Srpska imena i njihova znacenja!

[Justin Waters]

Ти упорно кажеш српски а ја пишем словенски. Па није тачно, не може да се обрне. Све има своје дубоко значење.

Реч гренце је граница а то је настало од речи грана коју ми и данас употребљавамо. Немој са предрасудама да закључујеш.

То је као кад је једна Бугарка рекла да бугарски потиче од санскрита. Ја је питам за пример а она каже на санскриту се

реч ципела каже опанах а они данас кажу опинка. Реко, сестро код нас се и дан данс каже опанак.

 

Ја немам никаквих предрасуда. Једино што видим да ти имаш предрасуду да свака ријеч другог језика која има сличности са неким словенским, аутоматски повлачи за собом закључак да је он настала из словенског, што апсолутно нема никакве везе, ни логике ни смисла. 

 

Мени је потпуно јасно да се језици мијешају, и да се туђе ријечи позајмљују. ништа није чудно да германски језици имају позајмљених словенских ријечи и да словенски језици имају позајмљених германских ријечи. Ово није никаква наука ни откривање топле воде. 

 

То са опанком ти је баш типичан примјер како не можеш ствари тако посматрати. Ципела на санскриту се каже "упанах" што је слично са опанак. То је један факт. Али зато други факт је да се човјек на санскриту каже "манав", а германи за човјека кажу "ман", а словени "человек". Дакле никакве везе человек и ман...и тако имаш доста германски ријечи изведених из санскрита, а којима нема ни трага у словенским језицима.

[marta .]

ja sam Marta,dobila sam ime eto tako, mami se svidjalo ne zna ni ona sto,i kao mala dugo sam imala kompleks od svog imena:))))

[Пајко]

Ја немам никаквих предрасуда. Једино што видим да ти имаш предрасуду да свака ријеч другог језика која има сличности са неким словенским, аутоматски повлачи за собом закључак да је он настала из словенског, што апсолутно нема никакве везе, ни логике ни смисла. 

 

 

Па ја то и не кажем. Само покушавам да објасним да европски народи имају заједничке корене и да су одувек живели у суседству.

Самим тим је нормално да имају заједничке речи и речи које потичу од истог корена. Тако да и ми имамо права на Европу као

и ти Германски народи јер они нису овде Богом дани. 

Ово је посао за лингвисте а не наш што наравно не значи да не можемо о томе да расправљамо и да размењујемо мишљења.

Сваки разговор и размена информација је дивна ствар јер се на такав начин излази из клишеа који су врло често наметнути.

[Пајко]

Breg, pagor (poljski), pagorb i prigir (ukrajinski), samo nekoliko slovenskih naziva. Breg na nemačkom je Hügel, ne Berg. Berg je brdo. Pir, pero itd. je staroslovenski za visinu. Opet breg, tj. Hügel, na engleski je hill itd., ovo opet liči na hum, ruski i bugarski hulm, holm. A ako uzmemo poljski pagor i ukrajinski pagorb i prigir, možda onda možemo breg da izvedemo i iz gore.. ?

 

Одговор на ово прочитај где сам одговорио Јукију.

[Пајко]

Neka od ovih imena su izvorno nemački, npr. Adolf od Adel-Wolf, edler Wolf, plemeniti vuk.

 

A vladika Atanasije hercegovački govori da deci treba davati hrišćanska imena, pri tome je svejedno da li su izvorno domaća ili da li smo preuzeli od Grka ili Jevreja, sve je srpsko:

 

"Srpskoj deci treba davati srpska hrišćanska imena". - To bi, najkraće rečeno, bio glavni cilj ove male zbirke, izradjene po 'Dečanskim hrisovuljama', 'Pomenicima' Stojana Novakovića, 'Istorijskim spomenicima Dubrovačkog arhiva', Mesecoslovu' mitropolita Mihaila.

Nijedan narod nije umeo da bude nežniji i da pokaze više milosti i ljubavi prema svojoj deci od Srba, upravo prilikom izbora imena. Milorad, Dragoljub, Radoje, Ljubinka, Milica i sva druga imena koja imena koja počinju sa 'mil, rad, drag i ljub', u stvari su tepanje, roditeljsko milovanje, koje dete treba da prati celog života.

