Историјска личност која вас највише имресионира.

[feeble]

koji vas musliman kao historijska ličnost imresionira?

Бајро Жупић (бек Партизана), био је заиста непрелазан а трчао је бар 20км по утакмици!

[Eniz]

Достојевски,Лоренс,Моцарт,Бош,Микеланђело,...  списак се наставља... као и овај  sHa_sarcasticlol смајли

mogao si nastaviti:Vuk Karadžić, Čirilo, Metodije, i mnogi drugi od muslimana! 0205_whistling 0205_whistling

[Eniz]

Pre nekoliko meseci na pocetku teme sam rekao da je to Diego Armando Maradona a od nasih Srba apsolutni broj 1 je Komandant Zeljko Raznatovic ARKAN

Auuuuuuuuuuuuuuu

Vjerovatno ti je uzor i Naser Orić ako je Arkan!

[Дејан]

Vratite se temi ima drugih tema za ovu diskusiju i pobrisao sam vam postove

[Дејан]

Postoji nekoliko ličnosti koje kada bih stavio kroz neki red onda bih to ovako uradio:

1)Muhammed a.s.

2)Halid bn Velid

3)Sahuddin Ejjubi

4)Muhammed Fatih

5)Nikola Tesla

6)Starac kojeg su ibli u Jasenovcu, srbin je bio i kada je upitan da li želi da postane katolik rekao je mladiću koji ga je to upitao samo ti svoj poso mladiću!Ovu sam priču čuo prije dvije god neki vaš svečenik iz Zvornika je to naveo!Primjer ustrajnosti u vjeri!

Свети Вукашин из Клепеца

Православни Србин из херцеговачког села Клепаца, које се налази на источној обали Неретве (наспрам Чапљине), где је раније била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка XVI века, задужбина чувених црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. црква Преображења Христовог (коју су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село). Био је родом од фамилије Мандрапа и звао се Вукшан - Вукан - Вук. Треба да је рођен крајем XIX века. Одраставши у своме селу, отишао је и радио у Сарајеву, па кад је дошла усташка НДХ, оп се вратио у своје село, али су хрватске усташе - римокатолици и тамо дошле, побили му све у кући и многе друге Србе по селу и околини, а њега су са неких шумских радова одвеле у злогласни логор Јасеновац, заједно са многим другим православним Србима.

Ту је јануара 1943. г. погубљен од усташког кољача Жила Фригановића, који видећи Вукашина, постаријег сељака, како спокојна лица и с неким недокучивим миром посматра страшно клање своје православне сабраће. Доведе га прекореда пред ископану јаму где су клали и бацали невине жртве и, решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне "Живио Павелић", па како он ништа није одговарао него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу (који је иначе тада спроводио страховит прогон и затирање православних Срба свуда у Хрватској и бившој Босни и Херцеговини); блажени Мученик Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља и кроз њега у Божју неизмерносг, полако и разговетно рекао: "Ради ти, дијете, свој посао!" Овај одговор и небески мир на лицу Светог Новомученика разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исекао срце, преклао му грло од уха до уха и онда га ногама сјурио у јаму. Потом је убица полудео и ово све испричао у болници доктору Неду Зец, који је ово доцније и записао.

Мученикова фреска постоји у манастиру Св. Арханђсла Гаврила у Земуну, затим у скиту Јован-до, метоху манастиру Острога крај Никшића, а претпостављени лик му је такође насликан и међу Светитељима Захумско-херцеговачке епархије (који је урађен за прославу њене 780-годишњице).

Сведочење злочинца ....

Усташа који ми је то причао, поново је застао, испио чашу ракије, па наставио:

- Ти се сјећаш кад је у коловозу (августу) био велики наступ у логору и кад је Јере Маричић послао око 3000 у Градину на клање. Тада смо Перо Брица, Зринушић, Шипка и ја опкладили се ко ће те ноћи заклати највише логораша. Отпочело је клање, и ја сам већ послије једног сата по броју закланих далеко одмакао од осталих. Обузео ме те вечери неки необични занос, чинило ми се као да сам на деветом небу, никад у животу нисам осјетио такво блаженство, и већ послије неколико сати био сам заклао 1.100 људи, док су остали једва стигли да закољу 300 до 400.

