Misli i izreke o braku

[Natasa.]

Поука женама Св.Јован Залтоусти

Господ вам заповеда да избегавате бучна и немирна места, да би се молиле у тишини свога дома, јер је пребивање у самоћи и далеко од друштва злих људи веома корисно. Брод који није изложен бури, плови мирно. Тако се и душа која није заузета друштвеним пословима налази у пристаништу. Зато жене треба да буду благоразумније од мужева, јер су оне везаније за домаће послове. И Јаков није чинио зло јер је живео у кући, ослобођен спољних брига. Није без разлога у Светом Писму о њему написано: да живљаше у шаторима (Постање 25, 27). Рећи ћеш да и у кући има много брига. То је зато, што ти сама тако хоћеш, и сама себе окружујеш мноштвом брига.

Sta ima monah da mudruje o braku...

[Natasa.]

"Povod zа brаk nije uvek rаđаnje dece, pа ipаk, štа reče Gospod: Rаđаjte se i množite i nаpunite zemlju. Zа svedoke imаmo sve one koji su u brаku а koji su bezdetni. Stogа je čistotа prvа svrhа brаkа, nаročito dаnаs kаdа je svet ispunjen ljudimа ovаkvim kаkvi smo mi. U početku je rаđаnje dece bilo žаrkа željа ljudi, jer sаmo tаko je čovek zа sobom ostаvljаo svoj spomen. S obzirom nа to dа tаdа nije postojаlа nаdа u vаskrsenje, no je smrt odnosilа pobedu, а oni što su umirаli smаtrаli su dа zаuvek gube život, Gospod im je dаo utehu u deci kаo spomen rаnijeg pokolenjа i njihovu zаmenu... No, sаd kаd je vаskrsenje nа vrаtimа i kаdа ne govorimo o smrti, nego nаstojimo dа se u drugom životu nаstаnite bolje nego u sаdаšnjem, željа zа porodom je nepotrebnа. Ako želite decu, mnogo bolju ćete decu dobiti, mnogo plemenitije očinstvo i veću utehu u stаrosti rаđаnjem duhovne dece. Dаkle, ostаje sаmo jedаn rаzlog zа brаk - sprečаvаnje bludа". - sv. Jovan Zlatousti

:229229229: :229229229: :229229229:

[Zayron]

Ko je vani hoće unutra, ko je unutra hoće van!

[Natasa.]

Ko je vani hoće unutra, ko je unutra hoće van!

Ko je izabrao da bude vani ne treba da pametuje ovima unutra i obrnuto .

[Zayron]

Ko je izabrao da bude vani ne treba da pametuje ovima unutra i obrnuto .

 

da, tačno, trebali su na to mislit prije, sad imaju šta su htjeli i šta su zaslužili

 

[Natasa.]

da, tačno, trebali su na to mislit prije, sad imaju šta su htjeli i šta su zaslužili

Gde nadje ovaj crnjak, sacuvaj Boze.

[Zayron]

Gde nadje ovaj crnjak, sacuvaj Boze.

 

Ah, to nije još ništa spram ovog, gle tek ovo:

Radosti života u braku - Joy of married life

[Zayron]

To sam ja samo isprobavao movie-makere, ovaj jedan online se promjenio a ovaj You Tube im je slab, hahahaha, evo vam sad pravi video sa izrekama i mislima o braku: Baš smiješna vudea, hahahaha.

 

19.O BRAKU, RAZVODU

[Number15648]

„Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и Себе предаде за њу“ (Еф. 5, 25). „Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је Спаситељ тела“ (Еф. 5,22-23).

[JESSY]

Циљ брака је љубав. Љубав је човеку дата да би се, кроз однос према вољеној особи, васпитавали за љубав према Богу.

 

Љубав подразумева жртву, ако тога нема, распашће се заједница. У јеванђељској причи о свадби у Кани Галилејској, која се и чита током венчања, Исус Христос први пут открива себе, открива да није обичан човек. Дакле, на свадби се први пут открива људима и твори своје прво чудо, тме показује који значај придаје браку. Он ту претвара воду у вино. Вода је симбол пролазног, променљивог, а вино трајног, вечног. То је, уједно, и мисија брака. Чим двоје улазе у брачну заједницу, значи да су добили шансу.

