи могу се примијетити ситуације када падамо, откривајући људску слабост. Већина свештеника почиње са добрим циљем добровољног жртвовања и давања. Неки успут изгубе свој циљ усљед бројних фактора. Међутим, свештеници су међу најбољима у нашем друштву. Други су нас одвели у садашњу економску кризу, док се свештеници боре да помогну људима и успоставе равнотежу у друштву, да утјеше жалосне.

 

9. Питање: Какво је Ваше мишљење о атеистима и онима из других религија?

Одговор: Не могу правити разлику између атеиста и религиозних људи на основу вањског фактора. Мислим да атеисти не постоје, зато што они који се изјашњавају као атеисти вјерују у нешто, а том нечему дају божанске карактеристике. Могу постојати атеисти који вјерују и хришћански атеисти. Атеизам није само идеологија, већ практичан живот. Поред тога, савршен атеизам је корак испод савршене вјере, на парадоксалан начин. Они из других религија имају своју властиту традицију, која је компонента сваке културе. Сви ми требамо водити рачуна да не будемо фанатици, расисти, насилници. Вјерски фанатизам је једнак најгорем облику шизофреније.

 

10. Питање: Како Бог суди доброј особи и лошем Хришћанину?

Одговор: То не могу знати. Не могу ући у Божији ум. Међутим, волим рећи да се радујем што ће ми судити Бог а не људи, зато што Бог види унутар наше душе, наше намјере и он воли људе, док људи суде по спољашњости и веома су окрутни. Јако се плашим неосјетљивих људи.

 

11. Питање: Какав је однос између православаца и католика данас?

Одговор:Постоје различита предања, богословске разлике као и културне, друштвене и психолошке разлике. Теолошки дијалог вођен данас, када се ради искрено и без скривених намјера, може бити од користи добронамјернима који траже истину.

 

12. Питање: У школама говоримо о тајни брака. Шта мислите о одлуци да се дозволе истополни бракови? Шта мислите о политичком браку?

Одговор: Црква има своје властито учење у вези брака. Према Христу, брак је заједница мушкарца и жене који чине породицу, стварајући простор љубави и мира. Црквена учења не прихватају брак између људи истога пола. То се не може десити. Али Црква није одговорна за оне који желе да живе ван њене традиције и који желе да имају политички брак.

 

13. Питање: Да ли се само православна вјера треба учити у школама, или требају и друге?

Одговор:Доста се разговора води на ову тему. Предложени су бројни планови и изречена многа мишљења. У сваком приједлогу постоје предности и мане. Иза правог образовног програма који испуњава улогу образовања, мислим да све зависи од професора који предаје и ученика који то траже и желе да науче. Мучи ме када неко ко није вјерник подучава и када људи слушају механички, незаинтересовано, без жеље да истражују.

 

14. Питање: Каква је веза између поста и Светог Причешћа?

Одговор: Свето Причешће је врхунац црквеног живота; то је заједништво, сједињавање, уједињење и љубав. Сваки догађај као тај захтијева озбиљан приступ са одговарајућим припремама. Пост је начин припреме оних који су у могућности да посте, али учешће у светој тајни Причешћа заснива се на условима које узвикује литург: "Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступимо". Оно што се тражи су страх Божији, вјера и љубав.

 

15. Питање: У чему је значај исповијести?

Одговор:Исповијест је тајна разговора са Богом преко свештеника. Ми смо навикли да разговарамо сами са собом, затварајући се у тамне подруме наше душе немајући снаге да отворимо запечаћене дијелове себе, допуштајући да у нама завлада тама и буђ. Исповијешћу заустављамо трагичан монолог и учествујемо у дијалогу са Богом, напуштајући свијет заблуде и отварајући се према свјетлости истине.

 

16. Питање: Шта је гријех?

Одговор: Гријех је болест, смрт, уништење односа са Богом и нашим ближњима. То је болест самољубља и себичности.

 

17. Питање: Шта се дешава са душом након смрти у првих 40 дана?

Одговор: Смрћу човјек не иде у стање "апсолутне нуле" како неки тврде. Када се душа одвоји од тијела, она живи и опет ће се вратити у тијело, које ће васкрснути. Нигдје нисам наишао у светоотачким списима да душа остаје са нама 40 дана након смрти тијела, па да онда иде негдје другдје. Душа је нематеријална, и након напуштања тијела она наставља свој живот.

