Новости из света науке

[GeniusAtWork]

Jos jedan dokaz mlade Zemlje.

 

Aha, oće to greengrin

 

Šef ekspedicije Semen Grigorijev izjavio je za AFP da je životinja, stara oko 60 godina, umrla pre 10.000 do 15.000 godina

[Gerhard]

Aha, pa se krv ocuvala za sve to vrijeme.

[Tumaralo.]

Aha, pa se krv ocuvala za sve to vrijeme.

Pa sta? I meko tkivo dinosaurusa se ocuvalo tokom 68 miliona godina. Savremena nauka je dokazala (ili zakljucila da "jedino ima smisla") da gusteri postaju ptice i zivo nastaje od nezivog tako ovo i nije neki problem. Uostalom nauka stalno napreduje tako da ne mora odmah sve da bude jasno.

[drvce]

Komsiluk, blizi i dalji.

http://io9.com/this-new-video-map-of-space-will-make-you-feel-utterly-513098800

[Odahviing]

A rare state of matter dubbed "nuclear pasta" appears to exist only inside ultra-dense objects called neutron stars, astronomers say.

There, the nuclei of atoms get crammed together so tightly that they arrange themselves in patterns akin to pasta shapes — some in flat sheets like lasagna and others in spirals like fusilli. And these formations are likely responsible for limiting the maximum rotation speed of these stars, according to a new study.

"Such conditions are only reached in neutron stars, the most dense objects in the universe besides black holes," said astronomer José Pons of Alicante University in Spain. [The Top 10 Star Mysteries Ever]

 

 

This new phase of matter had been proposed by theorists years ago, but was never experimentally verified. Now, Pons and his colleagues have used the spin rates of a class of neutron stars called pulsars to offer the first evidence that nuclear pasta exists.

Researchers have observed dozens of pulsars, but have never discovered one with a spin period longer than 12 seconds. "In principle, that is not expected. You should see some with larger periods," Pons told SPACE.com. A longer spin period would mean the star is spinning more slowly.Pulsars emit light in a pair of beams that shoot out like rays from a lighthouse. As the pulsars spin, the beams rotate in and out of view, making the stars appear to "pulse" on and off, and allowing astronomers to calculate how fast the stars are spinning.

But the pasta matter could explain the absence of pulsars with longer spin periods. The researchers realized that if atomic nuclei inside the stars were reorganizing into pasta formations, this matter would increase the electric resistivity of the stars, making it harder for electrons to travel through the material. This, in turn, would cause the stars' magnetic fields to dissipate much faster than expected. Normally, pulsars slow their spin down by radiating electromagnetic waves, which causes the stars to lose angular momentum. But if the stars' magnetic fields are already limited, as would happen with pasta-matter, they cannot radiate electromagnetic waves as strongly, so they cannot spin down.

This keeps the pulsars stuck at a minimum spin speed, or a maximum spin period.

"Making this connection between the observational astronomical effect, which is the existence of this upper spin period limit, with the need for this layer in the inner crust, is what makes the connection between observations and theory," Pons said.

Neutron stars form when massive stars reach the end of their lives and run out of fuel for nuclear fusion. These aging stars explode in supernovas, their cores collapsing into small, dense objects. The resulting masses are so dense, in fact, that normal atoms cannot exist anymore. Instead, protons and electrons essentially melt into each other, producing neutrons as well as lightweight particles called neutrinos. The end result is a neutron star, whose mass is 90-percent neutrons.

In these stars' crusts, which have been found to be billions of times stronger than steel, normal atomic nuclei made of protons and neutrons can still exist, albeit densely squished, and this is where the new pasta formations appear.

In normal matter, the separation among nuclei is huge (relatively speaking), as positively charged atomic nuclei don't like to be near each other. "But in neutron stars, matter is very packed and nuclei are so close to each other that they almost touch," Pons said."It's like a huge, gigantic nuclei, a huge continuum."

The research was published June 9 in the journal Nature Physics.

Izvor: Space.com

[Иван ♪♫]

 

Utilizing neuroscience, gene therapy, and optogenetics, a pair of researchers from Cornell University have created a bionic prosthetic eye that can restore almost-normal vision to animals blinded by destroyed retinas.

 

Veštačko oko koje životinjama vraća skoro normalan vid!

[ego]

Robot s mozgom štakora

 

Robot koji funkcionira zahvaljujući pravom sićušnom mozgu sastavljenom od neurona štakora sposoban je naučiti i složenija ponašanja poput izbjegavanja zida.

