Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Александар Милојков]

У вези овога о чему дисутујемо, препоручујем студију +Атанасија Јевтића "Велики Савет Божији код Светог Максима Исповедника", у Видослов 52/2011

У вези конкретне проблематике, владика између осталог каже и ово:

"...ово сједињење са Богом значило би обожење човека и све створене природе, а обожење, по Светом Максиму, никаква створена природа не може сама собом да достигне, јер је то изнад природе, те према томе само је Христос као Богочовек могао да оставри испуњење предвечног Божијег Савета о човеку - као обожењу човека, који се састоји у сједињењу наше природе са Богом у Ипостаси Бога Логоса.

Према томе, ако би, да претпоставимо, Адам и оств арио љубављу сједињење са Богом, и тиме, хајде да кажемо, извесно обожење, оно би било нешто много мање него обожење као сједињење по Ипостаси у Личности Оваплоћенога Бога Логоса. Јер, поставља се питање: ко би био субјекат. носилац тог сједињења по ипостаси?То не би могла бити тварна ипостас Адамова; ако би, да претпоставимо, то и могла, било би то мање него оно најтешње могуће сједињење са Богом, какво имамо у Ипостаси Богочовека Христа. И, да се осмелимо да кажемо, тада бисмо имали "Човекобога", а не Богочовека за носиоца тог боготворног=обожијућег јединства."

Zbog cega? Kad smo vec zakoracili u pretpostavku sta to tako sigurno znamo pa da mozemo reci da bi bilo

mnogo manje nego najtesnje sjedinjenje koje je u Isusu Hristu?

Зато што би то било "сједињење" у створеној личности. Заправо, тако нешто је немогуће. Адамова ипостас није и не може бити Ипостас Сина Божојег.

[Oglo]

"...требало је

човек у Христу да умре, да умре као индивидуа, да би се поистоветио са Сином

Божијим."

[Александар Милојков]

Можеш са неким да општиш у љубави читаву вечност, али то не значи да си постао његова ипостас. Син од вечности општи са Оцем, али Син није постао Отац нити је Отац постао Син. Нема губљења личности Личност је једна и непоновљива. Адам не би постао Христос никако другачије осим кроз Личност Сина Божијег, а то значи да Логос постане човек. Сви ми се у Цркви поистовећујемо са Њим али то не значи да престајемо да будемо личности, да будемо ми сами, са нашим идентитетом.

По оном твом схватању, шта би с десило са Адамовом личношћу?

[Aquilius Cratus]

"Нови Адам" значи нови човек, прави, истинити човек - човек пројављен кроз вечни однос Оца и Сина=Богочовек.

Dobro znaci u tom slucaju Adam ima neko deseto znacenje i nema nikakve veze sa Admom iz Edemoskog vrta

koji je pao?

Каквим Литургисањем? Зар је могућа Литургија без оваплоћења Сина Божијег? Ако јесте, шта је онда Литиргија?

Pa bas zato vladika i kaze postepeno ovaplocuje jer je liturgija bila u toku. Jedno bez drugo

ne ide i nema smisla.

"Литургисао" је Аврам цео свој живот па није постао Христос све док Син Божији није постао човек.

Koliko ja znam Avram nije liturgisao jer je to prekinuo Adam. Zato su i ljudi umirali nakon te Adamove odluke.

Схваташ ли да је поента Тајне Христове да створена природа општи са божанском у Личности Сина Божијег?

Pa o tome i pricam celo vreme kako ne razumes.  To je radio i Adam zbog toga je liturgisao bas da bi opstio

sa  bozanskom Licnoscu Sina. Samo sto je ta veza to usinovljenje Adama bilo tek labav spoj i zato je radio

na ovaplocenju sto istice i vladika.

Право питање је ово што +Атанасије каже: КО ЈЕ СУБЈЕКАТ, ИПОСТАС СЈЕДИЊЕЊА ЉУДСКЕ И БОЖАНСКЕ ПРИРОДЕ? Адам? Боже сачувај.

