Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Aquilius Cratus]

Adam Hristos pa to bila realna sizofrenija -dve licnoti u jednom telu...nemoj da mesas sa Hristom on je bio jedna! licnost u dve prirode

Ajme meni sta reci. Pa ti ne znas osnove stvari a ovde oces da solis pamet meni i drugima o otackoj

teologiji.

 * Individua= jedan covek monada, jedna priroda i jedna volja.

 *Licnost = individua koja je prestal da bude individua i pocela da postoji naspram ili druge individe ili

  Onoga  koji je predvecno licnost jer samo na takav nacin i postoj odnosno Svetotrojicni Bog.

Hristos jeste jedna licnost jer njega cini ljudska priroda i ljuska volja (sto bi inace bila individua) +

bozanska priroda i bozanska volja. I time je Hristos jedna licnsot a ne jedna individua.

Sve sto vazi za Isusa Hrista vazi i za Adama jedina razlika izmejdu njih u startu je bila dubina usinovljenja

zato je Adam i pao. Adam je uzlaznom epiklezom trebao da dopuni to usinovljenje do konacnog DA Ocu i

onda bi on Adam bio Adam Hristos i ne bi imali Isusa Hrista nego Adama Hrista ali nista sustinski drugacije

isto ljudska priuroda i ljudska volja + bozanska priroda i bozanska volja.

Plus sto je najvaznije ovo je prototip koji svako od nas treba da realizuje pa da tako dobijemo Marka Hrista,

Anu Hrista, Aleksandra, Ivu i sve ljude. To ljudska prirroda i ljudska volja + bozanska prirod ai boznaska volja

nije  samo puka definicja kako jeste nego nesto u sta svi mi treba da se probrazimo da i mi budemo to.

Cela teologija o obozenju je potuno besmislena bez toga da bi Adam postao Hristos da nije sagresio.

И СА ПРИСТАНКОМ АДАМОВИМ, ДАКЛЕ, СА ЊЕГОВИМ СЛОБОДНИМ ХТЕЊЕМ БИ СЕ ДЕСИЛО ТО ШТО СЕ КАСНИЈЕ ДЕСИЛО У ХРИСТУ.

ИМАЛИ БИ ДАКЛЕ ДОГАЂАЈ ХРИСТОЛОГИЈЕ. ЈЕДИНСТВО БОГА И ЧОВЕКА. ПОТПУНОГ БОГА КАО СЛОБОДНОГ И ПОТПУНОГ ЧОВЕКА КАО СЛОБОДНОГ БИЋА.

http://www.4shared.com/audio/9q1ChyX8/03_Hristologija_i_kosmologija.html

+

http://verujem.org/pdf/adam.pdf

i da se nije umiralo na pocetku.zasto sad uzimas to njegovo shvataje Adama Hrista kao tacno i pravoslavno??

Zato sto je to cisto naucno pitanje na kojeg tada nije mogao postojati naucni odgovor pa sta god je bilo ko mislio bilo je ok. Ali to nema nikakve veze sa ovim cistim teloskim pitanjem hristologije.

[Milan Nikolic]

Аквилио, истина је да ми сви постајемо Христос, али није истина да би Адам постао Логос Божији, односно да Логос Божији не би био Исус = Нови Адам.

Треба да разликујеш те ствари. Није исправо рећи да би Адам постао Христос а да Логос Божији не би био Оваплоћен као Нови Адам, односно као конкретан Човек. Једно је Адам - првостворени и наш прародитељ - а друго је Оваплоћени Бог, као што је један Оливер а други Логос у Телу, тј. Човек и Личност Сина Божијег.

Сједињење нас са Христом обавља се личносним односом задржавајући целовитост сваке личности, односно не мешајући се личносна својства међусобно, или другим речима не губећи оно што свака личност јесте.

Морао би да пазиш више о томе, или једноставно да се боље изражаваш ради избегавања неспоразума.

[Aquilius Cratus]

Аквилио, истина је да ми сви постајемо Христос, али није истина да би Адам постао Логос Божији, односно да Логос Божији не би био Исус = Нови Адам.

