Jump to content

Ja sam te rodila, ja ću i…


JESSY

Препоручена порука

  On 14. 8. 2019. at 12:08, Trifke рече

Vaspitanje počinje još u majčinoj utrobi. 

Expand  

Наравно, а прота рече чак и раније, да "сређуејмо себе" и прије него почнемо градити породично гнездо:
"С одгојем вашега детета требали сте да почнете у својој дванаестој години."

:)

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 9:53, Богољуб 1 рече

Сврха психологије требала би бити уравнотежење, препознавање крижа који треба да носимо, и онога што не треба да носимо

Expand  

:ok:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 10:45, Aleks D. рече

Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće

Expand  

Obeshrabrujuće.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 10:45, Aleks D. рече

Ja bih samo dodala da je tužno ako otac ne podržava majku, pa onda postaje kćerki uzor, a zajedno se podsmevaju majci. Ima i takvih situacija. Roditelji moraju biti složni u vaspitavanju deteta, pre svega pružati i jedno drugom ljubav i o svemu se dogovarati. Vaspitavanje deteta je veliki podvig, jer dete upija najčešće ono nesvesno od roditelja. Ako su roditelji nezadovoljni, malo dete to sve "preuzme" nesvesno u ranom detinjstvu i onda to ostane za ceo život. Posle, kad počne da "kopa" po prošlosti ne bi li rešio probleme u zrelom dobu svog života, može da osvesti razloge ali je pitanje kako može da ih reši? Ovo je već gotovo nemoguće...na primer, nedostatak samopouzdanja jer nije uspeo da zadovolji roditeljske želje, nije bio dovoljno dobar itd.

Da skratim...prvo roditelji treba da srede sebe da bi mogli da pomognu u rastu i razvoju jednog novog čoveka, koji je svoj za sebe. 

Expand  

Nije nemoguće

Nije lako ali je moguće

Kad se postaje roditelj često to bude i okidač za mnoge bubice koje čovek ni ne zna da ima

Može da se radi na sebi uvek

Ako imaš volje

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 13:02, Srdjan Kotur рече

Obeshrabrujuće.

Expand  

Ne bih rekao jer ne mislim da mora da ostane za ceo život

Pa ljudi smo

Ako osvescujemo sebe onda možemo i da se menjamo i donosimo svoje odluke

Itekako je moguće da se čovek trgne od matrice prošlosti i poradi na svom životu 

obrazov_zpsdsretmxk.jpg

"Верујем Господе, помози мом неверју"

"О жено, велика је вера твоја, нека ти буде како хоћеш"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 13:21, Драшко рече

Ne bih rekao jer ne mislim da mora da ostane za ceo život

Pa ljudi smo

Ako osvescujemo sebe onda možemo i da se menjamo i donosimo svoje odluke

Itekako je moguće da se čovek trgne od matrice prošlosti i poradi na svom životu 

Expand  

Slažem se. Hvala na optimizmu :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 13. 8. 2019. at 13:03, Istopljeni kamen рече

Ја никога не пуштам у моју везу

Expand  

Никада нисам друге слушао када су ме саветовали поводом мојих веза, да ли су или нису оне биле за мене, никада. Увек сам себи препуштао да доносим одлуку, онако како ми срце налаже. И увек сам погрешио :) Али, шта ћу, и у наредној исто.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Негде сам давно прочитао да је једна мајка стално ''ишла'' за својим сином и молила се Богу да га изведе на прави пут. И тај човек касније постаде светитељ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 14. 8. 2019. at 16:35, Плаво Небо рече

Никада нисам друге слушао када су ме саветовали поводом мојих веза, да ли су или нису оне биле за мене, никада. Увек сам себи препуштао да доносим одлуку, онако како ми срце налаже. И увек сам погрешио :) Али, шта ћу, и у наредној исто.

Expand  

Можда није на утеху али лепо је да сте послушали срце јер га нисте издали а касније кад сте се разочарали и то разочарање је само Ваше и Ви га носите и опет треба послушати срце..и увек док не дође та права....и молити се Богу....владика Порфирије је не једном него више пута саветовао младима да се моле Господу да им пошаље њихову другу половину...оног другог, што кад дође, даје пуноћу теби.... но, ни онда неће бити лако, али ћете бити испуњени љубављу и имаћете заједнички циљ....ка Христу и .... заједнички живот, брак...породица....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 21. 8. 2019. at 13:36, Плаво Небо рече

:)Издало је оно мене, нисам се како треба молио Богу.

Expand  

Па није Вас издало, ето Вас ту сте. Имате поправни код Господа!:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

Мир и свако добро

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...