Ja sam te rodila, ja ću i…

[Trifke]

пре 5 часа, Istopljeni kamen рече

 

Моја мајка је мене притискала за многе ствари али мени је већи узор био отац тако да нисам бринула да морам да је испоштујем, чак сам мислила да није у праву и имале смо сукоб око тога. Радосна сам била у раном детињству да могу да јој се одупрем. Тако је и данас. 

 

Zašto me ovo ne čudi?   

[Istopljeni kamen]

Управо сада, Trifke рече

Zašto me ovo ne čudi?   

па зашто јел има нешто лоше у томе?

[Trifke]

Управо сада, Istopljeni kamen рече

па зашто јел има нешто лоше у томе?

Naprotiv! Gde loše nego je uobičajeno. Ćerka se suprostavlja majci i otac joj je uzor a sin se suprostavlja ocu i sa majkom ima prisniju vezu! To ti dođe stereotip!   To je nekako tako Bog uredio da bude, po mom mišljenju! 

[Zayron]

пре 20 часа, Srdjan Kotur рече

Mene otac nije pitao ni gde želim da živim, ni u koju škoju da idem, ni šta ću da studiram. On je odlučio umesto mene.

To je strašno, radi takvih stvari sam ja sa svojima na "ratnoj nozi" od svoje 14 godine, nekoliko puta sam bježao od njih u Sarajevo, Beograd, u Zagreb, tek mi se povelo za rukom u 28 godini pobjeći daleko van njihovog domašaja u Berlin a na kraju sam završio u Češkoj, na Moravi odakle mi je pradjed.  Htjeli komandovat i sestrama a i te su se razbježale čim su stigle, na kraju su prošli gore negoi mi sva djeca. Očuh si jedva zaradio penziju, mama nije uspjela ni to, otac moj rodjeni s kojim na sreću nisam ni živio, taj je bio nevidjeni arcidiktator, u njegovoj prisutnosti se moralo i disati u istom tom ritmu u kojem diše i on a ostalo da i ne spominjem. Taj je prošao od svih njih najgore, završio bez para i bez penzije a cijeli život držao lekcije drugima kako se obogatiti i biti uspješan u svemu. Roditelji su ko lutrija, šta se izvuče.....dobre moraš tražit medju hiljadama.

10 tipova roditelja

 

[Богољуб 1]

пре 2 часа, Zayron рече

To je strašno, radi takvih stvari sam ja sa svojima na "ratnoj nozi" od svoje 14 godine, nekoliko puta sam bježao od njih u Sarajevo, Beograd, u Zagreb, tek mi se povelo za rukom u 28 godini pobjeći daleko van njihovog domašaja u Berlin a na kraju sam završio u Češkoj, na Moravi odakle mi je pradjed.  Htjeli komandovat i sestrama a i te su se razbježale čim su stigle, na kraju su prošli gore negoi mi sva djeca. Očuh si jedva zaradio penziju, mama nije uspjela ni to, otac moj rodjeni s kojim na sreću nisam ni živio, taj je bio nevidjeni arcidiktator, u njegovoj prisutnosti se moralo i disati u istom tom ritmu u kojem diše i on a ostalo da i ne spominjem. Taj je prošao od svih njih najgore, završio bez para i bez penzije a cijeli život držao lekcije drugima kako se obogatiti i biti uspješan u svemu. Roditelji su ko lutrija, šta se izvuče.....dobre moraš tražit medju hiljadama.

10 tipova roditelja

 

Мене си насмејао. Можда да пишеш сценариј за понеку епизоду хумористичних серија о породичном животу.

Битно је да имамо љубави и поштовања према родитељима, макар некада околности захтевају да то буде на даљину...

[Богољуб 1]

Само једна напомена око књига аутора Игумена Евменија (Перистија). Приступио бих читању с дозом опреза и пропитивања, будући да има неких знакова претеранога ослањања на људску мисао и провејавања синкретистичких елемената у концепту и методологији његовога рада. Такођер, нешто сам погледао о његовом путу, где се сада налази, тј. куда је њега то одвело и сл.