Da Adam nije sagresio Logos Boziji bi bio stari Adam jer bi o novom Adamu bilo besmisleno govoriti. Bas zato

Isusa Hrista iz nazareta koji je dosao da uradi ono sto je stari Adam odbio zovemo NOVI Adam.

Треба да разликујеш те ствари. Није исправо рећи да би Адам постао Христос а да Логос Божији не би био Оваплоћен као Нови Адам, односно као конкретан Човек. Једно је Адам - првостворени и наш прародитељ - а друго је Оваплоћени Бог, као што је један Оливер а други Логос у Телу, тј. Човек и Личност Сина Божијег.

Ne, ispravno je reci jer je Adam imao bas to naznacenje vidi sta kaze sv Irinej Lionski i vladika Ignjatije.

Adam je konkretan covek on je mikrokozmos, stovrena priroda u malom, plus ima slobodnu volju a to je

preduslov da bi se ucestovavlo u aktuelizaciji Hrista.

Da jedno je Oliver to jest ljudska priroda i ljudska volja + Lisnost Sina Bozijeg sa bozanskom prirodom i

bozanskom voljom. Kako to nedostaje ili je ugrozeno u slucaju ostvarivanja Adama Hrista umesto Isusa Hrista.

Pa bas nikako. Bas zato se za Isusa Hrista kaze da je on NOVI Adam jer je stari ili originalni Adam propustio

da aktuelizuje Hrista da prinese tvorevinu Bogu da bi tako postao Adama Hristos.

Сједињење нас са Христом обавља се личносним односом задржавајући целовитост сваке личности, односно не мешајући се личносна својства међусобно, или другим речима не губећи оно што свака личност јесте.

Tako nesto nisam nigde ni rekao ni sugerisao pa zaista ne znam cemu ovo.

Морао би да пазиш више о томе, или једноставно да се боље изражаваш ради избегавања неспоразума.

Ti treba da citas pazljivije sta ja pisem pa nece doci do ovakvih zabuna. Jednostavno pricitaj vise puta

jer nemoguce je da mi je izlaganje bas tako slozeno.

[Aquilius Cratus]

На 26. И 27. страни уџбеника за 3. и 4. разред средњих школа пише:

Циљ стварања човека јесте, дакле, да човек буде спона, веза, личност која је

носилац постојања целокупне створене природе и то на основу слободе, односно

остварујући слободно заједницу с Богом у Христу Сину Божијем као извором свога

постојања одрицањем од своје воље, а истовремено, на основу те заједнице, да човек

постоји као личност, као апсолутно и непоновљиво биће. Створена природа не може

живети вечно ако се не сједини са Богом, а то сједињење се може остварити једино

преко човека и његове слободе. У томе је сав смисао и циљ стварања човека као

слободног бића.

Истовремено, човек би се кроз одрицање од своје воље уподобио вољи Божијој

у личности Христовој. Исто онако као што се људска воља, кроз одрицање од онога

што човек жели ради остварења онога што жели Бог, уподобила Божанској у Исусу Христу (уп. Мт 26, 39). У личности Сина Божијег, преко човека, сва створена природа

дошла би у заједницу с Богом и постојала би на начин на који постоји и Син Божији.

Јер, у личности Сина Божијег, Христа, створена природа била би у заједници с Богом

Оцем преко човека и постојала би као што постоји Син, који је то што јесте

захваљујући вечној заједници слободе с Оцем. Другим речима, на овај начин би се

остварила Тајна Христова коју је Бог имао у плану и пре него што је створио свет и

човека, а човек би у Христу постао Син Божији по благодати. Ово је могло да се

догоди једино уз слободан човеков пристанак.

