Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Aquilius Cratus]

То је твоје произвољно тумначење које је за екстрем отишло даље од нечијих промишљања. Већ сам горе навео како треба разјаснити то питање.

Netacno!

Po peti put uporno ponavljas da se radi o nekom tumecenju i ako ja nista ne tumacima nego samo ponavljam

od RECI DO RECI sto se predaje na PBF u predmetu dogmatike.

Znaci nije nikakvo tumacenje nego doslovce ovo.

Da je prvi covek slobodno hteo da se ostvari plan Boziji o svetu i da se ovaploti Logos Boziji,on bi u zajednici s Bogom Logosom,postao Hristos.

Заиста запрепашћује то што неко изоставља чињеницу да Оваплоћење Христово треба да уследи након ,,испуњења земље људима'', а не само у односу на Царство Божије где ће један пар (Адам и Ева) живети. ,,Рађајте се и множите и напуните земљу'' није ништа друго до Адамово и Евино учествовање у стварању и рађању људи. Потпуно застрањење у вези овог питања представља увођење речи о коадамитима.

Ova optuzba je takodje potpuno netacna i zlonamerna jer nikad niko nije naglasio koliko bi

taj proces ovaplocenja kroz Adama trajao.

Ipak ako moze molio bih bez zamena teza.

Мени није проблем да се супротставим сваком ауторитету који говори другачије, међутим, не видим да је негде наглашено такво учење, осим код неких који тако произвољно тумаче.

Po 6 put uporno ponavljas jednu te istu netacnu tvrdnju. A to je da je ovo bilo cije proizvoljno tumacenje.

Jednsotavno nije nego od reci do reci ono sto se predaje u predmetu dogmatika sto je pod nadzorom Crkve

a ne plod necijih tumacenja. A ti i dalje bez obzira na to imas pravo da se protivis samo treba da znas kome

tacno se protivis.

Побогу, није непознато да су у Цркви долазили теолошки проблеми управо од стране њених чланова, па и од свештенства и епископства. На нама је да дамо јасан аргумент и да се не супротстављамо католичанском јединству. А хришћани нису робови идеја, већ слободно приступају сваком питању.

Da samo sto ti nikad do sada nisi dao nikakav argument nego si prvio zamene teza i optuzivao za prizvoljna

tumacenja.

Вратићемо на споран детаљ много подробније. Јасно је да постоји проблем у разумевању појма ,,личности'', и како треба тај појам дефинисати. Оно што је важно нагласити то је, да Адам пре пада не би био ускраћен за поседовање индивидуалне целовитости, тј. за поседовање свог личног идентитета, непомешаног и несливеног са било којим другим идентитетом, па макар тај други био сам Идентитет (Ипостас) Бога.

Opet zamena teza ili ti problem koji u ovoj raspravi uopste ne postoji. Niti bilo ko tvrdi da Adam nije bio

potpuna idnividua nego da svoje postojanje nije temeljio na toj individui dakle onome sto je njegova

priroda nego na odnosu sa Bogom a taj odnos je trebao da rezultuje ovaplocenje Logosa kroz Adamovu plot.

Уграђење људи у Тело Оваплоћеног Логоса обавља се посредством потпуних личности, односно потпуних бића која подразумевамо потпуним људима, свако са својим телом и својом душом. То значи да нико не би изгубио своју несливеност са другим идентитетом, па тако ни личност Адама, већ сви остају потпуне личности.

Ovo niko i nije doveo u pitanje niti je to sporno. Tako da opet ne znam cemu sve ovo.

О томе шта представља потпуну личност у индивидуалној дефиницији, остаје да подробније разјаснимо. Укратко, личност је потпуно биће које поседује боголико обличје, али и истовремено човеколико обличје. То значи да нико не може да изгуби своју ипостас да би тобоже дошло до некакве сједињености са другим. Адам не може постати Личност Логоса на уштрб сопствене личности, јер то би значило да се један конкретан идентитет укида.