Овде бих додао још oвo. Појам православне психологије увео је Митрополит Јеротеј Влахос, а заправо није реч ни о чему другом него о науку Светих Отаца и православној аскетици. Оно што се догађа на подручју савремене западне психологије, јесте мешање разнородних теорија, од којих неке могу да буду донекле исправне, а неке то нису по своме пореклу, надахнућу ни по методама, јер нису у духу православне, светоотачке мисли и предања.

Западна психологија може бити у некој мери алат и средство (с обавезном дозом опреза и пропитивања), а да се упути на Свете Оце и православну аскетику у оној мери у којој је човек у датом тренутку за то способан и спреман.

Ако читате саму књигу Православна психотерапија, нећете пронаћи ослањање на терминологију коју користи западна психологија. Пронаћи ћете објашњење пута у срце у складу са светоотачким предањем и православном аскетиком.

Према Светим Оцима три су узрока болести: људска природа, греси и демони. Нагласак је и на освешћивању страсти (путем којих демони ометају човека на путу покајања), затим покајање, преумљење, Благодат Божја итд. Дакле пут очишћења, просветљења и обожења по благодати Божјој кроз покајање, тј. преумљење и подвиг.

Осећао сам обавезу да о томе јасно проговорим, будући да психологија и психотерапија, како је човек данас доживљава, постају методе како се осећати боље или осетити олакшање. Циљ хришћанскога живота је прије свега спасење, а у психотерапији се пречесто остаје на нивоу исповести без покајања. Потешкоће су нам, између осталога, дате и на спасење. Психолошка разина на којој најчешће функционирамо (укључујући и конфликте, нутарње и међусобне), јесте површина воде, која је некада узбуркана. Сврха психологије требала би бити уравнотежење, препознавање крижа који треба да носимо, и онога што не треба да носимо, и помоћ при уласку у дубину, јер, како кажу Свети Оци: "Личност је човек срца".

У томе је кључ исправнога сагледавања и разрешавања потешкоћа на свим нивоима људскога бића.

Једна од битних чињеница у православној аскетици је и постојање сила таме, не као нешто о чему се спекулира, него, стварност коју православни хришћанин не сме губити из вида. Јер демони, тј. отац лажи, сатана, творац сваке лажне мисли као извора погибли, неуспоредиво су бољи познаватељи људских слабости и психе, и креатори су најперфиднијих обмана.

Православни психолог је подршка на путу од узбуркане површине ка дубини срца у коју се улази скрушењем. Дакле, није замена за духовника или исповедника, али може да буде сурадник до неке мере и границе.

Моје мишљење је да је Митрополит Јеротеј Влахос сковао појам православне психотерапије због удаљености савременога хришћанина од православне аскетике и наука Светих Отаца и због повратка њима и продубљивања живота у Цркви. Такођер, да би неверујућима приближио то благо опитне мудрости и упутио на ненадмашнога Лекара, Терапеута и Најбољег Пријатеља – Господа Исуса Христа.

Jош један закључак Светих Отаца, злата вредан, да је проблем човечанства... појединац.

Промена почиње изнутра.

Код ове теме и уопште, идеално је када не паднемо у осуђивање, да не би и сами упали у исте такве грешке. Да парафразирам старца Јована Крестјанкина, наша главна брига треба да буде да ми волимо...

... a дубоко свесни ових речи: "Без мене не можете да учините ништа." (Јн 15, 5), с каквим год се потешкоћама суочавали и чиме год да се бавимо.

[Драшко]

пре 17 часа, Trifke рече

Naprotiv! Gde loše nego je uobičajeno. Ćerka se suprostavlja majci i otac joj je uzor a sin se suprostavlja ocu i sa majkom ima prisniju vezu! To ti dođe stereotip!   To je nekako tako Bog uredio da bude, po mom mišljenju! 

Tako je !

Isti slučaj

Za mamu sam bio vezan i mnogo smo slicniji i srodniji, uprkos mnogim problemima koji su postojali.

 

[Aleks D.]

Ja bih samo dodala da je tužno ako otac ne podržava majku, pa onda postaje kćerki uzor, a zajedno se podsmevaju majci. Ima i takvih situacija. Roditelji moraju biti složni u vaspitavanju deteta, pre svega pružati i jedno drugom ljubav i o svemu se dogovarati. Vaspitavanje deteta je veliki podvig, jer dete upija najčešće ono nesvesno od roditelja. Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće...na primer, nedostatak samopouzdanja jer nije uspeo da zadovolji roditeljske želje, nije bio dovoljno dobar itd.

