Новости из света науке

[Милан Меденица :)]

Колико сам схватио, та мисија Војаџер је изузетно важна да би се утврдило какво је зрачење у међузвезданом простору. Наука каже да је тамо страшна радијација која долази из средишта Галаксије.

А она слика са Марса, то је рај за пустињаке.

мене највише фасцинира како та праћка још није ништа у свемиру закачила, а нису ни знали за гомилу свемирских тела па нису ни могли да предвиде докле ће стићи

иначе, из многих разлога су послати војаџер 1 и војаџер 2

што се тиче радијације, већ је велика радијација изван ван аленовог појаса ал никако да сазнамо колика тачно јер се та информација не дели лако јер је једна од главних за успешност било које мисије у наредном периоду.

[Милан Меденица :)]

ај се мало приземљимо, неки баја је смислио невидљиву зграду

http://www.arch2o.co...-vineet-bhosle/

пс. рендеринг је огроман, упозорени сте на време

[Milan Nikolic]

Да ли је стигло доба атомске оптике? Прочитајте овде о томе:

http://gsfctechnology.gsfc.nasa.gov/newsletter/Current.pdf

[Juan Valdez]

Прва компјутерска симулација комплетног живог организма:

http://sciencedaily.com/releases/2012/07/120721091451.htm

[Александрида]

Pisanje očima - izum koji će pomoći hendikepiranim ljudima

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Vesti/335465/Pisanje-ocima--izum-koji-ce-pomoci-hendikepiranim-ljudima

[Милан Меденица :)]

http://dvice.com/archives/2012/08/india-to-launch-1.php

[Milan Nikolic]

Стварно ми је драго што Индија напредује у технологијама и у сваком другом погледу.

[GeniusAtWork]

Japan: Napravljen robot-beba

Izvor: B92, Tanjug

Laboratorija "Asada", pri japanskom Univerzitetu u Osaki, napravila je robota koji po mnogim osobinama liči na pravu bebu, objavio je danas francuski dnevnik "Figaro".

Robot "Afeto" (Affeto) (italijanska reč koja znači, između ostalog, nežnost, privrženost), kako piše list, "pomera granicu između čoveka i mašine u naučne svrhe".

Cilj istraživača je da naprave dovoljno "živog" robota kako bi ispitali interakcije i povezanost koji se stvaraju između deteta i odraslih osoba koje se o njemu brinu.

Robot je težak 3 kilograma i trebalo bi da bude sasvim gotov do 2016. godine.

B92

[grigorije22]

Revealed: The human genome in 3D

The genome is folded into a complex but highly organised ball

Scientists have worked out the 3D structure of the human genome.

Their findings, published in Science magazine, reveal how long strands of DNA code are folded and tightly packed into the nucleus of a human cell.

Unfolded, the cell's genome - those strands of DNA code - would be approximately 2m in length.

The team showed how this is organised into a tight ball to fit inside a nucleus, which is about one hundredth of a millimetre in diameter.

The US-based research team developed improved DNA sequencing and computational methods to build a model of the genome.

This is the first glimpse we're getting of a whole genome in 3D

Job Dekker

University of Massachusetts

Job Dekker, from the University of Massachusetts Medical School, led the research.

He explained to BBC News that, with its new approach, his team had discovered important patterns in the shape of the genome.

"For a given part of the genome, we can determine its neighbours," he said.

"And if you can do that for every gene - if you know which other genes surround it - you can work your way back computationally to calculate the structure.

"This is the first glimpse we're getting of a whole genome in 3D."

Professor Julian Parkhill visits the Wellcome Collection to unravel the science behind the genome

DNA is bundled into chromosomes. The combination of DNA and protein that makes up these chromosomes is called chromatin.

Dr Dekker explained how a 3D view showed how chromatin's complicated folding pattern was important in the regulation of genes.

"We now see that things that are far apart along the linear sequence of the genome are actually next to each other in the folded structure," he said.

"They're close together in the structure, and they're talking to each other."

This constant communication is the basis of the regulation that keeps a cell healthy and functional.

This means that a detailed view of the genome's structure could provide a new window into diseases such as cancer, which is caused by errors in the genetic code.

"Maybe we will be able to predict these [disease-causing] changes better now," said Dr Dekker.

The team also discovered that the human genome is organised into two separate compartments, keeping active genes accessible while keeping inactive DNA in a sort of storage compartment.

The chromosomes snake in and out of the two compartments - separating their active and inactive sections.

[grigorije22]

Pitonovo srce – putokaz za lečenje ljudskog

8. novembar 2011. 9:16 | Dodaj komentar

Naučnici već neko vreme znaju da se srce kod zmija vrste piton znatno uvećava tokom probave progutane hrane. Istraživači na Univerzitetu države Kolorado sada pokušavaju da na osnovu tih saznanja razviju nov lek za srčane bolesti.

Molekularni biolog na Univerzitetu države Kolorado, Lesli Lajnvand, kaže da je ishrana pitona neobična.

“Mesecima mogu da žive bez hrane i da im to uopšte ne smeta”, kaže ona.

Kada najzad krenu u lov mogu da udave i progutaju miša, pacova, pa čak i srnu. A kada ih čitave progutaju, kaže Lajnvand, nastavak je još čudniji.

“Čim progutaju taj zalogaj njihovi probavni organi počnu da se uvećavaju”, kaže Lesli Lajnvand.

U roku od tri dana pitonov stomak, ali i srce, uvećaju se za 40 odsto. Posle oko dve nedelje varenja ponovo će se smanjiti, ali dok je varenje u toku procenat masti u krvi pitona pedeset puta je veći od normalnog. Kod ljudi, tako visok procenat znatno uvećava rizik od srčanog napada.