Човекова слобода, међутим, у односу на прихватање заједнице с Богом, од

самог почетка је укључивала и могућност да човек одбије заједницу с Богом. У овоме

и јесте сва тајна слободе створених бића. У слободној заједници с Богом у Христу,

међутим, човек би постао син Божији као личност, по слободи, а не по природи. По

природи би остао створен. У случају одбијања заједнице с Богом, човек би и себе и

природу осудио на пропаст. Бог, међутим, то није желео и није очекивао. Бог је

желео и очекивао да човек слободно прихвати заједницу с Њим и да тако живи

вечно, усиновљен Богу, односно као Његов Син.

[Aquilius Cratus]

Страна  33:

Другим речима, спасење створене природе, и пре и после пада првог човека,

јесте у сједињењу Бога и човека, кроз слободан пристанак човека на то. Да Адам и

није погрешио, опет би говорили о Христу, тј. о Тајни Христовој, јер је било

неопходно да се створена природа сједини преко човека с Богом, како би природа

живела вечно. Тачније, да није пао, Адам би се кроз утврђивање себе у заједницу с

Богом преобразио у Христа (Св. Иринеј Лионски).

Пад човеков је учинио да Бог промени начин остварења свог плана, тј. циља, а

не и сам циљ. Уместо старог Адама који је одбио заједницу с Богом, Син Божији је

постао нови Адам и поново је успостављена веза између створене природе и Бога

преко човека.

Страна 42:

На основу учења источних светих Отаца Цркве, Син Божији је постао човек да

би принео свет Богу, тј. да би сјединио створену природу с Богом, уместо првог

човека, који је то одбио. Јер, без сједињења с Богом, уз посредништво човека,

природа није могла да постоји вечно. На почетку стварања, Бог је возглавио природу

у човеку који је њен господар (1Мој 1, 26), односно природа једино постоји у човеку и

њен начин постојања зависи од човекове слободе, са циљем да се преко њега сједини

с Богом. Одбивши заједницу с Богом, човек није испунио своје назначење од стране

Бога и учинио је да природа остане смртна, а наравно и он. Тачније речено, смрт је

после греха првог човека постала од могућности реалност и ту реалност није могао

да заобиђе ни нови Адам, Христос иако је истински човек.

Страна 43:

Христос, као Син Божији, добровољно је узео смртну природу у своју личност

и на тај начин је постао савршени човек, у свему подобан нама, осим по греху.

Христос је као човек био безгрешан, зато што грех није саставни део природе, већ је

израз личности, тј. грех је погрешно изражавање слободе, а он грех није учинио.

Христос је своју слободу као личност увек изражавао као љубав према Богу Оцу. То значи да је Он вечни Син Божији. Истовремено, Христос је и као човек, и своју

људску вољу изражавао као љубав према Богу Оцу, тј. истоветно као и своју

Божанску вољу. И зато је Христос и као човек безгрешан. Јер, као што смо већ рекли,

човек је створен слободним да се сједини са Сином Божијим преко силаска Сина у

свет и личног јединства с човеком, преко одрицања човека од своје воље и њеним

подчињавањем Божијој вољи. Први човек је у моменту пада своју вољу супротставио

Божијој и постао је индивидуа, тј. одвојио се од Бога и поистоветио се са смртном

природом. У томе је био и његов грех. Христос је, као нови Адам, своју вољу

подчинио Божијој вољи до те мере да је и умро на крсту зато што је то била воља

Бога Оца. Зато што је спасење творевине поново морало да дође од човека, како је то

Бог зажелео на самом почетку стварања. Јер, без човековог пристанка и његовог

слободног приношења створене природе Богу, што је уствари самоприношење,

Тајна Христова се није могла остварити. Будући да је Бог створио природу и

уипостазирао је, створио у личности човека, било је неизоставно потребно да опет

човек буде тај који ће посредовати у њеном сједињењу с Богом, али преко одрицања

од свога Ја, од своје воље, ради остварења воље Божије. Другим речима, требало је

човек у Христу да умре, да умре као индивидуа, да би се поистоветио са Сином

Божијим.

[Milan Nikolic]

Аквилио, и даље остајеш у погрешном мишљењу тако да више није у питању неспоразум. Погледај сада у чему је заблуда код твог мишљења.