Sto bi morao biti Adam?

Није циљ да апологишемо сваку реченицу владике Игњатија већ да дођемо до правог смисла о овоме о чему говоримо.

Hhehe  e nemoj sad tako. Nije to recenica nego je to u udzbenicima veronauke objasnavano na nekoliko

strana kao sto sam prilozio. A okacicu i snimke sa audio predavanja pa ti vidi da li je to neka tamo recenica

ili ceo opus njegovo izlaganja.

[Aquilius Cratus]

У вези овога о чему дисутујемо, препоручујем студију +Атанасија Јевтића "Велики Савет Божији код Светог Максима Исповедника", у Видослов 52/2011

У вези конкретне проблематике, владика између осталог каже и ово:

"...ово сједињење са Богом значило би обожење човека и све створене природе, а обожење, по Светом Максиму, никаква створена природа не може сама собом да достигне, јер је то изнад природе, те према томе само је Христос као Богочовек могао да оставри испуњење предвечног Божијег Савета о човеку - као обожењу човека, који се састоји у сједињењу наше природе са Богом у Ипостаси Бога Логоса.

Према томе, ако би, да претпоставимо, Адам и оств арио љубављу сједињење са Богом, и тиме, хајде да кажемо, извесно обожење, оно би било нешто много мање него обожење као сједињење по Ипостаси у Личности Оваплоћенога Бога Логоса. Јер, поставља се питање: ко би био субјекат. носилац тог сједињења по ипостаси?То не би могла бити тварна ипостас Адамова; ако би, да претпоставимо, то и могла, било би то мање него оно најтешње могуће сједињење са Богом, какво имамо у Ипостаси Богочовека Христа. И, да се осмелимо да кажемо, тада бисмо имали "Човекобога", а не Богочовека за носиоца тог боготворног=обожијућег јединства."

Zbog cega? Kad smo vec zakoracili u pretpostavku sta to tako sigurno znamo pa da mozemo reci da bi bilo

mnogo manje nego najtesnje sjedinjenje koje je u Isusu Hristu?

Зато што би то било "сједињење" у створеној личности. Заправо, тако нешто је немогуће. Адамова ипостас није и не може бити Ипостас Сина Божојег.

Kazem pretpostavio je da bi mogla. A ja pitam zasto u toj pretpostavci takve kategoricke izjave?

[Aquilius Cratus]

Можеш са неким да општиш у љубави читаву вечност, али то не значи да си постао његова ипостас. Син од вечности општи са Оцем, али Син није постао Отац нити је Отац постао Син. Нема губљења личности Личност је једна и непоновљива. Адам не би постао Христос никако другачије осим кроз Личност Сина Божијег, а то значи да Логос постане човек. Сви ми се у Цркви поистовећујемо са Њим али то не значи да престајемо да будемо личности, да будемо ми сами, са нашим идентитетом.

По оном твом схватању, шта би с десило са Адамовом личношћу?

Pa ja drugo i ne tvrdim.

Ti sam cesto istices da licnost nije isto sto i individua. E sad, kako mozemo govoriti o bilo kakvoj Adamovoj licnosti ako on nema opstenje sa bazanskom Licnoscu Sina?! I bas zbog toga ja smatram da bi se Adamova

licnost tek potvrdila kad bi Logos postao covek kroz njega.

[Благовесник]

Управу је Александар. Божанска личност се оваплотила, и то је и од почетка воља Божија.

Ја сам одавно мислио да су Адам и Ева требали да роде Христа? Да ли сам у криву?

Адам је требао себе и природу да принесе Богу, а Ева потом да учини оно што је учинила Марија,

тј. да прихвати наитије Духа Светог и роди Христа. Јел тако?

То им је још јасније откривено након пада, да ће Христос (и то семе, дете, Евино) сатрти змију.

Она када је добила сина поверовала се испунило, и да рађа Сина Божијег (Дете од Бога, како пише у Бублији, - добих дете од Бога, мислећи да се испунила Тајна Христова), и даје му име Каин. Веровали су да је то Христос. Али показало се да није.