 

 

"Ponavljanjem je već usvojio neka ponašanja", rekao je Kevin Warwick, predstavnik multidisciplinarne ekipe Sveučilišta Reading u Engleskoj.

Biološki mozak robota, nazvanog Gordon, sastavljen je od neurona štakora, ugrađenih na šezdesetak elektroda.

"U 24 sata veze su se uspostavile i stvorile mrežu kao u normalnom mozgu. U tjedan dana dogodili su se spontani električni impulsi, što djeluje kao uobičajena moždana aktivnost.

"Upotrijebili smo tu reakciju kako bi povezali mozak robota s elektrodama. Mozak sada kontrolira robota i on uči ponavljanjem", objasnio je.

Istraživanja koja bi mogla pojednostaviti liječenja neurodegenerativnih bolesti poput Alzheimerove ili Parkinsonove bolesti, omogućuju praćenje reakcija neurona.

"Kada robot udari u zid, mozak prima stimulaciju i uči zaobići prepreku. Sada razmatramo kako pristupiti učenju, povećanjem voltaže na raznim elektrodama, ili upotrebom kemijskih proizvoda kako bi se potaknula i zaustavila transmisija neurona", rekao je Warwick i dodao da žele shvatiti kako su pohranjena iskustva u biološkom mozgu.

"Mislimo da je sada u Gordonovom mozgu aktivno između 50.000 i 100.000 neurona", ocijenio je Warwick. Štakor ima više od milijun neurona, a čovjek oko 100 milijardi.

Kao i kod ljudi, ako Gordonov mozak neće stalno biti simuliran, opustiti će se. Uz stimulacije veze jačaju i on se doima živahnijim.

Gordonov mozak je pojednostavljena verzija onoga što se zbiva u ljudskom mozgu, zaključio je Warwick.

S obzirom da mozak ne smije napuštati laboratorij, s robotom je povezan bežično.

 

[ego]

Amazing Robot Controlled By Rat Brain Continues Progress

 

Body of a machine, brain of a rat.

 

Some technologies are so cool they make you do a double take. Case in point: robots being controlled by rat brains. Kevin Warwick, once a cyborg and still a researcher in cybernetics at the University of Reading, has been working on creating neural networks that can control machines. He and his team have taken the brain cells from rats, cultured them, and used them as the guidance control circuit for simple wheeled robots. Electrical impulses from the bot enter the batch of neurons, and responses from the cells are turned into commands for the device. The cells can form new connections, making the system a true learning machine. Warwick hasn’t released any new videos of the rat brain robot for the past few years, but the three older clips we have for you below are still awesome. He and his competitors continue to move this technology forward – animal cyborgs are real.

The skills of these rat-robot hybrids are very basic at this point. Mainly the neuron control helps the robot to avoid walls. Yet that obstacle avoidance often shows clear improvement over time, demonstrating how networks of neurons can grant simple learning to the machines. Whenever I watch the robots in the videos below I have to do a quick reality check – these machines are being controlled by biological cells! It’s simply amazing.

 

 

 

Warwick was busy in the beginning of the year, publishing three papers in regards to biological control of robots. He gave a great overview of the field in both the Defence Science Journal and the Proceedings of the IME, and then he published a really interesting discussion on the implications of these systems in the journal of Ethics and Information Technology. As Warwick points out again and again, these cyborgs are going to become more advanced, probably sooner rather than later. Current cultures of neurons have about 100,000 cells, but only a small fraction are actually involved in controlling the robot circuits at any given time. Research teams continually find new ways to increase the size and response of these cultures, as well as how long they can survive. Eventually, we’ll have a cultured system that is roughly the size of the simplest of mammalian brains. At that point these systems will be able to accomplish much more, but how will we classify devices that contain living cells, especially if they become somewhat intelligent?

 

Artificial intelligence is usually pursued through computer science, but biotech systems like Warwick’s raise the possibility that cybernetics may be a quicker route to success. There are several other teams around the world working on similar systems (Steve Potter’s group at Georgia Tech is doing pretty well). Collectively these researchers are pushing the boundaries of what biologically controlled machines can perceive and learn. Hopefully we’ll have breakthroughs in animal cybernetics soon. It should be interesting to see if Warwick announces any new successes at his presentation at the IEEE SMC conference this month. I would love some more amazing videos of rat brain robots.

[Milan Nikolic]

Спремно лансира за сутра. Сателит ће проучавати месечеву ''атмосферу''.