 

Svoje želje roditelji izražavaju i u imenama koja treba detetu da donesu 'zdravlje, lepotu, dobrotu, sreću, moć i bogatstvo'. Gvozden, Zdravko, Nevena su prva želja za zdravljem. Da deca budu snažna i zdrava, daju im se čak i imena životinja: Vuk, Soko, mada se Soko daje kao ime i detetu koje treba da bude junak. Lepi su: Divoje, Vitko, Borko. Dobri su: Blagoje, Dobrocin, Dobrivoje, Dobraca. Sreću, moć i bogatstvo žele roditelji Vladanu, Urošu, Dejanu, Siljanu. Ostale želje se izražavaju u imenima: Dostan, Stanica itd. Mnoga od imena data su deci iz života, Živan i Živka dobijaju ime kad se u kuci deca ne zadžavaju. 'Osobine detinje' su takodje povod za davanje imena. Alče ( gladan ), Punoš, Belko, Rumenka, Veljko, Veselin sami kazuju svoje osobine. 'I doba, mesto i okolnosti' pod kojima je dete rodjeno, igraju ulogu pri krštenju: Ranko je rodjen rano ili ujutru. Zoran, Večerko, Božicko, Nenad, Budimka kazuju doba i mesto rodjenja.

 

Neka imena su po godišnjem dobu, kao Vesna ( proleće ), Lada ( lepota ), ili po biljkama: Ruža, Smiljka, Trešnja. Ponašena imena su: Djurica, Jovan, Ivan ( ali Ivoje može doci od drveta Iva ), Andjelko, Srdj ( po etimologiji Sv. Sergije ).

 

'Prevedena imena' su uglavnom grčka, jevrejska i latinska: Božidar ( Teodor ), Kamenko ( Petar ), Bogoboj ( Timotej ), Krsta ( Stavros ) itd. U ovu zbirku uvedena su i mnoga 'nova i izvedena imena', zato sto se vrlo često daju deci na krštenju. Njih bi bilo uputno i pomagati, jer je bolje dati detetu i izvedeno ime u duhu jezika nego strano. Takva su imena Dubravka, Srpko, Dragovan ( izvedeno od Dragac, Dragan, Dragovac ).

Ово што си поставио је прелепо и прекорисно и треба сваки Србин да буде са овим упознат.

Ово затамњено је суштина. А што се тиче хришћанских имена могу да се дају као црквено име. Немам ништа против.

Мој син има црквено име Никола а зове се Огњен.

[Justin Waters]

Па ја то и не кажем. Само покушавам да објасним да европски народи имају заједничке корене и да су одувек живели у суседству.

Самим тим је нормално да имају заједничке речи и речи које потичу од истог корена. Тако да и ми имамо права на Европу као

и ти Германски народи јер они нису овде Богом дани. 

Ово је посао за лингвисте а не наш што наравно не значи да не можемо о томе да расправљамо и да размењујемо мишљења.

Сваки разговор и размена информација је дивна ствар јер се на такав начин излази из клишеа који су врло често наметнути.

 

Па наравно да иамају заједничке корене. Али нису живјели народи у сусједству, већ људи. Народи су меметичка творевина која је израсла касније кад је човјек кренуо да обрађује земљу, обожава богове и одржава неки вид размјене добара. 

 

Постојбина словена је источно европска низија, тако да ни у ком историјском контексту словени нису изван Европе. 

[Пајко]

Постојбина словена је источно европска низија, тако да ни у ком историјском контексту словени нису изван Европе. 

 

Што се, наравно, коси са званичном историјом која је актуелна после Берлинског конгреса а коју наша

деца и дан данас изучавају у школи. 

[Justin Waters]

Што се, наравно, коси са званичном историјом која је актуелна после Берлинског конгреса а коју наша

деца и дан данас изучавају у школи. 

 

Шта је званична историја прије берлинског конгреса. Ок знам да ћеш поновити то што мислип, али то није званична историја, званична историја су књиге, записи, усмена предања, арехолошки докази....свега тога има у микронским траговима, које као такве можеш онда тумачити онако како хоћеш.