Кажеш да је Адам некакво биће - човечанска природа и човечанска воља. Међутим, пре свега треба рећи да је Адам, исто као и Оливер - личност. Немој то од сада никада да заборавиш. Када год говориш о некоме треба да подразумеваш личност, а личност садржи и природу и вољу.

Према томе, твоја поставка оваплоћења потпуно је супротна православљу. Разуми ову просту ствар: Син Божији би постао Човек, чак и да Адам није пао. Једном речју, Христос би се Оваплотио, чак и да Адам није пао.

Не знам од кога си чуо другачије, пре ће бити да си нешто погрешно протумачио.

[Aquilius Cratus]

Аквилио, и даље остајеш у погрешном мишљењу тако да више није у питању неспоразум. Погледај сада у чему је заблуда код твог мишљења.

Iz prilozenog teksta Katihizisa, pdf dokumenta vladike Ignjatija, predavanja Kosmologija i Hristologij, se jasno

vidi da ja u ovom slucaju nista nisam pogresio nego sam rekao bukvalno to sto i svetitelj i sto vladika danas

predaje na fakultetu i sto sadrzi srednjoskolski katihizis.

Кажеш да је Адам некакво биће -

Ne kazem da je Adam bice. Ja razlikujem pojmove bice, licnost i individua. Adam je licnost do pada nakon

toga je individua.

човечанска природа и човечанска воља.

Ovo kazu osnovi Hristologije.

Међутим, пре свега треба рећи да је Адам, исто као и Оливер - личност.

 Da ali ne po svojoj datosti po prirodi nego tek po odnosu sa Bogom. Mimo odnosa on ne moze biti licnost.

Ne moze Adam sam posebi biti licnost nego samo i samo liturgisanjem.

Немој то од сада никада да заборавиш. Када год говориш о некоме треба да подразумеваш личност, а личност садржи и природу и вољу.

Ne, prirodu i volju sadrzi individua. Sadrzi i licnost ali se priroda volja sadrze u coveku i dok je individua ne

nastupaju tek nakon sto postaje licnsot jer u suprotnom ne bi ni mogoa postati licnsot jer za licnosnost je

potreban slobodan pristanak za osnos sa drugim.

Према томе, твоја поставка оваплоћења потпуно је супротна православљу. Разуму ову просту ствар: Син Божији би постао Човек, чак и да Адам није пао. Једном речју, Христос би се Оваплотио, чак и да Адам није пао.

Da postao bi ali kroz samog Adama neko kroz neku drugu ljudsku prirodu mimo Adama!

Razumi ovu prostu stvar. Nije tvoje tumacnje jednako pravoslavlje. Ocito je da ne znas dobro cim ono sto

se protivi tvom shvatanju stavljas u nepravoslavno jer tako polazis od toga da ti nikako ne mozes da budes

u zabludi ili da iz necega izuvuces pogresan zakljucak. Priznaces, naporno je tako razgovarati kad ti samo

uporno ponavljas jedno te isto sa akcentom na "moras" i "zapamti" cak i ako ti je sagovornik dokumentovano

pokazao da nisi u pravu i da otacko ucenje ocito kaze suprotno tvome shvatanju.

Не знам од кога си чуо другачије, пре ће бити да си нешто погрешно протумачио.

Nabrojao sam lepo gore i postavio materijal od koga sam cuo. I da ti definitnvo protivrecis autorima

koje sam okacio e sad ne zameri sto izmedju njih i tebe biram njih za vodilju.

[Milan Nikolic]

Мени све то звучи као произвољно тумачење без конкретних навода. Разуме се да у текстовима које си поставио има значајних тачака, али оне су толико замршене да представљају опасност у пројектовању нечега што није истина.

[Aquilius Cratus]

Мени све то звучи као произвољно тумачење без конкретних навода. Разуме се да у текстовима које си поставио има значајних тачака, али оне су толико замршене да представљају опасност у пројектовању нечега што није истина.

