Baštovanstvo leči dušu i donosi unutrašnji mir

[JESSY]

 

Zlatna priroda je mesto svih naših isceljenja. Kada su nam ranjeni srce i duša, kada nam je potreban mir – tražimo da nas zagrli priroda. Neki se odlučuju sa lutanje šumskim stazama, drugi rado šetaju pored obale reke ili mora.

A šta ako vam kažemo da svoj prirodni raj možete napraviti sami? Jeste li i vi od onih koje treba podsetiti da priroda i oaza mira može biti tu, ispred ulaznih vrata? U bašti, sa šoljicom čaja ili kafe kraj ružičnjaka.

OSLOBAĐANJE DUŠE I UMA

Svedoci smo svakodnevne životne jurnjave i drame. Ne samo svedoci, no glavni učesnici teatra stresa. Čini se kako nikad nije bilo lakše dobiti glavnu ulogu u tom filmu. Žurimo da ispratimo sve rokove na poslu, da budemo savršene majke, domaćice, žene, prijateljice. Samo nikako da budemo savršeno dobre sebi.

Ovo nije jedan od onih tekstova zbog kojih ćete reći: odakle meni vremena za sebe i za novi hobi? Ovo provereno radi. Priroda leči, čak i kad ne možete svakog dana da joj otrčite. Priroda leči i kad je posadite u saksijici ili maloj leji kraj dvorišne staze. Potrebno je samo da želite da uredite kutak u kome ćete odmarati od proleća, preko vrelog leta do kasnih jesenjih dana. Pored želje biće vam potrebna dobra volja, par rukavica, oprema za baštu, semenje cveća i možete da počnete!

[JESSY]

BAŠTOVANSTVO KAO TERAPIJA

Ima nečeg posebnog u tome kad ste napolju, čak i po hladnom februarskom vremenu, što vam stvara dubok osećaj da doprinosite svetu i životu dok ste u bašti. Kao da postoji neko posebno dugme kojim se aktivira unutrašnji mir čim se ruke zaprljaju zemljom. Ukoliko ste se samo jednom oprobali u vrtlarstvu, onda vam je poznat osećaj – konstantna napetost koju osećate vas polako napušta sve dok ne dođete do potpuno praznog uma klečeći na zemlji i igrajući se sa baštenskim alatom. Uređenje bašte je proces u kome se uživa i dok traje i kad se završi. Jedan pogled na travnjak i leje sa cvećem dovoljan je da vas umiri, posebno kad znate da je sve to vaših ruku delo.

BAŠTA JE MESTO GDE MOŽETE BITI TO ŠTO JESTE

Osobe koje vole biljke i umeju da ih neguju zapravo znaju jednu veliku tajnu – biljke su iskrene i otvorene sa ljudima. U svetu koji stalno nameće i zahteva uloge, lepo je znati da postoji mesto u kom možete biti samo to što jeste. Ogoljeni, ljuti, tužni i pod stresom, onakvi kakvi zaista jeste u tom trenutku, bez potrebe da se prikažete u najboljem ili najsjanijem svetlu. Ima nečeg rasterećujućeg u tome kad imate slobodu da se osećate onako kako se zaista osećate.

To znači da je vrt mesto gde ne morate da se „popravljate“, ukoliko ste tužni ili zbog nečeg patite. Jednostavno se prepustite osećajima i dok sređujete svoju malu baštu dopuštate da vas preplave i – napuste.

[JESSY]

U BAŠTI MOŽETE USPORITI

Čini se kao najveća privilegija u modernom društvu to kada čovek sebi može da omogući da uspori, zastane i primiri se na neko vreme. Ulazak u baštu je na izvestan način kao ulazak u neku drugu dimneziju gde vreme sporije teče. Um i telo se opuštaju sa svakim korakom i pokretom. Bašte nam zapravo dozvoljavaju upravo to – da neko vreme samo budemo, umesto da stalno nešto radimo. Beg od vesti, od nasilja i stresa sa kojim se svakodnevno suočavamo i borimo, sve to je nežni svet baštovanstva koji se krije iza kapije za dvorišta.

BAŠTA KAO MESTO SUSRETA

Zamislite da u svoju baštu uvedete sestru, majku ili prijateljicu sa kojima su poslednji susreti bili napeto raspredanje o problemima. Dovoljno je da im date baštenske rukavice i alat i da ih upitate o nekoj lepoj zajedničkoj uspomeni, pa da vidite kako se magija događa sama od sebe. Umesto konstantog razgovora o brigama, dobićete sagovornika koji otvara svoju dušu ali ne da bi ispričao nešto što ga muči, već da bi ispričao sebe. To su oni dragoceni razgovori za koje moderno društvo više nema ni vremena ni razumevanja.

Takođe, mnogi odlaze u baštu da neguju biljke i tako u svojim mislima budu sa voljenima koji nisu više živi. Taj osećaj spokojstva koje biljke daruju i sporo proticanje vremena omogućavaju da se lako prepustimo sećanjima i uspomenama na one kojih nema.

[JESSY]

BAŠTA – MESTO U KOME POSTAJETE OTVORENI ZA PROMENE

Put promene je dugačak i težak, posebno kad je promena neželjena – gubitak voljene osobe, razvod ili, primera radi, bolest. Ipak, nakon prvog perioda tugovanja, biće neophodno da se u nekom trenutku saberete i vratite sebi. Dok se neki strastveno prepuštaju matici užurbanog radnog sveta, drugima je neophodno da ponovo pronađu svoj unutrašnji mir da bi mogli nastaviti dalje.

Bašta je idealno mesto za tako nešto. Kroz vrtlarstvo otkrivamo da je promena sastavni, pa čak i neizbežni, deo života i da je to u redu. Biljke nas uče da život ide dalje, da se nastavlja i bez nas i nakon nas.

VRT KAO MESTO U KOME OSEĆATE LJUBAV

Kada pomislite na baštu, vrlo je verovatno da nećete pomisliti na ljubav, a zapravo, ova velika isceljujuća snaga dolazi baš iz ljubavi. Bašta jeste ljubav, ne ona srcolika zaljubljena ljubav iz holivudskih filmova, no baš prava ljubav – ona koja je pokretač i temelj svega živog na ovom svetu. Kada ste u vrtu, vi ste povezani sa tom snagom, kao da ste priključeni na energiju.

Biljke umeju da komuniciraju sa ljudima. Dovoljno je da ih dodirnemo, vidimo, pomirišemo i da shvatimo univerzalnu poruku koju nam upućuju: ljubav je zdravlje i sreća.

 

https://lolamagazin.com/2020/02/25/bastovanstvo-leci-dusu-i-donosi-unutrasnji-mir/

 

[JESSY]

mnogo mi je žao što nemam neku kućicu sa baštom....ne bih izlazila iz nje....