 

[Odahviing]

Revolucija: Napravljen prvi računar od ugljeničnih nanocevi

Istraživači Univerziteta stvorili su prvi kompjuter od ugljeničnih nanocevi koji funkcioniše. Projekat je nazvan CEDRIC, preneo je portal “Mašejbl”.

Ovakav razvoj događaja označava transfer sa računarskih silicijumskih tranzistora, tehnologije koja će uskoro dosegnuti svoje limite, jer tranzistori mogu da budu onoliko mali dok ih kvantni efekt ne spreči da se smanjuju dalje. Tranzistori od ugljeničnih nanocevi, međutim, sada su mnogo realisičnije rešenje za buduće generacije kompjutera, jer oni sprovode elektricitet bolje od silicijuma i mogu da se smanje.

To znači da će kompjuteri na bazi ugljeničnih nanocevi moći da budu brži i energetski efikasnije, što je izazov sa kojim se suočavaju moderni proizvođači poluprovodnika sa svakom novom generacijom procesora.

 

 

 

Tehnologija ugljeničnih nanocevi je još nova i tu ima mnogo problema. 

Rešenje koje nudi tim Univerziteta Stanford, na čelu sa profesorima Subhasisom Mitrom i Filipom Vongom, odnosi se na neka ključna pitanja za ispravku greške - njihov sistem može da isključi neispravne ugljenične nanocevi i razvili su algoritam za rešavanje neusklađenosti koje mogu da dovedu do kratkog spoja u sistemu.

“Ljudi pričaju o novoj eri elektronike ugljeničnih nanocevi, koja ide dalje od silicijuma. Bilo je svega nekoliko demonstracija kompletnog digitalnog sistema koji koristi ovu uzbudljivu tehnologiju. Ovo je dokaz tome,” naveo je profesor Mitra u saopštenju.

Trenutno, CEDRIC nije sposoban za odmah obavi složena računanja poput današnjih kompjutera. Ipak, razvojem tehnologije, i to će jednog dana biti moguće. Stanfordov prototip predstavlja prvi korak ka sve naprednijim računarima sa ugljeničnim nanocevima u budućnosti.

Predstavnik Univerziteta izjavio je za “Mašejbl” da se nada da će za 10 do 12 godina videti proizvod u komercijalnoj upotrebi”.

Revolucionarno otkriće u nanotehnologiji objavljeno je u žurnalu “Nauka”

 

Blic.rs

[grigorije22]

Otkrivena 3 gena koji uzrokuju nasilje i delinkvenciju

8. oktobar 2013. 0:18 | 1 komentar

Tri gena imaju važnu ulogu u određivanju toga zašto pojedini mladi muškarci, odrasli u opasnim četvrtima ili izuzeti iz porodice, postanu nasilni kriminalci, a drugi to ne postanu, ukazuju američki naučnici.

Gen nazvan MAOA, koji ima posebno važnu ulogu, opisan je i u drugim studijama i utiče na antisocijalno ponašanje, pronađen je iznenađujuće često, opisao je istraživački tim Univerziteta Severne Karoline.

„Ljudi s delimičnim varijacijama MAOA gena, nazvanim 2R, vrlo su skloni kriminalu i delinkventnom ponašanju“, rekao je profesor sociologije i vođa studije Guang Guo, dodajući da ne želi da kaže da je to gen kriminala, ali jedan odsto ljudi ga ima i ocenjeni su visoko u nasilju i delinkvenciji.

Njegov tim je proučavao samo dečake i koristio se podacima iz reprezentativnog uzorka od oko 20.000 adolescenata od 7. do 12. razreda.

Mladići u toj studiji bili su ponovo intervjuisani i dali su uzorke krvi, a Guov tim je utvrdio skalu delinkvencije zasnovanu na nekim pitanjima na koja su mladići odgovorili, prenosi portal Moj doktor.

Nenasilna delinkvencija uključuje krađu, manju ili veću od 50 dolara, razbijanje i provale i preprodaju droge, opisano je u časopisu „American Sociological Review“.

 

Nasilna delinkvencija uključuje ozbiljne fizičke obračune koji rezultiraju ozledama koje se zbrinjavaju u medicinskim ustanovama, upotrebu oružja za iznudu, uključenost u grupne fizičke obračune, pucanje ili ranjavanje nožem, namerno oštećenje imovine i posezanje za pištoljem ili nožem na nekoga.