To niko i ne tvrdi.Nego licnost Logosa postaje jedan od nas kroz Adama. Dakle ne brise Adamova priroda i

volja licnost Logosa niti Logos brise Adama nego se nesliveno sjedinjuju. A sta oni tako neslivenim sjedinje-   njem cine? Ljudsku prirodu i ljudsku volju + bozansku prirodu i bozansku volju. A sta je to? To JE HRISTOS!

Sa ovim potonjim si udario na osnove hristologije. Ako u Hristu licnost Logosa ne brise ljudsku prirodu niti

ljudsku volju Isusa zasto ona mislis da bi Logos neslivenim sjedinje brisao ljudsku volju u ljudsku prirodu Adama

ili obratno.

Pokusaj da razumes jednu stvar. Adam sam po sebi NIJE JEDNA KONKRETNA LICNOST NEGO JEDNA

KONKRETNA INDIVIDUA. Da bi govorili o Adamu kao licnosti on mora da ima odnos sa Bogom da radi

na neslivenom sjedinjenu sa licnoscu Logosa odnosno da literugise u prevodu.

Тврдња да се Адам претвара у Оваплоћеног Логоса, у старту нема подлогу егзистенцијалог тумачења.

To niko i ne tvrdi nego tvrdi da se Adam pretvara u Logosa nego saucestvuje svojom prirodom i voljom u

ovaplocenju Logosa. Njegova, Adamova, priroda i volja su osnov za Hrista jer nema hrista bez ljudske

prirode i ljudske volje.

Христос силази у свет као ,,један од нас'', тј. оваплоћењем и као посебан човек, а не путем запоседовања неког другог бића, тј. неког другог човека, па тако ни Адама.

Ne silazi Hristos nigde, nego silazi licnost Sina sjedinivsi se nesliveno sa ljudskom prirodom i ljudskom voljom

tako CINECI HRISTA. Dakle nema govora o bilo kakvom Hristu bez "zaposedanja" bilo bebe bilo odraslog

coveka jer za postojanje Hrista je potrebna stvorena priroda u obliku ljudske volje i ljudske prirode koja bi

bez jedinstva sa Sinom bila jedna obicna individua, nikakava licnost.

Заједничарење са Оваплоћеним Логосом обавља се причешћивањем Његовим Телом које је једини начин да остваримо сједињење са Њим.

A ja sve vreme bio ubedjene da mi zajednicarimo sa Svetotrojicnim Bogom dok je ovaploceni Logos

prototip cilja tog naseg zajednicarenja. :)

Није реч само о примању енергија божанских, већ је реч и о испуњењу личносног односа са Другим - Оним који је посреди нас, Који је постао ,,један од нас''.

Sto je nemoguce bez primanja bozanskih energija tako da ovo ti je u startu propao argument.

[Milan Nikolic]

Колико могу да похватам ова растрзана мишљења, схватио сам да хоћеш да кажеш да је тело Адамово припремљено да постане Тело Христово. То је оно што значи ,,запоседнути'' тело, а у овом случају то тело је Адамово.

Ту настаје проблем идентитета Адамовог који је од почетка постојао као личност, а кроз њега као личност, настали су сви људи. Ко може данас да тврди да Адам није постојао као потпуна личност? Да ли можда еп.Игнатије? Или можда неки цитат светитеља? Било како било, таква тврдња не може бити православна већ представља застрањење - заблуду.

Ако је неко помислио да је веран следбеник Зизјуласовог учења а тврди нешто попут Аквилиа, онда нека се суочи са Зизјуласовом следећом тврдњом: ,,Иако су стари Грци говорили да ми, као појединачна бића, своје порекло, односно своје постојање црпимо из општечовечанске природе, ми као хришћани треба да кажемо да постојање свакога од нас потиче од једне личности - од Адама. Узрок нашега бића (= постојања) није природа, него је то једна личност (Догм. теме, стр. 143).