 

18. Питање: Неки вјерују да се ближи други Христов долазак. Да ли се то може предвидјети на основу Светог Писма?

Одговор: Христос нас учи да не можемо знати када ће се десити Његов други долазак, али ће бити изненада. Ствар је у томе да будемо часни према Богу, нашим ближњима и самима себи сваког дана, да смо у миру са нашом савјешћу и да волимо своје ближње без себичности, што је најважније. Не могу прихватити лажне пророке који узрокују агонију и немир међу људима. Ја волим говорити о животу, љубави, несебичности и божанском еросу.

 

19. Питање: Какво је Ваше мишљење о дарвинизму?

Одговор: Постоје бројне теорије о стварању и еволуцији човјека. Сукоб између Хришћанства и науке је прије свега у Западном свијету, међу другим хришћанским традицијама. У православном учењу, као што објашњавају Црквени оци, нема сукоба између теологије и науке, јер теологија и наука дјелују у различитим пољима.

 

Међутим, за мене као свештеника и богослова оно што ме првенствено заокупља јесте једна друга еволуција: како ми, као људи, можемо да се обожимо. Како можемо преобразити наша животињска дјела у људска и божанска. Како самољубље можемо замијенити у љубав према Богу и љубав према људима. Како пакао наших живота можемо промијенити у рај. Како наше биолошке импулсе можемо унаприједити у божански ерос, који такође преображава људски ерос. На који начин ћемо престати гледати наше ближње као на средство за задовољство и посматрати их са потпуном радошћу. Како можемо постати људи Божији.

 

Не волим бити затворен у затвору, гдје ће ми дати слободу као украс. Желим напустити било који облик затвора. Желим слободу духа, да се издигнем над пролазним и тражим превазилажење смрти.

 

 

 

 

Превод са енглеског Д. П.

26 октобар 2013 год.

 

http://www.johnsanidopoulos.com/2013/10/metropolitan-hierotheos-answers-19.html

 

 

 

Манастир Лепавина

[Срђан Ранђеловић]

Збор зборила господа хришћанска - отац Александар Совиљ - „Дрога и млади, карактеристике и последице злоуптребе дроге“

 

анас емитујемо предавање које је на тему „Дрога и млади, карактеристике и последице злоуптребе дроге“, одржао отац Александар Совиљ, војни свештеник при ВМА у Београду. Отац Александар беседио је у оквиру редовних духовних трибина у Општини Вождовац, а у организацији храма св. Трифуна на Топчидерском гробљу.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/13/10/30.10.13._zbor_-_o._alexandar_sovilj_-_droga_i_mladi_karakteristike_i_posledice_zloupotrebe._64kbpsmp3.mp3

[Ignjatije]

 

Предавање оца Александра Совиља војног свештеника при Војно - медицинској академији у Београду на тему "Дрога и млади, карактеристике и последице злоупотребе дроге" које је одржао у оквиру редовних духовних трибина у општини Вождовац у организацији храма Светог Трифуна на Топчидерском гробљу.

 

"Дрога и млади, карактеристике и последице злоупотребе дроге"

[Дејан]

Tema postoji na sajtu

[Ignjatije]

Tema postoji na sajtu

 

Са овим предавањем? Ово је од скора постављено, барем на Светигори.

 

Споји их ако постоји иста тема. Вама админима је дато да користите све тајне форума, нама члановима није. 

[drvce]

http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2014&mm=02&dd=06&nav_id=809072

 

Pokret protiv masturbacije šokirao reklamom (VIDEO)

 

Pomozite drugu u onaniji, ili tako nesto...

[Лапис Лазули]

...da su nocni izlasci,klubovi,muzika,ples,provod u redu u toku posta i ako ne zasto?i ako da u kojoj meri,kako vi praktikujete?(znaci samo iz iskustva bez premudrih stavova koje niko nije ni pokusao da isproba;))

[Калеидоскоп]

Да ли смо ми различити људи док постимо него обично?
И ако да, зашто?

[Deki992]

Ja gledam da ne izlazim jedino kada postim na vodi,da kazemo neki stroziji post.
Mislim,sta mi znaci izlazak ako se ne cugne bar malo.
 

[Mилена КШ]

ja i kad postim strozije,izlazim najvise setnje radi