Да је Адам испунио послање или назначење,  aquilio, носилац свега  била би Личност Божанственог Логоса, а не личност Адамова (тј. не створена личност), зар не?

Но,

свакако, aquilio, Адам је постао личност како кажеш када му се Бог обратио тј. библијски - предавањем Духа заједнице, човек поста душа жива, личност.

[Александар Милојков]

Pa bas zato vladika i kaze postepeno ovaplocuje jer je liturgija bila u toku.

Ово мораш објаснити? Да ли то разумеш као чињеницу да Личност Сина Божиејг прими људску природу, да се оваплоти? Или да Адам некако мутира, трансформише се?  4chsmu1 klapklap klapklap

Каква Литургија пре оваплоћења? То је немогуће. Зато што је Литургија=Црква=Христос=Оваплоћени Син Божији. Дакле, да би могао да литургишеш, пре тога је Син Божији морао да постане човек - да Личност Сина Божијег прими у своју Личност људску природу, душу и тело, а не да се Адам постепено трансформише, мутира или шта већ.

Чини ми се да потпуно погрешно разумеш владику, а ни он није баш био најјаснији у свом писању. +Зизи то много јасније објашњава.

[Milan Nikolic]

Шта би се десило са Адамовом личношћу? За Аквилиа Адамова личност не постоји, постоји само човечанска воља и човечанска природа. Додуше, он каже да постоји Адамова личност све док је постојало ,,литургисање'', тј. заједничарење и однос са Богом, али да после пада постоји само Адамова ,,индивидуа''. Конкретно је навео постојање разлике између појмова личности, индивидуе и бића.

То би значило да је Адам некада постојао као личност, да би се услед пада претворила у индивидуу, а потом поново у личност али не више као личност Адама већ као личност Адама Христа. Значење овога је да Адамова створена ипостас престаје да постоји, а замењује је личност Логоса Који постаје Адам.

Питао бих Аквилиа једно питање: да ли је могуће да Христос седне за трпезу поред Адама као човек поред човека, тј. личност поред личности? Могуће је да порекло твог мишљења води у веровању да појам о Адаму не представља једну конкретну личност, већ мноштво бића, тј. мноштво људи. Зато се реч о коадамитима често појављује у критикама таквог мишљења.

[Oglo]

e sada,ima smisla ovo Akvilijevo evo šta kaže:

"Требало је да расте

и усавршава се у меру раста Христовог, тј. да се у њему све више оваплоћује Син

Божији кроз заједницу с Богом. Тако би човек на крају постао Христос, савршени

човек и савршени Бог по благодати."

"Другим речима,

кроз сједињење Сина Божијег с човеком, остварила би се Тајна Христова у којој би

Син Божији постао човек не престајући да буде Син Божији, а човек би у Христу

постао као Бог, син Божији, не престајући да буде човек, док би се сва остала

природа обожила, будући да је човек носилац целокупне створене природе. На

тај начин би цела творевина постала Христос, Тело Христово, односно Црква као

заједница свих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божијем преко

човека."

[Александар Милојков]

Шта би се десило са Адамовом личношћу? За Аквилиа Адамова личност не постоји, постоји само човечанска воља и човечанска природа. Додуше, он каже да постоји Адамова личност све док је постојало ,,литургисање'', тј. заједничарење и однос са Богом, али да после пада постоји само Адамова ,,индивидуа''. Конкретно је навео постојање разлике између појмова личности, индивидуе и бића.

То би значило да је Адам некада постојао као личност, да би се услед пада претворила у индивидуу, а потом поново у личност али не више као личност Адама већ као личност Адама Христа. Значење овога је да Адамова створена ипостас престаје да постоји, а замењује је личност Логоса Који постаје Адам.

Питао бих Аквилиа једно питање: да ли је могуће да Христос седне за трпезу поред Адама као човек поред човека, тј. личност поред личности? Могуће је да порекло твог мишљења води у веровању да појам о Адаму не представља једну конкретну личност, већ мноштво бића, тј. мноштво људи. Зато се реч о коадамитима често појављује у критикама таквог мишљења.

