Како Ви тумачите Христове речи '' Будите савршени '' ?

[Сефора]

Ето видиш. И ово је формализам. Набубачиш ову формулу и напред...Онда се деси да све ово кажеш а не кажеш оно што си стварно погрешио.

Ја мислим да је ова реченица веома битна !

Trudicu se da sve zlo koje sam do sada cinio vise ne ponavljam.

[Mиљан Танић]

Ето видиш. И ово је формализам. Набубачиш ову формулу и напред...Онда се деси да све ово кажеш а не кажеш оно што си стварно погрешио.

Ја мислим да је ова реченица веома битна !

Trudicu se da sve zlo koje sam do sada cinio vise ne ponavljam.

Bitnije je da se čovek zaista i trudi, nego ta rečenica po sebi.

[Toma]

A i savet da budemo savršeni je odraz činjenice da mi to nismo,

i da nam se valja menjati od ovoga kakvi smo sada ka

savršenstvu (i to uz pomoć Savršenog), ka onoj osobi

za koju Gospod priprema stan. Na taj način i mi bivamo

preobraženi i 'podobni' da udjemo u taj i takav stan.

[Драган]

Правило је исповедити се пре причешћа.

Znaci sveti Jovan Zlatousti je nepravilno pricescivao??

Тада је за блуд на пример на шест године било ускраћено право на причест. Погледај целовиту слику тадашње цркве, а не само појединости.

Tim primerom upravo to hocu da ti pokazem gde gresis jel svete tajne posmatras kroz spisak pravila, zakona, normi.

Свету тајну посматрам као видљиву свештену радњу кроз коју Божија благодат приноси чудотворне дарове на оне који је примају.

[Сефора]

Правило је исповедити се пре причешћа.

Znaci sveti Jovan Zlatousti je nepravilno pricescivao??

Тада је за блуд на пример на шест године било ускраћено право на причест. Погледај целовиту слику тадашње цркве, а не само појединости.

Tim primerom upravo to hocu da ti pokazem gde gresis jel svete tajne posmatras kroz spisak pravila, zakona, normi.

Свету тајну посматрам као видљиву свештену радњу кроз коју Божија благодат приноси чудотворне дарове на оне који је примају.

Уколико су искрени на исповести !

[Александар Милојков]

Ето видиш. И ово је формализам. Набубачиш ову формулу и напред...Онда се деси да све ово кажеш а не кажеш оно што си стварно погрешио.

Ја мислим да је ова реченица веома битна !

Trudicu se da sve zlo koje sam do sada cinio vise ne ponavljam.

Наравно, уколико та реченица значи искрено настројење наше личности. У супротном, то је лицемерје.

[Сефора]

Ето видиш. И ово је формализам. Набубачиш ову формулу и напред...Онда се деси да све ово кажеш а не кажеш оно што си стварно погрешио.

Ја мислим да је ова реченица веома битна !

Trudicu se da sve zlo koje sam do sada cinio vise ne ponavljam.

Наравно, уколико та реченица значи искрено настројење наше личности. У супротном, то је лицемерје.

Па, добро ... Деси се да човек поново понови неки грех ! Али зато и постоји света тајна исповести !

[Mиљан Танић]

Правило је исповедити се пре причешћа.

Znaci sveti Jovan Zlatousti je nepravilno pricescivao??

Тада је за блуд на пример на шест године било ускраћено право на причест. Погледај целовиту слику тадашње цркве, а не само појединости.

Tim primerom upravo to hocu da ti pokazem gde gresis jel svete tajne posmatras kroz spisak pravila, zakona, normi.

Свету тајну посматрам као видљиву свештену радњу кроз коју Божија благодат приноси чудотворне дарове на оне који је примају.

Уколико су искрени на исповести !

Pričešće i Ispovest nisu dve nužno povezane Tajne. Već je rečeno.

Vaša rečenica treba da glasi: Ako joj iskreno pristupaju.

[Mиљан Танић]

Odnosno bolje: ako joj pristupaju s verom, strahom i - pre svega - ljubavlju. Iz ljubavi izvire onda sve ostalo.

[Сефора]

Odnosno bolje: ako joj pristupaju s verom, strahom i - pre svega - ljubavlju. Iz ljubavi izvire onda sve ostalo.