- И тада, док сам био у највећем заносу, случајно сам бацио поглед у страну, и ту сам угледао једног постаријег сељака, који са неким несхватљивим миром стоји и спокојно гледа како ја кољем жртве и како се оне у највећим мукама претурају. Тај ме његов поглед некако пресјекао, учинило ми се као да сам се из оног највишег заноса наједном скаменио и једно вријеме нисам могао да се макнем.

А затим сам отишао до тог сељака и од њега сазнао да је он неки Вукашин из села Клепаца код Чапљине, коме су у кући све поубијали а њега са неких шумских радова послали у Јасеновац. Он је све то говорио с неким недокучивим миром који је мене теже погађао него сва стравична кукњава око нас. Гледајући и слушајући овог старца, у мени се наједном разбуктала жеља да му разбијем спокојство најсвирепијим мучењем и да у његовим мукама и стравичним копрцањима повратим свој занос и блаженство уживања у болу.

Издвојио сам га и посадио на један пањ. Наредио сам му да викне - "живио поглавник Павелић!", или, ако то не каже, да ћу му одсјећи уво. Вукашин је ћутао.

Откинуо сам му уво. Он није рекао ни ријеч. Поново сам му рекао да виче -"живио Павелић", или ћу му откинути и друго уво. Онје и даље ћутао. Откинуо сам му и друго уво. Вичи: "Живио Павелић!", или ћу ти откинути нос! Он је ћутао као заливен. Тада сам му откинуо нос. А, кад сам му по четврти пут заповнједио да узвикне "живио Павелић" и запријетио му да ћу му ножем извадити срце из груди, он ме погледао и, уперивши поглед, некако кроз мене и преко мене у неизмјерност, полако и разговјетпо ми је добацио:

- Ради ти, дијете, свој посао!...

Послије свега, ова његова последња ријеч потпуно ме избезумила, скочио сам на њега, ископао му очи, исјекао срце, преклао грло од ува до ува и ногама га сјурио у јаму. Али је тада у мени нешто препукло, и те ноћи више нисам могао да кољем. Перо Брзица је побиједио јер је заклао 1350 логораша и ја сам му без ријечи платио опкладу.

Од те ноћи више немам мира. Кад год у мучељу и клању покушам поново да доживим онај посебни занос и блаженство, увјек ме изненада простријели Вукашинов поглед, и тада малакшем, бацим нож и не могу више да кољем. Почињем све више да пијем, али ми то помаже само за тренутак. У пићу, нарочито предвече, често ме изненада тргне глас: "Ради ти, дијете, свој посао!..." И тада, избезумљен, морам да тумарам около, да зачепим уши, да се ударам у главу, да вичем, да ломим све око себе, и бјесомучно нападам кога стигнем. Ноћу немам нигдје мира, сваки се час трзам из сна и тада наједном у мраку угледам продорни Вукашинов поглед и чујем оно стравично: "Ради ти, дијете, свој посао!"

И, ето, сад сам постао посљедња цркотина и ничим више не могу себи да помогнем. Када сам изишао напоље, осјетио сам као да се будим из неког несносног кошмара и покушао сам да се освјежим, удишући пуним плућима окрепљујући хладноћу зимске вечери. Те ноћи, у којој нисам могао да спавам, непрекидно ми је пред очима лебдио свијетли лик Вукашина из Клепаца, и клупче јада и биједе које се звало Жиле.

Тропар Св. Новомученику Вукашину Јасеновачком, глас 8:

Вукашине Херцеговче,

Нови Српски Страстотерпче,

Христа ради Ти пострада

у логору Јасеновац.

Када Те мучитељ ножем клаше,

Ти њему кротко говораше:

„Само ти, дете, ради свој посао”,

јер нама је Христос живот вечни дао.

Њега моли, Мучениче, као Спаса свију,

да спасе и род наш Православни.