Izvini Milane ali u ovom konkretnom slucaju ja niti bilo sta tumacim niti izvlacim nego od reci do reci

ponavljam ovo

Другим речима, спасење створене природе, и пре и после пада првог човека,

јесте у сједињењу Бога и човека, кроз слободан пристанак човека на то. Да Адам и

није погрешио, опет би говорили о Христу, тј. о Тајни Христовој, јер је било

неопходно да се створена природа сједини преко човека с Богом, како би природа

живела вечно. Тачније, да није пао, Адам би се кроз утврђивање себе у заједницу с

Богом преобразио у Христа (Св. Иринеј Лионски).

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8913.msg450680.html#msg450680

A nije ni tako zamrseno.

[Душко Дугоушко]

Мени све то звучи као произвољно тумачење без конкретних навода. Разуме се да у текстовима које си поставио има значајних тачака, али оне су толико замршене да представљају опасност у пројектовању нечега што није истина.

Izvini Milane ali u ovom konkretnom slucaju ja niti bilo sta tumacim niti izvlacim nego od reci do reci

ponavljam ovo

Другим речима, спасење створене природе, и пре и после пада првог човека,

јесте у сједињењу Бога и човека, кроз слободан пристанак човека на то. Да Адам и

није погрешио, опет би говорили о Христу, тј. о Тајни Христовој, јер је било

неопходно да се створена природа сједини преко човека с Богом, како би природа

живела вечно. Тачније, да није пао, Адам би се кроз утврђивање себе у заједницу с

Богом преобразио у Христа (Св. Иринеј Лионски).

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8913.msg450680.html#msg450680

A nije ni tako zamrseno.

A Isus je zacet bezgresno, dakle na takav nacin se ovaplotio i rodio se bez praroditeljskog greha, ali je ipak bio smrtan (jeo je hranu, pio, itd... krvario i na kraju umro), tako da ona sholasticka teologumena da je praroditeljski greh=Pad=smrtnost nikako ne stoji...

[Milan Nikolic]

Христос је примио смрт кроз палу природу, то је јасно. Христос није морао да умре у случају да Адам није сагрешио и суновратио природу, али у сваком случају би се Оваплотио.

Не знам стварно како се другачије може тумачити реч о којој говоримо, осим конкретно, знајући егзистенцијално о чему се ради. Могуће је да су поједини свети Оци више нагађали по неком питању, а још извесније је да се нека њихова мишљења данас могу потпуно изопачити.

Зато ћемо прећи на егзистенцијално и искуствено богословље сагласно са временом у којем живимо. Конкретно, објашњење поводом насталог неспоразума гласи овако:

,,Да бисмо сви постали (усиновљени) један од Њих (= од Пресвете Тројице), то један од Њих (= Син Божији) треба да постане један од нас. Оваплоћење је превечни наум Божији независно од потоњег првородног греха.''

Сада се поставља питање за оне који мисле као Аквилио: да ли би Логос, у случају да није било првородног греха, постао један од нас, у смислу један конкретан и потпун човек Који седи за Трпезом поред осталих људи, почев од Адама и све до последњега, или би пак дошло до нечега другачијег?

Треба разумети да би Логос постао човек у сваком случају, па чак и да Адам није сагрешио, а то конкретно значи Оваплоћење. Логос би примио на себе потпуно човештво као један од нас, тј. био би као и сада, човек, тело са сопственим обличјем, са животним силама као сваки поједини човек - то значи ,,један од нас'' -, срцем, умом, душом и јетром, као и са свим удовима једнога човека.

Ко тврди нешто другачије и инсистира на томе, прави озбиљне проблеме богословљу. Једном речју, треба да подразумевамо Оваплоћење као појављивање Логоса у Телу Човечијем, али не као да би се неко од људи, био то Адам или неко други, претворио у обличје Логоса, већ као што је показано са Богородицом. Дакле, родио би се (Логос), тј. Оваплотио би се, као човек и као један од нас. Најбоље је да то сагледамо путем икона где су приказани заједно Христос са апостолима, са Адамов и Евом, и свим другим људима, где је Христос ,,један од нас''.

[Sherlock H.]