UPUTSTVO O TOME KAKO SE TREBA ISPOVEDATI

DA BI SE DOBIO OPROSTAJ GREHOVA

Pre ispovesti svako treba da se seti svojih grehova, kakve je ko ucinio svesno ili nesvesno; treba pazljivo da ispita svoj zivot, da bi se, ako je moguce, setio svih grehova, ne samo ucinjenih posle zadnjih ispovesti no i ranije, po zaboravu neispovedjene. Zatim, sa umiljenjem i smirenjem u srcu, da pristupi Krstu i Evandjelju i pocne da ispoveda grehe svoje. Pri tome treba paziti:

1. Ispovedaj grehe svoje otvoreno, shvativsi da ih govoris ne coveku no samom Bogu, koji vec i onako zna tvoje grehe, no samo hoce da ih ti priznas. I tvog duhovnog oca nema sta da se stidis: on je takav isti covek kao i ti, on dobro zna nemoc ljudsku i naklonost coveka prema grehu i zbog toga tvoj duhovni otac na ispovesti ne moze biti tvoj strasni sudija. No, ti se mozda stidis duhovnog oca, jer se bojis da ne izgubi dobro misljenje o tebi? Naprotiv, duhovni otac, samo ako je tebi prijatno njegovo dobro misljenje o tebi, videvsi tvoju iskrenu, otvorenu ispovest, daleko ce vecu ljubav gajiti prema tebi. Pritom, ako se stidis i bojis da otkrijes svoje grehe pred jednim duhovnikom, kako ces onda podneti onaj stid kada se javis na Strasni Sud Bozji, gde ce se tvoji gresi, ako se ne ocistis od njih istinskim pokajanjem, otkriti pred samim Bogom, andjelima i svim ljudima, poznatim i nepoznatim?

2. Ispovedaj sve grehe svije podrobno, i svaki greh posebno. Sveti Zlatoust govori: „Ne treba samo reci: sagresio sam, ili: gresio sam, no i sve vidove grehova treba izjaviti” tj. svaki greh treba imenovati. „Otkrivenje grehova”, govori sv.Vasilije Veliki, „podleze istom zakonu kao i objavljivanje telesnih nemoci (=bolesti)...”. Gresnik je dusevno bolestan, a otac duhovni je lekar, prema tome: treba ispovedati ili govoriti svoje grehe duhovnom ocu isto tako kao sto bolestan telesno govori svoje telesne bolesti lekaru, zeleci da preko njega dobije isceljenje.

3. Ne mesaj u ispovesti druga lica, ne zali se ni na koga, inace kakva je to ispovest? To nije ispovest, to je osudjivanje: znaci - samo novi greh.

4. Ne staraj se da na ispovesti opravdas sebe na bilo koji nacin, kao: slaboscu, obicajem, itd. Na ispovesti, sto vise neko sebe opravdava, tim ce manje biti opravdan od Boga, a sto vise neko sebe oblicava, osudjuje i okrivljuje, tim ce vise biti opravdan pred Bogom. Zato ne treba opravdavati sebe na ispovesti, nego naprotiv, sto vise okrivljivati, oblicavati i osudjivati, da bi se udostojio dobiti oprostaj od Gospoda Boga.

5. Kada o necemu upita duhovni otac, ne govori: „ne secam se, moze biti, i u tome sam gresan”. Bog nam je zapovedio da se uvek secamo svojih grehova. A, da se ne bismo pravdali zaboravom, mi treba da se ispovedamo sto je moguce cesce, jer, oni koji, po nemaru svome, misle na svoju dusu i suvise retko, i na taj nacin zaboravljaju svoje grehe, onda su u tome sami krivi, i zato se ne mogu nadati oprostaju onih grehova koje nisu ispovedali. Zato neizostavno mi treba da se postaramo, da se setimo svojih grehova. Kada nam neko biva duzan, mi tvrdo pamtimo dug, a svoje dugove Gospodu Bogu zaboravljamo! Nije li to s nase strane krajnja nebriga i nemar u dusi?

6. Bez pitanja duhovnog oca ne govori o onome o cemu nisi gresan, ili sto nisi radio. To bi znacilo, slicno evandjelskom fariseju, samo se hvaliti, a ne ispovedati svoje grehe, i zato samo uvecavati svoju osudu.