[Милан Меденица :)]

Postoji nekoliko ličnosti koje kada bih stavio kroz neki red onda bih to ovako uradio:

1)Muhammed a.s.

2)Halid bn Velid

3)Sahuddin Ejjubi

4)Muhammed Fatih

5)Nikola Tesla

6)Starac kojeg su ibli u Jasenovcu, srbin je bio i kada je upitan da li želi da postane katolik rekao je mladiću koji ga je to upitao samo ti svoj poso mladiću!Ovu sam priču čuo prije dvije god neki vaš svečenik iz Zvornika je to naveo!Primjer ustrajnosti u vjeri!

занимљив избор  :smiley:

6) свети Вукашин Клепачки и Јасеновачки

''Само ти ради, дијете, свој посао!'' је тачан цитат његовог смирења у Христу.

овде имаш целу причу о светом Вукашину, сајт одбора за Јасеновац Светог Архијерејског Сабора СПЦ

http://www.jerusalim.org/biblioteka/sveti_Vukasin.html

а ево и иконе мучеништва светог старца

[Visoki]

1. Исус Христос

:cheesy2: 4chsmu1

[Вучијак]

Константин XI Палеолог Драгаш......

[konstantin]

Константин XI Палеолог Драгаш......

Bravo kralju, 0202_238 4chsmu1

Castim  pivo smil41cb5615a0b72.gif

Meni su oba Cara Konstantina omiljeni !!

[konstantin]

a lepa ti ikona na avatru  0202_238

[Баба]

a lepa ti ikona na avatru  4chsmu1

Да , као да си је ти сам бирао .

0202_238

[Вучијак]

Константин XI Палеолог Драгаш......

Bravo kralju, dada klapklap

Castim  pivo smil41cb5615a0b72.gif

Meni su oba Cara Konstantina omiljeni !!

Претпостављам да си читао књигу- Бесмртни цар, Доналда Нкола.....веома су занимљиве последње реченице.....

    Када су 1397. године Турци били на капијама Цариграда, Константинов отац Манојло II упутио је Господу следећу молитву: "Господе Исусуе Христе, не дај да се међу хришћанима прича како је град са свим својим светим и узвишеним споменицима вере пао неверницима у руке за време моје владавине....Била је то несрећа која је задесила његовог сина Константина Палеолога, последњег византијског цара. И он се молио, радије да погине него да остане у животу и види последице освајања. Имао је срећу утолико што је његова последња молитва услишена..

[Gospodin Jakov]

Ernesto "Che" Guevara  4chsmu1 sv-maksim .....

[konstantin]

Константин XI Палеолог Драгаш......

Bravo kralju, klapklap klapklap

Castim  pivo smil41cb5615a0b72.gif

Meni su oba Cara Konstantina omiljeni !!

Претпостављам да си читао књигу- Бесмртни цар, Доналда Нкола.....веома су занимљиве последње реченице.....

    Када су 1397. године Турци били на капијама Цариграда, Константинов отац Манојло II упутио је Господу следећу молитву: "Господе Исусуе Христе, не дај да се међу хришћанима прича како је град са свим својим светим и узвишеним споменицима вере пао неверницима у руке за време моје владавине....Била је то несрећа која је задесила његовог сина Константина Палеолога, последњег византијског цара. И он се молио, радије да погине него да остане у животу и види последице освајања. Имао је срећу утолико што је његова последња молитва услишена..

Nisam, al znam dosta podataka i o njemu i o Vizantiji.Eto,zahvaljujuci tebi  nasao sam knjigu na netu pa cu da je procitam.Hvala za info.

Ako koga zanima,evo kniga

a lepa ti ikona na avatru  0110_hahaha

Да , као да си је ти сам бирао .

0110_hahaha

ima neka tajna veza

0202_238 0202_238 pivo

[Стефан]

Сад сам прочитао,и не могу да поверујем да неко ратног профитера Аркана сматра за хероја...

Иначе,за мене личност број један и даље остаје "Вођа" - Милан Стојадиновић,један од највећих Срба.