Пошто примећујем недоследност и извесно завртање речи, не бих желео да коментаришем све твоје примедбе. Усредсредићемо се на јасна појашњења овог проблема. Идемо сада да разјаснимо у потпуности ову проблематику.

Узмимо да је ова слика представа Адамовог идентитета.

Личност 1.

Сада узмимо ову слику као представу Адамовог потомка Оваплоћеног Логоса. Употребићемо слику посебног идентитета.

Личност 2.

Наилазимо на потребу да ове две личности прикажемо истовремено, при чему долазимо до проблема који Аквилио потенцира. Како ћемо приказати личност 1 и личност 2? Узмимо да једна слика представља једну конкретну личност. Да ли ћемо једну слику, односно један идентитет поистоветити истовремено са Адамом и Оваплоћеним Логосом, или ћемо употребити обе слике како би представили посебно обе личности?

Проблем настаје када целовит идентитет првоствореног Адама искључимо да бисмо приказали Оваплоћеног Логоса. Тако не треба бити, већ треба да увек представљамо личности Адама и Оваплоћеног Логоса као две потпуне ипостаси, односно као две потпуне личности.

Предпостављам да ће Аквилио наставити са тврдњом да је Адам требао бити ,,запоседнут'' од стране Логоса и да би Адамово тело постало Тело Христово, та јединка која изражава конкретну личност. Ово се, како знамо, није десило, неће се десити, нити би се десило чак и да Адам није сагрешио. Христос би био Оваплоћен у сваком случају исто као што се већ Оваплотио осим присуства последица пале природе и смрти.

[Milan Nikolic]

Аквилио, знаш ли да се Богородица сматра Оном која је урадило оно што Адам није достигао да уради? То ће сваки теолог да потврди заједно са Зизјуласом и еп.Игнатијем, јер то је наведено и у митрополитовим Догматским темама. Богородица је прихватила да сједини нестворено са створеним, исто оно на шта је Адам био позван. О томе на који начин би Адам извршио наум Божји о поменутом сједињењу, нико до сада није конкретно описао.

Оно што јасно сада сагледавамо то је да Богородица није ,,запоседнута'' и да није Њено тело узето да би се претворило у Тело Христово, већ је кроз тело Богородице ступило у творевину Ново Тело које је Личност Логоса узело на себе.

[Aquilius Cratus]

Аквилио, знаш ли да се Богородица сматра Оном која је урадило оно што Адам није достигао да уради? То ће сваки теолог да потврди заједно са Зизјуласом и еп.Игнатијем, јер то је наведено и у митрополитовим Догматским темама. Богородица је прихватила да сједини нестворено са створеним, исто оно на шта је Адам био позван. О томе на који начин би Адам извршио наум Божји о поменутом сједињењу, нико до сада није конкретно описао.

Оно што јасно сада сагледавамо то је да Богородица није ,,запоседнута'' и да није Њено тело узето да би се претворило у Тело Христово, већ је кроз тело Богородице ступило у творевину Ново Тело које је Личност Логоса узело на себе.

Da ali zato sto ona odgovara u ime stvorene priroda posto beba ne ume da govori jel tako. Ali sa Adamom

koji je odrastao slovestan covek situacija je drugacija. On je bio ta stvorena priroda u cije ime je Bogorodica

kasnije dala potvrdan odgovor. Adamu kao odraslom slovesnom coveku nije trebo takav zastupnik. No ipak

konacan odgovor o sejdinjenu tvarne i netvarne prirode, konacno DA, izgovara sama Hristos na krstu.

Trebalo bi ipak da malo paznjivije poslusas predavanja vladike ignjatije o stvaranju coveka i o Hristologije i

video bi da vladika istice kako je prvo za ovaplocenje inicijativa data Adamu da tajnu Hrisotvu ostvari

uzlaznom epiklezom. Posto je on to odbio kasnije sam Bog preuzima inicijativu i akcenat je na silasku licnosti

Sina ali opet ne bez pitanja prvo Bogorodice a kasnije na koncu same covecanske volje Isusa.

