Срндаћев Гај

[Срндаћ]

пре 10 часа, ViktorijaV рече

Srndać 

Много сам нарогушен бре 

[ViktorijaV]

пре 1 минут, Срндаћ рече

Много сам нарогушен бре 

Meni ne.

[Срндаћ]

Нека памти ноћ

Тиха ноћ се тада  спусти

са звијездама на своду

што гледају двоје младих

како журе у свом ходу.

 

Тихо улазе у зграду,

а у стан још бјеху тиши,

да му не пробуде мајку,

јер је тренутак све ближи.

 

На кревет брзо су легли,

не могу чекати више!

Све до сад што нису рекли

ноћас се постељом пише.

 

И нека види тамна ноћ,

нека заувијек памти!

Сад заборавит' неће моћ'

кад су једно другом дати.

 

На св'јету им није био

нико ли други осим њих.

Стваран је, није се снио

тај загрљај и уздах тих.

 

Сад су се њежно вољели,

у њиховој ноћној тами,

лампу кошуљом покрили,

бејаху заједно сами.

 

Она постаде његова

и сваки њен осмијех снен,

а он је тихо милова

и сав је свој постао њен.

 

И нека види тамна ноћ,

нека то увијек памти.

Двоје младих, једно другом

сада бјеху заув'јек дати.

[ViktorijaV]

пре 3 минута, Срндаћ рече

Нека памти ноћ

Тиха ноћ се тада  спусти

са звијездама на своду

што гледају двоје младих

како журе у свом ходу.

 

Тихо улазе у зграду,

а у стан још бјеху тиши,

да му не пробуде мајку,

јер је тренутак све ближи.

 

На кревет брзо су легли,

не могу чекати више!

Све до сад што нису рекли

ноћас се постељом пише.

 

И нека види тамна ноћ,

нека заувијек памти!

Сад заборавит' неће моћ'

кад су једно другом дати.

 

 

 

 

 

На св'јету им није био

нико ли други осим њих.

Стваран је, није се снио

тај загрљај и уздах тих.

 

Сад су се њежно вољели,

у њиховој ноћној тами,

лампу кошуљом покрили,

бејаху заједно сами.

 

Она постаде његова

и сваки њен осмијех снен,

а он је тихо милова

и сав је свој постао њен.

 

И нека види тамна ноћ,

нека то увијек памти.

Двоје младих, једно другом

сада бјеху заув'јек дати.

Kao i do sada u tvom Gaju, sve je čarobno, prelepo, tako i ova pesma.

Objavljuješ li negde?

[Срндаћ]

пре 10 часа, ViktorijaV рече

Kao i do sada u tvom Gaju, sve je čarobno, prelepo, tako i ova pesma.

Objavljuješ li negde?

Не.

Све је ово из мале личне архиве, некад старо и више од 5 година.

Али један другар и ја смо покренули неки хоби пројекат са стране:

Epska fantastika slovenske mitologije - Slavoep

SLAVOEP.COM

---

Svirač iz šume Svirač iz šume II Svirač iz šume III Poput svetlosti sveće, Žarkozelovu glavu je obasjalo ono što je starac rekao… Svirač iz šume IV Sudar beše neizbežan i na hiljade munja sevnuše, cepajući samu tkaninu...

 

[Срндаћ]

A spiderweb pulling back each movement that I make
Poor spider, I will burn your home in order to escape.
And when the darkness grows onto my heavily loaded back,
I’ll shake it off my shoulders and I’ll follow my own track.

Run, run, run from the drag and from the treason,
far enough till I reach a warmer season.
Run, run, run, in the long run I’ll recover.
Pull myself out of this, demand no other.

Once and for all I find my way through forests at night,
might seven years be all i have, for seven years I’d fight.
When everything behind me has finally disappeared,
my body shall be put to rest, my spirit shall be freed.

A dark year before dawn,
when no one is at hand.
Before the time is gone,
run for your life again.

[Срндаћ]

 

[Срндаћ]

 

[Срндаћ]

Витез и вила

Прије јутра и сунчаних зрака,

док још свуда простире се тама,

у дубини зеленога гаја,

виђе вила витеза ту сама.

Јаше јунак дората свог б'јела

за срндаћем, ловином он лети.

Све то гледа дугокоса дјева

па се мисли момка привољети.

 

"Јао стани, див-јуначе млади!

Не ми лети за срндаћем хитрим!

Њега мени, кумим те не кради,

не тражи га оком својим бистрим!

Има шума још дивнијех ствари,

више годе твојем оку жарком.

Има шума јоште љепших чари

које годе витезу так' младом.

 

Даћу теби шкерлетну кошуљу

какве нема ни у једног цара.

Даћу теби од злата сву сабљу

која с'јече, којој нема пара.

Даћу теби дуката и блага

све што твоме гордом годи срцу.

За те даћу, мени тако драга,

само узми мене за љубов'цу!"

 

Одговара силни див-јуначе,

одговара, сва да јечи гора:

"Л'јепа вило, срце моје плаче

што одбити твоју жељу мора!

Не иштем ја шкерлетних кошуља,

нити сабље исковане златом.

Не иштем ја дуката нит' блага,

нити годе срцу моме младом!"

 

Проговара дугокоса вила

са високе јеловите гране:

"Ако теби блага нису мила

послушај ме шта ти сада кажем!

Даћу теби моју дугу косу

да је мрсе твоје јаке руке.

Даћу теби моје око плаво

да га љубе твоје л'јепе усне.

 

У ложници спавати ја нећу

већ на твоје витешке ћу груди

лећи тихо без бриге на св'јету

све док зора не почне да руди.

Родићу ти ђецу небројену,

све ће бити јунак до јунака!

Сам' ме узми, вилу заљубљену,

па ме милуј од јутра до мрака..."

 

Одговара јуначе витеже,

срце само што му не полети:

"Твоја р'јеч ме тешко Бо'ме стеже,

такве жене само пожељети!

Али мене вјера моја веже,

не смијем се тобом оженити.

Рећи ово пада ми још теже

јер је тебе ласно завољети.

 

Ако ти не волиш Једног Бога,

ни у Цркви крстити се нећеш,

нема нама користи од тога

што би крај ме ноћима да л'јежеш.

Тешко ми је, јопет да ти кажем,

тешка ми је рећи ово бољка.

Ако ли се мислиш удат' за ме,

мораш бити 'ришћанка ђевојка!"

 

Слети вила са јелове гране,

прав' у руке младога витеза,

пак га љуби, не може да стане

од љубави, виловита принцеза.

Как' га љуби, тако лије сузе,

пак са леђа кида вилин-крила.

Оба даде, оба витез узе,

па се вила у рукама му свила.

 

"Одрекох се свега свог у трену,

сам' због тебе, једина љубави.

Молићу се Једноме ја Богу,

сам' ме својом ти сада направи.

Родићу ти ђецу небројену,

све ће бити јунак до јунака!

Сам' ме узми, вилу заробљену,

па ме воли од јутра до мрака!"

 

 

 

[Milica Bajic]

оооо како дивно и освежавајуће 

 

[Срђан Шијакињић]

Ово је ооозбиљно добро

[Натан]

Саблазних се, каква је сад ово еротска поезија на православноме форуму, нема смисла. =Д

[Натан]

А што се виле тиче: "Ћуд је женска смијешна работа..." 

[Срндаћ]

пре 4 часа, Натан рече

А што се виле тиче: "Ћуд је женска смијешна работа..." 

Па јест... Ћуд је женска смијешна работа, а мушкарци мисле само оном главом испод појаса 

Људи воле да се воле.

То је то.

[Срндаћ]