Koliko sam ja shvatio citajuci vladiku Ignatija,cini mi se da on govori o postojanju Hrista uporedo sa Adamom,koji je u ime tvorevine trebalo da da slobodni pristanak.Nemam sad vremena da detaljnije trazim,ali navescu jedan odlomak iz knjige "Bice kao eshatoloska zajednica",str.87:

"Da je prvi covek slobodno hteo da se ostvari plan Boziji o svetu i da se ovaploti Logos Boziji,on bi u zajednici s Bogom Logosom,postao Hristos,tj.poistovetio bi se,upodobio bi se Sinu Bozijem,ostavsi pritom covek.Ovo potvrdjuje sveti Maksim recima:"Svima je dakle jasno,da Tajna koja se ispunila u Hristu na kraju ovoga veka,,jeste nesumnjiva potvrda i ispunjenje tajne koja je promasena u nasem praocu na pocetku veka".

Pre sjedinjenja s Bogom Logosom,covek je trebalo da sva stvorena bica sjedini sa sobom.Na kraju je on sam trebalo da se sjedini sa Bogom Logosom,kroz silazak Logosa do coveka".

Ako se ne varam,on ovde govori o postojanju dva konkretna bica-Adama i ovaplocenog Logosa.

[Aquilius Cratus]

Сада се поставља питање за оне који мисле као Аквилио: да ли би Логос, у случају да није било првородног греха, постао један од нас, у смислу један конкретан и потпун човек Који седи за Трпезом поред осталих људи, почев од Адама и све до последњега, или би пак дошло до нечега другачијег?

Da! Upravo kroz Adama!

Треба разумети да би Логос постао човек у сваком случају, па чак и да Адам није сагрешио, а то конкретно значи Оваплоћење. Логос би примио на себе потпуно човештво као један од нас, тј. био би као и сада, човек, тело са сопственим обличјем, са животним силама као сваки поједини човек - то значи ,,један од нас'' -, срцем, умом, душом и јетром, као и са свим удовима једнога човека.

To niko i ne dovodi u pitanje. Ali ovaplocenje kroz samu Adamovu plot. I to je ovaplocenje.

Ко тврди нешто другачије и инсистира на томе, прави озбиљне проблеме богословљу. Једном речју, треба да подразумевамо Оваплоћење као појављивање Логоса у Телу Човечијем, али не као да би се неко од људи, био то Адам или неко други, претворио у обличје Логоса, већ као што је показано са Богородицом. Дакле, родио би се (Логос), тј. Оваплотио би се, као човек и као један од нас. Најбоље је да то сагледамо путем икона где су приказани заједно Христос са апостолима, са Адамов и Евом, и свим другим људима, где је Христос ,,један од нас''.

To je samo jedan od mogucih nacina ovaplocenja Logosa koji se i desio u istoriji ali u pocatku je

ovaplocenje trebalo da se desi kroz samu Adamovu plot uzlaznom epiklezom. Da Adam nije sagresio

doslo bi do potpunog usinovljenja i imali bi Aama Hrista kao sto smo dobili Isusa Hrista. Tehnicki metod  ovaplocenja uopste nije tolik bitan kako nazalost mnogi vole da prikazuju.

I jos nesto, sto je vaznije za ovu raspravu. Ovo niti je bilo kakav moj teologumen niti bilo kakvo

"misljenje" i"nagadjanje" nekog od svetitelja nego nesto sto je usvojeno od Crkve jer se tako predaje

na PBFu na predavanjima dogmatike. Eno ostavio sam dokumentovano nekoliko puta. Cemu se ti

upornoprotivis nasuprotsvakoj ocitosti. E toliko, cisto da se zna da ne oponiras ti nikakvom mom licnom

misljenju i tumacenju nego onome sto Crkva uci u dogmatici a ja samo od reci do reci ponavljam.

E sad ko od nas dvojice sto se ovoga tice vise odudara od pravoslavnog ucenja?!