[Пајко]

Шта је званична историја прије берлинског конгреса. Ок знам да ћеш поновити то што мислип, али то није званична историја, званична историја су књиге, записи, усмена предања, арехолошки докази....свега тога има у микронским траговима, које као такве можеш онда тумачити онако како хоћеш.

 

Па званична је постала после Берлинског конгреса. Али надовезајући се на твој претходни пост где си поменуо

постојбину Словена сам ти рекао да наша деца у школи не уче да им је то постојбина већ нешто друго.

И батали више то јер је тема о српским именима а српска (словенска) су само уколико имају значење на

српском или неком словенском језику. Словени су имали културу и пре примања Хришћанства тако да не можемо

да прецртамо то што смо некад били. 

[Radovanka]

Ja sam Radovanka.

Moji roditelji su htjeli da se zovem Matea ali pošto sam rođena u periodu rata došlo je do nekih problema. Načelnik bolnice je porodio mamu i odmah je pitao kako ću se zvati, a ona je naravno rekla Matea. Doktor je ostao zgrožen i počeo na nju galamiti, kako to da živi u Republici Srpskoj i to u periodu rata svom djetetu može dati "ustaško" ime ... Pitao je da li ima još djece i ona je spomenula moju sestru Moniku ( i na to je naravno burno odreagovao) i brata Radovana ... rekao je da nema šanse da bebu upišu pod tim imenom i med. sestru je bukvalno prislio da me upiše kao Radovanku (znači po mom bratu).
Prije 5 mjeseci sam htjela promjeniti ime, sakupila svu potrebnu dokumentaciju, i smatrala to konačnom odlukom. Međutim, nakon susreta sa jednom ženom koja je vrlo pobožna i svoj život je potpuno posvetila vjeri, koja me je posavjetovala da to ne radim, i da bi time možda promjenila svoju sudbinu. Naravno, odustala sam od promjene imena.

[Баба]

У том случају ја би радо мењо име из Жељко у Мирослав Мишковић.

 

 

 

[Juan Valdez]

Ja sam Radovanka.

Moji roditelji su htjeli da se zovem Matea ali pošto sam rođena u periodu rata došlo je do nekih problema. Načelnik bolnice je porodio mamu i odmah je pitao kako ću se zvati, a ona je naravno rekla Matea. Doktor je ostao zgrožen i počeo na nju galamiti, kako to da živi u Republici Srpskoj i to u periodu rata svom djetetu može dati "ustaško" ime ... Pitao je da li ima još djece i ona je spomenula moju sestru Moniku ( i na to je naravno burno odreagovao) i brata Radovana ... rekao je da nema šanse da bebu upišu pod tim imenom i med. sestru je bukvalno prislio da me upiše kao Radovanku (znači po mom bratu).

Prije 5 mjeseci sam htjela promjeniti ime, sakupila svu potrebnu dokumentaciju, i smatrala to konačnom odlukom. Međutim, nakon susreta sa jednom ženom koja je vrlo pobožna i svoj život je potpuno posvetila vjeri, koja me je posavjetovala da to ne radim, i da bi time možda promjenila svoju sudbinu. Naravno, odustala sam od promjene imena.

 

Не кажем да треба или не треба да мењаш име, то је твоја лична одлука, али буди сигурна да никакву судбину нећеш променити ако то урадиш. Ма колико да је та жена побожна, за судбину није у праву. Судбина не постоји, сама си њен кројач.

[Пајко]

Не кажем да треба или не треба да мењаш име, то је твоја лична одлука, али буди сигурна да никакву судбину нећеш променити ако то урадиш. Ма колико да је та жена побожна, за судбину није у праву. Судбина не постоји, сама си њен кројач.

И не треба да мења име јер има право српско име. Каква судбина, какви кројачи...? Еј, мали, еј,... Србијааа!!!

[Биљана]

Ово сам ставила само зато што пише "и македонско"!