Не постоји људска природа без личности, неипостазирана, огољена.

Много си ово искомпликовао, брате. Ни Свети Максим се овде не би снашао.  1000000001010

[Aquilius Cratus]

Да је Адам испунио послање или назначење,  aquilio, носилац свега  била би Личност Божанственог Логоса, а не личност Адамова (тј. не створена личност), зар не?

Pa da, upravo to. Bas zato ovo sto vladika Atanasije govori nije nikako u suprotnosit sa onim sto

govori vladika Ignjatije.

Но,

свакако, aquilio, Адам је постао личност како кажеш када му се Бог обратио тј. библијски - предавањем Духа заједнице, човек поста душа жива, личност.

Cemu ond distinkcija izmedju licnsoti i individue. Dogovorimo se vec jedanput koju rec cemo koristiti za

kojim pojam nemojmo se gadjati svakakvim izrazima za koje smo prethodno pravili distinkcije. Ako o licnosti govorimo samo u kontekstu zajednice odnosa sa nekim onda nema govora o tome da je Adama licnost

samim time sto je duda ziva. Besmisleno je onda praviti razliku izmedju licnosti i individue.

[Aquilius Cratus]

e sada,ima smisla ovo Akvilijevo evo šta kaže:

"Требало је да расте

и усавршава се у меру раста Христовог, тј. да се у њему све више оваплоћује Син

Божији кроз заједницу с Богом. Тако би човек на крају постао Христос, савршени

човек и савршени Бог по благодати."

"Другим речима,

кроз сједињење Сина Божијег с човеком, остварила би се Тајна Христова у којој би

Син Божији постао човек не престајући да буде Син Божији, а човек би у Христу

постао као Бог, син Божији, не престајући да буде човек, док би се сва остала

природа обожила, будући да је човек носилац целокупне створене природе. На

тај начин би цела творевина постала Христос, Тело Христово, односно Црква као

заједница свих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божијем преко

човека."

I ne znam sta je tu toliko komplikovano i sablaznjivo da me ne kontaju.

[Milan Nikolic]

Шта би се десило са Адамовом личношћу? За Аквилиа Адамова личност не постоји, постоји само човечанска воља и човечанска природа. Додуше, он каже да постоји Адамова личност све док је постојало ,,литургисање'', тј. заједничарење и однос са Богом, али да после пада постоји само Адамова ,,индивидуа''. Конкретно је навео постојање разлике између појмова личности, индивидуе и бића.

То би значило да је Адам некада постојао као личност, да би се услед пада претворила у индивидуу, а потом поново у личност али не више као личност Адама већ као личност Адама Христа. Значење овога је да Адамова створена ипостас престаје да постоји, а замењује је личност Логоса Који постаје Адам.

Питао бих Аквилиа једно питање: да ли је могуће да Христос седне за трпезу поред Адама као човек поред човека, тј. личност поред личности? Могуће је да порекло твог мишљења води у веровању да појам о Адаму не представља једну конкретну личност, већ мноштво бића, тј. мноштво људи. Зато се реч о коадамитима често појављује у критикама таквог мишљења.

Не постоји људска природа без личности, неипостазирана, огољена.

Много си ово искомпликовао, брате. Ни Свети Максим се овде не би снашао.  1000000001010

Може се помислити да овде мислиш на мене, али ја сам горе објаснио Аквилиову тврдњу. dada

[Александар Милојков]

Личност се заиста разликује од индивидуе јер почива на односу. Међутим, личност итекако значи посебност, јединственост, непоновљивост. Ако би личност Адамова постала Личност Логоса, онда ту нешто не штима - јер нестаје Адам. Какве му вајде онда од "литургисања"?

Закључујем да је владика ово доста траљаво написао и то ћу му рећи чим га будем видео (негде у јуну месецу).  1000000001010