Stručnjaci su pronašli specifične varijacije u tri gena – gen za monoamin oksidazu A (MAOA), gen za dopaminski prenosnik 1 (DAT1) i gen za dopaminski receptor 2 (DRD2), koji su bili povezani s lošim vladanjem, ali samo ako su dečaci pretrpeli neki stres, kao što su problemi u porodici, mala popularnost ili padovi u školi.

MAOA reguliše više hemijskih stvari koje prenose poruke (neurotransmiteri) koji su važni u agresivnosti, emocijama i učenju kao što su serotonin, dopamin i norepinefrin, čije su veze vrlo specifične.

Naučnici su, takođe, pronašli da je efekat ponavljanja razreda zavisio od toga da li dečak ima određenu mutaciju u MAOA zvanu 2R. I određena mutacija u DRD2 delovala je kao okidač kod mladića koji nisu imali redovne obroke s porodicom.

„Ako bi neko s istim genom imao roditelje s kojima je redovno obedovao, rizik nestaje“, objašnjava Guo i dodaje da to upućuje da je roditeljstvo vrlo važno.

Prema rečima Guoa, osetljiva deca bi mogla da imaju dobrobiti od surogat roditelja, ako njihovi nisu dostupni.

(Tanjug) 

 

 http://www.vestinet.rs/zanimljivosti/otkrivena-3-gena-koji-uzrokuju-nasilje-i-delinkvenciju

[grigorije22]

Наука Милијарда евра за компјутерску симулацију мозга

Циљ европског пројекта о људском мозгу је да се боље разумеју болести попут шизофреније, депресије и аутизма

„Трка мозгова” се пореди са трком у освајању свемира (Фо­то kalev.com)

На швајцарском универзитету покренут је најамбициознији пројекат на свету у области неуронауке који треба да допринесе бољем разумевању људског мозга. Са буџетом од 1,2 милијарде евра колико је дала Европска унија, научници ће на суперкомпјутерима покушати да имитирају мозак, прво миша, па човека, па ће онда симулирати деловање лекова у неуролошким болестима које годишње само Европу коштају неколико милијарди евра.

Швајцарски Федерални технолошки институту у Лозани у овом пројекту сарађује са 135 партнерских институција из света. Циљ је да за следећих 30 месеци направе платформу која би се од 2016. користила за симулације. Шеф пројекта Хенри Маркрам описује пројекат као „Хигсов бозон мозга“.

„То је као телескоп који ће се загледати у универзум мозга од микро до макро нивоа“, каже Маркрам за „Гардијан“.

Када је овај научник први пут представио идеју на једног конференцији у Оксфорду, пре четири године, мало ко га је схватао озбиљно. Говорили су да је мозак сувише сложен и да не постоји довољно брз компјутер. Међутим, од ЕУ је добио 1,2 милијарде евра да претвори свој сан у реалност, а од швајцарске владе најсавременији компјутер ИБМ-а, чиме је стекао предност над сличним пројектима у Јапану и САД. Барак Обама се нада да ће убедити Конгрес да за сличну иницијативу обезбеди три милијарде долара. Подударност Обамине иницијативе и донације ЕУ, највеће у историји, изазвала је поређење ове „трке мозгова“ са свемирском трком. Маркром каже да је боља паралела са пројектом људског генома. Као што су пре десет година научници из целог света сарађивали да мапирају основне парове који чине 23 хромозома, тако ће сада мапирање људског мозга у свој његовој сложености захтевати међународне напоре.

Међутим, мозак се не може једноставно мапирати као геном, је се састоји од 86 милијарди неурона. Осим тога, да би се разумела свака синапса и како оне делују са неуронима, научници би морали да прате свих 100 трилиона веза, што је немогуће урадити експериментално. Уместо да праве део по део мапе ових структура, научници ће покушати да открију основне принципе који управљају њиховом морфологијом и архитектуром. Рецимо, да компјутером направе на хиљаде статистичких симулација и предвиде како би се ови неурони вероватно комбиновали, а онда да упореде добијене моделе са реалним подацима из биологије.

Маркрам верује да компјутери могу да реше велика питања неуронауке.

„Пошто не можемо да експериментално мапирамо мозак, морамо да га предвидимо – број неурона, врсте, где су смештени протеини, како међусобно делују. Морамо да развијемо једну потпуно нову науку у којој ћемо предвидети већину ствари које не можемо да измеримо“, каже Маркрам.

Овај научник се још као тинејџер, док је растао и школовао се у Јужној Африци, заинтересовао да сазна зашто мале промене у биохемији мозга воде до болести као што су шизофренија и депресија. Много година касније, док је био на постдокторским студијама у Немачкој, сазнао је да му син болује од једног облика аутизма.