Da skratim...prvo roditelji treba da srede sebe da bi mogli da pomognu u rastu i razvoju jednog novog čoveka, koji je svoj za sebe. 

[Богољуб 1]

пре 41 минута, Aleks D. рече

Ja bih samo dodala da je tužno ako otac ne podržava majku, pa onda postaje kćerki uzor, a zajedno se podsmevaju majci. Ima i takvih situacija. Roditelji moraju biti složni u vaspitavanju deteta, pre svega pružati i jedno drugom ljubav i o svemu se dogovarati. Vaspitavanje deteta je veliki podvig, jer dete upija najčešće ono nesvesno od roditelja. Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće...na primer, nedostatak samopouzdanja jer nije uspeo da zadovolji roditeljske želje, nije bio dovoljno dobar itd.

Da skratim...prvo roditelji treba da srede sebe da bi mogli da pomognu u rastu i razvoju jednog novog čoveka, koji je svoj za sebe. 

У овом контексту, чуо сам једну причу, како код свештеника долази брачни пар да се посаветује, када треба да почну с верским одгојем детета, које сада има шест месеци?
Свештеник одговара:
"Па закаснили сте."
"Како то мислите закаснили?"
"С одгојем вашега детета требали сте да почнете у својој дванаестој години."
Проблеми нове генерације родитеља јесу и трансгенерацијски. тј. последица онога шта се догађало у њиховом детињству. А деца уче имитирајући родитеље.
Нису непромењиви кодови,  али јесу изазов за личност и одгој нових поколења.

[Trifke]

1 hour ago, Драшко рече

Tako je !

Isti slučaj

Za mamu sam bio vezan i mnogo smo slicniji i srodniji, uprkos mnogim problemima koji su postojali.

 

Znaš, Otac mi je umro na rukama i jedino mi je žao što sam ostao željan da se ispričam sa njime. Celog sam života to želeo ali prosto nije bilo moguće. 

[Драшко]

пре 5 минута, Trifke рече

Znaš, Otac mi je umro na rukama i jedino mi je žao što sam ostao željan da se ispričam sa njime. Celog sam života to želeo ali prosto nije bilo moguće. 

Verujem. Sa tatom sam ipak o mnogo cemu razgovarao, jednom sam i inicirao razgovor jer doteralo "cara do duvara"....pomoglo je. A neke stvari resavamo u hodu.

 

[Trifke]

пре 5 минута, Драшко рече

Verujem. Sa tatom sam ipak o mnogo cemu razgovarao, jednom sam i inicirao razgovor jer doteralo "cara do duvara"....pomoglo je. A neke stvari resavamo u hodu.

 

Sve što možeš čini sada da ti kasnje ne bude žao! 

[Драшко]

пре 7 минута, Trifke рече

Sve što možeš čini sada da ti kasnje ne bude žao! 

Jasno,  prosao sam sa mamom taj momenat, kad je otisla pa mi kasnije stiglo zaljenje sto nisam bio ljubazniji sto nismo ovo i ono podelili....

[JESSY]

пре 1 минут, Драшко рече

pa mi kasnije stiglo zaljenje sto nisam bio

прошлост не можемо да променимо, и зато не треба да се оптерећујемо њоме---у сваком  тренутку у прошлости поступио си само онако како си могао и знао...

[Trifke]

пре 38 минута, Богољуб 1 рече

У овом контексту, чуо сам једну причу, како код свештеника долази брачни пар да се посаветује, када треба да почну с верским одгојем детета, које сада има шест месеци?
Свештеник одговара:
"Па закаснили сте."
"Како то мислите закаснили?"
"С одгојем вашега детета требали сте да почнете у својој дванаестој години."
Проблеми нове генерације родитеља јесу и трансгенерацијски. тј. последица онога шта се догађало у њиховом детињству. А деца уче имитирајући родитеље.
Нису непромењиви кодови,  али јесу изазов за личност и одгој нових поколења.

Vaspitanje počinje još u majčinoj utrobi.