[Milan Nikolic]

Додатак:

Да ли сматраш да би срце Адамово постало срце Христово, душа Адамова постала душа Христова, јетра Адамова постала јетра Христова, лице Адамово постало лице Христово, руке и ноге Адамове постале руке и ноге Христове? Једном речју, да ли сматраш да би Логос Божији претворио Адамово биће - тело и обличје - у Своје Оваплоћено Тело?

Као што знаш, овако нешто се није десило ни са једним човеком. Тајна Оваплоћења састоји се у зачећу од Духа Светога, при чему тај који је зачет не поседује човечанску личност - није Адам, ни Петар, ни Милош -, већ од почетка зачећа јесте превечни Логос Божији, Исус Христос као Нови Адам.

Зашто сматраш да би било другачије? Треба да схватиш да ни једна личност човека не би никада била укинута нити би јој нека својства била ускраћена. Сваки човек остаје оно што јесте - идентитет конкретне ипостаси, личност незаменљива и непроменљива са свим атрибутима човековог бића.

Небитно је коме треба ово све да се појасни. Немој да се уздаш у непроверене и неутврђене претпоставке. Незахвално је некога убеђивати преко интернета али покушај да на неки начин доследно сагледаш ову проблематику.

[Александар Милојков]

Обоижење човека могуће је једино у Личности Сина Божијег. Једино је Он могао да људску природу "стави" поред божанске, да је "стави" са десне стране Бога Оца. Природа је требало да да пристанак да се тако нешто деси - то је био Адамов задатак. Дакле, да Адам постане Христос може једино да значи да се поистовети са Логосом Божијим који се оваплотио (оно што данас сви имамо у Цркви), а никако да се у његовој (Адамовој) личности дешава јединство створеног и нествореног.

[Aquilius Cratus]

Колико могу да похватам ова растрзана мишљења, схватио сам да хоћеш да кажеш да је тело Адамово припремљено да постане Тело Христово. То је оно што значи ,,запоседнути'' тело, а у овом случају то тело је Адамово.

Da, samo sto je pojam zaposednutosti rezultat tvog prilicno malicioznog karikiranje argumenta.

Ту настаје проблем идентитета Адамовог који је од почетка постојао као личност,

Iz samo jednog razloga. Imao je odnos sa Bogom iz iz tog odnosa je crpeo licnost. Inace

Adam sam po sebi nije jedan konkretna licnost nego jedna konkretna individua.

а кроз њега као личност, настали су сви људи.

Dobro, ovo ipak nema veze sa tima da li bise ovaplocenje odigralo kroz Adama.

Ко може данас да тврди да Адам није постојао као потпуна личност?

Onaj ko zna da licnost nije isto sto i individua. I onaj ko zna da je Adam padom prestao da opsti sa Bogom

i time izgubio svaku sansu da se posmatra kao licnost. Svako ko zna to moze jedino da zakljuci da Adam

sam po sebi nije licnot nego tek ako ima odnos sa Bogom postaje licnost.

Ако је неко помислио да је веран следбеник Зизјуласовог учења а тврди нешто попут Аквилиа, онда нека се суочи са Зизјуласовом следећом тврдњом: ,,Иако су стари Грци говорили да ми, као појединачна бића, своје порекло, односно своје постојање црпимо из општечовечанске природе, ми као хришћани треба да кажемо да постојање свакога од нас потиче од једне личности - од Адама. Узрок нашега бића (= постојања) није природа, него је то једна личност (Догм. теме, стр. 143).

Odlican citat. Bas iz razloga sto znamo da  mitropolit pravi ostru razliku izmedju licnosti i individue ovde

vidimo da to famozno poreklo koje vucemo od Adam nije biolosko nego ontolosko. Adamom smo svi kao

bica definisani ontoloski jer lepo kaze ne iz prirode nego iz licnosti. A Adam je tek licnosti ne sam po sebi

nego po dnosu sa Bogom. Znaci jedino tako mozemo tumeciti pojam reci poreklo u ovom kontekstu. Da je Adamovim odnosom sa Bogom iz kojeg je crpeo svoju licnosnost definisan svako od nas kao covek sa nazacenjem. Jer bez zajednice bez licnosti Adam je samo priroda od koje po recimo mitropolita mi nemamo poreklo.