Кључни циљ пројекта је да се боље разумеју болести мозга, да се направи јединствена мапа неуролошких поремећаја и утврди каква је међусобна веза између њих. У оквиру пројекта праве се огромне базе података о истраживањима у неуронауци којих се годишње објави на хиљаде. Ове информације биће удружене са оним добијеним симулацијом да би се, поново компјутерски, пронашле групе пацијената са сличним променама у мозгу. Када се открије које су то промене, научници ће моћи да кажу који су биолошки услови менталних поремећаја и да тестирају хипотезу на симулираном мозгу. На пример, оболели од шизофреније и депресије можда имају исти мутирани ген. Или, обрнуто, два шизофреничара можда имају различите мутације. У сваком случају циљ је да се уместо садашње класификације на основу субјективне процене симптома направи друга која се више ослања на биолошки печат обољења.

„Ставићемо све ове болести на сто и математички установити како су повезане. У коначној фази, нови систем класификације заснован на биологији користиће се за развој дијагностичких алата и предложиће стратегије за развој лекова и терапије“, објашњава Маркрам.

Ј. Ј. К.

објављено: 22.10.2013. 

http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Milijarda-evra-za-kompjutersku-simulaciju-mozga.sr.html

[зеленизуб]

11. septembar 2009.
Muzika kao droga




Rusija prešla sa klasičnih na najnoviju generaciju elektronskih opijata. Notni narkotici širom zemlje pazare se legalno - iz fotelje

RUSIJA je gotovo batalila klasične biljne i sintetičke droge i prešla na novu, višu fazu - numeričke narkotike, zapravo specijalnu, binauralnu muziku. Nadležne službe, koje su tek nedavno uočile pojavu, beleže alarmantno povećanje audionarkomana. Reč je o posebnim melodijama sa određenom učestalošću zvuka, koje deluju na mozak kao i uobičajene droge.

Dejstvo, kažu upućeni, identično je delovanju klasičnih narkotika, a ima nebrojeno mnogo prednosti za zavisnike. Pre svega, nabavlja se iz fotelje - putem Interneta, jednostavnim "skidanjem" odgovarajućih melodija i plaćanjem kreditnim karticama. Koštaju mnogo manje od "doza" hašiša, kokaina, ekstazija i drugih a njihovo korišćenje i distribucija (još) ne podleže krivičnom gonjenju!



Pod nazivom "numerički narkotici" na internet sajtovima se kriju melodije koje na osnovu takozvanih binauralnih talasa, koji deluju bez obzira na frekvenciju, pod uslovom da je razlika između 56 i 58 herca, stimulišu ljudski mozak kada se na glavu stave stereo slušalice. Princip je da levo i desno uho dobijaju zvuke različite učestalosti, koje na mozak deluju kao sve do sada poznate droge. Zato su i dobili naziv - binauralni.

Njihovo dejstvo otkrio je 1839. Nemac Henrih Vilhelm Dove. Do nedavno, njihov "ritam" korišćen je u laboratorijama samo za meditaciju, poboljšavanje pamćenja, opuštanje i, ponekad, za opskurne obrede sekti. Pojedini "stručnjaci" tvrdili su da pomoću njih mogu da poboljšaju produktivnost, zdravstveno stanje i učine snove lepšima. Sve dok ih nisu otkrili novi narkodileri.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije brzo je reagovalo i uvrstilo audionarkotike u spisak droga, ali i najnoviji vid internet prevara. Ruski naučni instituti su brzo reagovali i ispitali razliku između dejstvo zvuka na mozak i klasičnih narkotika. Dmitrij Mirošnikov, naučni saradnik Instituta eksperimentalne medicine Ruske akademije nauka, kaže:

- Podjednako su opasni i u istoj meri, kao i klasične droge, remete normalan rad mozga. Ljudski mozak, čiju smo aktivnost merili klasičnim encefalogramom, prosto poludi pod dejstvom te muzike.
Ima i suprotnih mišljenja. Rukovodilac odeljenja za fiziologiju čuvenog moskovskog instituta "I. P. Pavlov" Viktor Klimenko je izjavio ruskim medijima da "posle pažljivih ispitivanja nije utvrđeno da audiodroge bitnije utiču na rad mozga"...      