Брак је Света Тајна, али је данас постао све друго осим Свете Тајне. Постао је економска заједница и подела улога и послова, а изгубила се светиња, лако се у њу улази, а још лакше излази. Не доживљава се више као тајна у којој двоје постају Једно, једно тело. Брак је заједница људи који су потекли из различитих духовних, интелектуалних, социјалних, психолошких миљеа, свако има своја различита искуства која уноси у брачну заједницу. Без обзира на те разлике, они бивају спојени љубављу. У причи о свадби у Кани Галилејској се види да љубав која је спојила двоје младих није потекла из њих самих, она је Дар Божији, врста кредита који Бог даје њима да би они управо због мноштва разлика које их раздвајају, имали помоћ и благодат, без чега би се та заједница распала. Они у почетку живе благодаћу Божијом, али се брзо та благодат повлачи, а супружници остају у рингу да се сами боре и умножавају ту благодат љубави. Љубав у почетку би требало да буде најмања љубав у току брачне заједнице, а највећа да буде на крају. Христос воду тек на крају претвара у вино. Пуноћа и савршенство треба да дођу на крају, али у есхатолошком смислу се они никад и не завршавају. Она ће и у вечности да се разраста из љубави у љубав, из радости у радост, све у бескрај.

 

Епископ јегарски Порфирије

[JESSY]

''Зашто Бог установљује брачну заједницу? Брачна заједница је Црква у малом, зато се некад венчање обављало током Литургије, а врхунац је њихово причешћивање. Данас се то изместило из Литургије, даје им се вино као сурогат свете тајне. Брак је Бог створио из истих разлога из којих постоји и Црква, не да постоји натуралистички сплет односа између људи, већ да би се створио сплет односа између мушкарца и жене који прелази смрт, а смрт се прелази заједницом са Христом, тј. љубављу према Христу, помоћу које онда они и воле једно друго и одржавају своју брачну заједницу и превазилазе и саму смрт. Брак не значи да се они херметички затворе у кућу, већ нуди могућност да постанемо црквена бића у правом смислу те речи. То није хуманистичка љубав у којој неко ужива у своме милосрђу, негујући тиме своју гордост, већ да би двоје, у свакодневном општењу, имали могућност да се реално одричу себе, своје воље. То је везано за наше постојање у Цркви. Да бисмо се уподобили Богу и саобразили се Његовој вољи, потребно је да се одрекнемо себе, одрећи се своје воље и не уздати се у своје моћи и своје потенцијале. Брак нам даје ту могућност да сваког дана имамо прилику да у разним питањима где се не слажемо – праштамо, молимо за опроштај, афирмишемо другу особу, а то је својеврстан крст, жртва, стално самопреиспитивање јер смо увек у искушењу да наметнемо своју вољу оном другом.''

[JESSY]

''Апостол Павле каже да муж треба да воли жену као самог себе, тј. као што Христос воли Цркву, а жена треба да се боји мужа. То није буквално страх, већ да она буде у стралном трепету пред љубављу свога мужа, да га не повреди. Брак нам даје могућност за самопревазилажење себе и остваривање кроз заједницу.

И деца не смеју да постану мали идоли, нити да остварују снове својих родитеља, нити да родитељи кажу: Ја сам ти пружио то и то, већ да, обезбеђујући потребе свог детета, пролазе кроз муку, али радосну муку васпитавања свог детета. У браку човек може да постане биће љубави и да затим са свим људима доживљава љубав и са свима буде у заједници. Тиме и његова деца постају у Христу чланови Цркве и делови те заједнице. То је заједница Бога и људи, не гледају се моралне вредности, већ се свако посматра као икона Божија, свако је вреднији од нас и светитељ по љубави Божијој.

Центар размишљања између двоје супружника треба да буде Света Литургија, и као садашње стање и као перспектива вечности. Ако ми ставимо себе у контекст Литургије, моћи ћемо врло добро да проценимо своје снаге и спроведемо у дело све.''

[JESSY]

Gledam ga...vec 16 godina ... kao tren. Dvoje dece, kuca i svasta nesto "prevrnusmo" preko glave. Mnogo teskih dana i po koji sat radosti i veselja. Ali, bas u tim teskim danima nasa ljubav se kalila, davila se svaka sumnja i nepoverenje. I jos uvek brinemo jedno za drugo bas kao prvog dana. Ponekad se naljutim toliko da bih ga zadavila, ali cim mu uhvatim pogled sve bure nestanu. Mozda nam nije bas savrseno ali kome treba savrsenstvo. Vodimo obican zivot sa svim nedacama uz Boziju pomoc. On, visoki intelektualac, profesor sa svim svojim pravilima, krutog stava i sav vazan... i ja... mala domacica, prepunih dzepova praska za pecivo ali cvrstog stava da jedina radost su mi moja deca, i nas dvoje u nasem skromnom domu. Sve to sa Bozijom pomoci i promisli,

.mense.