[Aquilius Cratus]

Koliko sam ja shvatio citajuci vladiku Ignatija,cini mi se da on govori o postojanju Hrista uporedo sa Adamom,koji je u ime tvorevine trebalo da da slobodni pristanak.Nemam sad vremena da detaljnije trazim,ali navescu jedan odlomak iz knjige "Bice kao eshatoloska zajednica",str.87:

"Da je prvi covek slobodno hteo da se ostvari plan Boziji o svetu i da se ovaploti Logos Boziji,on bi u zajednici s Bogom Logosom,postao Hristos,tj.poistovetio bi se,upodobio bi se Sinu Bozijem,ostavsi pritom covek.Ovo potvrdjuje sveti Maksim recima:"Svima je dakle jasno,da Tajna koja se ispunila u Hristu na kraju ovoga veka,,jeste nesumnjiva potvrda i ispunjenje tajne koja je promasena u nasem praocu na pocetku veka".

Pre sjedinjenja s Bogom Logosom,covek je trebalo da sva stvorena bica sjedini sa sobom.Na kraju je on sam trebalo da se sjedini sa Bogom Logosom,kroz silazak Logosa do coveka".

Ako se ne varam,on ovde govori o postojanju dva konkretna bica-Adama i ovaplocenog Logosa.

Ne moze biti ocitije i jednostavnije. 2+2=4!

[Milan Nikolic]

То је твоје произвољно тумачење које је за екстрем отишло даље од нечијих промишљања. Већ сам горе навео како треба разјаснити то питање.

Заиста запрепашћује то што неко изоставља чињеницу да Оваплоћење Христово треба да уследи након ,,испуњења земље људима'', а не само у односу на Царство Божије где ће један пар (Адам и Ева) живети. ,,Рађајте се и множите и напуните земљу'' није ништа друго до Адамово и Евино учествовање у стварању и рађању људи. Потпуно застрањење у вези овог питања представља увођење речи о коадамитима.

Мени није проблем да се супротставим сваком ауторитету који говори другачије, међутим, не видим да је негде наглашено такво учење, осим код неких који тако произвољно тумаче. Побогу, није непознато да су у Цркви долазили теолошки проблеми управо од стране њених чланова, па и од свештенства и епископства. На нама је да дамо јасан аргумент и да се не супротстављамо католичанском јединству. А хришћани нису робови идеја, већ слободно приступају сваком питању.

Вратићемо се на споран детаљ много подробније. Јасно је да постоји проблем у разумевању појма ,,личности'', и како треба тај појам дефинисати. Оно што је важно нагласити то је, да Адам пре пада не би био ускраћен за поседовање индивидуалне целовитости, тј. за поседовање свог личног идентитета, непомешаног и несливеног са било којим другим идентитетом, па макар тај други био сам Идентитет (Ипостас) Бога.

Уграђење људи у Тело Оваплоћеног Логоса обавља се посредством потпуних личности, односно потпуних бића која подразумевамо потпуним људима, свако са својим телом и својом душом. То значи да нико не би изгубио своју несливеност са другим идентитетом, па тако ни личност Адама, већ сви остају потпуне личности.

О томе шта представља потпуну личност у индивидуалној дефиницији, остаје да подробније разјаснимо. Укратко, личност је потпуно биће које поседује боголико обличје, али и истовремено човеколико обличје. То значи да нико не може да изгуби своју ипостас да би тобоже дошло до некакве сједињености са другим. Адам не може постати Личност Логоса на уштрб сопствене личности, јер то би значило да се један конкретан идентитет укида.

Тврдња да се Адам претвара у Оваплоћеног Логоса, у старту нема подлогу егзистенцијалог тумачења. Христос силази у свет као ,,један од нас'', тј. оваплоћењем и као посебан човек, а не путем запоседовања неког другог бића, тј. неког другог човека, па тако ни Адама. Заједничарење са Оваплоћеним Логосом обавља се причешћивањем Његовим Телом које је једини начин да остваримо сједињење са Њим. Није реч само о примању енергија божанских, већ је реч и о испуњењу личносног односа са Другим - Оним који је посреди нас, Који је постао ,,један од нас''.