Наилазимо на потребу да ове две личности прикажемо истовремено, при чему долазимо до проблема који Аквилио потенцира. Како ћемо приказати личност 1 и личност 2? Узмимо да једна слика представља једну конкретну личност. Да ли ћемо једну слику, односно један идентитет поистоветити истовремено са Адамом и Оваплоћеним Логосом, или ћемо употребити обе слике како би представили посебно обе личности?

Strasno je to koliko si ti za svaki pojam poceo da koristis rec licnost. Sve ti je licnost. I Adam i Bog i svako

Lice Trojice i bilo koji covek van crkve za sve te pojmove ti koristis rec licnoti pa onda naravno da upadamo

u ovakve dileme. Naravno da nije sve licnsot nego o licnosti mozemo pricati samo u tacno odredjenim kategorijama.

Проблем настаје када целовит идентитет првоствореног Адама искључимо да бисмо приказали Оваплоћеног Логоса. Тако не треба бити, већ треба да увек представљамо личности Адама и Оваплоћеног Логоса као две потпуне ипостаси, односно као две потпуне личности.

A ko to radi? Mi celoviti identitet Adama koji on ima samo i samo opstenjem sa Bogom upravo tako i

postavljamo da on ima ulogu i naznacenje Ovaplocenja Logosa.

Предпостављам да ће Аквилио наставити са тврдњом да је Адам требао бити ,,запоседнут'' од стране Логоса и да би Адамово тело постало Тело Христово, та јединка која изражава конкретну личност. Ово се, како знамо, није десило, неће се десити, нити би се десило чак и да Адам није сагрешио. Христос би био Оваплоћен у сваком случају исто као што се већ Оваплотио осим присуства последица пале природе и смрти.

Ali jeste. Jer to kazu osnovi Hristologije! Sta je Hristos? Po stoti put pitam. Stvorena priroda kao

ljudska volja + ljudska priroda i nestvorena kao bozanska priroda i bozanska volja.

Sta je Adam sam po sebi? Samo stvorena priroda to jest ljudska volja i ljudska priroda. I sta se desava

kada kroz dugotrajno opstenej sa Bogom dodje do neslivenog sjedinjenja Adama Licnoscu Sina?! Pa desava

se da dobijamo Hrista. To je Hristos i u tom slucaju ne bi bio Isus Hristos iz Nazareta nego Adam Hristos.

Samo bi ime tvarne prirode Hrista bilo drugacije. Nista vise.

[Aquilius Cratus]

Обоижење човека могуће је једино у Личности Сина Божијег. Једино је Он могао да људску природу "стави" поред божанске, да је "стави" са десне стране Бога Оца. Природа је требало да да пристанак да се тако нешто деси - то је био Адамов задатак. Дакле, да Адам постане Христос може једино да значи да се поистовети са Логосом Божијим који се оваплотио (оно што данас сви имамо у Цркви), а никако да се у његовој (Адамовој) личности дешава јединство створеног и нествореног.

Koliko ja vidim vladika govori nesto sasvim drugo. Da ne kopiram citate ponovo.

[Sherlock H.]

Moracu da procitam sve detaljno,pa cu onda da iznesem svoj utisak.

[Александар Милојков]

Обоижење човека могуће је једино у Личности Сина Божијег. Једино је Он могао да људску природу "стави" поред божанске, да је "стави" са десне стране Бога Оца. Природа је требало да да пристанак да се тако нешто деси - то је био Адамов задатак. Дакле, да Адам постане Христос може једино да значи да се поистовети са Логосом Божијим који се оваплотио (оно што данас сви имамо у Цркви), а никако да се у његовој (Адамовој) личности дешава јединство створеног и нествореног.