[Number15648]

БЕСЕДА

о сили тајне брака

„Оставиће човек оца својега и матер своју и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело“ (Мојс. 2. 24)

Божја је воља да се размножи род људски; Божја је уметност начин како се род људски размножава; Божја је тајна како човек оставља оца и мајку и прилепљује се к жени својој. Оставити родитеље не значи напустити родитеље, него и сам постати родитељем. Кад деца постану родитељима, они нису више деца но и другови својих родитеља. Кад ожењени синови познаду тајну и муку рађања, они онда још више поштују родитеље своје. Никад брачна веза не ослобођава човека од поштовања и послушности према родитељима његовим. Првобитна заповест Божја о поштовању родитеља мора се испунити. Но по природном току ствари човек оставља родитеље своје и постајући сам родитељем, постаје заснивач нове будућности, док родитељи његови, свршивши своју улогу у свету, одлазе. Ипак, није у томе све остављење родитеља. По некој недокучивој тајни човек се прилепљује к жени и одлепљује од родитеља. Св. Теодорит пише: „Сам Христос, оставив вишњег Оца сјединио се с црквом."
Браћо моја, брак је тајна велика и чудесна, једна од великих тајни домостројства Божјег. Чист и чесан брак је препун узвишености. Чист и чесан брак, у страху Божјем, јесте сасуд благодати Духа Светога. Ко презире брак, тај презире Духа Божјега. Ко нечистотом прља брак, тај хули на Духа Божјега. А ко се уздржава од брака ради царства Божјега, тај мора на други начин учинити себе сасудом Духа Светога, и у духовној области учинити себе плодотворним, да не би био посечен као бесплодна смоковница.
О Боже Душе Свети Свемогући, помози онима који су у браку, да у чистоти, страху и узајамној љубави буду као црква Божја, у којој Ти радосно обитаваш и све на добро управљаш. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Охридски Пролог

[Number15648]

БЕСЕДА

о двојакој тајни брака

„Тајна је ово велика; а ја говорим за Христа и за цркву“ (Еф. 5, 32)

Велика је тајна у томе што човек оставља оца својега и матер и прилепљује се к жени својој. Сам апостол, који се узвишавао до трећега неба и видео многе тајне небеске, назива брак телесних људи на земљи тајном великом. То је тајна Љубави и живота, и од ње је већа само тајна Христове везе са Црквом. Христос се назива Жеником а Црква Невестом. Христос толико љуби Цркву, да је због Ње оставио Оца Свога небеског — остајућ с Њим наравно у јединству сушности и божанства — и сишао на земљу, и прилепио се к цркви Својој, и за Њу пострадао, да би је крвљу Својом очистио од греха и сваке скверни, и учинио ју достојном назвати се Његовом Невестом. Љубављу Својом Он греје Цркву, крвљу Својом храни је, и Духом Својим Светим оживљава и освештава и украшава. Што је муж жени, то је Христос Цркви. Муж је глава жени, а Христос је глава Цркви. Жена слуша свога мужа, и Црква слуша Христа. Муж љуби своју жену као своје сопствено тело, и Христос љуби Цркву као Своје сопствено тело. Муж љуби жену као себе самог, а жена се боји мужа, а Христос љуби цркву као Себе самог, а Црква се боји Христа. Као што нико не мрзи своје тело, него га греје и храни, тако и Христос греје и храни Цркву као Своје тело. И појединачна душа људска је невеста Христа Женика, и скуп свих верних невеста је Христа Женика. Какав је однос једног верујућег човека према Христу, такав је однос целе Цркве према Христу. Христос је глава великог Тела. које се зове Црква, и која је делом видљива а делом невидљива.
О браћо моја, тајна је ово велика! Она нам се открива по мери наше љубави према Христу и страха од суда Христовога.
О Господе, Спаситељу благи, очисти и спаси и украси душе наше, да би се удостојиле бесмртног и неисказаног јединства с Тобом у времену и вечности. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Св. Николај Велимировић, Охридски Пролог