Čudesni Fredrik Bakman...

[JESSY]

Svaki čovek ima nekoliko sekundi koje odaju ko je u
stvari, nekoliko kratkih trenutaka u koje možete spakovati
celu njihovu dušu.

I visoki ljudi imaju osećanja.

Istina je naravno u tome da ljudi, da su zaista toliko
srećni kao što izgledaju na internetu, uopšte ne bi
provodili to silno vreme na internetu, jer nijedna osoba
koja je provela zaista lep dan neće polovinu tog dana
posvetiti fotografisanju sebe.

Ako stalno postoji alternativa, onda nikada ne možeš
ništa da izabereš.

Ipak možete biti pljačkaš banke a da pritom ne morate
obavezno biti i pljačkaš ljudi.

Psihologija vam je potrebna kada mislite da ste delfin.
A psihijatrija vam je potrebna kada pobijete sve delfine.

Šta vi radite s vašim novcem?“
„Kupujem odstojanje prema drugim ljudima.“
„Kako to mislite?“
„U skupim restoranima je razmak između stolova veći.
Prva klasa u avionu nema srednja sedišta. Ekskluzivni hoteli
imaju odvojeni ulaz za goste koji odsedaju u apartmanima.
Ono najskuplje što se može kupiti na najgušće naseljenim
mestima na svetu jeste odstojanje.“

[JESSY]

Jeste li primetili da vegani uvek pričaju o spasavanju planete,
kao da planeta ima potrebu za vama?
Planeta će preživeti još milijarde godina i bez ljudi.
Mi ubijamo jedino sami sebe.

Zaboravili smo koliko smo pohlepni, ali pre svega smo
zaboravili koliko smo slabi. Sada nas taj sistem lomi.

Moj otac kaže da se čovek obično oženi onom koju ne
može da dokuči. I zatim posveti život pokušajima da

Omladina. Puni ste svesti o tome kako utičete na vašu decu.
Čula sam jednog dečjeg lekara kako na televiziji priča o
tome kako su mu jednu generaciju ranije roditelji dolazili sa pitanjem: ’Naše dete piški u krevet, šta nije u redu sa njim?’
A sada, jednu generaciju kasnije, roditelji dolaze kod lekara
i kažu: ’Naše dete piški u krevet, šta nije u redu sa nama?’
Vi preuzimate na sebe krivicu za sve živo.“

Humor je poslednja linija odbrane duše.

[JESSY]

Ponekad odem da razgledam stanove iz čiste radoznalosti,
da bih slušala ljude i čula o čemu sanjare. Ljudi najviše
sanjare baš dok traže sebi stan.

Ali ako su nas današnjica i internet išta naučili, onda je to da
nikada ne možete očekivati da ćete pobediti u nekoj raspravi
samo zato što ste u pravu.

Ponekad je za dvoje stranaca dovoljno da dele samo jednu
jedinu zajedničku sitnicu pa da osete simpatiju jedno prema drugom.

Ljudima je birokratija potrebna da bi stigli da razmisle pre
nego što urade nešto glupo.

Kažu da čovekova ličnost predstavlja zbir njegovih iskustava.
Ali to naravno nije istina, barem ne u potpunosti, jer kada bi
naša prošlost bila sve što nas definiše, ne bismo bili u stanju
da podnesemo sami sebe.

[JESSY]

                                                                                

 

Verovatno se nikada do kraja ne otarasite mesta
na kom ste odrasli.

Jedan dobar prijatelj mi je nekada rekao „da se najvažniji
zadatak u bivstovanju čoveka sastoji od stalnih nastojanja
da se on bar malo opameti“.

Većina nas silno želi da veruje kako će za svakim srcem
koje prestane da kuca neko zažaliti.

Mesto s kog smo potekli nikada od nas ne zatraži
oproštaj, i nikada ne prizna da je pogrešno postupilo
prema nama.

Velika većina uspešnih ljudi ne postanu tek tako
kretenčine, već su bili kretenčine i mnogo pre toga.
Tako mi u stvari i postajemo uspešni.

Prvi put sam prema nekome osetio sažaljenje.
I nisam mogao da ostanem uz ljudsko biće koje
nada mnom ima takvu moć.

[JESSY]

Stvari imaju samo cenu zasnovanu na očekivanjima.
Jedina vrednost koja postoji na svetu jeste vreme.
Jedna sekunda je uvek sekunda i o tome nema
pregovora.

Mi u stvari živimo duboko u jednoj sigurnoj pećini,
a nebo je stena koja zatvara izlaz. „A šta su to zvezde“,
upitao si, a ja sam ti odgovorio da su to pukotine kroz
koje svetlost dopire unutra.