“Za mene i vas, to bi bilo vrlo opasno, ali ne i za pitona, koji ima sistem za zaštitu srca”, kaže Lajnvand.

Pitoni ne pate od srčanih bolesti. U pitonovoj krvi zasićenoj mastima Lajnvand i njen tim pronašli su tri masne kiseline koje podstiču rast srca, kakvih ima i u kokosovom ulju i nekim uljima životinjskog porekla.

“To su miristična, palmitična i palmitoleična kiselina, a važno je da sve tri budu u određenom odnosu, kao kod pitona”, kaže ona.

Pomenute kiseline samo su tri od mnogih drugih u pitonovoj krvi, ali je njihov efekat snažan. Istraživač Bruk Harison kaže da, kada je ubrizgao te kiseline u živog miša, njegovo srce je postalo veće i snažnije. Ali on kaže da su potrebna dodatna istraživanja.

“Za sada još ne znamo da li bi to pomoglo nekom mišu sa velikim, bolesnim srcem”, kaže Harison.

Ako pomenute masne kiseline budu pomogle nekom bolesnom mišu da ozdravi, istraživači planiraju da probaju taj metod i na ljudima, što bi moglo da dovede do pronalaska novog leka za srčane bolesti.

“Lek bi bile te tri masne kiseline. Prerano je reći da li bi delovale, ali dosadašnji rezultati obećavaju”, kaže Lesli Lajnvand.

Rezultati eksperimenata sa pitonovom krvlju i srčanim bolestima objavljeni su prošle nedelje u časopisu Nauka.

[Velja94]

Pitonovo srce – putokaz za lečenje ljudskog

8. novembar 2011. 9:16 | Dodaj komentar

Naučnici već neko vreme znaju da se srce kod zmija vrste piton znatno uvećava tokom probave progutane hrane. Istraživači na Univerzitetu države Kolorado sada pokušavaju da na osnovu tih saznanja razviju nov lek za srčane bolesti.

Molekularni biolog na Univerzitetu države Kolorado, Lesli Lajnvand, kaže da je ishrana pitona neobična.

“Mesecima mogu da žive bez hrane i da im to uopšte ne smeta”, kaže ona.

Kada najzad krenu u lov mogu da udave i progutaju miša, pacova, pa čak i srnu. A kada ih čitave progutaju, kaže Lajnvand, nastavak je još čudniji.

“Čim progutaju taj zalogaj njihovi probavni organi počnu da se uvećavaju”, kaže Lesli Lajnvand.

U roku od tri dana pitonov stomak, ali i srce, uvećaju se za 40 odsto. Posle oko dve nedelje varenja ponovo će se smanjiti, ali dok je varenje u toku procenat masti u krvi pitona pedeset puta je veći od normalnog. Kod ljudi, tako visok procenat znatno uvećava rizik od srčanog napada.

“Za mene i vas, to bi bilo vrlo opasno, ali ne i za pitona, koji ima sistem za zaštitu srca”, kaže Lajnvand.

Pitoni ne pate od srčanih bolesti. U pitonovoj krvi zasićenoj mastima Lajnvand i njen tim pronašli su tri masne kiseline koje podstiču rast srca, kakvih ima i u kokosovom ulju i nekim uljima životinjskog porekla.

“To su miristična, palmitična i palmitoleična kiselina, a važno je da sve tri budu u određenom odnosu, kao kod pitona”, kaže ona.

Pomenute kiseline samo su tri od mnogih drugih u pitonovoj krvi, ali je njihov efekat snažan. Istraživač Bruk Harison kaže da, kada je ubrizgao te kiseline u živog miša, njegovo srce je postalo veće i snažnije. Ali on kaže da su potrebna dodatna istraživanja.

“Za sada još ne znamo da li bi to pomoglo nekom mišu sa velikim, bolesnim srcem”, kaže Harison.

Ako pomenute masne kiseline budu pomogle nekom bolesnom mišu da ozdravi, istraživači planiraju da probaju taj metod i na ljudima, što bi moglo da dovede do pronalaska novog leka za srčane bolesti.

“Lek bi bile te tri masne kiseline. Prerano je reći da li bi delovale, ali dosadašnji rezultati obećavaju”, kaže Lesli Lajnvand.

Rezultati eksperimenata sa pitonovom krvlju i srčanim bolestima objavljeni su prošle nedelje u časopisu Nauka.

Pitanje je da li će to da uspe.

[Млађони]

Pitanje je da li će to da uspe.

Тако што се питају да ли ће да успе сигурно неће да успе.

[Milan Nikolic]

Laser Communication Relay Demonstration (LCRD) Mission

[Милан Меденица :)]

ови се не шале

http://www.ecouterre.com/googles-augmented-reality-glasses-make-new-york-fashion-week-debut/

[grigorije22]

Научници открили живе ћелије мамута

Тагови: Русија, Јакутија, Наука, Свет, Вести, мамути

интернет редакција

11.09.2012, 11:48

© Фото: SXC.hu

Међународна палеонтолошка експедиција у Јакутији је саопштила да су пронађене живе ћелије мамута. Учесници експедиције из Русије, Кореје, САД, Канаде, Шведске и Енглеске су на дубини око 100м нашли меко и масно ткиво, длаку и коштану срж праисторијске животиње.

Раније је саопштено да су у августу 2011. године у Јакутији пронађени лешеви маута, бизона и древног коња.