Koliko ja vidim vladika govori nesto sasvim drugo. Da ne kopiram citate ponovo.

Говори о поистовећењу са Логосом. Не оно што ти тврдиш (разумеш). Сви се ми, данас, на свакој Светој Литургији поситовећујемо са Христом - Црква=Христос. О томе се ради, а не да се у личности Адамовој дешава несливено и нераздељиво јединство божанске и људске природе, односно да је требало да се деси.

[Aquilius Cratus]

Обоижење човека могуће је једино у Личности Сина Божијег. Једино је Он могао да људску природу "стави" поред божанске, да је "стави" са десне стране Бога Оца. Природа је требало да да пристанак да се тако нешто деси - то је био Адамов задатак. Дакле, да Адам постане Христос може једино да значи да се поистовети са Логосом Божијим који се оваплотио (оно што данас сви имамо у Цркви), а никако да се у његовој (Адамовој) личности дешава јединство створеног и нествореног.

Koliko ja vidim vladika govori nesto sasvim drugo. Da ne kopiram citate ponovo.

Говори о поистовећењу са Логосом. Не оно што ти тврдиш (разумеш). Сви се ми, данас, на свакој Светој Литургији поситовећујемо са Христом - Црква=Христос. О томе се ради, а не да се у личности Адамовој дешава несливено и нераздељиво јединство божанске и људске природе, односно да је требало да се деси.

Moguce ali samo ako uzemo za pretpostavku da su u tom slucaju reci Srpskog jezika dobile sasvim nova znacenja.

На 26. И 27. страни уџбеника за 3. и 4. разред средњих школа пише:

Циљ стварања човека јесте, дакле, да човек буде спона, веза, личност која је

носилац постојања целокупне створене природе и то на основу слободе, односно

остварујући слободно заједницу с Богом у Христу Сину Божијем као извором свога

постојања одрицањем од своје воље, а истовремено, на основу те заједнице, да човек

постоји као личност, као апсолутно и непоновљиво биће. Створена природа не може

живети вечно ако се не сједини са Богом, а то сједињење се може остварити једино

преко човека и његове слободе. У томе је сав смисао и циљ стварања човека као

слободног бића.

Истовремено, човек би се кроз одрицање од своје воље уподобио вољи Божијој

у личности Христовој. Исто онако као што се људска воља, кроз одрицање од онога

што човек жели ради остварења онога што жели Бог, уподобила Божанској у Исусу Христу (уп. Мт 26, 39). У личности Сина Божијег, преко човека, сва створена природа

дошла би у заједницу с Богом и постојала би на начин на који постоји и Син Божији.

Јер, у личности Сина Божијег, Христа, створена природа била би у заједници с Богом

Оцем преко човека и постојала би као што постоји Син, који је то што јесте

захваљујући вечној заједници слободе с Оцем. Другим речима, на овај начин би се

остварила Тајна Христова коју је Бог имао у плану и пре него што је створио свет и

човека, а човек би у Христу постао Син Божији по благодати. Ово је могло да се

догоди једино уз слободан човеков пристанак.

Човекова слобода, међутим, у односу на прихватање заједнице с Богом, од

самог почетка је укључивала и могућност да човек одбије заједницу с Богом. У овоме

и јесте сва тајна слободе створених бића. У слободној заједници с Богом у Христу,

међутим, човек би постао син Божији као личност, по слободи, а не по природи. По

природи би остао створен. У случају одбијања заједнице с Богом, човек би и себе и

природу осудио на пропаст. Бог, међутим, то није желео и није очекивао. Бог је

желео и очекивао да човек слободно прихвати заједницу с Њим и да тако живи

вечно, усиновљен Богу, односно као Његов Син.