 

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B0#note-1

[GeniusAtWork]

30 STARIH MUŠKIH SRPSKIH IMENA koja smo zaboravili, a koja su APSOLUTNO FANTASTIČNA!

U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i njihovo značenje pala su u zaborav. Brišemo prašinu sa njih i predstavljamo vam 30 predivnih muških imena kojima su se nazivali stari Srbi.

 

 

Jezik je živa tvorevina svakog naroda i stalno se menja. Neke reči ulaze u upotrebu, druge izlaze, a ima i onih koje posle nekog vremena postanu potpuno zaboravljene. Slično je i sa imenima.

Predstavljamo vam 30 predivnih muških imena kojima su se u prošlosti nazivali Srbi, a koja su danas ili potpuno izašla iz upotrebe ili se jako retko mogu čuti.

 

ARSENIJE - muževan

Poznati Srbin -  Arsenije Čarnojević, pećki patrijarh i vođa velike seobe Srba, a potom mitropolit i patrijarh Srba u Austriji

BOGDAN - Bogom dan

Poznati Srbin – Bogdan Bogdanović, košarkaš, ali i istoimeni arhitekta i filozof; Bogdan Diklić (glumac)

VELIZAR - strela, koplje

Poznati Srbin – Velizar Kosanović, lekar i učesnik narodnooslobodilačke borbe.

GAVRILO - snažan, jak, moćan čovek

Poznati Srbin – Gavrilo Prncip, član organizacije "Mlada Bosna" koji je izvršio atentat na austrougarskog prestolonasldnika Franca Ferdinanda i njegov suprugu Sofiju.

DOSITEJ - onaj koji obožava Boga

Poznati Srbin – Dositej Obradović, prosvetitelj i reformator i prvi srpski ministar prosvete

ĐURAĐ - zeljoradnik

Poznati Srbin – Đurađ Branković, srpski despot i drugi sin Vuka Brankovića

EVGENIJE - blagorodan, plemenit

Poznati Srbin –  Evgenije Jurišić Šturm, kasnije Pavle, srpski general tokom oslobodilačkih ratova (1912-1918) i veteran Francusko-pruskog rata 1870-1871.

ŽELIMIR - onaj koji želi mir

Poznati Srbin – Želimir Žilnik, proslavljeni reditelj

ZAHARIJE - Bog pamti

Poznati Srbin – Zaharije Orfelin, pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika

ISIDOR - dar Boginje Izide

Poznati Srbin – Isidor Bajić, kompozitor, izdavač i učitelj

JOAKIM - Bog je postavio

Poznati Srbin – Joakim Vujić, srpski književnik i autor preko četrdeset različitih dela

KAMENKO - čvrst, jak, postojan poput kamena

LUKIJAN - svetlo, onaj koji donosi svetlost

Poznati Srbin – Lukijan Mušicki, vladika i pesnik

LJUBIVOJE - rođen iz ljubavi

Poznati Srbin – Ljubivoje Ršumović, poznati pesnik

MANOJLO - Bog je sa nama

NEVEN - poput cveta nevena

Poznati Srbin – Neven Bošković, maneken

NJEGOSLAV, NJEGOMIR, NJEGOVAN - onaj koji čuva mir

OBRETEN, OBREN, OBRENKO - koji se obreo negde

Poznati Srbin – Obren Martinović, otac Milna Obrenovića

PURIŠA - zajapuren

Poznati Srbin – Puriša Đorđević, reditelj

RASTKO - da raste i da poraste veliki, da bude veliki i jak poput hrasta

Poznati Srbin - Rastko Nemanjić - Sveti Sava, srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve

SRDAN - sluga

Poznati Srbin – Srdan Golubović, režiser

TANASIJE - besmrtan

Poznati Srbin- Tanasije Mladenović, pesnik, esejista i prevodilac; Tanasije Uzunović, poznati glumac

ĆIRO, ĆIRILO, ĆIRKO - gospodin, gazda

UMILJEN - mio, umilan

FILIMON - ljubleni, onaj koji je ljubljen

HRANISLAV - onaj koji hrani i čuva Slovene

Poznati Srbi – Hranislav Milošević, lekar i naučnik

CVJETIN - lep poput cveta

Poznati Srbi – Cvjetin Mijatović, političar i narodni heroj

ČASLAV - koji čeka slavu

Poznati Srbi – Časlav Klonimirović, poslednji poznati vladar iz dinastije Vlastimirovića koji je, najverovatnije sa titulom kneza, vladao Srbijom tokom druge četvrtine X veka