7. Treba se ispovediti sa tugom i skrusenim srcem zbog grehova, kojima smo mi uvredili Gospoda Boga. Nije dobro sto neki iznose svoje grehe sa otvorenom hladnokrvnoscu i bez ikakve skrusenosti, kao da vode neki obican razgovor; a jos je gore, kada mnogi, ispovedajuci se, dozvoljavaju sebi da se cak i osmehuju. Sve je to znak nekajanja, i ispovedajuci se na takav nacin mi se ne ociscujemo od grehova, nego ih jos uvecavamo.

8. Na kraju, ispovedaj grehe svoje s verom u Isusa Hrista, i s nadom na Njegovo milosrdje. Jer, samo verujuci u Isusa Hrista i nadajuci se na Njega, mi mozemo dobiti oprostaj grehova, a bez vere nikako ne mozemo dobiti oprostaj. Primer za ovo je – Juda Izdajnik.

Eto, na takav nacin, braco moja, neophodno je ispovedati se, da bi dobili od Gospoda oprostaj grehova. Ako ispovedamo grehe nase, On ce nam, kao veran i pravedan, oprostiti grehe nase i ocistiti nas od svake nepravde (Jn.1,9).

Episkop Artemije

ГОСПОДЕ, Боже мој, знам да нисам достојан, нити ваљан, да уђеш под кров дома душе моје, јер је сав пуст и срушен, и немаш у мени достојно место да би главу склонио. Но као што си с висине нас ради понизио себе, спусти се и сада до моје ништавности. И као што си пристао да у пећини и у јаслима сточним лежиш, тако пристани да уђеш и у јасле моје неразумне душе и у оскврнављено моје тело. И као што ниси одбио да уђеш и заједно вечераш са грешницима у дому Симона губавог, тако благоволи ући и у дом моје ништавне душе, губаве и грешне. И као што ниси одгурнуо сличну мени блудницу и грешницу, која је дошла и дотакла се Тебе, тако се смилуј и на мене грешног који Ти приступам и дотичем Те се. И као што се ниси згадио на њена прљава и нечиста уста која су Те целивала, немој се узгнушати ни на моја уста која су прљавија и нечистија од њених, ни на моје одвратне и нечисте усне, и на мој прљави и врло нечисти језик. Но нека ми жар пресветог тела Твог и часне крви Твоје буде на освећење и просвећење и здравље моје смерне душе и тела, на олакшање терета многих сагрешења мојих, на сачување од сваког утицаја ђаволског, на уклањање и спутавање моје рђаве и зле навике, на умртвљење страсти, на држање заповести Твојих, на умножење божанске благодати Твоје и задобијање царства Твога. Јер Ти не приступам, Христе Боже, с ниподаштавањем већ као онај који се узда у Твоју неисказану доброту; и да, удаљујући се на дуго време од заједнице с Тобом, не будем уловљен од духовног вука. Стога Ти се молим, пошто си Ти једини свет, Господару, освети моју душу и тело, ум и срце, бубреге и унутрашњост, и целог ме обнови; и укорени страх Твој у удовима мојим: и освећење Твоје учини неодвојивим од мене: и буди ми помоћник и заштитник, крманећи у миру животом мојим, удостојавајући ме и да са светима Твојим станем с десне стране Тебе, молитвама и мољењима пречисте Матере Твоје, невештаствених служитеља Твојих, и пречистих Сила, и свих Светих, који су Ти одискони угодили. Амин.

[Mиљан Танић]

Govorimo o pričešću, ne o ispovesti.

Valjda?

I čemu toliko nepotrebno komplikovanje?

[Сефора]

Govorimo o pričešću, ne o ispovesti.

Valjda?

I čemu toliko nepotrebno komplikovanje?

Ми разговарамо о светим тајнама !

[Mиљан Танић]

Konkretno smo govorili o pričešću i njegovoj nepovezanosti s ispovešću. To su samo dve sv. Tajne o kojima smo pričali.

I da ponovim - čemu toliko nepotrebno komplikovanje?

[Сефора]

Konkretno smo govorili o pričešću i njegovoj nepovezanosti s ispovešću. To su samo dve sv. Tajne o kojima smo pričali.

I da ponovim - čemu toliko nepotrebno komplikovanje?

све свете тајне су повезане.

Крштење, Миропомазање, Причешће, Исповест, Причешће, Исповест, Причешће, итд.

[Mиљан Танић]

Rekao sam već ranije, ispovest se zove sv. Tajna pokajanja. Pokajanje je ono što je bitno u svemu, a ne ispovest kao takva.

Pričešće nije uslovljeno ispovešću.

No, to smo već rekli, i vrtimo se u krug.