Страна 60, 61:

Будући да је човек створен, он, међутим, није могао да дође до јединства са

неограниченим, невидљивим, недостижним Богом, какав је Бог по природи. Зато је

било потребно да почетна иницијатива у вези са сједињењем буде у Богу. То се

показало у стварању човека по икони и подобију Божијем. С друге стране, да не би

то јединство било наметнуто човеку, остављена је могућност да и човек сам жели то

јединство. Зато можемо говорити о томе да први човек, иако је био спона између

створене природе и Бога, није у том смислу створен савршеним. Требало је да расте

и усавршава се у меру раста Христовог, тј. да се у њему све више оваплоћује Син

Божији кроз заједницу с Богом. Тако би човек на крају постао Христос, савршени

човек и савршени Бог по благодати.

После пада првог човека, када је он прекинуо заједницу с Богом и уместо да

постане Син Божији, постао смртан и ограничен својом створеном природом,

потребно је било да Син Божији сиђе у свет и да се сједини с човеком, тј. да постане

човек, како би се поново остварило то сједињење тварне и нетварне природе. И то је

учинио Син Божији, који се оваплотио и постао човек и поново сјединио отпалу

створену природу с Богом. То је, међутим, захтевало слободни пристанак човека, а

не једну насилну радњу. То је био и остао првобитни план Божији и циљ због чега је

Бог и створио свет. И то се управо догодило кроз оваплоћење Сина Божијег.

И као закључак, нешто из уџбеника за 4. разред:

БОГ ОТАЦ ЈЕ ЖЕЛЕО ДА ТВОРЕВИНА КРОЗ ЧОВЕКА ИМА ЗАЈЕДНИЦУ СА

СИНОМ, ПОСРЕДСТВОМ СВ. ДУХА

Будући да је Бог Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух - три конкретне

личности, а не безлична природа или сила, Бог Отац је желео да се сједини са

светом преко свога Сина. Син Божији је тај који у име Св. Тројице остварује личну

заједницу с човеком, а преко њега са природом. Благословом Оца, преко Сина

Божијег, уз помоћ Св. Духа, створени свет би се преко човека сјединио са Богом у

личности Сина Божијег и био би бесмртан.

У личном, слободном јединству Сина Божијег са човеком, Син Божији би

из љубави према човеку толико постао човек, колико би човек из љубави према

Богу постао бог, а природа би се обожила. Слично човеку који слободно, из

љубави одговори на позив другог човека и оствари са њим личну заједницу. Он

тада постаје неодвојив од те личности и постаје из љубави део ње толико, колико

друга личност коју воли постаје из љубави према њему део њега. Другим речима,

кроз сједињење Сина Божијег с човеком, остварила би се Тајна Христова у којој би

Син Божији постао човек не престајући да буде Син Божији, а човек би у Христу

постао као Бог, син Божији, не престајући да буде човек, док би се сва остала

природа обожила, будући да је човек носилац целокупне створене природе. На

тај начин би цела творевина постала Христос, Тело Христово, односно Црква као

заједница свих створених бића, возглављена у Христу, Сину Божијем преко

човека.

Kazem, moze. Ali samo ako recima izmislimo neko trenutno novo znacenje.

[Александар Милојков]

Или ако замолимо владику да то мало боље објасни... 319.gif

[Sherlock H.]

I ja mislim da je to najbolja opcija.Stvarni ne znam vise sta da mislim.Izgleda mi kao da na vise mesta iznosi protivrecne stavove.

[Aquilius Cratus]

Или ако замолимо владику да то мало боље објасни... 319.gif

Bilo bi lepo.

[Александар Милојков]

Размисли и сам: на који начин би Адама могао да кроз своју личност, поред људске, пројави и божанску природу? А то је управо поента: да божанска и људска природа буду у заједништву. Зато је Онај који има божанску природу примио и људску, оваплотио се и тако оставрио поменуту заједницу. Човек трева да уђе у тај вечни однос Отац-Син, а то једино може ако се поистоивети са Сином. Зато се Бог Логос и оваплотио, да би нас унео у ту личносну заједницу са Оцем. Он је, ради нас, требао да постане човек, да прими нашу природу у своју личност, а не да Адам прими божанску у своју. О томе се ради.

Дискутовао сам о овоме са владиком.