Mi smo toliko različiti.Ti vidiš istoriju, a ja razvoj, ti
vidiš nostalgiju, a ja slabost.

Pretrpeo sam neuspeh sa tobom.Pokušao sam da te
naučim kako da budeš čvrst.A ti si ispao dobar.

Kada slabi ljudi pogledaju u nekog poput mene, uvek
kažu : „On jeste bogat, ali je li SREĆAN ? „. Kao da je
to zaista neko smisleno merilo.Sreća je osećanje za decu
i životinje, a i nedostaje joj biološka funkcija.Srećni ljudi
ne stvaraju ništa, njihov svet je lišen umetnosti, muzike i
oblakodera, kao i otkrića i inovacija.

[JESSY]

Baš je gadno kada morate sami sebi da priznate da
niste od one vrste ljudi kojoj ste oduvek mislili da
pripadate.

Najbrže prođe ono doba kada te ne slušaju samo iz
učtivosti.

-Ne plašiš se ti, samo ti je žao.Vama ljudima nikad
niko ne kaže da žaljenje osećate kao strah.
-A za čime to žalimo ?
-Za vremenom.

Ti nikada nisi tragao za životom, već si bio na pravom
mestu od samog početka.

[JESSY]

"Ranije su ljudi tvrdili da Uve uvek posmatra život kao crno--beo. A ona je donela boje. Sve boje u njegovom životu."

"Ljudi danas više ne znaju da skuvaju poštenu kafu. Baš kao što niko više ne ume da piše rukom. Jer sada su sve preuzeli računari i aparati za espreso. A kuda ide društvo u kom ljudi više ne umeju da pišu i kuvaju kafu? Kuda?"

"Samo glupan misli da su veličina i snaga ista stvar, upamti to, Uve."

"Bio je čovek koji se razume u ono što piše crno na belo.
A ona je predstavljala boje. Sve boje u njegovom životu."

"Svi ljudi žele da imaju život vredan življenja, samo što se ta vrednost za različite ljude sastoji u različitim stvarima, govorila je Sonja."

"U početku se zaljubiš u sve ono novo, svakog jutra se iščuđavaš što pripada tebi, kao da se plašiš da će neko odjednom uleteti na vrata i saopštiti da je došlo do krupne greške i da nije predviđeno da živiš na tako lepom mestu. Ali kako godine prolaze, fasada se kruni, drvo puca tu i tamo, i počinješ da voliš kuću ne toliko zbog svega onog što je čini savršenom, već zbog svega onog drugog. Upoznaš sve njene uglove i budžake. Kako da izbegneš da ti se ključ zaglavi u bravi kada je napolju hladno. Koje podne daske se pomalo ugibaju kada staneš na njih i kako tačno treba da otvoriš vrata plakara da ne bi škripala. Upravo sve te sitne tajne čine kuću tvojim domom."

"Ali tuga je nepouzdana, jer kada je ljudi ne dele, ona može da podeli ljude."

"Srce mu je preveliko“, suvo je zaključio lekar."

"Tuga na čudan način utiče na živa bića."

"I vreme je čudno. Većina nas živi samo zbog onoga što se nalazi pred nama. Za nekoliko dana, nekoliko nedelja, nekoliko godina. Jedan od najmučnijih trenutaka u životu svakog čoveka verovatno je spoznaja o tome da ste dostigli godine u kojima se više toga nalazi iza nego ispred nas. A kada se vreme više ne nalazi ispred nas, moramo pronaći nešto drugo za šta ćemo živeti. Možda uspomene. Sunčana popodneva sa nečijom rukom u svojoj. Ljudi pronalaze način da žive za budućnost nekog drugog. Uve nije takođe umro kada ga je Sonja napustila. Jednostavno je prestao da živi."

"Kažu da se najbolji ljudi rađaju iz svojih grešaka, i da često zatim postaju mnogo bolji, čak bolji nego da nikada i nisu grešili."

[JESSY]

"Svakom u životu dođe onaj trenutak kada treba da odluči kakav će čovek biti. A ako vam ta priča nije poznata, onda ne poznajete ljude."

"Sonjina majka je umrla na porođaju. Otac se nije ponovo ženio. „Ja imam ženu. Samo trenutno nije kod kuće“, odbrusio je onih nekoliko puta kada se neko usudio da naglas postavi to pitanje u njegovoj blizini."

"Verovala je u sudbinu. I da te svi putevi kojima koračaš kroz život na ovaj ili onaj način "vode ka onome za šta si predodređen".

"Čudne stvari nedostaju čoveku kada nekog izgubi. Sitnice. Osmesi. Način na koji se okretala u snu. Krečenje za nju."