DEJSTVO ODREĐUJE CENU

INTERNET sajtovi, posebno namenjeni u ovom trenutku Rusiji, preplavljeni su ponudama za prodaju "bezopasnih audionarkotika". "Muzička doza" može da se pazari, u zavisnosti od željenog dejstva, od šest do 100 rubalja (0,70 do dva evra). Zavisnici biraju efekat muzičke droge: orgazam, višestruki orgazam, dejstvo alkohola, nikotina, adrenalina, "približavanje Bogu", ali i simulaciju dejstva oko 200 do sada poznatih prirodnih i sintetičkih narkotika.


http://www.novosti.rs/vesti/planeta.70.html:250860-Muzika-kao-droga
 

[Ignjatije]

Naša naučnica objasnila raspored kratera na Mesecu (VIDEO)

| NIKOLA BOŽIĆ

Nasina misija GRAIL predstavila je novo lice Meseca i objašnjava zašto na Mesecu ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani.

 

 

foto: K. Miljković

 

 

Naučni tim Nasine misije GRAIL (Gravity Recovery and Interior Laboratory) stiče nova znanja o tome kako su se veliki krateri na Mesecu, takozvani baseni, zaista formirali. Ove nedelje, naučni žurnal “Nauka" (Science) objavio je rad ekipe predvođene Katarinom Miljković, koji objašnjava zašto Mesec poseduje asimetričnu raspodelu basena stvorim masivnim udarima. 

U naučnoj zajednici još ne postoji konsenzus kako se zaista mere veličine ovih velikih basena. Mnogi baseni na prednjoj strani su prekriveni vulkanskom lavom, koja sakriva bitne morfološke karakteristike koje mogu da pomognu da se odredi njihova stvarna veličina. Misija GRAIL mapirala je unutrašnju strukturu Meseca u detalje koji su daleko bolji od prethodnih misija. Pomoću novih podataka misije GRAIL naučnici su uspeli da procene veličine ovih basena sa mnogo većom tačnošću. 

Inverzijom GRAIL gravitacionih podataka izvedena je globalna mapa debljine Mesečeve kore. Upravo iz tih novih mapa utvrđeno je da ima više velikih basena na prednjoj nego na zadnjoj strani Meseca. Pošto nema dokaza da su udari padali nejednako na obe Mesečeve hemisfere, pitanje je onda - zašto na prednjoj strani ima više velikih basena nego na zadnjoj?

 

Katarina Miljković je naučni istraživač u Parizu, na Institutu za geofiziku u odseku za planetarne i svemirske nauke, i član je naučnog tima misije GRAIL. Diplomirala je astrofiziku na fakultetu u Beogradu i doktorirala u Engleskoj. Bila je dugogodišnji saradnik u Istraživačkoj stanici Petnica, gde je prvi put zavolela astronomiju i planetarne nauke.

 

Naučnici kažu da je već dugo poznato da je temperatura kore i gornjeg dela omotača na prednjoj strani Meseca viša nego na zadnjoj strani. Naime, na prednjoj strani Meseca se nalazi veća koncentracija radioaktivnih elemenata. Takođe, vulkanske erupcije su bile dominantnije u ovom predelu Meseca. Sve to ukazuje da je prednja strana Meseca bila dosta toplija nego zadnja strana, posebno u periodu kada su se svi ovi veliki baseni formirali, pre oko 4 biliona godina. 

“Numeričke simulacije pomenutih udara u toplu prednju stranu Meseca formiraju basene koji mogu biti do dva puta veći nego baseni koji se formiraju na zadnjoj strani Meseca, za iste veličine udara”, kaže Katarina Miljković, glavna autorka naučnog rada. 

Ova nova dostignuća bitna su za razumevanje evolucije ranog Sunčevog sistema, pogotovo period kasnog velikog bombardovanja, koji je odgovoran za kratak, ali veoma intenzivan period bombardovanja površina unutrašnjih planeta. Rezultat koji ukazuje da se na prednjoj strani formiraju veći baseni nego što je očekivano znači da je moguće da je period kasnog velikog bombardovanja bio precenjen. Takođe, Merkur, Venera i Mars pokazuju geološke znake da ova tela nemaju homogenu strukturu na globalnom nivou, pa je vrlo moguće da Mesec nije izuzetak, nego da otvara novo poglavlje u planetarnoj geologiji. 

Rad naše naučnice je objavljen u najprestižnijem naučnom časopisu Science. 

I američka svemirska agencija NASA je prenela ovu vest na linku.

 

Evo i video snimka koji pojašnjava rezultate. 

[drvce]

pre oko 4 biliona godina.

Misli se na milijarde, inace bi Mesec bio mnogostruko stariji od svemira.