ŠPIRO - nezakonit, vanbračno rođen, u prenesenom značenju predstavlja onoga ko teži nečemu

 

 

Od Agnije do Šošane: 30 prelepih, a zaboravljenih ŽENSKIH IMENA STARE SRBIJE

Srbi se više daju svojoj deci internacionalna imena i u toj junjavi za trendovima, zaboravljaju da su se njihovi preci zvali potpuno drugačije, kao i to da su i ta imena bila podjednako lepa!

 

 

 

Posle 30 starih i zaboravljenih muških srpskih imena, na red dolaze i ništa manje očaravajuća ženska imena, koja su nepravedno zapostavljena.

Ovom prilikom odabrali smo za vas 30 imena koja nas vraćaju u prošlost i za koja ćete danas retko gde čuti.

 

AGNIJA, AGNICA  – čista, nevina, časna

BOSA, BOSILJKA –  po mirisnoj i lekovitoj biljci

VASILIKA, VASILISA –  kraljevski, carski

GEORGINA – zemljoradnica, ona koja se bavi zemljom

Poznata Srpkinja – Georgina Đuka, majka Nikole Tesle

DESPINA, DESPNIJA – gospodarica

ĐURĐA – ona koja obrađuje zemlju

Poznata Srpkinja – Đurđa Milutinović, arhitekta

EVGENIJA – blagorodna

ŽANKA – božanstvena

Poznata Srpkinja – Žanka Stokić, glumica.

ZAGA – za gorom

Poznata Srpkinja – Zaga Malivuk, narodni heroj Jugoslavije

ILINKA, ILINA  – izvedenica od muškog imena Ilija

JEFIMIJA –  da govori dobro

Ponata Srpkinja – Monahinja Jefimija, despotica Jelena Mrnjavčević, autorka "Pohvale knez Lazaru"

KASIJA – kasijska lovorika

LEPOSAVA, LEPA –  da bude lepa, ona koja je lepa

Poznata Srpkinja – Lepsava Bela Krleža, glumica

LJUBICA, LJUBA – ljubav

Poznata Srpkinja-  Ljubica Otašević, košarkašica; Ljubica Obrenović,  srpska kneginja, žena kneza Miloša Obrenovića

MAJDA – trpeza, gozba

NAJDA – naći, ona koja je nađena

NJEGOMIRKA – ona koja čuva/neguje mir

OLIMPIJADA, OLIMPIJA – ona koja potiče sa Olimpa, planine-doma Bogova 

Poznata Srpkinja - Olimpijada Pupin, majka Mihajla Pupina, velikog srpskog naučnika 

POLEKSIJA – gostoljubiva

Poznata Srpkinja: Poleksija Karađorđević, ćerka kneza Aleksandra Karađorđevića, unuka Karađorđa

ROKSANDA – svetlost, zora

Poznata Srpkinja – Roksanda Babić, novinarka

SPASENIJA – spas

Poznata Srpkinja – Spasenija Babović, narodni heroj Jugoslavije.

TOMANIJA–  čudotvorka

Poznata Srpkinja – Tomanija Obrenović, žena Jevrema Obrenovića.

ĆIRIJANA, ĆIRKA - ona koja vlada

UBAVKA – lepa

Poznata Srpkinja - Ubavka Mitić, ekonomista

FEMA, FEMKA – govornica, ona koja govori

HAJDANA – sjajna, svetla, jasna, srećna

Poznata Srpkinja: Hajdana Baletić, dramaturg

CVETA – nastala od cveta

Poznata Srpkinja: Cveta Bingulac, pesnikinja, učiteljica i slikarka

ČARNA – crna ili očaravajuća

ŠOŠANA – lotosov cvet

http://www.dnevno.rs/info/drustvo/90850/stara-srpska-imena

http://www.dnevno.rs/info/drustvo/90906/zenska-imena